Кад имамо пародију од полиције која све што зна јесте да од народа чува власт.

Милорад Додик: СНСД ће наставити да оспорава изборни резултат у Сребреници


БАЊАЛУКА - Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је одбијање Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ да на захтев "Коалиције за Републику Српску" и СНСД-а поништи резултат локалних избора у Сребреници, политичка одлука и да су је очигледно продуковали цланови из реда бошњачког народа.

Он је најавио да ће СНСД наставити с оспоравање тог изборног резултата. "Тај изборни резултат је нешто што нема везе са реалношћу, јер је евидентно да су избори у Сребреници били спекулативни", рекао је Додик за РТ РС.


Он је истакао да и то што је Апелационо одељење Суда БиХ вратило одлуку ЦИК-у на поновно одлучивање, јер није имало храбрости да донесе коначну одлуку, говори о томе да је било злоупотреба и да је то немогуће прихватити.

"Чуо сам раније неке чланове Комисије који кажу да је било спекулација, али да њихов обим не утиче на изборе. То говори да је било спекулација и да је требало поништити изборе", нагласио је Додик.

Након што је ЦИК БиХ на данашњој седници у Сарајеву одбила захтев Коалиције за Републику Српску и СНСД-а за поништење избора у Сребреници, представници 10 српских странака из Сребренице, које су на последњим локалним изборима чиниле "Коалицију за Републику Српску", упутиле су институцијама РС отворено писмо у коме указују на неравноправан положај српског народа.

Представници ове Коалиције захтевају да надлежни органи Српске заштите Србе у Сребреници.

(Танјуг)

Karpenter: BiH se raspada

Beograd -- Profesor vašingtonskog Instituta Kejto Ted Karpenter smatra da Bosna i Hercegovina nije održiva u sadašnjem obliku i da je raspad trajno rešenje.

Karpenter, međutim, ne smatra da bi to trebalo da bude haotičan proces koji bi mogao da utiče na zemlje u regionu. On je u izjavi za makedonsku agenciju MIA navode albanskog premijera Saljija Beriše o "velikoj Albaniji" protumačio kao izjave za "domaću upotrebu".

"Siguran sam da albanska vlada ne preduzima mere da ispuni te ciljeve", istakao je Karpenter, ocenjujući da je samo postavljanje tog pitanja na takav način "veoma štetno".

On je rekao da je uveren da se granice neće menjati, izuzev na severu Kosova, kako bi pitanje priznanja njegove nezavisnosti bilo zatvoreno.

Beriša je na proslavi 100. godišnjice nezavisnosti albanske države 28. novembra govorio o "Albaniji svih albanskih zemalja, od Preveze do Preševa, od Skoplja do Podgorice"

Izvor: B92

Муслимани и бх-Хрвати су слаби да би били претња опстанку Српске
13:50 08.12.2012.
2 коментара
Штампај
ИЗ КЊИГЕ ДУШАНА ПРОРОКОВИЋА „ГЕОПОЛИТИКА СРБИЈЕ”
КОЈУ СУ ОБЈАВИЛИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК И ГЕОПОЛИТИКА (11)


До крвавог сукоба у БиХ је изгледа морало доћи, а оно што треба да брине јесте да он вероватно није и последњи у Босни
Политички представници босанских муслимана гледају на БиХ као на целину и у јавним наступима често, по устаљеној навици, покушавају да муслиманске интересе представе као интересе БиХ, али то није никаква претња по опстанак Републике Српске.
Муслиманско становништво и Бошњачко-хрватска федерација (БХФ) не располажу капацитетима којима могу да угрозе српски ентитет
У Бијељину би требало пребацити део политичких институција РС
Неопходно је и да се од Требиња направи респектабилан школски и универзитетски центар, у којем би се школовали кадрови за поједине области за целу Србију, Црну Гору и Републику Српску
Потребни су самити Србија-Српска који би се организовали два пута годишње
Република Српска би имала статус посматрача у државној заједници Србија и Црна Гора и учествовала у пројектима од заједничког интереса, а уколико би се указала прилика била би примљена и у пуноправно чланство, чиме би се променила структура органа државне заједнице
Са јаком позицијом Бањалуке, јача и позиција Босанске Крајине у целини, чиме се појачава српски притисак на Загреб и хрватску Посавину. Ово је неопходно због тога што су хрватски геополитички циљеви врло неповољни по Србију. Једноставно, да би ослабио хрватски притисак на другим местима, Србија га мора предузимати у овом подручју

        БОСАНСКИ муслимани су „гурнути“ ка западној, католичкој интересној сфери. То ће значити да ће се у наредном периоду босански муслимани кретати између традиционалне везаности за Истанбул и утицаја који су, углавном преко Загреба, долазили из Ватикана и Беча.

       Свим овим центрима моћи биће у интересу да се спречи било какво везивање за Србе и Србију, па ће на разне начине подстицати антагонизацију босанских муслимана према Србима.

       Република Српска је опстала као политичка категорија, штавише током више од једне и по деценије постојања показала се као политички организованији и економски виталнији део Босне и Херцеговине. То је утицало да се на Босну и Херцеговину, са српске стране гледано, први пут у историји може посматрати као на потенцијалну територију коју треба поделити и са том поделом се помирити.



       БиХ располаже скромним војним снагама, које нису способне да изврше било какву акцију већих размера. Армија БиХ је јединствена, у свој састав укључује и Србе, што је неповољно по било какво планирање муслиманских војних акција против српског ентитета. На крају, БХФ нема потенцијал ни да оствари економску доминацију над РС.

       Посматрано са унутрашњег плана, Босна и Херцеговина представља немогућу државу.

       Међуетничка дистанца између представника три конститутивна народа је огромна, велика као никада у историји; осећај заједничког „бошњачког“ идентитета и припадности „једној и јединственој БиХ“ постоји само код муслимана који чине свега 48 одсто становништва и насељавају око 38 одсто територије; централне војне институције нису у стању да својом интервенцијом сачувају јединство државе; а у економском смислу БиХ је издржавани и од спољних фактора зависни систем.

       Једино што БиХ чува као један државни систем јесте нужда на коју је представнике народа натерала међународна заједница и равнотежа страха која је успостављена. Равнотежа страха функционише тако што нико ништа неће предузимати.

       Срби ће претити отцепљењем, али га неће реализовати, зато што би реакција међународне заједнице била оштра и по српске интересе лоша; муслимани ће говорити о унитарној БиХ, али ће мало на том пољу конкретних ствари чинити, зато што су свесни да немају капацитете да управљају унитарном БиХ, а и сасвим је сигурно да би њихов радикалан потез изазвао исто толико оштар српски противпотез; Хрвати ће причати о хрватском „трећем ентитету“, али се неће потрудити ни да оцртају потенцијалне границе тог ентитета, свесни да би нарушавање постојеће равнотеже у пакту са муслиманима вероватно уништило јединствену Босну, што би највише одговарало Србима.

       Зато ће политички представници сва три народа у БиХ пуно причати, али ће мало тога урадити. Докле ће све то моћи да траје, остаје да се види, али сасвим је извесно да је „немогућа атмосфера“ која постоји на унутрашњем плану произвела довољно конфликтног потенцијала за будући период.



       Одговор на питање због чега је очување Републике Српске најбитнији геополитички циљ Србије на почетку ХХI века, делимично је садржан у претходној анализи геополитичког положаја Републике Српске. Ипак, треба подвући да је пет разлога због којих Република Српска има овако важну улогу у укупној српској геополитици:

       1) омогућавање повезивања централне Србије и јадранског приобаља;

       2) омогућавање вршења геополитичког притиска на западну границу Црне Горе, чиме се ствара повољнији амбијент за остваривање српских интереса у Црној Гори;

       3) спречавање реализације дугорочно неповољног неоосманистичког пројекта „зелена трансверзала“;

       4) запоседање леве обале Дрине и потискивање „цивилизацијске“ границе ка западу, па би ова река престала да буде гранична линија и постала би кичма српских геополитичких пројекција у будућности, чиме се укупан положај Србије немерљиво побољшава;

       5) инсталирање српског утицаја  у геополитички „меки трбух“ преко западног дела Републике Српске са седиштем у Бањалуци.

       Из ових пет побројаних разлога видљиво је да се четири односе на источни део Републике Српске, што указује на огроман геополитички значај области која је у већини досадашњих геополитичких анализа занемаривана.

       Источни део Републике Српске се географски ослања на Србију и, осим у делу Горажда, он представља хомогену целину, добро природно заштићену са западне стране и саобраћајно већ повезану са Србијом. Северне области источног дела РС - Семберија, Посавина и Доње Подриње - претежно су равничарске и одлично саобраћајно повезане са Мачвом, Сремом и Београдом. Овај део Републике Српске спада у економски развијеније, а постоји потенцијал и за планирање даљег дугорочног развоја.

Милорад Додик  у бијељинском „Елваку“

       Економски развој је заснован на пољопривреди и агроиндустријском комплексу (педолошки покривач у Семберији чини високо квалитетна црница погодна за повртарство и воћарство), енергетици (термоелектрана у Угљевику, хидроелектрана у Зворнику, са још неколико локација на којима могу бити инсталиране проточне хидроелектране мањег капацитета), дрвопрерађивачкој индустрији и неколико крупних индустријско-технолошких целина у појединим местима. Геополитички значај овог подручја јесте то што чини контактну зону према западном делу РС и што се из њега отвара простор за наступ у два смера: ка Славонији у Хрватској и ка централним деловима Босне (пре свега ка Тузли, на коју треба вршити организовани економски притисак).

       Као седиште ове области се намеће Бијељина, што би требало на одређени начин и формализовати, пребацивањем дела политичких институција РС у Бијељину.

       Јужну област источног дела РС чини подручје источне Херцеговине. Ово је област од великог историјског значаја, једно од „српских изворишта“ одакле су кретала метанастазичка кретања српског народа ка свим деловима Балканског полуострва. Источна Херцеговина је економски девастирано подручје, степен исељавања из општина Невесиње, Гацко и Билећа је међу највећим у РС. Седиште овог региона је град Требиње, у којем је нешто боља економска ситуација него у околним општинама, али опет испод просека који постоји у РС. Источна Херцеговина оскудева у рудним богатствима и обрадивим површинама (осим налазишта угља које се користи за потребе термоелектране у Гацку, остали потенцијали су скромни). Због тога је без директне помоћи Србије, немогуће очекивати да се источна Херцеговина одржи у сваком погледу.

       Неопходно је и да се од Требиња направи респектабилан школски и универзитетски центар, у којем би се школовали кадрови за поједине области за целу Србију, Црну Гору и Републику Српску.

       Уколико се Требиње позиционира као важно регионално седиште, то ће позитивно утицати и на Гацко и Билећу. Посебан програм развоја мора се осмислити за Невесиње, једну од стратешки важних тачака у РС. Граница општине Невесиње уједно је и ентитетска граница, а ово међуентитетско разграничење представља и „цивилизацијску“ границу, повучену између запада и истока.

       Остваривањем јаког политичког и економског присуства у источној Херцеговини и стабилизовањем укупних прилика, овај део Српске постаје важна карика у српском геополитичком повезивању копна и приобаља.

       Због тога је источну Херцеговину неопходно повезати са централном Србијом преко два путна правца. Првим, главним и већ постојећим, који води преко Тјентишта ка Ужицу, и другим, алтернативним којим би се повезали Требиње, Никшић, Шавник, Колашин, Бијело Поље, Пријепоље и даље северно ка централној Србији. Природна лука на коју би био ослоњен овај коридор је Бока Которска. На овај начин био би ојачан и притисак на Црну Гори и тиме значајно поправљена позиција српског становништва у Црној Гори.

       Поред источног дела, неопходно је ојачати и присуство у западном делу републике Српске. Кључни проблем у томе представља већ описани формалниправно и политичко-географски положај Дистрикта Брчко. Иначе, западни део Републике Српске је у сваком погледу развијенији од источног дела, а доказао се и као економски самоодржив.

       Бањалука, главни град РС, са преко 220.000 становника, по свему се може рећи, представља другу српску престоницу (после Београда). У том смеру Бањалуку треба подржати да се развија и даље и помоћи, колико је потребно, њено даље политичко, културно, индустријско и економско заокруживање. Са јаком позицијом Бањалуке, јача и позиција Босанске Крајине у целини, чиме се појачава српски притисак на Загреб и хрватску Посавину.

       Ово је неопходно због тога што су хрватски геополитички циљеви врло неповољни по Србију. Једноставно, да би ослабио хрватски притисак на другим местима, Србија га мора предузимати у овом подручју. Недостатак повезивања између Београда и Бањалуке је непостојање квалитетне саобраћајнице, па се комуникација између две српске престонице углавном обавља аутопутем преко територије Републике Хрватске. То је недопустиво и неопходно је приступити повезивању Београда и Бањалуке саобраћајницом, савременијом од постојеће, која би водила преко територије Републике Српске.

       Институционализација сарадње би значила и организовање сталних сусрета између председника Србије и Српске у формату самита Србија-Српска. Самит би се организовао два пута годишње, а поред сусрета два председника и разговора о политичким питањима, сваки самит би био посвећен посебној теми која би била обрађивана и на њима би учествовали представници политичке, академске, пословне и културне елите из оба ентитета.

       Република Српска би имала статус посматрача у државној заједници Србија и Црна Гора и учествовала у пројектима од заједничког интереса, а уколико би се указала прилика била би примљена и у пуноправно чланство, чиме би се променила структура органа државне заједнице.

       (следи наставак

"Bošnjaci, jedini narod baz države"

Sarajevo -- Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić kaže da su Bošnjaci većinom rasuti po svetu i jedini su narod koji nema svoju nacionalnu državu. 

Zbog toga su oni, kako je rekao, u opasnosti poslednjih gotovo 300 godina, a intenzivno više od 100 godina.

Zukorlić je izjavio povodom održavanja 1. zasedanja Svetskog bošnjačkog kongresa u Sarajevu da je Bosna i Hercegovina, kao matična država svih Bošnjaka u kojoj živi jedna petina ili šestina njih - nedovršena i ucenjena.

On kaže da je BiH, kao matična država svih Bošnjaka nedovršena kao država i ucenjena kako unutar same sebe tako i na međunarodnom i regionalnom planu.

Stoga je, kako je naglasio Zukorlić, nužno imati institucije koje će nadomestiti i te nedostatke u samoj državi, ali isto tako i nepovezanost Bošnjaka i bošnjačkih kapaciteta širom sveta.

Govoreći o strateškoj orjentaciji samog kongresa, Zukorlić je istakao da se Svetskim bošnjačkim kogresom pre svega želi pokazati to da će Bošnjaci biti toliko organizovani da se nijedno važno pitanje u vezi s njima ne može rešavati bez njih.

"Uveren sam i da će komšijski narodi, međunarodni faktori onoliko uzimati u obzir naše stavove koliko doista ono što sada nastaje organizaciono bude funkcionisalo", rekao je Zukorlić agenciji Anadolija.

Svetski bošnjački kongres će, pre svega biti nezaobilazan faktor u svakom pogledu, ali ne samo u vezi s pitanjima od bošnjačkog interesa, već i za mir i za stabilnost na Balkanu sigurno, a implicitno i u Evropi", kazao je Zukorlić.

Inače, bosanski mediji javili su ranije da će bivši reis ul ulema Mustafa Cerić biti predsednik, a Zukorlić potpredsednik SBK.

Izvor: B92

Ahahahahahahahahahah, carski! 

Нас и Курда, 100 милиона, а без Курда пола камиона. 

Могли би сутра добити држау да желе.

e, srbija je na zalost pukla. sa sps-om!

Милорад Додик: Запад шаље новац за “неко пролеће”, с намером да ме уклони и одузме надлежности РС            
среда, 02. јануар 2013.

БАЊАЛУКА - Председник Републике Српске Милорад Додик упозорио је члана Председништва Босне и Херцеговине Бакира Изетбеговића да није представник БиХ већ само представник бошњачког народа и један од три члана Председништва.

"Ово је моје јавно упозорење да је Изетбеговић само један изабрани представник бошњачког народа. Не представља мене, српски народ ни Републику Српску. Ми имамо свој снажан глас којим говоримо", истакао је Додик.

Према Додику, Изетбеговићево понашање битно усложњава односе БиХ и Србије.

"Ако нема одлуке Председништва која Изетбеговића овлашћује да говори у име БиХ - он чини прекршај, а можда чак и кривично дело. Проверићемо да ли је то кривично дело па ћемо се на тај начин и понашати”, навео је Додик.

Он каже да, нажалост, један део јавности у Србији прихвата такво Изетбеговићево понашање.

Говорећи о односима Српске са Хрватском, Додик је оценио да су ти односи добри, чему је допринело и то што су односи са Хрватима у БиХ подигнути на виши ниво.

“То није сарадња против Бошњака. Желимо да сарађујемо и са њима, али у оквирима које је одредио Дејтон, који је рекао да постоје ентитети и конститутивни народи. Нема БиХ која је надређена Српској, има само она која је сервис Српској и Федерацији БиХ и за три конститутивна народа”, поручује Додик у интервјуу Срни који преносе бањалучки медији.

Додик каже и да у Српску пристиже новац да би се спремило “неко пролеће”, с намером да буде уклоњен и да се Српској одузму надлежности.

Он је оценио да је очигледно да “одређене западне амбасаде дају новчану подршку невладином сектору и директно плаћају медије у Републици Српској”.

И одлазак америчког амбасадора на БН телевизију након свих ових година “говори о томе да се прави један нови приступ”, сматра Додик, додавши да та телевизија “показује своју декадентну улогу плаћеника”.

(Танјуг)