Јевгениј Примаков: Путин је најпогоднији кандидат за председника Русије
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 13. јануар 2012.

МОСКВА – Бивши премијер Русије Јевгениј Примаков оценио је данас да је актуелни премијер Владимир Путин најпогоднији кандидат за будућег председника, иако, како је истакао, и остали кандидати имају своје квалитете.

„Мислим да је Путин оптимална личност за будућег председника. Сваки од кандидата поседује привлачне особине, али у данашњој Русији пожељно је да то буде Путин”, рекао је Примаков на састанку „Меркури клуба”, пренели су руски медији.

Примаков је истакао да се Путин доказао као борац против тероризма, борац за територијални интегритет земље и за њен развој без оштећења некаквим „обојеним револуцијама”, као и за очување економске стабилности у условима глобалне кризе.

„Меркури клуб”, чији је Примаков председник, основан је на иницијативу Привредне коморе Русије 2002. године као стална платформа за расправу између представника бизниса и владе.

(Танјуг)

Medvedev predložio direktan izbor gubernatora


Ruski predsednik Dmitrij Medvedev podneo je danas na razmatranje poslanicima Državne dume nacrt o izmenama i dopunama Saveznog zakona o izboru gubernatora u kojem se predlaže direktan izbor tajnim glasanjem građana.

Nacrt predviđa da pored političkih partija koje imenuju svoje kandidate, to mogu učiniti i samostalni kandidati prikupljanjem potpisa, navedeno je u saopštenju koje je objavila pres služba Kremlja.
 

Predviđeno je da mandat gubernatora traje pet godina, kao i da predsednik Rusije može imenovati vršioca te dužnosti u slučaju da nastane institucionalna praznina, zbog ponavljanja izbora ili iz drugih razloga.


Predlog zakona sadrži i mogućnost smene gubernatora u slučajevima kada isti krši zakon ili zanemaruje dužnosti, a o tome odlučuje sud.
 

Predlog koji je podneo Medvedev predstavlja deo reforme vlasti koju je predsednik obećao nakon parlamentarnih izbora koji su izazvali nezadovoljstvo građana i opozicije i pokrenuli seriju masovnih protesta.


Smatra se da su upravo gubernatori svojim nesavesnim radom u nekim oblastima Rusije doprineli padu popularnosti vladajuće Jedinstvene Rusije, a neki od njih već su smenjeni zbog loših rezultata koje je partija postigla na izborima.

Izvor: Blic

Putin hoće transparentne izbore


Premijer Rusije Vladimir Putin, koji je kandidat za predsedničke izbore u martu, izjavio je da je spreman na maksimalno transparentne izbore.

"Smatram da na tom nivou (predsedničkom) može da se radi samo tada kada postoji realno poverenje i podrška građana, tada možeš da realizuješ sve što si zamislio, a ako ne, bolje se ne dotiči", rekao je Putin u susretu sa šefovima vodećih ruskih medija.

 

On nije odbacio mogućnost razgovora sa osnivačima Lige birača, u koju su ušle javne ličnosti, nezadovoljne zbog kršenja propisa na parlamentarnim izborima u decembru. Među njima su pisac Boris Akunjin, publicista Dmitrij Bikov, novinar Leonid Parfjonov, rok muzičar Jurij Ševčuk.

 

"Ja, lično, i moje kolege, spremni smo da se sa njima sretnemo i razgovaramo. Pozivali smo ih više puta", rekao je Putin i dodao da predstavnici Lige birača nijednom nisu došli, pa ni na uručivanje vladine nagrade novinarima u petak, iako su bili pozvani.

 

Akunjin i Bikov su u izjavi NTV odgovorili da oni žele da vode dijalog o glavnim problemima u zemlji, a ne da posećuju protokolarne prijeme.

 

Liga birača zvanično je osnovana danas kako bi pratila predsedničke i sve druge naredne izbore. Osnivači tvrde da ne nameravaju da idu u politiku ili da osnivaju partiju, ali da žele izbore bez falsifikovanja rezultata.

 

Nakon parlamentarnih izbora, na kojima je pobedila Jedinstvena Rusija, desetine hiljada građana protestovalo je na dva mitinga u Moskvi zbog falsifikovanja izbornih rezultata. To je bio najveći protest od kada je Putin došao na vlast, a naredni miting zakazan je za 4. februar.

Izvor: Blic

Владимир Путин оптужио радио станицу "Ехо" да га стално дискредитује и служи страним интересима
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 19. јануар 2012.

МОСКВА - Премијер Русије Владимир Путин оптужио је либералну московску радио станицу "Ехо" да га стално дискредитује и да служи страним интересима.

"Ви ме даноноћно блатите", рекао је он главном уреднику "Еха" Алексеју Венедиктову на редовном састанку са главним и одговорним уредницима водећих руских медија.

Путин је као пример "Ехове" пристрасности навео дискусију о противљењу Русије плановима о смештању америчког антиракетног штита у Европи.

"Било је речи о антиракетној одбрани. Слушајте, никада нисам чуо тако оштре речи. Лежао сам у кревету и мислио: ово нису вести, ово је служење спољнополитичким интересима једне државе на штету друге, Русије", рекао је он Венедиктову.

Венедиктов је касније изнео мишљење да премијер има право да критикује његову станицу ако то жели.

"Наравно, необично је да премијер критикује рад станице коју очигледно слуша. Али, слушајте, ако ја могу да критикујем њега, зашто не би могао и он мене?", казао је Венедиктов.

Састанку, одржаном у Путиновој резиденцији, у близини Москве, присуствовало је око 30 уредника, а његова канцеларија је касније објавила транскрипт, наводи британски ББЦ.

(Танјуг)

Андерс Фог Расмусен: Русија да одустане од ракета у Калињинграду
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 19. јануар 2012.

ВИЉНУС - Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен позвао је у четвртак Русију да одустане од планова о јачању војног присуства у Калињинграду, руској енклави између Пољске и Литваније.

"Изјаве Русије наравно представљају мотив за забринутост Алијансе", рекао је Фог Расмусен новинарима приликом посете Литванији.

Он сматра да су "руске најаве о изради система војне одбране усмерене против фиктивног непријатеља, непријатеља који не постоји, потпуно расипање финансијских средстава".

"НАТО уопште не намерава да нападне Русију", казао је Фог Расмусен на конференцији за новинаре у Виљнусу са литванском председницом Далијом Грибоскајт.

Москва намерава да у региону Калињинграда постави ракете кратког домета "Искандер", а руски медији су недавно известили и о плановима власти да поставе систем противваздушне одбране С-400.

Русија је у више наврата саопштила да ће бити приморана на такве кораке уколико се не договори с НАТО-ом везано за постављање антирактеног штита у Европи.

НАТО је пружио уверавања да је штит у служби одбране од претњи из земаља као што је Иран.

(Бета)

Сергеј Лавров: Русија неће одустати од испоруке оружја Сирији
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 19. јануар 2012.

Једностране санкције, уведене Дамаску од САД, ЕУ и још неких држава, не могу да буду мерило понашања за Москву.

Русија неће одустати од испоруке оружја Сирији, изјавио је јуче у Москви министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров, а пренела агенција „Њузру”. Говорећи на конференцији за штампу шеф руске дипломатије је истакао да његова земља испорукама Сирији ни на који начин није изашла из оквира међународних норми и да нема намеру да крши раније постигнуте договоре.

Осврћући се на недавни иступ сталног представника САД у Савету безбедности УН Сузан Рајс, која је изразила отворено незадовољство војном сарадњом Москве и Дамаска, Лавров је био одлучан: „Не сматрам да морамо било шта да објашњавамо, или да се због било чега правдамо, пошто не кршимо међународне споразуме...”

Први руски дипломата додао је и да једностране санкције, уведене Сирији од стране САД, ЕУ и још неких држава, не могу да буду мерило понашања и за Русију, поготово што је свима јасно да се и сиријски побуњеници наоружањем снабдевају из иностранства. „То само увећава спиралу насиља”, истакао је Лавров.

Говорећи о ситуацији у Ирану, а у вези са санкцијама уведеним овој земљи због за Запад спорног нуклеарног програма, руски министар је, такође, нагласио да се став његове земље умногоме разликује од оног који заступају западне државе предвођене Вашингтоном. По њему, поменуте санкције за циљ имају „гушење” иранске економије и ни на који начин не доприноси општој борби против неширења нуклеарног оружја.

Према тврдњама Лаврова, Техеран је спреман на обнову шестостраних преговора по овом питању. „Заменик секретара Савета безбедности Ирана долази данас у Москву и са њиме ћемо о томе разговарати. Слични контакти обновљени су и између његове земље и ЕУ.”

„Последице евентуалног војног удара на Иран биле би изузетно тешке”, сматра Лавров. „Какве су шансе да се та катастрофа догоди треба да питате оне који говоре о томе као о опцији која је ’на столу’”,

У том случају, каже он, „реке избеглица би из Ирана потекле у Азербејџан, а преко Азербејџана и у Русију”.

„То не би била шетња и предвидети све последице није могуће. Такав развој ситуације би само долио уље на ватру сунитско-шиитског сукоба, што би изазвало ланчану реакцију за коју се не зна где би се завршила. Чинимо све да се то не догоди”, закључио је Лавров.

Када је реч о односима Русије и САД руски дипломата сматра да две силе нису на прагу трке у наоружању или хладног рата.

„Хладни рат је давно завршен, Русија и САД нису противници, блиско сарађујемо о питањима међународне безбедности. Конфронтација није наш избор и не мислим да разумни политичари у САД желе некакве сукобе”, рекао је Лавров.

Руски министар је, међутим, додао да ако САД наставе са развијањем противракетне одбране, и то онако како су планирале, онда могу да се појаве одређени ризици по руске стратешке нуклеарне снаге.

„Наша логика је прилично једноставна и разумљива. Уколико се у близини наших граница размешта наоружање које потенцијално може да онемогући наше стратешко наоружање и снизи ниво наше безбедности, онда ми на то одговарамо мерама које то не могу да допусте”, закључио је шеф руске дипломатије.

(Политика)

Moskva odbila da izruči Miru i Marka


- Moj utisak je posle posete Moskvi da je Rusija donela konačnu odluku da pruži utočište porodici Slobodana Miloševića, koja je dogovorena posle 5. oktobra 2000, kada je sprečeno krvoproliće u Srbiji i kada je Slobodan Milošević priznao rezultate demokratskih izbora, a potom se povukao sa vlasti - kaže za “Blic” glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac.


Ona navodi da sumorne devedesete godine, vreme ubijanja, ekonomskog posrtanja i političke nedoslednosti mora zameniti vreme utvrđivanja istine u zakonitim sudskim postupcima.
 

- Od zakona i pravde niko ne treba da bude zaštićen, pa ni članovi porodice Milošević, jer upravo zakon i pravda pružaju građanima Srbije garanciju da će njihova prava, ali i imovina biti zaštićeni. Smatram da su u slučaju postupka protiv Mirjane Marković i Marka Miloševića nadležni sudovi obe države - kaže tužiteljka Dolovac.
 

Ona podseća da su s generalnim tužiocem Rusije Jurijem Čajkom potpisali sporazum o saradnji dva tužilaštva i dodaje da je tim omogućena efikasna i neposredna komunikacija dva tužilaštva u krivičnim predmetima.
 

- U bilateralnim kontaktima gospodin Čajka i ja konstatovali smo potrebu efikasne saradnje dva tužilaštva i osvrnuli smo se na neke konkretne oblike saradnje koje bismo u budućnosti mogli da imamo - kaže tužiteljka Dolovac.
 

Ona napominje da je tako postupak za trgovinu ljudskim organima, koji vodi srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, izazvalo posebnu pažnju u bilateralnim razgovorima sa ruskim kolegama.

Izvor: Blic

Znaci kurac...


I vama jedan kurac

Next please 

Сверуски центар за истраживање јавног мњења: Подршка Владимиру Путину изнад 50 одсто
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 20. јануар 2012.

Москва - Руски премијер Владимир Путин и даље је најпопуларнији међу кандидатима за председничке изборе у марту, резултат је истраживања Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ).

Према тој анкети спроведеној 14. јануара, Путинов рејтинг је за недељу дана порастао са 48 одсто на 52 одсто.

Подршка лидеру комуниста Генадију Зјуганову порасла је са 10 на 11 одсто, док је попопуларност лидера Праведне Русије и партије Јаблоко Сергеја Миронова и Григорија Јавлинског опала, са пет на четири одсто, односно са три на два одсто.

Популарност милијардера Михаила Прохорова такође је пала са три на два одсто, тврди ВЦИОМ.

Агенција наводи да су остали кандидати сачували стабилне показатеље.

Лидер Либерално демократске партије Владимир Жириновски има подршку девет одсто грађана, док губернатор Иркутске области Дмитриј Мезенцев и лидер нерегистроване партије Воља Светлана Паунова имају и даље по нула одсто гласова подршке.

Анкета је спроведена на 1.600 људи у 155 места, а статистичка грешка није већа од 3,4 одсто, наводи ВЦИОМ.

Фонд за испитивање јавног мњења (ФОМ) јуче је саопштио резултате своје анкете, према којој је за Путина спремно да гласа 45 одсто грађана, док према прошлонедељној анкети независног Левада центра Путина подржава 36 одсто бирача.

Кључно питање за аналитичаре јесте да ли ће Путин победити у првом или у другом кругу. За победу у првом кругу кандидату је потребно више од 50 одсто гласова.

(Бета)

Русија: Московске власти одбиле да дају дозволу за митинг опозиције
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 20. јануар 2012.

Москва - Московске власти одбиле су захтев опозиције и организатора демонстрација "За поштене изборе" за дозволу за протестну шетњу и митинг у центру града 4. фебруара.

Градске власти су опозицији предложиле да митинг одржи на стадиону "Лужники" на периферији града.

У образложењу одлуке, донете на захтев Левог фронта и Лиге бирача, наведено је да су за тај дан планирана још два митинга у центру града - једног који организују националисти и другог који је заказала Либерално-демократска партија Владимира Жириновског.

Заменик градоначелника Александар Горбенко предложио је опозицији која организује акцију "За поштене изборе" да одржи шетњу, која ће се завршити митингом на стадиону "Лужники", али је сугерисао да то буде дан касније - 5. фебруара.

Опозиција још није званично реаговала на одлуку градских власти, а када су власти у децембру предложиле промену локације за велики митинг који је одржан у Москви, опозиција је то прихватила.

Акција "За поштене изборе" покренута је због незадовољства опозиције и грађана резултатима парламентарних избора одржаних 4. децембра на којима је победила Јединствена Русија са 49,4 одсто гласова, а званично су пријављене неправилности на 117 бирачких места.

Сверуски центар за истраживање јавног мњења објавио је данас резултате анкете, спроведене 14. јануара, према којима је Путинов рејтинг за недељу дана порастао са 48 одсто на 52 одсто.

(Танјуг)