Горњи редови су опис савршене неслободе,где је људско постојање сведено,односно доведено и узапћено у кавез узрока и последица где је,притом,о ужаса,узрок неминовност,па је и за очекивати да се прихватање света,видљивог и невидљивог,тумачи у распону од самољубља до безнађа...

Pa da, recimo - mada bih ja to malo manje dramaticno predstavio. Uzrocno-posledicne veze su sustina funkcionisanja ovog sveta. Nas ljudski problem je nasa ne-svest o uzrocno-posledicnim zakonima. Cesto mislimo da je ono sto je uzrok ustvari posledica i obratno. Cela prica o nevidljivom svetu je ne bitna sve dok ne dignemo svest da mozemo da shvatimo sta prouzrokujemo svojim mislima i delima, svojim strahovima, zeljama, zudnjom i ljubavlju na kraju krajeva.

Ko sto rekoh - to je mos licni stav i poimanje - to ne znaci je ispravan - ali sta je ispravno sa druge strane. U svakom slucaju je otvoren za diskusiju, iz toga uvek izadje nesto dobro.



Ziv bio

Каквим се мислима бавимо,такав нам је и живот,каже старац,сад блаженопочивши,Тадеј,иначе велико светило савременог православља.Ево шта још каже када су мисли у питању:

"Човек треба да буде добар ради свог добра. Да се бави мирним, тихим мислима. Ако је домаћин оптерећен мислима, ни мало дете неће имати мира ни спокоја од њих. А Господ се труди, неће нас оставити ни гладне, ни жедне, ни голе, ни босе. Је ли тако? Зато се и треба потрудити. Мирне мисли, пуне доброте и љубави.

Ми смо невероватно прецизан мислени апарат, човече. Наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разумних бића, већ и на животињски и биљни свет. Сви од нас очекују пажњу и љубав, а ми не схватамо да су наше мисли огромна снага. Само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућује мисли пуне доброте и љубави или оне друге. Зато и треба бити у молитви, јер ко се користи љубављу, даће му Бог и срећу и корист.

Ми сада, у нашој земљи па и у свету, беремо плодове наших мисли и жеља. Нису нам добре жеље, нису нам добре мисли, не може ни добар плод да буде. Потребно је да се покајемо, да изменимо живот. Покајање није само да одемо код свештеника, већ је потребно да се душа ослободи те мисли и депресије у коју је упала због кривудавих линија у свом животу. Покајање је измена живота, окретање према апсолутном добру, остављање негативне стране. Тога слабо има и код побожних и због тога страдамо. Кад би се наш народ покајао, не би доживљавао ово страдање сада, јер ми сами, својим жељама и мислима компликујемо себи живот. Ја то пре нисам знао, али сад видим да сам сам крив за све и те како сам крив за све. Ја сам се зачудио да су Свети Оци себе сматрали најгорим од свих људи.

Свети Оци о мислима кажу:

"Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити."

Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Отац наш Небески жели да његова деца имају Његове Божанске особине, да смо пуни љубави, мира, радости, утехе, истинитости, племенитости. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих Сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.

Видите и сами како ми у породици стварамо хармонију или дисхармонију, зависно од наших мисли и жеља. Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир, не само себи већ и целој својој породици. Сви су у кући утучени, немају мира нити утехе. Он као домаћин треба да зрачи добротом па да се из њега емитује на све остале у кући. Такви смо ми мислени апарат."

веза
 

Ziv bio brate Iljusine i mir Boziji stobom - to je APSOLUTNO ono o cemu sam i ja pisao.

Хммм,док размишљам која компанија има директну везу Аустралија-Јамајка (мада вероватно многе) постављам текст из књиге "духовне поуке српском народу"коју је,како је написано,с благословом оца архимандрита Тадеја приредио Добривоје Младеновић,а тиче се саме теме...
дакле:

О реинкарнацији


Није потребно прихватити идеју реинкарнације јер се сваки човек усавршава после смрти почевши од оног степена духовног уздизања до кога је доспео на земљи.Нема никаквог спавања до Страшног Суда,као што уче неки секташи.Како Дух може спавати?Он је непрестано будан и активан.Наше тело није у стању да прати Дух у овој активности,отуд долази сан за време кога се тело на известан начин одваја од Духа и препушта одмору и опорављању.За то време Дух је у своме свету.Он тамо може доћи у додир са умрлим духовима или духовним световима уопште.Ретко се деси да се човек ујутру нечега сети.Има,наравно и обичних снова које производи ткање душе.Оно,чиме се душа у будном стању бави,то се и ноћу као на филму,одвија.

Идеја о реинкарнацији наметнута је људима у Азији од стране нижих духова небеске хијерархије.Тиме је спречен долазак Христа у Азију,јер чему уопште долазак Христа као спаситеља у свет ако има реинкарнација!Илузија о поновном откривању
тобож,познатих места и људи из прошлих живота(као код светог Јована Кронштатског када је први пут дошао у Кронштат),може да се објасни путовањем нашег духа за време спавања који утисне виђене слике доживљеног при повратку у тело,а те слике могу,мада не морају,да оживе и после много година.

И нехришћани који су живели честитим и побожним животом,биће после смрти примљени од Бога.

Спасен је сваки онај на овоме свету ко је био праведан,милосрдан и чиста срца.Још се у књизи о Товији тако каже и свети Јован Златоусти ово понавља изостављајући правду.Небеска Црква је једна за све,према томе за све који су били милосрдни и праведни,ако и нису чули за Христа,спасење је отворено.

Iljusine brate izvor ti nije preterano tacan, ali je prica zanimljiva. Drugo, ne obaziri se na zastavice - date su nam da bi se menjale - dosadno je vazda sedeti na jednom mestu.

Prvi deo price OK - svako ima pravo na licnu interpretaciju teme jer niko ne moze da kaze sta je tacno a sta nije. Ko se strpi vide ce. U svakom slucaju ne vidim preterane razlike izmedju onoga sto smo vec ranije pominjali.

Druga malo konkretnija stvar - tvoj izvor kaze - "Идеја о реинкарнацији наметнута је људима у Азији од стране нижих духова небеске хијерархије.Тиме је спречен долазак Христа у Азију,јер чему уопште долазак Христа као спаситеља у свет ако има реинкарнација!Илузија о поновном откривању".

Bez ulazenja da li je nesto nametnuto ili da li su istocnjacke religije u pravu ili ne - Hrist JESTE dosao na istok i to strasno daleko i bio je itekako veoma dobro prihvacen kao spasitelj. Ovde ne govorim samo o misionarskim misijama koje su rasirile hriscanstvo u Japan i Koreju relativno kasno (nagadjam ali mislim tek posle 13. veka). Postoje fizicki i pisani dokazi da je se uticaj hriscanstva, prakticno odmah posle Hristovog raspeca, rasirio prvo u Indiju a onda i u Kinu. I dan danas postoje i u Indiji i u Kini rano-hriscanski manastiri koji cuvaju spise koji nose neverovatnu slicnost sa delovima Jovanovog jevandjelja. Naravno oni nikada nisu bili priznati od strane Pavlove hriscanske crkve, kao sto nisu bili prihvaceni hriscani koji su bezali od Pavlovih progona ka Egiptu i koji su zavrsili u Etiopiji. Od ovih poslednjih se kasnije razvila Koptska hriscanska crkva. Tragovi iskonskog Hristovog ucenja se mogu naci sacuvani u jednom manastiru u Kini koji spolja izgleda kao Budisticka/Taoisticka pagoda ali unutra se cuvaju spisi uklesani u kamenu i na papirusu koji cak imaju slike hristovog vaskrsenja, i tekst koji je prakticno prica o Hristu kao spasiocu. Preporucujem knjigu The Jesus Sutras - Martin Palmer-a koji je radio istrazivanje i Kini u vezi sa ovim.   

Ovo je cisto istorije radi manje ima veze sa temom.

Како-извор ми није тачан?Не схватам...

slabo vi razumete princip reinkarnacije.ako bi vam ja npr rekao da ste u prethodnom zivotu bili zaba, vi bi ste mislili :pa kako se ja ne secam nicheg iz zivota zabe, a ne znam ni da krekecem ni da skacem kao zaba. medjutim vi ne samo da ste bili zaba,nego ste bili svako bice koje postoji,postojalo je ili ce postojati!!! medjutim vi sad vidite sebe kao ono shto se sad i samo kao ono shto ste sad. sve ono shto niste vi vam je strano,pa tako i ta zaba . mozda bi ste prihvatili da ste u prethodnom zivotu bili neko ljudsko bice ali zaba nikako. problem je u tome shto vi sami sebe vezujete za sadashnji nestalan i promenljiv oblik. kad reshite taj  problem resicete i problem zabe.

Ништа боље од топлог савета...осим можда жабљих батака...

mozda postoji reinkarnacija,al mi to nista ne znaci kad onda necu znati ko sam bila ranije