Znao sam da ćeš to reći. Međutim nije samo vojsku već državnu administraciju. Petar drugi nije imao nameru da kapitulira, već da se pripremi za dalje ratovanje, da sačuva vojsku i administraciju. Njegov unuk je kidnuo glavom bez obzira , ostavivši i vojsku i državu. Nema rasprave Karađorđevići su sramno završili svoje vladanje.

Ова уштва љигава је почела да ми иде на курац више и од Чедера.

Balvan nije čuo za princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku 

Па истини за вољу,унук и није имао војску коју би повео за собом,ни државу коју би бранио.Заборављаш да су Хрвати и Словенци радосно дочекали Немце,Македонци Бугаре,а Муслимани листом пришли Хрватима.Немогуће им је судити по истим аршинима.Цела та папазјанија је произашла из катастрофалне политике вођене по завршетку Првог светског.Ни мени се тај бег не допада,краљ је свакако био слабић,ни године ту нису оправдање,али ситуација је била једна од оних где нема правих и добрих одлука.Једино да је можда остао и организовао,или макар стајао уз покрет отпора.Тешко је говорити о томе из данашње перспективе.

Tačno trebao je ostati uz pokret otpora, što bi tom pokretu dalo težinu, koju Draža nikada nije mogao dati. Lako je posle bitke biti general, međutim uzmi se u položaj naroda koji je ostao pod okupacijom, dok se Kralj u goga su se do juče kleli pobegao, sa "zlatom" , normalno.Da nee pričamo o vladajućoj eliti, koja je uglavnom pobegla. Oni su mislili da se iz Londona vrate direkt u beograd, kao da se ništa nije desilo.

perudji, procitaj i nea sto sto nije napisano u komunistickim podrumima da bi mogao da shvatis sta je istina.
kralj nije bio sam u indiji vec je formirana i komanda vojske i odredjene jedinice.
plan je bio ozbiljan, avionima (uglavnom engleskih, ali kralj je krenuo da obnavlja ratno vazduhoplovstvo) su trebali da nadlecu srbiju i bacaju oruzje i opremu vojsci u srbiji, kao i da dopremaju vojnike koji bi tamo prosli obuku ili bili hospitalizovani.
indija je u tom trenutku bila odlicno resenje jer je bila izvan dometa nemaca. kralj je otisao u london po preporuci samih engleza jer su oni ti koji su tvrdili da sve vodje okupiranih zemalja treba da budu u londonu gde ce zajednicki planirati otpor.
medjutim, englezi su sve sjebali.
nije im palo na pamet da dozvole da srpska vojska ima sopstvenu komandu, vec su trazili da srpska vojska bude pod komandom engleskih oficira.
to je bilo necuveno! zamisli da je kralj petar I dozvolio da srpskom vojskom ne komanduju nase vojvode vec stranci po interesu stranih drzava a ne srbije i njenog kralja?

Sve u svemu i tvoja priča se svodi , da su ljudi oko kralja , koji su povlačili poteze, bili nesposobni.Na žalost tadašnja srpska elita nije bila dorasla situaciji. To se ponavlja i danas.Mešutim to ih nikako ne opravdava i ne abolira od odgovornosti za situaciju u zemlji.

ne, to je samo tvoja pristrasna i zlonamerna konstatacija.
toj situaciji prakticno niko nije dorastao, narucito ako se uzme u obzir da carska rusija nije vise postojala.
englezi su nas iskoristili onako kako je njima trebalo, neuvazavaci niti jedan nas interes. nas su koristili kao topovsko meso, a svako razmisljanje na temu kako spasiti bar malo srpskog naroda od 1943 su kaznili na surov nacin.
za razliku od ranije, u ovoj situaciji nije bilo carske rusije da pripreti nekom ucenom.  a na te velike karte smo igrali od uvek u istoriji! ameri su bili predaleko i nedovoljno su bili motivisani da se totalno zauzmu za nas kod pokvarenih engleza!
ti ljudi u tom periodu su itekako bili na visini zadatka, problem je bio nagli rasplet globalnih zajebancija u kojima nismo mogli da pronadjemo resenje jer ga nije bilo.
cak ni cetnicka pomoc i docek crvenoarmejaca, kao i zajednicke bitke protiv nemaca nisu pomogle. staljin je zeleo tita, a englezi su mu ga servirali odustajanjem od pomoci drazi i jv!

Kamaro , ti si daleko pristrasniji od mene. Čerčil nikako na početku nije želeo komuniste. Ako misliš da je Čerčil bio za komuniste , onda si stvarno zlonameran. Jednostavno Draža nije ispunio njegova očekivanja. Neverovatno kako ti uvek imaš opravdanja za sve što uradli Kralj i njegovi sledbenici, pa makar bilo i pogrešno. Kralj nije , ni po cenu života smeo  napustiti zemlju. Bolje da je bio u zarobljeništvu, nego u Londonu. Grešku je platio, komunisti su pobedili, kraljevinu je izgubio. Uostalom sem Petra prvog, karađorđevići nisu baš učinili neko dobro Srbiji. Nisu bili za vladare, činjenice govore. A evo ti i ovog Acu, kako je umislio da nešto vredi. To je naša bruka i sramota.

S jednog srpskog foruma:

Draža je bio po obrazovanju podoficir /podnarednik/ što je mentalno uvek i ostao. Napredovanje u karijeri do čina potpiukovnika, pred WW2, može da zahvali isključivo ženidbi sa ćerkom pukovnika Jevrema Brankovića koji nije štedeo uticaj da zeta što dalje progura. Draža je inače bio svaštar. Niti na jednom formacijskom mestu se nije zadržao duže od 6 meseci, a tast je uvek obezbedjivao opstanak. Već negde od 1930 godine je evidentirana i njegova zavisnost od alkohola.

Shodno svojim intelektualnim sposobnostima se ponašao tokom WW2 u Jugoslaviji. Istorijski trenutak je višestruko prevazilazio njegovo obrazovanje i inteligenciju. Kad se tome doda i prepečenica, rezultat je neminovno 10:0 za protivnika.

Draža je završio podoficirsku školu a tokom Balkanskih ratova se negde dobro tukla njegova jedinica pa su svi djuture unapredjeni u čin poručnika. Nije završio vojnu akademiju već je napredovao kao ratni kadar. Nešto kao Mladić. Nema završenu Ratnu školu a ima čin generalpukovnika.

Draža je čak jedno vreme predavao na vojnoj akademiji pa je to možda razlog zabune. Vojnu akademiju Kraljevine Jugoslavije nije nikada niti pohadjao niti završio.

Postoji dokument - pismo načelniku Akademije u vreme kad je Draža tamo bio predavač. U pismu grupa kadeta traži da se potpukovnik Mihailović udalji iz nastave jer na časove dolazi pijan.

Jednom podoficir uvek podoficir, to je poznato pravilo u vojsci. Bilo je to očigledno i kod Miloševićevog načelnika generalštaba generala Ojdanića. Čovek je dugo bio podoficir i, očigledno, nikad nije uspeo da postane /mentalno/ oficir i ako je imao čin generala armije.

U tehnici je to takodje poznato. Ko jedno vreme provede na poslu kao tehničar nikad više ne može da postzane inženjer, i pored mnogo slučajeva da tehničari nekako steknu diplomu inženjera. Medjutim uvek po načinu razmišljanja ostanu tehničari, da ne kažem crtači.

Zato je Draža onako i prošo u WW2, jer intelektualno nije bio dorastao Slobodanu Jovanoviću i Momčilu Ninčiću koji su ga sve vreme "gurali" prema Nemcima i Italijanima, pa čak i prema ustašama.

Tokom aprilskih čarki 1941,Draža je bio načelnik štaba Dunavske divizije a poznato je da ta formacija na Nemce nije opalila jedan jedini metak. Na dan kapitulacije štab se nalazio u Doboju, a Draža se zatekao negde u okolini Tuzle. To je 50 kilometara od Loznice, a Loznica je manje od 50 kilometara od Valjeva. Prema sopstvenom kazivanju on se već 13.04.1941. godine uputio prema Srbiji, a na Ravnu Goru se popeo 13.05. Znači načelniku štaba divizije je trebalo mesec dana da predje manje od 100 kilometara i to u dobrim uslovima na terenu, jer tu Nemaca još uvek nije bilo. Komično je čitati njegove današnje biografe kad opisuju "poduhvat" grupe oficira na čelu sa Dražom koji su 3 dana "forsirali Drinu kod Zvornika", kad se zna da to svako dete može da prepliva za 15 minuta.

O njegovoj ideji da nastavi borbu protiv okupatora najbolje govori podatak da je ta grupa vojnika i oficira koje se uputila prema Srbiji brojala u odredjenim trenutcima i do 150 ljudi. Medjutim pošto nije imao ko da im kaže šta da rade i kako da se ponašaju, grupa se rasipala /ljudi otišli kućama/ pa se jezgro Prvog pokreta otpora u porobljenoj Evropi svelo na desetak oficira i podoficira koji su se 13, 14 ili 15.05 popeli na Ravnu Goru.

Kako na kraju istina uvek nekako pronadje sebi put, obožavaoci lika i dela djenerala Čiče biće razočarani kada bude objavljeno zašto je Mihailović izabrao baš Ravnu Goru za svoj prvi smeštaj.

Poznato je, ali ozbiljni istoričari nisu to nikad želeli da objave, da je Draža nekoliko godina pre rata bio u švalerskoj kombinaciji sa ženom majora Aleksandra Mišića /snahom vojvode Mišića/, pa nije neregularno pretpostaviti da je Ravnu Goru izabrao kako bi se što više približio ljubavnici, s obzirom da je to nekih 15 kilometara razdaljine /Mišići su u Struganiku/. Zato je valjda već 16.05. u Struganik poslao jednog podoficira da vidi šta je sa Aleksandrom i da sa njim uspostavi kontakt, a posle nekoliko dana se i sam tamo pojavio. Na njegovu žalost Aleksandar Mišić je bio živ i zdrav. Naravno, ovo je samo moje mišljenje koje ne mogu da dokumentujem, ali biće jednog dana i neki papirić.

Za razliku od Draže koji stvarno tih dana nije imao ni najmanju predstavu šta da se radi, KPJ je u Sarajevu već 15.04. izdala proglas u kome poziva narod da se pripremi za otpor okupatoru, a 01.05. izdaje poznati Zagrebački proglas u kome se jasno pozivaju narodi Jugoslavije da se pripreme za ustanak protiv okupatora. Tokom maja meseca KPJ je već imala desetine formiranih i naoružanih partizanskih odreda širom Jugoslavije. Poznat je slučaj da je skoro kompletan komitet KP za Zagreb već početkom juna meseca bio pod oružjem na Papuku. Nekoliko partizanskih odeda je u Srbiji formirano već krajem aprila.