Nažalost pomodarstvu se ne može pobjeći. Kao i kod vas i kod nas su 90-e bile nekakv "polet" religije jer je naglo porastao broj ljudi koji posjećuju Crkvu, jako puno onih koji nisu krstili djecu ili se crkveno vjenčali to su tada napravili... Jednostavno, bilo je takvo vrijeme kada je nešto što je ipak bilo potiskivano (a kojiput se i rigorozno išlo protiv toga - npr. ja sam u drugom osnovne dobio ukor jer sam rekao da je Božić važniji praznik od Dana Armije) izašlo na površinu i dobilo snažan vjetar u leđa. Dobar Hrvat je morao biti i dobar katolik, a dobar Srbin je morao biti i dobar pravoslavac.

Sad kod nas to pomalo splašnjava, odnosno omjer ljudi koji ide u crkvu odgovara europskom prosjeku, mada su sad puno učestalija crkvena vjenčanja i broj krštene djece je i dalje u postotku velik. No već broj djece koja ne idu na vjeronauk je u nekim regijama i veći od 50%. Moje osobno iskustvo kao profesora (ne vjeronauka) u jednoj školi je bilo da je svega 20% djece išlo na vjeronauk.

Kod nas su sad osim križeva (ipak ne toliko velikih kao na slikama) popularne i nekakve narukvice koje na malim slikama prikazuju Majku Božju, Srce Isusovo, različite svece i slično mada je to baš potpuna novotarija - mislim da bi se Crkva morala malo time pozabaviti jer mi se sve čini da se vjerski simboli na taj način pomalo svode na razinu zečje šape i sličnih amuleta što ne bi trebali biti.

Što se mene osobno tiče ne nosim nikakav nakit osim vjenčanog prstena, no u automobilu imam krunicu i također kada prolazim pored neke crkve ili raspela prekrižim se. Kojiput to napravim u hodu, koji put zastanem ili usporim autom, kojiput se čak i lagano naklonim, ali u načelu nisam tome obraćao toliko pažnje. Nadam se da Bog zna da to činim iskreno.

ko se bre šali a  ?







šta je ? fleš bekovi a ?

Da priču spustimo na zemlju i laganica šetnja

hm.. ja na religiju gledam kao na tradiciju, moji su od kad pamtim slavili i slavu, bozic i uskrs, .. skromno u krugu porodice, sa najblizim prijateljima i porodicom. Nikad pompezno sa muzikom u kafani ili pod shatorom.
Mislim, biti vernik, po mom misljenju, znaci pridzavati se nekih nacela u svkaodnevnom zivotu i to je nesto lichno, i ne vidim nista lose u tome, sta vise, mislim da je to napredak posle crvene okupacije..

A o slavama u kafani, gde ljudi donesu ikonu, svecu i kandilo i stave pored ulaznih vrata restorana.. ili o idiotlucima 90ih gde su ubice i mafijasi poput Arkana i njemu slichnih u ime Boga i nas svih ubijali a posle isli u Crkvu i palili svece i ostavljali donacije, o tom je i suvisno diskutovati.

Мислим да је и то што називате "квази-религијом" позитиван процес који може довести до искрене религијозности. Људи тапкају у мраку. Никада се није касно искрено покајати и поправаити. Иако нису убјеђени вјерници, људима се религијски симболи чине интересаним пошто их вјеровано слабо познају те им изгледају као којекаква мистерија. Ја сам у Египту набавио анк који сам носио, али то не значи да аутоматски вјерујем староегипатској религији.   

Prilično postojan brand![i][/i] Traje već 2.000 godina. Pa ipak se "nosi" manje od leviski koje su u trendu pola veka. Jeste li razmišljali šta bi bilo kada bi se religija reklamirala koliko Coca Cola ili "moja Šauma" ili ulošci s krilcima? SVI, svi bismo bili vernici.

ja nesto gledam ljude na ulici i u autobusu, i kad sve saberem, mnogo vise ima onih koji se ne krste kad prodju pored crkve, nego onih koji se krste. iz cega proizilazi da je ateizam, ustvari novouvezeni agnosticizam u modi, sto ni ne treba da cudi s obzirom da je crkva institucija u koju narod ima najvise poverenja. nekada je uz crkvu bila i vojska (po poverenju), a onda dodjose uvezena nam "braća" da je uniste.

Reko bih u modi su slave, ikone, krstače na maljavim grudima, krstače između ženskih silikona, da si "na ti" sa nadležnim sveštenikom, da ti barem protojerej ako ne vladika dolazi da ti sveti vodicu. Ali, kad odete na liturgiju, pa kad se govori Očenaš ili Verujem, videćete gomiletinu ćutača ili otvarača usta. Još je malo onih koji znaju. O psaltirima da ne govorim. Tako da, odlično postavljen a tema. Religija nije "spirit" niti modus vivendis ovoga naroda, nego upravo pomodarstvo. Ali, ako iz tog pomodarstva ostane pravoslavlje kao rado "nosivi brend", opet smo nešto uradili.

јбг...увек сам демоде

Ajd ovako jedan primer. Jedan moj drug ne veruje u ovozemaljske postbiblijske svece, slave, krštenje pred crkvom i slične pojave, ne ide u crkvu i ne slavi slavu, ali veruje u Boga i Biblijske priče i proročanstva. Da li to znači da je ateista, zato što se ne krsti pred crkvom i ne pridaje značaj svecima?