Izvodiš pogrešne zaključke.

Da su ljekari poznati po tolikom nemaru, niko ne bi ni išao kod njih da traži pomoć. Nijedna žena se ne bi porađala u bolnici ako zna da tamo neće ni temperaturu da joj izmjere. Ili stvarno misliš da će ljekar da se zauzme za jednog pacijenta, a da će drugog pacijenta prepustiti Fortuni? Koliko je ova žena bila u bolnici - nekoliko dana, je l' tako? Šta misliš, da je čitavo vrijeme samo jedan ljekar bio kraj nje i da se baš taj ljekar zainatio da joj ne pruži pomoć? Naravno da nije. Naravno da postoji tim ljekara koji se bavi trudnicom. Ako jedan od njih pati od bolova u spolovilu, sigurno da njegov kolega ne pati.
 
Ne napadam ljekare dok ne saznam i njihovu verziju događaja. Neuk narod često pogrešno protumači medicinske procedure.

Juce sam bas nesto pricala sa sestrom i nije mi jasno kako su se tako nemarno , i da li su se zista tako nemarno ponasali prema zeni.

Koliko ja znam , svako jutro oko 6 ide poslednja vizita sestre iz nocnee smene, meri temperaturu i meri pritisak. Budi paijente i ppita da li je bilo kakviih problema, bolova ako joj se neko nije obratio.
Jbm mu mater ja sam pokusala da nekoliko puta pobegnem i pusim ispred ulaza, ali me ukebala sestra mamicu joj njenu. Pa me pustila da zapalim na mestu gde inace sestre puse, da me ima na oku, blagoslovena bila.

Da neko , trudnica povraca krv, 6 dana...nekako mi to ne ide ljudi moji,

beskrajno mi je žao što ovi roditelji prolaze kroz golgotu, što su izgubili svoju bebu...i ko zna šta je u pitanju.

bez namjere da branim doktore...bez namjere da stajem na bilo čiju stranu, jer činjenica je da se detalji ne znaju i da se čula samo jedna strana...

važno je znati jednu stvar.

medicina nije magija i doktori nisu čudotvorci....

imam osječaj da nekada tako mislimo i da od njih očekujemo i čuda...i to non- stop...u svakoj prilici i situaciji.

jedan pisac je rekao da je žena najbliža smrti u trenutku kada daje novi život.

i to je beskrajno tačno.

granica između života i smrti u tom momentu se briše i kao neko ko ima to iskustvo...jasno mi je šta se time htjelo reći.

zaista ste na granici života i smrti....

svaka opreracija je rizična, svakog sekunda može krenuti po zlu, i zaista...postoji toliko puno situacija i momenata na tom stolu na kom je porođaj ili operacija koju ne može da predvidi ne znam ti kakav tim stručnjaka...i gdje bukvalno...koliko god brzo i stručno reagovali...ne možete da uradite ništa.

nemoćni ste.

i nemate objašnjenje zašto baš taj neko nije preživio nešto što je u domenu većine tek samo...rutinski postupak.

da li je u ovom slučaju to ili samo nemar onih oko nje... zaista ne znam.

ali, samo kažem da zaista postoje situacije kada doktori i medicinsko osoblje uradi sve što je u njihovoj moći...i ne uspiju.

i nije definitivno do njih.

nije mali broj takvih situacija.

ima među njima divnih ljudi koji daju sve od sebe svakoga minuta svakog jebenog dana...i smijem da se kladim da su i za njih ovi porazi strašni...kad ne uspiju da spasu nečiji život.

Žena je pljuvala krv

-
Šeširče, znam ja da nekada ni lekar ne može da utiče na to da se stanje popravi ali... ima jedno ali... ako je suprug u pravu kada kaže da joj nisu merili temperaturu, da su je "sklanjali" da je ne bi slušali kako se dere, da su ga sestre izbegavale, da je ON (dakle, ni jedan lekar nego baš suprug) prvi primetio(?!) kada je njegova supruga bila sva u mokraći i ispovraćana... o krvi više i da ne pričam.

Može lekar biti nemoćan, i to je potpuno razumljivo, ali ne sme biti bezobrazan i bezdušan.

Prica smrdi.. opasno.

Lekari umeju da budu teska stoka, ali da dve smene ili tri smene i dezurni lekari nekoliko dana zanemaruju pacijenta, to se nije desilo u istoriji medicinske nege..

Osim ako ta bolnica stvarno nije nekakav divlji zapad, ne znam stvarno..

svakako, Tep...

slažem se.

dok ne čujemo drugu stranu...i ti i ja samo nagađamo.

njih dvoje su roditelji koji su izgubili bebu, sasvim je normalno da u svom bolu krive i čitav svijet što nisu dočekali svoje čedo na rukama....ali to ne mora da znači da su u pravu.

to može da znači da su samo ranjeni ljudi u šoku koji ne prihvataju nekad jednostavnu stvar za nas smrtnike generalno...da je tako, ko zna iz kojih razloga, moralo da bude.

a možda...možda neko jeste napravio grešku i to naravno treba istražiti, ja samo kažem da ljudske greške nužno ne mora biti.

zato sam za to da se čuje i strana priče ljekara, objašnjenje sa strane medicine, prije nego li krene hajka na ljude koji, koliko god među njima bilo škartova, zaslužuju naše poštovanje generalno.

kao što i oni koji ne rade svoj posao kako treba zaslužuju osudu svake vrste.
jer naš život je u njihovim rukama.
ali, opet mislim donekle je u njihovim rukama.
a opet, dovoljno da očekujem da su sjajni i predani.

porođaj je... bolan i prljav.

i upišan si, i ispovraćan, i da...i ukake se neke kao male bebe...i dva života su u pitanju, mnogi to zaboravljaju, bebin i majčin

prijatelj moga oca iz mladosti umro je pri operaciji krajnika....sve je bilo urađeno kako treba, sve se uradilo kako treba...ali čovjek je umro pri jednoj od bezazlenijih operacija, ako bezazlena operacija postoji kao termin.
pošlo je po zlu....

inače, primjetila sam među doktorima da su generalno mišljenja da bezazlenih operacija nema...

ja samo kažem da treba da se čuje i druga strana priče.
ti ljudi u bijelim mantilima toliko zaslužuju.

a onda...prema zasluzi.

Upravo to.


Smesno je poslusati samo jednu stranu makar to bila tuzna i tragicna kao ova. Zapravo ima milion ovakvih jednostranih prica, medjutim kad se saslusaju lekari i ostalo osoblje ispadne nesto sasvim drugacije.

То је то. Слично нешто баш и рекох... тачније, да ме чуди то што се нико од надлежних није огласио поводом тих, реално, озбиљних оптужби.

А слажем се... бити лекар је најтежи и најодговорнији могући посао.

А то за "безазлене операције"... па баш она манекенка позната изгуби живот због зуба дал беше... дешава се.

Ja sam bio jednom sa nekim tipom u dezurnoj ambulanti zbog zuba, tip nije znao dobro Nemacki. Dok smo cekali izbila neka frka, kolko sam razumeo nekom pacijentu stalo srca pa se rastrcali zubari, u cekaonici tajac 

уз дужно поштованје према свима који то воле, али људи, видите и ви да ово пише прес

од новиница те врсте ме не би чудило ни да је прича измишљена.
Да је нека од нас повраћала крв, да ли нас супруг не би истог момента возио у најближу приватну болницу или за Београд. Од првог дана повраћања па до шестог је могла и у неку аустралијску болницу да стигне...