Nakon Space Invaders, Galaxian i sličnih naslova, Atari nas vodi na novu svemirsku avanturu sa arkadom Asteroids. Zarobljeni u najmračnijem kutku nepoznate galaksije, igrači imaju zadatak da unište asteroide koji sa lakoćom mogu da ih raznesu u paramparčad. Svaki put kada pogodite veliki asteroid, on se razbija na manje delove, a kako se fragmenti smanjuju, postaju brži i teži za izbegavanje. Život će vam dodatno zagorčati leteći tanjiri koji se povremeno pojavljuju, posebno u kasnijim nivoima koji zahtevaju veoma brze reakcije i preciznu igru.
Jedna od najvažnijih inovacija igre Asteroids bila je mehanika kretanja koja je funkcionisala u skladu sa zakonima fizike. Po odabiru smera, brod bi postepeno krenuo da ubrzava, ali se na komandu igrača ne bi odmah zaustavio, već bi zadržao zamah nekoliko sekundi. Ako kompleksne kontrole uparimo sa kišom meteora koja predstavlja konstantnu pretnju, ispostavlja se da je Asteroids izuzetno teška igra! Asteroids je jedna od najsvetlijih tačaka Atarijevog stvaralaštva. Popularnost ove igre trajala je decenijama, a danas je možete igrati onlajn potpuno besplatno. Njene inovacije su uticale na gejming industriju u globalu, a poslužila je i kao direktna inspiracija za naslove Geometry Wars i Super Stardust.
Mišljenje da video igre izazivaju agresiju kod mladih je i dalje aktuelno, iako još uvek nije potvrđena veza između nasilja na ekranu i onog u stvarnom svetu. Prva igra koja je pokrenula ovu vrelu temu i velike proteste je Death Race, inspirisana arkadom Destruction Derby i distopijskim filmom Death Race 2000. U ovoj arkadnoj trkačini, igrači su imali zadatak da pregaze što više ‘’gremlina’’, takoreći pešaka, koji su u igri bili prikazani kao humanoidni sprajtovi. Kao što ste verovatno već pretpostavili, gaženje pešaka bi igračima donelo poene.
Kada bi pešak bio pregažen, pred žrtvom bi iskočio nadgrobni spomenik. Igra bi u tom trenutku ispustila i glasan krik, koji su neki novinari i kritičari opisali kao dečji vrisak. Ubrzo nakon što je stigao u igraonice, Death Race se pojavio na naslovnoj strani mnogih dnevnih novina u Americi, gde je opisan kao izuzetno morbidan. Istaknuto je da je nasilje u ovoj igri daleko gore od onog na televiziji, pošto u ovom slučaju igrač ‘’preuzima stvari u svoje ruke’’.
Iako je Death Race bio praktično zabranjen, inspirisao je nastanak solidnog broja sličnih igara zahvaljujući velikoj medijskoj pažnji.
Na samom pragu Zlatne ere video igara, u Zemlji izlazećeg sunca osvanuo je pionir fighting game žanra, takozvanih tabačina – Heavyweight Champ. Iza ove arkade stoji Sega, tada mlada i ambiciozna kompanija koju je narednih godina proslavila kućna konzola Genesis, kao i bogat katalog kultnih igara.
Heavyweight Champ je pokrenuo veliku revoluciju u svetu gejminga jer je igračima po prvi put dao priliku da odmere snage u digitalnom ringu. U ulozi boksera teške kategorije, igrači su se suočavali u klasičnom jedan na jedan okršaju.Kontroleri arkade su bili dizajnirani u obliku bokserske rukavice, koje su igrači koristili kako bi zadali udarce protivniku i zaradili poene. U zavisnosti od ugla pokreta kontrolera, bilo je moguće zadati niže i više udarce, baš kao u stvarnoj verziji ovog plemenitog sporta.
Iako jednostavan po današnjim standardima, Heavyweight Champ je u svoje vreme bio fenomen. Ova arkada je postavila temelje za ceo žanr borilačkih igara i legendarne serijale kao što su Street Fighter, Tekken i Mortal Kombat. Zahvaljujući odličnoj zaradi u Japanu, Heavyweight Champ je dobio nekoliko unapređenih izdanja i nastavaka, ali je originalna arkada danas nažalost izgubljena.
Vraćamo se u Atarijevu kuhinju, iz koje nam ovoga puta stiže arkada Breakout, nastala po uzoru na Pong. Može se reći da ni sam Atari nije mogao da odoli a da ne iskopira sopstveni hit! Breakout vam po imenu možda nije poznat, ali ste verovatno bar jednom u životu odigrali neko njegovo modernije izdanje, bilo na računaru, konzoli ili mobilnom telefonu. Cilj igre je veoma prost – potrebno je razbiti sve cigle na ekranu sa lopticom koja se navodi pomoću sićušne pločice koju igrač kontroliše. Pločica se nalazi na dnu ekrana i kreće se samo po horizontalnoj osi.
Cigle su predstavljene različitim bojama i svaka donosi određen broj poena. Napretkom kroz igru, pločica koju igrač kontroliše se smanjuje, što pruža dodatni izazov. U zavisnosti od njenog položaja pri kontaktu, loptica se odbija o pločicu pod specifičnim uglom, što igraču daje određeni nivo kontrole. Igrač gubi život u slučaju da mu loptica ‘’ispadne’’. Tokom prve tri godine nakon izlaska, Breakout je kompaniji Atari doneo profit od 11 miliona dolara. Nastavio je da ‘’hara’’ i na kućnim konzolama, od kojih je verovatno najpoznatiji Atari 2600 iz 1977. godine.
Pre trijumfalnog uspona kućnih konzola i arkada u Zlatnoj eri video igara, u industriji se pojavio još jedan, do tada neviđeni fenomen. Predstavljamo vam Mattel Auto Race, preteču prve prenosive konzole. Ovu ‘’konzolu’’ je dizajnirao inženjer Džordž Kloze, koji se dosetio da standardni kalkulator prilagodi za igranje video igara. U pauzi od rešavanja kompleksnih matematičkih zadataka, Mattel Auto Race je trkačina koja od igrača zahteva da obiđe četiri kruga na trkačkoj stazi za što kraće vreme. U zavisnosti od utrošenog vremena igrači bi osvajali titule, uključujući World Champion Driver za rezultat ispod 30 sekundi. Grafički, Mattel Auto Race je bio izuzetno prost, što se i da očekivati ako uzmemo u obzir mogućnosti jednog digitrona. Granice trkačke staze bile su predstavljene znakovima “_” i “|”, igrač simbolom “!”, dok su druga vozila izgledala kao slovo “i”.
Uspeh ove igre je nadmašio sva očekivanja, toliko da je kompanija Mattel Electronics osnovala posebnu diviziju za razvoj budućih konzola, uključujući Intellivision iz 1979. godine. Igra je bila toliko popularna da je kasnije dobila svoju kopiju u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Tri godine kasnije stigao je Microvision, prva prava prenosiva konzola sa promenljivim kertridžima. Potom se pojavio i Game Boy, Game Boy Advance, PSP, a 2017. godine i legendarni Nintendo Switch, više od četiri decenije nakon ovog ‘’gejmifikovanog’’ digitrona.
Imajući u vidu pomamu za ‘’svemirskim osvajačima’’, bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti konkurencija. Ta čast je pripala japanskoj kompaniji Namco, danas poznatoj kao Bandai Namco Entertainment, koja je na pragu osamdesetih predstavila arkadu Galaxian.
Iako se u velikoj meri oslanjao na gejmplej i stil Space Invadersa, Galaxian je doneo mnoštvo novina i poboljšanja u odnosu na originalnu formulu. Igrači preuzimaju kontrolu nad svemirskim brodom sa ciljem da unište neprijateljske trupe, ali su vanzemaljci ovom prilikom krenuli u ofanzivu daleko spremniji. Za razliku od statičnih formacija koje smo videli u Space Invaders, protivnici u Galaxian su znatno agresivniji i pametniji, sa prilično nepredvidivim obrascem kretanja. Neki brodovi se čak ponašaju kao kamikaze, napadajući igrača direktno.
Tehnički aspekt igre je takođe napredovao u odnosu na prethodnika. Galaxian je bio među prvim arkadama koje su koristile RGB grafiku, što je omogućilo detaljniji prikaz sa jarkim bojama. Iako je izgledao kao Space Invaders klon sa naprednijom grafikom, Galaxian je i te kako zaživeo, a u Japanu je svojevremeno bio popularniji čak i od Pac-Mana. Galaxian ćemo ipak najviše pamtiti kao uvertiru za Galagu, arkadu koja se pojavila dve godine kasnije.
O napretku video igara smo do sada uglavnom govorili u kontekstu njihovih tehničkih mogućnosti i gejmplej mehanika, ali se nismo mnogo bavili njihovom grafikom. Ovom prilikom vam zato predstavljamo Gotcha, četvrto ostvarenje kompanije Atari i prvu video igru u boji. Osmislio ju je Alen Alkorn, dizajner koji stoji iza Atarijevog prvenca. Sa pravilima sličnim dečjoj igri šuge, dva igrača su smeštena u lavirint sa ciljem da uhvate jedan drugog. Igrač koji juri je predstavljen kao kvadrat, dok je igrač koji beži prikazan kao plus.
Zvučni efekti su postajali sve učestaliji i intenzivniji kako su se igrači približavali jedan drugom. Sam lavirint je bio dinamičan i konstantno se menjao, što je pružalo dodatan izazov kako za igrača koji juri, tako i za onog koji beži. U slučaju da uspešno uhvati protivnika, ‘’lovac’’ bi osvojio poene, dok bi u suprotnom, po isteku vremena, poeni pripali drugom igraču.
Iako smo više očekivali od prve igre u boji, Gotcha nije ostvario značajan uspeh na tržištu, sa svega 3000 prodatih arkada. Za ovaj neuspeh je delom zaslužna kontroverza oko izgleda kontrolera, predstavljenih kao ružičaste izbočine koje su podsećale na ženske grudi. Možemo slobodno reći da ni promotivni poster nije bio ništa manje sugestivan!
Blast from the past: Prototip prve konzole – Brown Box (1967)
Video igre nisu stekle značajnu globalnu popularnost ni krajem šezdesetih godina jer je njihova distribucija bila dosta ograničena, a možemo reći i da je njihov izbor bio prilično siromašan. Sve to se promenilo 1967. godine, kada se izumitelj po imenu Ralf Baer dosetio da spoji video igre i tada široko rasprostranjenu ‘’zabavu za mase’’ – televiziju. Televizor se u ovom periodu nalazio u domovima miliona Amerikanaca. Baer je tada počeo da istražuje njegove alternativne mogućnosti, to jest kako može poslužiti za više od prostog, pasivnog gledanja. Tako je nastao Brown Box, prototip prvog multiplejer i multiprogramskog uređaja za video igre.
U izgradnju konzole, tada malenog kućnog uređaja, bilo je uloženo 2000 dolara u tadašnjoj vrednosti, što u 2024. iznosi oko 18.000 dolara! Iako je reč o prototipu, ova konzola je imala pristupačan i intuitivan sistem kontrola koji je i dan danas u upotrebi. Brown Box je imao nekoliko jednostavnih igara u ponudi, uključujući ping pong, dame i četiri različite sportske simulacije. Brown Box je otvorio put ka razvoju industrije konzola kakvu danas poznajemo. Zahvaljujući ovom prototipu, nastala je prva komercijalna konzola – Magnavox Odyssey.
Iste godine kada se odigrala misija Apolo 11, kada je čovek prvi put kročio na tlo Meseca, Ken Tompson je kreirao video igru Space Travel za GE-635 računar. Za razliku od Spacewar-a, Space Travel je miroljubiva igra bez borbi. Kao što joj samo ime kaže, igrače je vodila na putovanje po dvodimenzionalnom, crno-belom svemiru. ‘’Virtuelni astronauti’’ su kontrolisali smer kretanja broda i njegovu brzinu, uz opciju sletanja na druge planete i prirodne satelite Sunčevog sistema.
Za ranu preteču svemirskih simulacija, mehanika sletanja letelice u Space Travel je bila sasvim solidno razvijena – igrač je morao dobro da obrati pažnju na brzinu prilaska planeti kao i na gravitaciju koja je takođe bila značajan faktor. Bilo je potrebno prilagoditi se planeti sa najjačom gravitacijom i na osnovu nje formirati trasu sletanja. Space Travel se zbog toga smatra za jednu od prvih simulacija sa realističnom fizikom. Space Travel je takođe prvenac među igrama bez precizno određenog cilja, koje danas nazivamo free roam ili sandbox. Uprkos tome, nikada nije postao komercijalno dostupan kao video igra, jer je njegova glavna namena bila testiranje Unix operativnog sistema. Nažalost, zbog toga je bio zaboravljen u tadašnjim ‘’gejming krugovima’’.
Sedamdesete su bile izuzetno uzbudljive po pitanju razvoja industrije video igara. Ne samo da smo dobili prvu pravu kućnu konzolu, već i arkadnu igru koja je potpuno uzdrmala globalnu gejming scenu. Reč je o Pongu, ostvarenju mlade američke kompanije Atari.
Pong je sportska igra koja simulira partiju stonog tenisa kroz prostu 2D grafiku sa monohromatskim prikazom. Gejmplej funkcioniše tako što igrač vertikalno upravlja pločicom koja predstavlja reket, sa leve ili desne strane ekrana. Drugi ‘’reket’’ kontroliše protivnički igrač ili veštačka inteligencija igre. Kao i u pravom stonom tenisu, cilj je udarati lopticu i vratiti je protivniku, a da ona pritom ne padne ‘’sa vaše strane stola’’.
Izuzetno prost gejmplej i solidan izazov koji igra nudi bili su dovoljni da se Pong na globalnom nivou dopadne igračima svih uzrasta, što je dovelo do raznih kopija od kompanija koje su želele da se ‘’ogrebu o uspeh’’ originala. Može se slobodno reći da je Pong Atariju dao jak vetar u leđa. Pong je vladao industrijom kao arkada a kasnijih godina i kao kućna konzola, ali ne i bez prepreka, jer je Magnavox tužio Atari zbog zloupotrebe patenta. Pong arkade su izložene u mnogim muzejima širom sveta, a originalnu verziju igre danas možete igrati besplatno.
Tema: 
