Napokon možete da igrate X-Wing i TIE Fighter na modernom PC-ju
Zaboravite na predstojeću Battlefront igru za sada – igre serijala „Zvezdani ratovi“ kojima su se fanovi zaista nadali su sada ovde.
Good Old Games je najavio oficijalna reizdanja naslova X-Wing i TIE Fighter koja će biti moguće igrati na modernom personalnom računaru bez potrebe za bilo kakvim modifikacijama ili pribegavanju butlegovanim kopijama.
Svaka igra će koštati 10 dolara i u prodaji će se naći 28. oktobra. U pitanju su specijalna izdanja koja dolaze sa CD-ROM sadržajem (SVGA grafika i glasovna sinhronizacija) kao i sa ekspanzijama.
Ukoliko ste preko dve decenije čekali da se još jednom nađete u rovu Zvezde smrti ili da raznesete pobunjeničku fregatu, vaš momenat je napokon došao.
Zaljubljenici u video igre, pogotovo u one starije, arkadne će biti oduševljeni ovim sajtom koji je prikupio preko 900 naslova na jednom mestu i sve su besplatne.
Sve igre koje su se pojavljivale pre 30 i 40 godina sada su dostupne na pregledaču i mogu se igrati besplatno.
Isprobajte neke od igara na ovom linku i recite nam koja je vaša omiljena.
Pred vama je igra koja je dokazala da finansijski uspeh nije jedini pokazatelj kvaliteta. Iako se Rally-X za arkade slabo prodavao van Japana, istakao se kao jedan od kultnih klasika Zlatne ere koga se nostalgičari i dan danas prisećaju. Šta je to onda činilo Rally-X posebnim?
Trkačke staze u tadašnjim igrama su izgledale više kao pokretne trake sa načičkanim objektima i vozilima za izbegavanje. ‘’Revolucionarna’’ mehanika skretanja u Rally-X je omogućila da konačno ne moramo da vozimo pravo u nedogled. Rally-X je takođe jedna od prvih igara koje su gejmerima predstavile koncept bonus nivoa, koji su se kasnijih godina ”odomaćili” u mnogim gejming žanrovima poput platformera i pucačina iz prvog lica.
Međutim, Rally-X zapravo više liči na igru preživljavanja u komplikovanom lavirintu nego na klasičnu trkačinu, sa gejmplejom nalik na Pac-Mana. Za volanom plave formule, cilj ove arkadne vožnje je da sakupite žute zastavice u svakom nivou. Zadatak vam otežavaju dosadni crveni automobili koji postaju sve brojniji i agresivniji kako napredujete kroz igru, dok je gorivo još jedan faktor na koji morate obratiti pažnju. Interesantno je da su tadašnji gejming mediji smatrali da je Rally-X superiorniji od Pac-Mana, ali danas znamo da nije uspeo da ga nadmaši
Iste godine kada je ‘’isplivao’’ čuveni Frogger dobili smo sledeće ostvarenje Konamija, skroling šuter arkadu Scramble koja je, blago rečeno, eksplodirala. Samo u SAD-u prodato je preko 15.000 arkadnih kabineta u roku od pet meseci, čime je postala druga najprodavanija igra kompanije Stern, američkog proizvođača i distributera arkada i fliper mašina. Zato se Scramble smatra prvim globalnim Konamijevim hitom. Scramble je samo nekoliko meseci mlađi od prvog skroling šutera, Defendera, ali je i pored jake konkurencije uspeo da privuče ogroman broj gejmera. Iako pripadaju istom žanru, igre se ipak solidno razlikuju.
Igrač u Scramble kontroliše svemirsku letelicu koja se konstantno kreće s leva na desno, što je karakteristično za skroling šutere i dan danas. Letelica je naoružana pucaljkama i bombama koje će vam pomoći u obračunu sa neprijateljskim brodovima, koje takođe možete jednostavno izbeći (ako ste dovoljno brzi). Samo obratite pažnju na vaše zalihe goriva! Scramble je gospodario japanskim i severnoameričkim arkadama, ali nije portovan na veliki broj tada aktuelnih kućnih sistema. Tek u novom milenijumu igra je postala deo arkadnih kolekcija, pa su moderni gejmeri konačno dobili priliku da je igraju na PC-u i Nintendo DS i PlayStation 2 konzolama.
Ni početkom osamdesetih niste morali da trošite ogromne količine novca da biste iskusili kako to izgleda biti za volanom besne reli mašine ili formule. Danas imamo VR i razne simulatore koji su konceptualno veoma slični ondašnjim arkadama jer su dizajnirani sa istim ciljem – da što bolje prenesu iskustvo vožnje pravim trkačkim automobilom. U tom pogledu se posebno istakao Segin Turbo, koji se u igraonicama pojavio u vidu specijalne arkadne kabine koja je oponašala sedište automobila. Sega je kasnije postala poznata po kreiranju arkadnih vožnji, a Turbo je među prvim igrama ovog žanra koje su najavile dolazak buduće zvezde asfalta.
Jedan pogled na Turbo je bio dovoljan da zaključite da se radi o nečemu specijalnom. Blještave formule, šareni urbani i ruralni predeli, vremenske prilike, smena dana i noći i nepredvidivi protivnički vozači se ne mogu videti čak i u nekim modernim simulacijama, a sve ovo je krasilo Turbo. Ova igra je bila jedan od pionira u korišćenju pseudo-3D grafike, revolucionarnog sistema koji uspešno simulira osećaj dubine prostora, što je u to vreme bilo tehnološko čudo. Godinu dana nakon svog slavnog debija, Turbo je Donkey Kongu uspeo da oduzme prvo mesto na rang listi najuspešnijih arkada, što dovoljno govori o njegovoj popularnosti. Kao mnoge druge uticajne arkade iz ovog perioda, Turbo je takođe dobio verzije za kućne konzole ColecoVision i Intellivision.
Ako želite da naterate klince da jedu povrće, samo uključite neku japansku animiranu seriju iz 80-ih, ili ako ste sa naših prostora, uvek se možete osloniti na Popaja. Kompanije iz zabavne industrije su u tom periodu dosta pomagale roditeljima da deci približe značaj zdrave ishrane, uključujući Nintendo koji je 1982. predstavio arkadu Popeye. Popaj je već bio dobro poznat publici iz stripova E. K. Segara, a Nintendo je iskoristio već proverene Donkey Kong mehanike da kreira arkadu zasnovanu na čuvenom animiranom mornaru. Cilj igre je da sakupite određeni broj predmeta koje Oliva baca sa najviše platforme u nivou dok izbegavate zlu morsku vešticu, Badžu i druge opasnosti. U zavisnosti od nivoa, skupljaćete srca, muzičke note ili slova koja čine reč ‘’HELP’’. U igri se pojavljuju i drugi poznati likovi iz stripova i crtaća o Popaju, kao što su Kića i Pera Ždera.
Popeye se sastoji od tri nivoa, odnosno različita ekrana, ali za razliku od mnogih Donkey Kong kopija iz tog vremena, u ovoj igri skok ne postoji. Na svu sreću, igrači na raspolaganju imaju Popajevu pesnicu! Interesantno je da je Donkey Kong iz 1981. godine prvobitno trebalo da bude igra sa Popajem u glavnoj ulozi, ali Nintendo tada nije uspeo da dobije licencu.
Namco je osamdesetih godina bio potpuno opsednut konceptom lavirinta, što ne bi trebalo da nas čudi ako uzmemo u obzir uspeh Pac-Man arkade. Međutim, da ne bi napravio identičnu igru, Namco je odlučio da ovaj koncept obrne naglavačke, bukvalno! Umesto istraživanja unapred izgrađenog lavirinta, Dig Dug od igrača zahteva da sami kreiraju složenu mrežu podzemnih tunela u ulozi istoimenog junaka, čije japansko ime, Taizo Hori, u slobodnom prevodu znači ‘’želim da kopam’’. Za prelazak nivoa potrebno je savladati sve neprijatelje na ekranu – možete ih zgnječiti stenama koje se kriju u dubljim slojevima zemlje ili, još bizarnije, ‘’napumpati’’ dok ne puknu kao prenaduvani rođendanski balon.
Kao većina arkada ovog doba, Dig Dug je takođe bio poznat po svojoj težini, nasuprot veoma jednostavnom konceptu. Igra zahteva strateško razmišljanje jer neprijatelji često mogu da vas uhvate na prepad – ukoliko pažljivo ne isplanirate vašu rutu, kad tad će vas saterati u ćošak, pogotovo u kasnijim nivoima! Dig Dug se u Japanu istakao kao druga najprofitabilnija arkada 1982. godine, odmah iza trkačke igre Pole Position iza koje takođe stoji Namco. Original je dobio nekoliko nastavaka i reizdanja, a naslovni junak se čak pojavio u animiranom filmu Wreck-It Ralph iz 2012. godine.
Blast from the past: E.T. the Extra-Terrestrial (1982)
Uvidevši neizmernu popularnost Atari 2600 kućne konzole, njen izdavač je rešio da privuče još širu publiku sa video igrom o miroljubivom vanzemaljcu E.T-u. Nažalost, ova igra je imala totalno drugačiju sudbinu od istoimenog filma Stivena Spilberga. Pregovori za dobijanje autorskih prava su počeli manje od mesec dana nakon bioskopske premijere, a Atari je želeo da E.T. izađe tokom novogodišnjih praznika 1982. godine. Sa ovim suludim rokom se suočio dizajner Hauvard Skot Varšav koji je želeo da napravi inovativnu adaptaciju. Međutim, uz ograničeno vreme razvoja od samo pet nedelja, dodatna komplikacija bila su i ogromna očekivanja Atarija, koji je verovao da igra može ostvariti zaradu sličnu filmu. Rezultat je bio potpuna suprotnost jer se igra suočila sa ogromnim brojem negativnih kritika, a danas je mnogi smatraju najgorom video igrom svih vremena.
E.T. the Extra-Terrestrial je avantura iz polu-ptičje perspektive koja zahteva da pronađete tri dela interplanetarnog telefona na šest različitih nivoa koji predstavljaju lokacije iz filma, sa ciljem da pomognete E.T-u da se vrati kući. U praksi, igra je izgledala kao hrpa mrljavih zelenih piksela sa veoma konfuznim gejmplejom. E.T. je samo na osnovu imena uspeo da proda čak 2,6 miliona kopija, ali je nakon samo nekoliko meseci više od 600.000 kupaca vratilo igru u prodavnice. Zbog svog komercijalnog neuspeha, veruje se da je ovaj naslov delimično odgovoran za krah industrije video igara krajem 1983. godine.
Najzastupljeniji žanr igara Zlatne ere bio je žanr fiksiranih pucačina, u kojima igrači, ograničeni kretanjem po horizontali, moraju da se izbore za beskrajnom najezdom neprijateljske vojske. Ipak, nisu sve igre ovog žanra bile iste – developeri su sa svakim novim naslovom gejmerima želeli da predstave nešto uzbudljivo i neviđeno. Jedan takav naslov je Phoenix, japanska igra čiji je originalni kreator želeo da ostane anoniman.
Najjači adut Phoenix-a je njegov koncept nivoa. Do tada, igre ovog tipa nisu nudile gotovo nikakvu progresiju – mimo rastućeg nivoa težine, bila je na relativno niskom nivou. U Phoenix, svaki nivo je jedinstven u pogledu tipova protivnika i njihovog ponašanja, čime se igrači postepeno pripremaju za peti, a ujedno i poslednji okršaj. U finalnom nivou, igrači će se suočiti sa matičnim vanzemaljskim brodom, glavnim neprijateljem igre, takozvanom kraljicom. Smatra se da je Phoenix jedna od prvih igara sa boss bitkom, što je, kao što danas znamo, možda i najuzbudljivijih element jedne video igre. Osećaj koji nas obuzima kada savladamo tešku kraljicu nakon nekoliko desetina pokušaja, prosto je nezamenjiv. Svi koji su igrali Dark Souls će razumeti o čemu govorimo!
U vreme kada se stremilo ka neistraženim dubinama svemira, arkade je pogodio meteor zvani Space Invaders, legendarna video igra iza koje stoji japanski developer Tomohiro Nišikado iz kompanije Taito. Kako se igra jedna od prvih arkadnih pucačina? Da bi odbranili čovečanstvo od invazije vanzemaljaca, igrači se služe topom koji se kreće samo po horizontalnoj osi, ispaljujući projektile ka neprijateljskoj floti koja se postepeno približava.
Inspirisan aktuelnim delima pop-kulture poput Star Wars filmova, The War of the Worlds novele i čuvene igre Breakout, Nišikado je tokom razvoja imao daleko ambiciozniju viziju, ali je na kraju odustao zato što igra u praksi nije bila na zadovoljavajućem nivou. Na kraju se odlučio za jednostavniji i pristupačniji gejmplej, koji se pokazao kao pun pogodak.
Space Invaders je za nekoliko meseci postao svetski hit i za samo četiri godine je Taitu doneo preko tri milijarde dolara. Igra je doprinela popularizaciji Atari 2600 konzole, a kasnijih godina je objavljena i za brojne druge sisteme.Space Invaders za mnoge predstavlja ‘’portal’’ u svet gejminga. Proslavljeni dizajneri igara, kao što su Šigeru Mijamoto i Džon Romero, navode ovaj naslov kao izvor motivacije za ulazak u industriju. Skromno je reći da je Space Invaders pokrenuo pravu gejming revoluciju!
Tema: 
