Krajem šeste decenije prošlog veka, svet je bio svedok rođenja novog žanra video igara, iako je industrija tek bila u povoju. Tada nije bilo diskusije na temu žanrova kada su igre u pitanju, pošto naslov o kome govorimo uopšte nije bio namenjen da zabavi igrače. Sa ovom ‘’igrom’’ kompanije Carnegie Tech, nikli su koreni prve strategije ikada.
The Management Game za IBM 650 računar se koristio u školama poslovanja na Karnegi Univerzitetu kao simulacija uzbudljive bitke između tri kompanije koje posluju proizvodnjom i distribucijom deterdženata. The Management Game je zahtevao od igrača da upravljaju resursima, proizvodnjom, istraživanjem i finansijama, kao i budžetima za marketing, zaposlene i distribuciju. Ovo je interesantan primer jedne rane video igre koja se koristila u edukativne svrhe.
The Management Game je simulirao tri godine rada ovih kompanija, ali ne brzinom modernih strategija – za prelazak je bilo potrebno čitava dva semestra! Ova odlika je bila dovoljna da uđe u istoriju kao jedna od najdužih video igara. The Witcher 3 i Elden Ring nisu ni blizu! Tokom naredne tri godine kreirano je još preko 80 igara koje su simulirale poslovanje kompanija, sa sličnim pravilima u srži, ali sa drugačijim grafičkim dostignućima.
Da li ste znali da Iks-oks datira još iz vremena drevnog Egipta, oko 1300. godine p.n.e? Kroz istoriju ostao je izuzetno popularan kao igra sa vrlo jednostavnim pravilima koja su danas malo kome nepoznata. Koristeći se X i O simbolima, igrači imaju zadatak da spoje tri ista znaka u nizu na 3×3 mreži, vodoravno, uspravno ili dijagonalno. Verujemo da je svako od vas odigrao barem jednu partiju Iks-oksa!
Sama popularnost igre bila je dovoljna da dobije tu čast da postane jedna od prvih video igara u istoriji. Džozef Kejts je 1950. godine za kanadsku Nacionalnu egzibiciju kreirao Bertie the Brain, računar visok četiri metara koji je omogućio posetiocima da zaigraju Iks-oks protiv veštačke inteligencije.
Pravila ove video igre se nisu razlikovala od originala. Igrači su brojčanikom birali poziciju narednog poteza na mreži sa devet polja gde bi plasirali svoj simbol O, koji je bio prikazan svetlima na odabranom polju. Nakon igračevog poteza usledio bi i potez računara, poznatog kao Electronic Brain. Bertie the Brain je nudio više nivoa težine, a na najtežem je bilo nemoguće pobediti mašinu.Nakon ove egzibicije, Bertie the Brain mašina je rastavljena i ubrzo zaboravljena, ali je trag koji je ostavila svakako uticao na dalji tok istorije video igara.
Posle svog fenomenalnog debija, Atari je nastavio proboj na tržištu video igara sa novim arkadama. Druga igra u nizu nakon Ponga bila je Space Race, prva arkadna trkačka igra u istoriji. Igrači u Space Race kontrolišu svemirske rakete, sa ciljem da odlete od dna do vrha ekrana, usput izbegavajući asteroide koji su predstavljeni kao crtice. Za razliku od drugih svemirskih igara tog doba, pobednik nije igrač koji ostane živ, već takmičar koji po isteku tajmera obiđe najviše ‘’krugova’’. Igrači su takođe imali mogućnost podešavanja broja rundi, kao i njihovo trajanje, od 45 sekundi do tri minuta.
Iako je bio prvenac u žanru trkačkih igara sa zaista inovativnim gejmplejom, Space Race ipak nije uspeo da se probije kao uspešna arkada, pošto je Atari na kraju prodao svega 1500 aparata, naspram Ponga, koji je za samo dve godine prodat u preko 8000 primeraka. Ono što je stalo na put uspehu ove igre je njen prerani dolazak nakon Ponga, kao i njeni klonovi koji su bili daleko uspešniji nego sam Space Race. Jedna od njegovih popularnijih kopija bio je Taitov Astro Race iz 1973. godine, koji je original bacio u zaborav. Ne smemo zanemariti ni paprenu cenu proizvodnje, koja je iznosila preko 2000 dolara po arkadnoj mašini, što je definitivno doprinelo neuspehu igre.
Iako su akcione arkade početkom sedamdesetih uzele maha, njihov uspon nije mnogo uticao na popularnost avantura tekstualnog tipa, koje su ostale aktuelne dugi niz godina kasnije. Jedna od tih avantura bila je Hunt the Wumpus, igra u kojoj se kriju koreni survival horror žanra.
Razvijen od strane Gregorija Joba za PDP-10 računar, Hunt the Wumpus igrače vodi u mračnu mrežu pećinskih hodnika. Naoružani lukom i strelom, igrači moraju da ulove stvorenje po imenu Wumpus koje vreba u jednom od tunela. Ovo nije jednostavan zadatak pošto se u nekim pećinama kriju jame bez dna koje predstavljaju opasnost po igrača.
Gejmplej se odvija u poteznom maniru, sa svakom pećinom numerički označenom, omogućavajući igračima da biraju da li će se kretati ili ispaliti strelu. Uspešan pogodak ubija Wumpusa, dok ga promašaj plaši i šalje u drugu, nasumičnu pećinu. Igrači moraju pažljivo birati svoje poteze, jer ako zakorače u pećinu u kojoj se nalazi Wumpus, čudovište će ih pojesti, baš kao u pravoj survival horror igri. Hunt the Wumpus je portovan na druge sisteme i kućne računare kao što je TI-99/4A, a kasnije je dobio i nekoliko nastavaka. Od tada, lik Wumpusa se pojavio u mnogim drugim igrama, uključujući Magic: The Gathering.
Imajući u vidu koliko su Counter-Strike, Call of Duty, Valorant i druge slične igre danas popularne, možemo slobodno reći da su pucačine iz prvog lica (engl. first person shooter) vladajući žanr na modernoj gejming sceni. Međutim, malo ko zna da koreni ovog žanra sežu čak u 1973. godinu sa igrom Maze War.
Maze War je predstavio mnoge revolucionarne koncepte i gejmplej mehanike koje su danas široko rasprostranjene u svetu gejminga. Kao multiplejer igra iz prvog lica, Maze War vodi igrače u 3D lavirint sa zadatkom da pronađu neprijatelje (protivničke igrače) i eliminišu ih. Maze War je nudio pregled mape lavirinta (mini mapa) radi lakše navigacije, kao i nekoliko taktičkih poteza. Na primer, igrači su mogli da provire iza ugla a da se pritom ne otkriju protivnicima, što je nagrađivalo pažljiviji i metodičniji pristup.
Maze War se smatra pretečom Deathmatch moda, koji danas možete igrati u praktično bilo kojoj multiplejer pucačini. Pored pucačina, zaslužan je i za razvoj RPG igara iz prvog lica, žanr koji su dalje popularizovali Ultima i Wizardry iz 1981. godine. To nije sve, jer je Maze War doprineo nastanku masovno rasprostranjenih multiplejer igara zahvaljujući ARPANET mreži, preteči današnjeg interneta. Mislite da je ovo impresivno? E pa ni tu nije kraj, jer je Maze War sa novim verzijama dobio i sopstveni editor nivoa, avatare, kao i mod posmatrača (engl. spectator mode), koji je igračima omogućio da gledaju meč iako u njemu ne učestvuju. Malo li je?
Posle svemirskih trka i nekoliko uzbudljivih partija stonog tenisa, Atari nas je odveo na bojište sa arkadom Tank. Ova igra je nastala u saradnji sa Atarijevom podružnicom Kee Games, koja je ranije prodavala kopije Ponga.
Tank je arkada za dva igrača koja je doprinela popularizaciji igara jedan na jedan. Na bojnom polju koje je prikazano kao lavirint, igrači ulaze u okršaj sa svojim moćnim borbenim tenkovima, naoružani bacačem raketa. Igrači osvajaju poene sa svakim uništenim tenkom, a pobednik je onaj koji po isteku vremena stekne najviše bodova. Igrači su takođe morali da vode računa o navigaciji, pošto je bojište bilo preplavljeno minama.
Kao mlada kompanija sa ograničenim brojem distributera, Atari je uvideo da se Tank mora pojaviti iza nekog drugog imena, te je stupio u partnerstvo sa Kee Games. Zahvaljujući ovoj saradnji, Atari je uspeo da proda 10.000 primeraka igre, što je Tank načinilo najprodavanijom arkadom 1974. godine. Ubrzo je usledio i nastavak koji je doneo nekoliko inovacija sa opcijom alternativne šeme lavirinta, ali Tank II nije ostvario uspeh originala.
Deset godina nakon izlaska igre Periscope, jedne od najznačajnijih arkada u istoriji, japanska kompanija Sega je izdala svoj novi hit – Moto-Cross. Kasnije poznat kao Fonz, Moto-Cross je potpuno očarao ljubitelje brze vožnje. Bazirana na američkom sitkomu Happy Days iz sedamdesetih, ova trkačina igrače stavlja u ulogu motocikliste koji ima zadatak da dođe do cilja za što kraće vreme, pritom izbegavajući druga vozila. Interesantno je da je sam kontroler bio u obliku prave ručice motora, čijim zavrtanjem bi igrači ‘’davali gas’’ i postizali veću brzinu u igri. Što veća brzina, to više poena!
Ako bi se igrači pak sudarili sa ostalim motorima, desilo bi se nešto veoma zanimljivo. Naime, na dlanu svoje ruke osetili bi vibracije, nešto što danas zovemo haptic feedback. Ova tehnologija je u ono vreme bila revolucionarna, jer je igračima pružala dodatnu imerziju u video igrama koje su nudile isključivo audio-vizuelno iskustvo. Motocikala u video igrama tog doba je bilo na pretek, ali se Moto-Cross probio kao prva trkačina sa skrolujućim ekranom i već pomenutom haptičkom tehnologijom, koja je kasnijih godina dodatno napredovala. Haptic feedback je danas široko rasprostranjen u svetu konzola.
Prezirete insekte, stonoge i ostale gmižuće spodobe? Atarijev Centipede je onda savršena igra za vas! Uprkos pomalo neobičnoj tematici koja se odaljila od prepoznatljivih svemirskih avantura u arkadama tog vremena, Centipede se brzo proslavio kao jedan od najuspešnijih naslova iz Zlatne ere video igara. Centipede je klasična horizontalna pucačina fiksiranog tipa sa vrlo jednostavnim ciljem – upucajte džinovsku stonogu koja se polako približava vašem topu i sakupite što veći broj bodova! Svaki uništen segment stonoge vam donosi poene, ali za sobom ostavlja i pečurke koje blokiraju vašu paljbu.
Sa svakom eliminisanom stonogom, na vrhu ekrana se pojavljuje nova koja je brža od prethodne. Vremenom ćete se susresti i sa drugim gnusnim stvorenjima, kao što su buve, pauci i škorpije, koje imaju drugačiji šablon kretanja i donose veći broj poena. Ako bilo koje od pomenutih stvorenja dodirne vaš top Bug Blaster, gubite život. Dodatne živote možete osvojiti kada sakupite 12.000 poena. Iza ove ”bubolovke” stoji Dona Bejli, u to vreme jedna od retkih žena dizajnera video igara. Inspirisana arkadnim hitom Space Invaders, preselila se u Kaliforniju kako bi počela da radi za Atari. Sa razigranom paletom pastelnih boja, njena ideja je bila da napravi igru koja bi privukla kako mušku, tako i žensku publiku.
Želja joj se i ostvarila, jer je Centipede bio jedan od prvih arkadnih naslova sa značajnom ženskom publikom. Njegova neverovatna popularnost mu je donela i titulu druge najuspešnije Atarijeve arkade u Zlatnoj eri. Šta čekate? Idite i zgazite nekoliko buba!
Svemir je osamdesetih godina bio veoma popularna lokacija, pa zašto onda ne smestiti igrače u još jednu shoot ’em up letelicu i pustiti ih da jedre po beskonačnom crnilu? Iako su inicijalni testovi ove igre bili slabiji od očekivanog, Galaga je ubrzo osvojila srca igrača i postala jedna od najuspešnijih arkada tog doba.
Igrači u Galagi kontrolišu svemirski brod sa zadatkom da spreče invaziju vanzemaljske rase Galaga, koja preti da sravni našu planetu i porobi čovečanstvo. Namco je u ovu igru uveo neprijatelje sa naprednijim mehanikama – neki se mogu transformisati u jače verzije sa potpuno novim vrstama napada, dok drugi čak mogu da otmu brod igrača. Zanimljivo je da i vaš brod može evoluirati u napredniji oblik, što je dodalo novu dimenziju progresije u već odličnu igru.
Galaga je u svakom pogledu superiornija verzija Galaxian-a i sličnih igara Zlatne ere. Ne samo da je usavršila ”shoot ’em up formulu” i prevazišla konkurenciju, već je i dodatno obogatila gejmplej elementima koji su danas i više nego uobičajeni, kao što su pauza i bonus nivoi. Pored njene dominacije na arkadama, igra je čak i nakon kraha industrije ostala prilično popularna, bilo u originalnom ili osveženom formatu.
Da li su čarobnjaci uopšte postojali pre Wizardry-a? Naravno, ali je Wizardry definitivno pomogao da ‘’bradonje’’ postanu deo svake družine koja ima zadatak da oslobodi princezu, pronađe moćni mač ili odbrani selo od goblina. Inspirisani igrom Oubliette za PLATO sistem, Endru C. Grinberg i Robert Vudhed su još tokom studentskih dana napisali osnovu za ovaj proslavljeni RPG.
Sa postavkom koja je karakteristična za žanr, u Wizardry-u okupljate grupu od šest avanturista, određujete kojoj klasi pripadaju, da li su naklonjeni dobru ili zlu, a nakon što ih opremite osnovnim oklopom i oružjem, spremni ste za ponor u tamnice ispod Trebor zamka. Cilj je da pronađete moćne čarobne predmete, ojačate vašu družinu borbom sa čudovištima i da se na kraju suočite sa zlim čarobnjakom Verdnanom koji vas čeka u najdubljoj tamnici.
Wizardry: Proving Grounds of the Mad Overloard (originalni naziv prve igre serijala) je gotovo momentalno postao hit kada je stigao u prodavnice, a u naredne tri godine je prodat u čak 200.000 kopija. Tako je Wizardry prevazišao Ultimu, još jednu igru koja je popularna među ljubiteljima epske fantastike. Danas i dalje osećamo koliki uticaj je Wizardry imao na RPG žanr, pogotovo u naslovima kao što su Shin Megami Tensei, Dragon Slayer, Fire Emblem i Final Fantasy. Nastanak ove igre se poklopio i sa rastom popularnosti Dungeons & Dragons RPG-a u Severnoj Americi.
Tema: 
