Pa onaj reaktor u Vinci jos niko nije ugrozio iz vazduha

reaktor u vinci je sitnica prema reaktoru jedne nuklearne elektrane ,a srecom 1999. nije ni radio.

Pa znas kako ako ga Rusi budu gradili i ako to bude njihovo onda ne verujem da ce iko na svetu da se usudi da rokne to. O hrvatima necu ni da pricam Zna se kakva bi odmazda bila.

pitanje je da li bi bilo njihovo ,ili bi samo gradili . vec su bombardovane neke nuklearne elektrane koje su oni gradili ili pruzali teh.podrshku .

 a shto se tiche eventualne odmazde hrvatima , s obzirom na trenutno stanje u vojsci o tome mozemo samo da sanjamo . ja se zaista plashim situacije u kojoj bi hrvati modernizovali svoje vazduhoplovstvo (da li nabavkom JAS-39 ili F-16 svejedno) a mi ne bi. mislim da im ne bi trebalo dugo da nadju neki razlog da ga upotrebe protiv nas.

Kako god, mi smo prilikom posete Medvedeva potpisali i dokument o naucno tehnickoj saradnji, pa stoga ne bi bilo lose da se to razradi, pa da nasi ljudi idu na studije i postdiplomske da se osposobljavaju za takve stvari.
Nuklearka bi bila nasa, oni imaju kao i ameri i francuzi, neiskoriscene kapacitete, gradili bi a nama to treba. Cena, ugovor i ostalo bi islo po nekim svetskim standardima i to je to.
Ja ne vidim sta tu ima lose. Obnovljivost? Ko tebe sprecava da to pravis, radis, gradis?
Problem je sasvim drugi. Oni u Srbiji nemaju sagovornike. Shljam na vlasti, ne zna, ne moze niti ima smisla da o tome razgovara.A i zlonamerni su, jer sledi privatizacija eps-a.
Sa rusima ima tri kapitalne oblasti gde treba da se povezemo: nuklearna tehnologija, sinska vuca i primarna obrada energenata.
Za neupucene, nis nije jedan litar benzina izvozio do sada, a sada izvozi sve. Porez ide Srbiji a to je bitno, a ne procenat vlasnistva.
Rusi mi pune budzet deset puta vise nego Bajatoviceve picajzle.

Nuklearka, apsolutno DA po svim kriterijumima.

Rusi nude reaktore jer ih Bugari neće

Bugarska odustala od izgradnje nuklearne elektrane „Belene" sa Rusijom. Srbija trenutno nema ni energetske potrebe, ni novca, ni urana, a ni kadar koji bi radio na takvom postrojenju



Izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina da bi njegova zemlja pomogla našoj da gradi nuklearnu elektranu iznenadila je srpsku javnost. Domaći analitičari smatraju da su Rusi odlučili da daju ovu ponudu nakon što je pre nekoliko meseci bugarski premijer Bojko Borisov odlučio da „stavi na led" izgradnju nuklearke „Belene", koju je Rusija trebalo da gradi u toj zemlji.

U svakom slučaju, opšta ocena analitičara je da Srbija trenutno nema ni para, ni urana, a ni kadra koji bi opsluživao eventualnu atomsku elektranu.

Naime, „Belene" je trebalo da bude zajednički rusko-bugarski projekat, koji bi nadoknadio gubitak struje koji su Bugari pretrpeli nakon što im je EU naredila da zbog zastarelosti zatvore za proizvodnju delove „Kozloduja". Ceo projekat „Belene" vodila je bivša bugarska vlada, koja je sa Rusima dogovarala i gradnju gasovoda „Južni tok", kao i neke druge energetske projekte u toj zemlji. Međutim, polovinom prošle godine izabran je novi premijer Bojko Borisov, koji je odmah odlučio da se preispita isplativost svih projekata sa Rusima, pa i „Belene". Iako mu je premijer Rusije Vladimir Putin skrenuo pažnju da što pre odluči šta će sa ovim projektima, sudbina nuklearke „Belene" se ni do danas ne zna. Urednik sajta „Enerdžiobzerver" Sijka Pistolova smatra da je upravo ovo razlog što su Rusi ponudili Srbiji da je grade ovde.

- Rusi još ne bi izabrali Srbiju za izgradnju da nije stopiran projekat NE „Belene". To je uradila vlada Borisova jer su otkrivene brojne zloupotrebe budžeta Bugarske u vezi sa ovim projektom - kaže ona, i dodaje da je glavni problem bio u tome što je prvobitna ponuda bila 3,9 milijardi evra, da bi se došlo do cifre od 10 milijardi!

Državni sekretar Ministarstva energetike Radivoje Milanović kaže da Srbija ima dovoljno uglja za proizvodnju struje do 2050. godine, a da bi nuklearka bila skupa investicija za nas. Pored toga, Srbija nema ni kadra, a ni dovoljno istražene rezerve urana da bi snabdevala nuklearnu elektranu.


- Mi smo imali rudnik Kalna kod Knjaževca, koji je radio za „Krško" nekoliko godina, a bila je eksploatacija i za institut u Vinči. Postoji elaborat o postojanju urana, ali se ne zna koliko tačno ima rude. Međutim, što se tiče kadra, mi ne znamo ništa o nuklearkama, a to je i veoma skupo. Jedna može da košta i deset milijardi dolara! Što bismo ulazili u kredit za to, a imamo uglja koji nam do 2050. godine omogućava da ne moramo da brinemo. Da mi imamo toliki deficit energije, onda bismo mogli i da razmišljamo - kaže on, i dodaje da bi struja iz nuklearke sigurno bila skuplja nego što je mi sada proizvodimo u Srbiji.

Energetski analitičar Zorana Mihajlović-Milanović kaže za Press da Srbija kasni sa mnogim procedurama koje se tiču izgradnje elektroenergetskih objekata, ali da joj nuklearka ipak nije potrebna.

- Iz planiranih kapaciteta od termoelektrana „Kolubara B" i „Tesla B3", kao i elektrane u Kostolcu, zatim iskorišćenja obnovljivih izvora energije i drugih elektrana na Drini, Srbija će i te kako zadovoljiti sopstvenu projektovanu tražnju u godinama koje dolaze. Ukoliko želimo da budemo lider u regionu u izvozu struje, mnogo je bolje da se gradi HE „Đerdap 3". Tako bismo ne samo postali veliki izvoznik, već bismo uticali na cenu električne energije u regionu. Dakle, nije srpski interes da gradi nuklearku, već to može biti samo interes neke druge države - smatra ona.

Sekretar za energetiku Privredne komore Srbije Slobodan Petrović kaže za Press da postojeći moratorijum na gradnju nuklearki važi do 2015. godine, ali da bi o tome trebalo da se razmišlja za 10 do 15 godina.

- Kada je donesen moratorijum, dogovoreno je da se neće razmišljati o nuklearkama dok se ne iscrpe postojeći resursi. Raditi sad nuklearku znači uvesti i kadar. Mislim da će se stvoriti realni uslovi za razmišljanje o nuklearci za 10 do 15 godina i da će tada Srbija morati da oformi kadar - kaže on.

Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana u celom svetu

Dr Krunoslav Subotić, bivši direktor istraživačkog centra „Vinča"

BEOGRAD - Nuklearna energija je pitanje velikog biznisa. Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana, prisutan je trend da se američke kompanije udružuju sa japanskim kako bi odatle pokrili tržište Kine i Indije. Svako gleda gde bi u budućnosti mogao da proda svoju tehnologiju i u tom smislu treba da se posmatraju izjave o spremnosti Rusije da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji, kaže za Press doktor Krunoslav Subotić, bivši direktor Istraživačkog centra „Vinča", inače šef rusko-američkog istraživačkog tima koji je dokazao postojanje pet novih hemijskih elemenata.

Subotić ističe da Rusija želi da dokaže da je njena nuklearna tehnologija napredovala, da „Černobilj" više ne može da se ponovi i da zbog toga ima interes da se reklamira kao proizvođač bilo kojoj zemlji u svetu. Naš sagovornik smatra da su izgledi da Rusi grade nuklearku u Srbiji realni isto koliko da je grade bilo koji drugi investitori.

- Mi nešto više od 20 odsto potrošnje struje podmirujemo uvozom, a u poslednjih 30 godina nismo izgradili nijednu novu elektranu. Dakle, neophodna su ulaganja u toj oblasti. Ekološke kvote sporazuma iz Kjotoa su tako postavljene da motivišu gradnju nuklearki pošto su ekološki čiste, a i najjeftinije su, pošto jedan kilovat-čas proizveden u nuklearki, sa svim uračunatim investicijama, iznosi samo 1,8 evrocenti - kaže on. Subotić smatra da zemlja koja pretenduje da uđe u red savremenih zemaljane može to da radi ako nema savremene industrijske komponente, u koje spada nuklearna.

- Mi trenutno nismo u ništa goroj poziciji nego Slovenci kada su počinjali sa projektom elektrane u Krškom, osim što je kod njih postojala čvrsta odlučnost da se prilagode savremenim tokovima. Problem srpskog kadra je virtuelan. Mi za sada nemamo problem, jer ništa nismo ni počeli da radimo. Izgradnja nuklearne elektrane je poduhvat koji ne bi mogao da se izvede bez investitora ili kreditora sa strane. Kao i kada je „Fijat" došao u Kragujevac, prilagođavao je ljude novim tehnologijama. Za jedan univerzitetski ciklus može da se obuči generacija stručnjaka - kaže Subotić. On, međutim, ističe da postoji problem regulisanja radioaktivnog otpada, koji se raspada sto hiljada godina, ali i da je regulisanje tog problema dokaz ozbiljnosti države.

- To, dakle, podrazumeva da se čuva zapis šta je sagorevano za hiljade generacija u budućnost. Zemlja, pored tehnoloških kapaciteta za razvoj nuklearne energije, mora da ima i administrativne kapacitete, kako bi se ceo sistem zaštite i bezbednosti održavao bez i najmanjeg propusta. To je i jedna od komponenti stabilnosti države. Retko ko će hteti da razara državu, ako bi time prouzrokovao veliku opasnost - zaključuje Subotić. V. MILADINOVIĆ

R. Ž. MARKOVIĆ

Izvor: Press

Kakav bre uran? Sta ce ti uran? Imaju oni gotove reaktore.
Sve se svodi dal oce Toma nuklearac ili svinjar reaktorac da daje misljenje. Slusajte bre ove profesore. Pustite hoce bugari, nece rumuni. Ima parametri, ima ugovori ima uslovi.Ako se sve to ispuni za deset godina imas sve: i kadar i nuklearku i struju i ustedu fosila i manje pepela.
Nema bato cekanja. Za dest godina pustamo prvu nuklearku i cestitamo prvim doktorima na uspesnim dizertacijama. Politicarima ulaz zabranjen i zabranjeno pravo na misljenje.

Pa necemo atomsku bombu da pravimo da nam treba uran kako su se israli u tekstu haos

Ne zameram im, jer osim prof. Subotica do sada nisam video nikog u ovih par godina da kaze nesto pametno u medijima.
da ne gresim jos jednom su bila tri profesora oko globalnog zagrevanja sa jednom veoma korisnom diskusijom.
Da li mediji svesno izbegavaju nasu pamet da nesto kaze korisno, poucno? Da li ih se boje?

Ma nije isto kad ti pukne nuke u okruzenju kao kad ti pukne u sopstvenom krilu.