našao sam neke raptor remix-e i oduševio se 





ko je igrao, znaće 

Нисам играо али те схватам.  Ја тако наснимам СОР ремикса на телефон и слушм их у свакој прилици...

Jedan od najbogatijih žanrova na arkadnim mašinama definitivno su tabačine. Ideje za ovakav tip igara gotovo su nepresušne, te ne čudi impozantna brojka novih naslova koji su se pojavljivali svake godine. Krajem devedesetih godina prešlo se na 3D izvođenje, pa je klasičan 2D beat ’em up žanr polako počeo da se gasi. Jedan od njegovih blistavijih izdanaka je serijal Final Fight, koji poseduje bukvalno sve klišee ovog žanra, ali je ipak uspeo da ostavi dublji trag.

Originalni Final Fight (www.romnation.net/srv/roms/56075, 3,96 MB) iz 1989. godine bio je veoma popularan i u tadašnjoj Jugoslaviji, jer gotovo da nije bilo luna-parka bez mašine sa ovim naslovom. Radnja je smeštena u fiktivni Metro City početkom 1990. godine. Negativci iz Mad Gear bande haraju gradom, a jedini ko može da im se suprostavi jeste novi gradonačelnik Mike Haggar. Njegova ćerka biva oteta od strane zlikovaca i Mike sa svojim prijateljima Codyem, koji je inače u vezi sa kidnapovanom devojkom, i Guyom kreće u spasilačku misiju. Tokom igre priča potpuno pada u zaborav i jedino je važno umlatiti što više gangstera kojih ima k’o pleve. Izvođenje je klasično, statična pozadina, skrolujuć ekran i igrač koji se kreće s leva na desno. Svaki lik poseduje sopstveni profil udaraca i stil borbe. Haggar je najsnažniji, ali prilično trom, dok je Guy okretan i brz. Final Fight se može igrati udvoje, što može biti presudno zbog količine neprijatelja na kasnijim nivoima. Na svakom levelu mogu se pronaći health boosteri u vidu hamburgera ili pečene piletine. Takođe, moguće je pokupiti i hladno oružje, koje se može kratkotrajno koristiti. Igra je podeljena na šest lokacija, a po dobrom starom običaju na kraju svake čeka vas megastrašni boss.

Na nastavak se čekalo do 1993. godine kada se pojavio Final Fight 2 (www.romnation.net/srv/roms/53798, 812 KB), ali samo na SNES platformi. Priča se nadovezuje na onu iz originala. Ostatak poražene Mad Gear bande ovog puta kidnapuje Guyevu verenicu Renu. Pošto je Guy nestao u akciji, Renina mlađa sestra Maki poziva Haggara u pomoć i on dolazi sa svojim priljateljom Carlosom, specijalistom za borilačke veštine. Novine u odnosu na prvi deo su, pored novih likova, neprijatelja, bosseva i poteza, dodatak trećeg tastera za izvođenje specijalnog poteza, kao i podešavanje nivoa težine.

Poslednji oficijelni nastavak (www.romnation.net/srv/roms/53799, 1,69 MB,) izašao je 1995. godine, takođe samo za SNES. Pošto su konačno uništili Mad Gear bandu, Metro City može da odahne, barem nakratko, pošto su tu novi negativci, ovog puta pod imenom Skull Cross Gang. Treći nastavak sadrži najviše likova. Pored Haggara tu je i povratnik Guy, kao i pridošlice u liku policajke Lucie i uličnog borca Deana. Poslednji nastavak doneo je i najviše promena. Pre svega, tu je mod za dva igrača, u kome je drugi borac kontrolisan nezavisno do strane kompjutera. U opcijama se, pored težine, može podesiti i jačina saborca. Dodat je i novi potez u vidu udarca iz naleta, koji se može koristiti i u skoku. Takođe, pored specijalnog udarca tu je i super udarac, koji se može izvesti samo kada se skala na dnu ekrana napuni. Uz sve nove poteze i oružja likovi mogu izvesti sopstvene spektakularne kombo udarce.




svet kompjutera
   

ma ovo moj komp. ne podrzava

Ако сте заборавили легендарног Shinobia-a ево нешто да вадс подсјети. Игра за коју се заиста може рећи да има душу. 

imam link sa oko 800 ovakvih igrica zajedno sa emulatorom.ko zeli neka se javi na pm.

ја имам око 880 на диску

скинуо сам са торента 928, додао још чувени  CD са 256  игара и појединачно скинуо још неких 20-30 наслова. Онда сам направио микс, обрисао ромове који не раде, обрисао непотребне дупликате (дупликате којe вриједи имати сам сачувао), подјелио игре према жанровима (табачине, симулације, платформе, пуцачке, РПГ); те сам створио солидну коклекцију која се покреће најновијим верзијама кеге и генса... Оба емулатора имају своје предности и недостатке, па сам их упарио да извучем максимум.  Мислим да има 878 уникатних игара.  Још да кажем да је генс на српском а биос за 32х и CD долазе у оквиру кеге... 

super mario je definitivno najbolja igrica ikada

ja sam stavio 800 ali ima i vise.Ali sve su strasne,samo 1 igricu ne mogu naci,ali ni ne znam joj ime.to ti je dobro,nego meni svih 256 je u tih 800+ igrica.ali vrh je vratiti se u djetinjstvo kada je jos sega bila velika.

От тих 800 колико имаш већина су спортске симулације. Симулације бокса, тениса, фудбала, бејзбола, кошарке... На десетине таквих игара које апсолутно не вриједе. 90 до 2000 су штанцали сваке године по један такав наслов... рецимо 10 ФИФа, НБА, НХЛ... Никада нисам волио овај жанр нити ми је јасно зашто га људи толико експлоатишу ?