Predreferendumski rat grafitima u Budvi

Kletve po zidovima


BUDVA/PODGORICA - Grafit zapanjujuće sadržine s kletvom neprimerenom duhu crnogorskog naroda osvanuo je juče u Budvi na zidu jedne stambene zgrade u naselju Potkošljun, u Ulici Veljka Vlahovića. Nepoznati autor grafita uputio je predreferendumsku kletvu suprotnom političkom taboru s porukom od koje se diže kosa na glavi, a ona glasi"Ko se prodao, rak ga izio. 'Ne' privatnoj državi!"

Uoči predstojećeg referenduma u Crnoj Gori zakazanog za 21. maj, podgorički štampani mediji juče su objavili su na svojim reklamnim stranama novokomponovanu i na brzinu sklepanu suverenističku "Nezavisnu pesmu" nepoznatog autora. U jednoj od nekoliko strofa pesnik decidirano kaže: "Došlo je vreme da neke stvari dođu na svoje, da živim moj život kao riba u moru. Dajem svoj glas za nezavisnu Crnu Goru".

U nastavku "Nezavisne pesme" stoje stihovi kao referendumsko opravdanje braći unionistima: "Nemoj da se ljutiš, nije ništa lično, ostaćemo u kontaktu i bliski prilično. Treba mi mira, hoću da ostanem sam, a kako ću preživeti, to ja najbolje znam". Pesma neuobičajenog sadržaja završava se stihoklepačkim rimama "Gledam sa Lovćena dolinu bogova, gdje nikad nije bilo robova, al' zato svetle svetla kraljevskih dvorova".


Izvor: Glas Javnosti \ D. Stodić

Rimovani junački rodoslovi kao argumenti za crnogorski referendum

Ko je posjekao pašu na Vučijem dolu

U anketama crnogorskih listova "običan" svet kao argument "za" i "protiv" nezavisnosti poteže i rimovane junačke rodoslove kojima se diči i čuva ih od zaborava. Sveto Samardžić i LJubo Popović iz Tivta, "ukrstili" su u anketi jučerašnjeg podgoričkog Dana barjake i sablje slavnih predaka, podupirući svoju odluku na referendumu 21. maja - Samardžić za zajednicu sa Srbijom, a Popović za samostalnu Crnu Goru.

- Ne dam barjak Boška Jugovića, ne dam slavu kuće Petrovića, ne dam svece loze Nemanjića, ne dam NJegoša, premudrog vladiku, Gorski vijenac, kosovsku epiku, ne dam gusle najljepšu muziku, ne dam Miljanova Marka, velikog čojka i junaka. Ne dam Miholjsku prevlaku (manastir kod Tivta), ne dam s brade vladike dlaku, ne dam nipošto krsnu svijeću, ne dam da mi ukradu sreću, ne dam Boku nevjestu Jadrana, ne dam sreću budućih dana. Ne dam ni toplotu svetog ognjišta, vjerujem u Boga i ne može mi niko ništa - poručio je Samardžić.

- Od prađeda, pa na ovamo, svi su mi bili za Crnu Goru. Moj prađed Đoko Popović posjekao je pašu na Vučijem dolu. Krsto Zrnov Popović bio je brat od strica mom đedu Andriji Tujovu, koji je takođe bio za Crnu Goru, a i da nemam ovakav 'pedigre', volim biti svoj u svome. I da nemam danas parče hljeba, ne mora niko znati da u mojoj kući nema hljeba. Već 94 puta sam reka 'da' i pružio ruku, dobrovoljno davajući krv i spasavajući nečiji život, a 95. put kažem istorijsko 'da' za samostalnu Crnu Goru - poručio je Popović.
Ag.


Izvor: Glas Javnosti

Masovni odziv prevoznika za besplatno putovanje glasača u Crnu Goru

Srpski milioni za referendum

Ministarstvo za kapitalne investicije naredilo "Železnicama Srbije" da "biračima" bez novčane nadoknade obezbedi povratne karte od 2.500 dinara, što će platiti srpski poreski obveznici

BEOGRAD - Borba za svaki glas na predstojećem referendumu u Crnoj Gori poprima poslednjih dana skoro iracionalne razmere. Pošto je premijer Milo Đukanović zabranio svojim građanima koji žive u Srbiji da glasaju odavde, najveća preokupacija njegove vlasti postala je da "terazijske Crnogorce" spreči da doputuju u domovinu i izjasne se za zajedničku državu. Nasuprot tome, srpska vlada ubrzano razmišlja samo o tome kako da što više "domaćih" Crnogoraca otpravi u matičnu republiku na vikend.
      

KORIST ZA JAT

"Montenegro erlajns" četiri dana pred referendum (protivzakonito) ukinuo je ukupno 34 leta iz Srbije za Podgoricu i Tivat u pokušaju da onemogući "sumnjive" Crnogorce da se dokopaju glasačkih listića. Na to je usledio momentalni odgovor Jata koji je najavio da će obezbediti onoliko aviona za Crnu Goru koliko je potrebno. Direktor Jata Nebojša Starčević, međutim, tvrdi da karte neće biti besplatne "pošto je Jat komercijalna firma".

DINKIĆ NE DA PARE

Mlađan Dinkić, ministar finansija, izjavio je juče da mu niko nije tražio da iz budžeta nadoknadi troškove "Lasti" i "Železnicama" za besplatan prevoz crnogorskih građana na referendum.
- Ni dinar iz budžeta neće se dati za prevoz na referendum. "Železnice" ionako nisu na budžetu - rekao je juče Dinkić. Opštepoznato je, međutim, da "Železnice Srbije" dobijaju najveće subvencije iz budžeta.
M. O.
      
   
   

Delujući svako u svom cilju, Ministarstvo za kapitalne investicije naredilo je "Železnicama Srbije" da od 15. do 23. maja do Podgorice i ostalih tamošnjih gradova besplatno preveze sve zainteresovane Crnogorce koji imaju pravo glasa na referendumu. Ovaj poduhvat, koji bi trebalo da finansira Ministarstvo "domaćina" Velje Ilića, odmah su pokušali da osujete u bratskoj republici, najavivši da se oni neće odreći svog dela cene karte. Pomoćnik šefa Medija centra ŽTP-a Nenad Stanisavljević objašnjava da još uvek nije definisano kako će "Železnicama" biti isplaćen trošak izdavanja besplatnih karti, ali da ovo preduzeće godišnje dobija oko osam milijardi dinara subvencija, tako da će se verovatno deo već planiranih davanja "preknjižiti" u nadoknadu za referendumske karte.

- Ove besplatne povratne karte važe i na teritoriji Crne Gore, a mogu se podići na svakom od šaltera "Železnica" uz ličnu kartu, pasoš ili neki drugi zvaničan dokument na kojem je upisano prebivalište građanina sa adresom u Crnoj Gori. Tamošnja železnica je odbila da isfinansira putovanje njihovim delom pruge, tako da će srpska železnica isplatiti deo cene karte, kao što to čini u komercijalnom saobraćaju - kazao je Stanisavljević. Prema njegovim rečima, redovna cena povratne karte na liniji Beograd - Bar za drugi razred je oko 2.500 dinara, ali on smatra da državni budžet ovom akcijom neće biti oštećen u velikoj meri, "možda oko 50.000 dinara".

Ipak, prema prostoj matematici, za 1.000 Crnogoraca koji iz Srbije budu besplatno putovali na referendum država će od novca poreskih obveznika odvojiti 2,5 miliona dinara.
Osim putovanja vozom, Crnogorci će besplatno moći da putuju i autobusima, pošto je Pokret za zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru sklopio ugovor sa preduzećima "Lasta", koja polazi iz Beograda, "Vojvodina" iz Novog Sada, "Autosaobraćaj" iz Kragujevca, "Niš-ekspres" iz Niša i Blaca, "Zlatan prevoz" iz Užica i "Autoprevoz" iz Čačka, a karte se mogu podići na autobuskim stanicama u gradovima iz kojih polaze autobusi.

"Železnice Srbije" danas su saopštile da u svim redovnim vozovima za Crnu Goru još ima mesta, a da će, zavisno od interesovanja crnogorskih državljana, postojeće vozove pojačati dodatnim vagonima.

Preduzeće "Niš-ekspres" saopštilo je da će organizovati vanredne autobuse za Crnu Goru za sve građane koji imaju pravo glasa na referendumu, a Pokret za zajedničku državu SCG već je naručio tri vanredna polaska. U Ministarstvu za kapitalne investicije protekla dva dana nismo mogli da dobijemo podatak koliko je putnika do sada podiglo karte.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Milošević

Trka za referendumski prevoz       
Beograd, Ljubljana -- Do nedelje i referenduma trajaće utrkivanje ko će besplatno prevesti više glasača do Crne Gore. Ministarstvo obezbedilo vagone.

Iz Srbije se u Crnu Goru ide besplatno vozovima i autobusima, a iz Slovenije avionom. U ŽTP-u su za B92 izjavili da su nalog za besplatne karte dobili iz Ministarstva za kapitalne investicije, kao i da ti vozovi ionako idu za Crnu Goru poluprazni, tako da će na ovaj način uspeti da popune kapacitete na tim linijama i to Železnicu neće ništa koštati.

Problem je, kako su nam rekli u ŽTP-u, ako bi iz Ministrastva za kapitalne investicije dobili nalog za nove vandredne linije i besplatne karte, jer bi onda to ministarstvo moralo da im objasni ko će te karte da plati.

Da li je slučaj besplatnih voznih karata za glasače na crnogorskom referendumu u stvari samoinicijativna akcija ministarstva Velimira Ilića ili iza toga stoji Vlada Srbije, još uvek je nepoznanica. Naime, dok u Ministarstvu za finansije tvrde da neće dati novac iz budžeta za famozne karte, u Ministarstvu za kapitalne investicije se tim povodom ne oglašavaju, a pojedini članovi Vlade ne znaju ništa o celom tom slučaju.

Vladini koalicioni partneri, socijalisti, kažu da različiti stavovi unutar Vlade u vezi sa davanjem besplatnih karata mogu samo da je diskredituju kod građana.

Ministarstvo: Dodatni vagoni za redovne vozove

Ministarstvo za kapitalne investicije Srbije saopštilo je danas da će 19. i 20. maja redovni vozovi za Crnu Goru biti pojačani dodatnim vagonima. Kako se u saopštenju navodi, "Železnice Srbije" će na taj način obezbediti dovoljno mesta za sve zainteresovane građane.

Prema navodima tog ministarstva, Pokret za evropsku državu Srbije i Crne Gore obavestio je "Železnice Srbije" da je obezbedio potrebna sredstva da pokrije sve troškove za povratne vozne karte.

Iz Slovenije na glasanje

Inače, manija davanja besplatnih karata za odlazak na crnogorski referendum proširila se i na van granica državne zajednice.

Čarter letom kompanije "Adria ervejz" danas je put Ljubljane krenulo 140 glasača. Ostali glasači u Crnu Goru otići će sopstvenim prevozom. Zbog velikog interesovanja i za redovan let za Podgoricu, "Adria ervejz" je povećala kapacitet redovne linije uvođenjem većeg aviona. Na poslednjem popisu stanovništva Slovenije, oko 2.000 žitelja Slovenije izjasnilo se kao Crnogorci.

Prema informacijama iz pomenutih društava, troškove besplatnog leta za glasače iz Slovenije finansirali su uspešni poslovni ljudi crnogorskog porekla koji žive i rade u Sloveniji, ali i Slovenci koji posluju u Crnoj Gori.

Prijave za glasanje na predstojećem referendumu organizovala su crnogorska društva "Sandžak", "Izvor" i "Morača" u Sloveniji. Iako je za glasanje postojalo veliko interesovanje, samo 220 prijavljenih ispunjavalo je kriterijume za glasanje. Glasači iz Slovenije besplatnim letom vratiće se u Sloveniju u utorak.


Izvor: B92

U Prištini očekuju nezavisnost Crne Gore

Albanski lideri na Kosovu očekuju da će na referendumu u Crnoj Gori pobediti blok koji se zalaže za njenu nezavisnost i naglašavaju da će Priština poštovati odluku većine.

Iako kažu da ne vide direktnu vezu izmedju procesa na Kosovu i u Crnoj Gori, oni - prema pisanju dnevnika 'Zeri' - ističu da je 'obema državama' cilj da se odvoje od Srbije. 'Nezavisnost Crne Gore je realna opcija, koja će doprineti stabilnosti u regionu i bliskoj saradnji medju državama', preneo je list izjavu premijera Agima Čekua.

Isto mišljenje ima i portparol kosovskog pregovaračkog tima Skender Hiseni, koji je izjavio da će gradjani Crne Gore doneti pravu odluku, 'posebno tamošnji Albanci'. 'Albanci će svoja pravo u Crnoj Gori lakše ostvariti ako ona bude nezavisna', ocena je bivšeg premijera kosovske vlade Bajrama Redžepija.

Čeku, koji je u dvodnevnoj poseti Nemačkoj, rekao je pred put u Berlin da će se tamo zalagati za punu nezavisnost Kosova, dodajući da 'nezavisnost Kosova neće zavisiti od nezavisnosti Crne Gore.


Izvor: RTS

Прве процене резултата између 21.30 и 22 сата

Ту смо да обезбедимо резултате из независних извора, да не би оба блока прогласила победу, кажу посматрачи


ПОДГОРИЦА – Представници Центра за мониторинг и Центра за слободне изборе и демократију Златко Вујовић и Марко Благојевић најавили су јуче да ће 1.500 њихових посматрача пратити референдум у Црној Гори 21. маја и редовно извештавати о току референдумског процеса.

Они су на конференцији за новинаре најавили да ће, највероватније, прве процене резултата референдума имати између 21.30 и 22 сата, на узорку од 300 од укупно 1.127 бирачких места.

Благојевић је рекао да су Цеми и Цесид до сада, када су пратили изборе у Црној Гори, били веома прецизни, али да је могуће да због тензија која прате референдум, уколико резултат буде „тесан”, због могућности грешке од један до два одсто, не износе те прве резултате гласања. Он је истакао да очекује да ће коначне резултате референдума Цеми и Цесид имати око поноћи.

Вујовић је рекао да је Цеми протеклих дана упутио апел лидерима блока за заједничку државу и блока за независност да позову своје бираче да „смире страсти” и да се „уздрже од организованих окупљања док не буду познати коначни резултати референдума”. „Ми и постојимо да правовремено обезбедимо резултате из независних извора, да се не би десило да обе стране прогласе своју победу, а такво стање није базирано на резултатима који су остварени на референдуму”, додао је он.

Благојевић је рекао да је циљ да се обезбеди транспарентност процеса и додао да је снага онога што раде Цеми и Цесид у томе што немају интерес у било ком од могућих резултата референдума, већ је интерес само да процес прође како је законски регулисано. „Најважније је да предстојећи референдум буде регуларан, да до краја процес буде изведен без апсолутно икаквог спора, јер само уколико процес без икаквог спора буде доведен до краја, исход, ма какав био, биће спремне да прихвате све заинтересоване стране”, нагласио је Благојевић.


Izvor: Politika / (Танјуг)

Боље је да оловка одлучи – по или јо

Неки мештани се надају да би следеће године локални фудбалски клуб „Дечићи” могао да игра и међународне утакмице

   

ТУЗИ – Ко има имало трговачког шлифа, врећу бубуља може да прода на пијаци у Тузима. Што ће рећи, ко год хоће да заради кору хлеба, у Тузима је може зарадити (а бубуљ је камен). Тако каже Насер Кркановић, четрдесетосмогодишња певачка звезда из Туза, човек који има познанике вероватно у сваком селу у Србији захваљујући музичком послу којим се бави од 17. године, власник три албума народне музике, секретар месних заједница подручја Тузи, члан Демократске партије социјалиста, Албанац.

По свим овим квалификацијама, Кркановић би вероватно лако могао да постане и први председник општине Тузи, али не оне коју траже неке албанске партије и невладине организације, засебне општине као Будва, Улцињ или Беране, него градске општине Подгорице. Насер Кркановић је задовољан баш оваквим статусом којим ће се објединити свих седам месних заједница у Малесији, у којима живи, како каже, око 80 одсто Албанаца, 15 одсто Бошњака и пет одсто Црногораца. Овде, у Малесији, постоји шест џамија и по једна католичка (Тузи) и православна црква (Врањ). Одлука о формирању градске општине Тузи донета је тек недавно, а после редовних избора у октобру ове године биће конституисани органи локалне управе.

Ник Ђољешај, извршни директор НВО „Унитас” из Туза, за кога кажу да има добре везе у америчком Конгресу, сматра да у оваквом решењу, есенцијално, нема ни „о” од општине. Како каже, то је само наставак игре власти са Албанцима зарад гласова, јер би скупштина овакве општине служила „да се играмо ту, да размишљамо и препоручујемо, али без права одлучивања”. Због тога, за праву општину морају да траже подршку из иностранства, у виду притисака на власт у Црној Гори. Управо јуче му је стигло обавештење да ће у јуну имати састанак са једним сенатором у Вашингтону поводом проблема формирања општине Тузи. „Ето, због тога морамо да идемо у Вашингтон, а они се чуде што долазимо због тако баналног захтева”, каже Ђољешај.

Албанаца је у Црној Гори око 7,5 одсто, од тога у Малесији, једној од три области у којима су Албанци сконцентрисани (уз Улцињ и Плав), тринаест до петнаест хиљада, процена је Насера Кркановића. Званично их је неколико хиљада мање, каже он, али последњи попис је имао неких мањкавости и то ће сигурно бити исправљено. Само у Тузима, одвајкада трговачком царству, у који су некада Венецијанци долазили да пазаре бело брашно, сада живи око шест хиљада грађана – за десет година број становника се удвостручио. Од 1996. године у Тузима се у већини гласа за ДПС, а на последњим изборима ДПС и СДП су добили подршку 78 одсто грађана из малесијске области, истиче Кркановић.

О томе ко на предстојећем референдуму рачуна на гласове Албанаца можда довољно говори и чињеница да је блок за независност у Тузима поставио неколико билборда са заокруженим „по” (што на албанском значи „да”), док билборда униониста са заокруженом негацијом „јо” нема.

У Тузима се доста гради, а Кркановић каже да се грађани Туза никада нису осећали запостављеним од града Подгорице и Републике. Каже, Албанци у Црној Гори су „своји на своме” и ниједан никада ништа неће урадити на штету Црне Горе. „О великој Албанији овде нико никада није проговорио, то су шпекулације које долазе из других средина”, додаје, допуштајући ипак да „у сваком житу има кукоља”.

С поносом показује нову основну школу која се управо завршава и која ће бити, каже, једна од најлепших у Подгорици. Држава је уложила готово пет милиона евра у овај објекат. Стару школу ће претворити у општину. А изграђен је и стадион фудбалског клуба „Дечићи”, који је члан Прве црногорске лиге.

– Хоћемо ли догодине играти међународну утакмицу? – пита госте из Београда. На контрапитање да ли би то волео, каже:

– Не мрзим никога, али сам човек који воли да има нешто своје. Волео бих да имамо нашу државу и да ви имате вашу државу.

Кркановић, љубазни домаћин, као и сви други које смо срели у Тузима, убеђен је да ће у недељу добити државу, наглашавајући: „Много је важно што ће то бити с оловком у руци, а не нечим другим, не дај Боже. Доста смо се јада нагледали око нас. А Албанци у Црној Гори ће вазда бити фактор стабилности”.

Са правом гласа је око 8.000 грађана и они ће се на референдуму у недељу опредељивати за и против независне црногорске државе.

Ник Ђољешај, као и цело руководство „Унитаса”, организације која се бави заштитом интереса Албанаца у Црној Гори, неће изаћи на референдум. Разлог: незадовољство због начина на који су се они који сада воде пројекат независности Црне Горе понашали према Албанцима свих претходних година, а поготово према захтеву за статус општине Тузи. Ђољешај сматра да Албанци нису равноправни са већинским народом у Црној Гори и наводи, између осталог, да је тек 0,03 процента Албанаца од њиховог укупног броја запослено у државним институцијама, а школски планови и програми нису прилагођени албанској популацији. „Ђукановић прича како је Коштуница антидемократа, а у Прешевској долини се учи по програму, плановима и уџбеницима основних и средњих школа из Приштине”, каже Ђољешај.

Ни о политичким представницима овдашњих Албанаца он нема баш похвално мишљење: „Ђукановић има албанске политичке представнике, народ нема. И они немају подршку народа јер су се прилагодили овој власти и заступају њене интересе. Подржали су све што им је стављено на сто”.

После Цетиња, Тузи су, тврди Ђољешај, били најјаче упориште идеје о независности Црне Горе у последњих 16 година. Због тога, изгледа, Мило Ђукановић није ни водио праву кампању за придобијање Албанаца. У ствари их је, како каже Ник Ђољешај, само плашио Србијом и Србима.

Зашто би Албанцима била у интересу независна Црна Гора? Можда због пројекта „велике Албаније”, како су тврдили Ђукановићеви противници? Ђољешај се смеје на такву констатацију, каже да су то теорије које више „не пију воду” и на основу којих су друге плашили Албанцима. „Не мислим да би то у реалности могло да буде – када би се тако мењале границе, не знам шта би се десило са Балканом, настао би хаос. Мислим да су европске интеграције највећи интерес Албанаца, али и свих других народа са ових простора”, истиче он, наводећи да Албанци у Црној Гори желе само да се одвоје од Србије, „јер, реално, односи Албанаца и Срба нису најбољи”.

На помен приче о „великој Албанији” смеју се и одмахују главом Бако Тузовић и његови пријатељи, док седе у једном бирцузу у центру Туза, одакле је тек 12 или 14 километара до граничног прелаза Божај. Различитих су нација, вера и политичких опредељења, али се добро слажу. Тешко је, сагласни су, замислити да би политика могла да поквари трговину у Тузима, где равноправно тргују сви – Албанци из Црне Горе и Албаније, Срби, Црногорци, Бугари, Румуни, Кинези...


Izvor: Politika / Биљана Баковић

Da ili ne, pitanje je u nedelju      
Podgorica, Bratislava -- Od ponoći u Crnoj Gori na snazi predizborna tišina uoči referenduma na kome će se građani izjasniti da li su za nezavisnu državu.

   
Izborna tišina će trajaće sve do zatvaranja birališta u nedelju uveče. Sinoć je u Podgorici održan završni miting pokreta za nezavisnu Crnu Goru na kome se, prema procenama agencija, okupilo oko 50.000 ljudi.

Lider bloka stranaka za očuvanje državne zajednice Predrag Bulatović pozvao je u građane Crne Gore da, nakon objavljivanja rezultata referenduma, jedni drugima čestitaju bez obzira na ishod. Centar za monitoring i Centar za slobodne izbore i demokratiju apelovali na obe strane da ne organizuju okupljanja pristalica dok se ne saopšte precizni rezultati referenduma i da učine sve da ne dođe do incidenata.

Visoki funkcioner DPS-a Dragan Kujović je za B92 rekao da ne očekuje da će posle referednuma doći do incidenata, ali i da ipak postoji plan po kome su nadležne službe spremne da reaguju u slučaju pokušaja osporavanja rezultata glasanja, ili izazivanja nereda.

"Postoji plan, strategija suzbijanja bilo kakvih pokušaja dovođenja u pitanje referendumskog rezultata, izazivanja nereda. Imamo institucije koje imaju program zaštite bezbjednosti svakog građanina u Crnoj Gori, bez obzira za koju je opciju i bilo ko ko bi pokušao da napravi incident, morao bi da se suoči sa oštrim mjerama koje predviđa zakon", rekao je Kujović.

Lajčak: Rezultate referenduma priznaće svi

Ako glasanje na referendumu u Crnoj Gori protekne u skladu sa postavljenim pravilima, rezultat će priznati svi, rekao je evropski posrednik za referendum Miroslav Lajčak.

"Ako ljudi kažu 'ne', Crnogorci moraju da priznaju da će nastaviti da postoji ta zajednička država kao jedini subjekt međunarodnog prava", kazao je slovački diplomata i dodao da očekuje da sve strane prihvate rezultate referenduma, bilo da to bude nezavisnost ili opstanak državne zajednice.

Evropski posrednik za referendum u Crnoj Gori je kampanju pred referendum okarakterisao kao ne baš idiličnu, ali bolju nego što se očekivalo.

"Niko ne može da predvidi ishod referenduma. Može da se završi na bilo koji način", rekao je Lajčak, kao i da su, bez obzira na prethodna iskustva na izborima, mehanizmi referenduma postavljeni tako da ne mogu da se lažiraju rezultati.


Izvor: B92

Đe ambasada?
Crnogorski suverenisti bi da ambasadu u Beogradu otvore na mestu na kome je bilo predstavništvo Kraljevine Crne Gore, ali niko ne zna adresu

BEOGRAD - Postane li Crna Gora nezavisna posle referenduma, njena ambasada u Beogradu za početak će najverovatnije biti u vili "Crnogorka" na Dedinju, a zatim bi bila preseljena u centar grada, pokazuje anketa Kurira među liderima suverenističkog bloka. Na kojoj lokaciji tačno, još nije u potpunosti poznato, jer su indipendisti u dilemi da li da ambasada bude ne mestu gde je do Prvog svetskog rata bilo diplomatsko predstavništvo Kraljevine Crne Gore ili da se u centru sagradi ili kupi nova zgrada.
   

Moguća lokacija ambasade Crne Gore

Prva varijanta, međutim, nije u potpunosti izvesna pošto niko, pa čak ni najupućeniji suverenisti, nije siguran da li još postoji zgrada nekadašnje ambasade Crne Gore u ulici Kralja Milana, preko puta nekadašnjeg Starog dvora, na čijem mestu se danas nalazi zdanje Predsedništva Srbije.

Istoričar iz Podgorice Đorđe Borozan kaže da je Crna Gora ambasadu u Beogradu imala svega dve godine, 1913. i 1914, ali priznaje da ni on ne zna tačnu adresu.
- Diplomatski odnosi Srbije i Crne Gore su postojali i pre nego što je otvorena ambasada, ali nije bilo diplomatskog predstavništva u Beogradu. Prvi i jedini ambasador Crne Gore u Beogradu bio je Lazar Mijušković, koji je pre toga bio i predsednik crnogorske vlade, što dovoljno govori o značaju te diplomatske misije, koja je ugašena po izbijanju Prvog svetskog rata - objašnjava Borozan.

On dodaje da bi, "ako je zgrada nekadašnje ambasade zdrava i čitava, bilo sasvim logično da tamo bude u slučaju da Crna Gora bude nezavisna". Član Dukljanske akademije Jevrem Brković je za opciju da se ambasada u početku smesti u vilu "Crnogorka".

- Naravno, na Dedinju. A đe bi drugo? Tamo već postoji zgrada u vlasništvu Crne Gore. To bi bilo bilo privremeno rešenje, dok se ne izgradi veća i uglednija zgrada u centru grada. Već se vrše pripreme naših budućih diplomatskih predstavnika. Čak je bilo predloga da i ja budem ambasador u Beogradu, ali sam rešio da se ne bavim politikom posle referenduma - kaže Brković.

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković takođe je za to da ambasada Crne Gore privremeno bude smeštena u vili "Crnogorka".
- Posle bi ipak trebalo da s preseli na neko lepo mesto u centru Beograda, jer su dosad toliko dali Srbiji, pa bi bio red da se i ona nama oduži - kroz šalu odgovara Vuković, koji nije hteo da se upušta u licitiranje ko bi mogao biti prvi crnogorski ambasador u Srbiji.

Poslanik crnogorske Socijaldemokratske partije u Skupštini SCG priznaje da ima nedoumicu kada je reč o lokaciji buduće crnogorske ambasade.
- Ma, gde nam daju. Red je prihvatiti predlog onog ko je domaćin. Ono što znam jest gde će biti srpska ambasada u Crnoj Gori. Na istom mestu, gde i ranije, preko puta dvora na Cetinju gde je rođen kralj Aleksandar - kaže Iličković.


Izvor: Kurir / M. MARKOVIĆ

Дан тишине до одлуке

На 1.200 гласачких места 488.718 грађана Црне Горе одлучиће о заједништву или отцепљењу

Грађани Црне Горе сутра ће се изјашњавати о томе да ли ће убудуће живети у самосталној или у заједничкој држави са Србијом, а за мирно одлучивање о томе остављено им је 48 сати предреферендумске тишине, која је почела прошле ноћи. Упућени у тамошње прилике, тврде, међутим, да се Црна Гора о овом питању давно поделила и да је 72-дневна интензивна кампања супротстављених блокова

заиста утицала на промену мишљења само малог броја од 488.718 бирача. Чини се да неопредељених практично није ни било, чак и много пре него што су заговорници суверене државе, с једне, и они који предност дају државној заједници, с друге стране, кренули у кампању, која је вођена „од врата до врата” и организовањем скупова у већим градовима, често у доста „затегнутој” и уз обостране покушаје коришћења неких не баш дозвољених средстава. Европски посредник за референдум Мирослав Лајчак и сам је признао да кампања није била баш идилична, али и „да је ипак боља него што се очекивало”.

Оба блока очекују, наравно, да ће, када се у недељу у 21 сат затвори 1.120 бирачких места, управо они славити, док су посматрачи, којих је око 3.400, сагласни у оценама да ће резултат бити „тесан”. Према закону који је предложила Европска унија, а усвојила Скупштина Црне Горе, да би Црна Гора постала независна држава неопходно је да на референдумском листићу „да” заокружи више од 55 одсто бирача који изађу на референдум. Мирослав Лајчак је, судећи бар према јучерашњим изјавама медијима, сигуран да су механизми референдума постављени тако да не могу да се лажирају резултати, те да ће, ако гласање протекне у складу са постављеним правилима, резултат признати сви.

У случају да се за будућност у сувереној Црној Гори овога пута не изјасни потребан број бирача нови референдум могао би бити организован за три године

Г. Н.

-----------------------------------------------------------

Липка одлучује о сваком спорном листићу

ПОДГОРИЦА – Сваки спорни детаљ везан за одлучивање приликом спорних гласачких листића једино може решавати председник републичке референдумске комисије Франтишек Липка, обавештени су општински бирачки одбори, што значи да би Липка могао у недељу увече доћи у ситуацију да сам одлучује о валидности сваког спорног гласачког листића.

Оваква ситуација је довела до бојазни међу домаћим и страним посматрачима да би тада процес бројања гласова могао потрајати и утицати на раст политичких, а тиме и других тензија непосредно по завршетку гласања.

Шеф посматрачке мисије на референдуму у Црној Гори Јорген Грунет изјавио је да теоретски може доћи до овакве ситуације, али је изразио наду да ће сви органи за спровођење референдума политичком зрелошћу допринети да до тога не дође. (Фонет)

-----------------------------------------------------------

Претње дописницима „Политике”, „Вијести” и „Дана”

ПОДГОРИЦА – Поводом напада потпредседника Општине и председник Општинског одбора СДП Тиват Крста Бошковића на дописника „Политике” и новинара Радио Тивта Жељка Комненовића, дописника „Вијести” Синишу Луковића и новинара „Дана” Бранка Чавора реаговало је Удружење новинара Црне Горе. У саопштењу које је потписао председник Јован Пламенац, наводи се да је Бошковић поручио поменутим новинарима да им је „време истекло”, као и унионистичком блоку после референдума. Потпредседник тиватске општине је новинарима запретио да имају два дана да се „на време предомисле”.

„Нико од општинских функционера и званичника будванског предузећа, осим начелника за финансије у тиватској општини Ивана Новосела, који је покушавао да смири ситуацију, није реаговао. Овом инцинденту сведоци су били и новинари „Побједе”, „Републике” и телевизија „Монтена” и „МБЦ” – саопштио је Пламенац .

„Удружење новинара Црне Горе најоштрије протествује због насилничког понашања функционера Социјал-демократске партије према новинарима. Позивамо руководство ове партије, чланице владајуће коалиције у Црној Гори, да јавно осуди понашање Бошковића. Исти позив упућујемо и руководству Општине Тиват. Овај случај размотриће и Правни савет Удружења новинара Црне Горе и адекватно ће реаговати”, наводи се у саопштњу.


Izvor: Politika / Н. Ђурић