Istorija nadohvat ruke
Č. PRELEVIĆ, 19. maj 2006

PODGORICA - Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?
Odgovor na ovo pitanje u nedelju će dati građani Crne Gore, na referendumu koji počinje u osam, a završava se u 21 čas. Pravo glasa ima 484.718 birača, koji svoju volju mogu iskazati na 1.117 glasačkih mesta. Tri od njih biće otvorena u zatvorima u Spužu i Bijelom Polju, a moguće je i glasanje putem pisma.
Svi tehnički detalji su poznati. Glasaće se listićima roze boje sa ćiriličkim tekstom, ali je 29.095 odštampano i dvojezično, na srpskom i albanskom. Glasačke kutije su neprozirne, "plavetne" boje. Pre glasanja kažiprst svakog birača biće poprskan nevidljivim mastilom, a kontrola će se obavljati ultravioletnom svetlošću.
     Od četvrtka u ponoć na snazi je "predreferendumsko ćutanje", pa je i u nedelju zabranjeno objavljivanje prognoza ili rezultata glasanja. Ceo proces nadgledaće oko 3.400 domaćih i stranih posmatrača, meću kojima su i članovi organizacija koje će objaviti rezultate glasanja znatno pre Republičke referendumske komisije, možda već i 45 minuta posle zatvaranja biračkih mesta. Iz CESID-a, tako, najavljuju da bi rezultate mogli da imaju već sat posle referenduma, ali i da ih neće objavljivati na osnovu procena uzorka, ako rezultat bude "tesan".
Koliko je interesovanje za referendum pokazuje i gužva u podgoričkim hotelima, gde odavno nema mesta. Mnogobrojne novinarske ekipe došle su u Crnu Goru još početkom ove nedelje. Do petka popodne akreditovano je 635 novinara i simatelja, 195 iz inostranstva. Na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama takođe je živo: uz "naše iz tuđine" na glasanje dolaze i brojni studenti iz Srbije.
      Sve u svemu, celom Crnom Gorom vlada gotovo opipljiva atmosfera iščekivanja. Po opštoj oceni, povremeno burna kampanja i masovni, spektakularni mitinzi političkih blokova prošli su sa manje incidenata i napetosti nego što se očekivalo. Samo da tako i ostane posle istorijskog 21. maja.
MIROSLAV LAJČAK: REZULTAT REFERENDUMA PRIZNAĆE SVI
KAKO NAROD KAŽE

PRAG - Ako glasanje na referendumu u Crnoj Gori protekne u skladu sa postavljenim pravilima rezultat će priznati svi, ocenio je evropski posrednik za referendum Miroslav Lajčak.
- Ako ljudi kažu "ne", Crnogorci moraju da priznaju da će nastaviti da postoji zajednička država kao jedini subjekt međunarodnog prava - kazao je slovački diplomata i dodao da očekuje da sve strane prihvate rezultate referenduma, bilo da to bude nezavisnost ili opstanak državne zajednice.
Evropski posrednik za referendum u Crnoj Gori je kampanju pred referendum okarakterisao kao "ne baš idiličnu, ali bolju nego što se očekivalo".
- Niko ne može da predvidi ishod referenduma. Može da se završi na bilo koji način - rekao je Lajčak i naglasio da su, bez obzira na prethodna iskustva na izborima, mehanizmi referenduma postavljeni tako da ne mogu da se lažiraju rezultati.

LIPKINA POSLEDNJA
SVAKI sporni detalj vezan za odlučivanje prilikom spornih glasačkih listića jedino može rešavati predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka. To znači da bi on mogao u nedelju uveče doći u situaciju da sam odlučuje o validnosti svakog spornog glasačkog listića.

LET IZ BEČA
CRNOGORCI, koji žive i rade u Austriji, otputovali su u petak pre podne iz Beča za Crnu Goru.
Avion tipa "Foker 100" crnogorske kompanije "Montenegro erlajns" bio je ispunjen do poslednjeg mesta.
Sa bečkog aerodroma "Švehat" otputovali su i Crnogorci iz Graca, Linca i drugih delova Austrije, ali i državljani Srbije koji imaju pravo glasa na osnovu prebivališta u Crnoj Gori.


Izvor: Novosti

Dan pred Dan D      
Podgorica, Beograd -- Crna Gora odbrojava poslednje sate do referenduma na kojem će građani odlučiti da li je budućnost države u samostalnosti ili zajednici sa Srbijom.


Marko Blagojević iz organizacije za praćenje izbora CESID kaže za B92 da su posmatrači spremni na svaku vrstu nepravilnosti tokom glasanja, ali da najviše strahuju od slavlja nakon zatvaranja biračkih mesta. Zbog toga je CESID ranije pozvao oba bloka da se suzdrže od okupljanja u noći posle referenduma. Međutim, niko od lidera dve opcije nije o tome razgovarao sa predstavnicima CESID-a.

Građani koji planiraju put u Crnu Goru kako bi glasali na referendumu, mogu da računaju na besplatan prevoz vozom i autobusom. Iako je Železnica Srbije javno preduzeće koje se finansira iz budžeta, u Vladi kažu da besplatne karte neće plaćati građani Srbije. Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da će troškove pokriti Pokret za evropsku državu Srbiju i Crnu Goru koji predvode akademici Matija Bećković i Ljubomir Tadić.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić tvrdi da se besplatne karte neće plaćati iz budžeta, odnosno iz džepa građana Srbije. Objašnjavajući odluku svog ministarstva da obezbedi besplatan prevoz ka Crnoj Gori glasačima, ministar Ilić je rekao da je ljudski pomoći: "Pokret za zajedničku državu tražio je od nas da organizujemo prevoz, a oni su skupili donatore i sponzore. Mi smo izašli u susret i velikom broju studenata. Fakulteti su tražili, studenti, razne grupe, nevladine organizacije itd. Oni su se bojali da nemaju nekih problema, da ne budu zaustavljeni vozovi i autobusi. Mi smo im obećali da ćemo im napraviti jedan direktan kontakt da dođu do odredišta gde će glasati. A i ljudski je. Nek se ljudi izjasne. Evo, i druga strana dovozi avionima."

Ministarstvo za kapitalne investicije danas je prenelo i saopštenje Železnica Srbije da u svim vozovima za Crnu Goru ima dovoljno slobodnih mesta, a da besplatne povratne karte mogu podići na železničkim stanicama. Studenti koji su sinoć iskoristili mogućnost besplatnog prevoza da bi glasali na referendumu, uglavnom strahuju za svoj status u slučaju odvajanja Crne Gore.

Lajčak očekuje odgovorno ponašanje


Izaslanik EU za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak očekuje odgovorno ponašanje političkih lidera u Crnoj Gori na dan izjašnjavanja i posle održavanja referenduma. Lajčak će sutra, na dan referenduma, doputavati u Podgoricu gde će boraviti do utorka.

Lajčak je "Vijestima" rekao da to "očekuje sa razlogom" jer je njegova poslednja poseta Podgorici pokazala da politički lideri tačno znaju šta od njih očekuje Evropa. "Očekujem da čitav referendumski proces prođe na jedan civilizovan način i da svi akteri prihvate rezultat referenduma", kazao je on.

Lajčak je zadovoljan zbog poruka koje dolaze iz Crne Gore da 22. maj treba da bude početak nacionalnog pomirenja i da Crna Gora počne da gleda u svoju budućnost. "To konkretno znači priznavanje rezulata referenduma i uzdružavanje od bilo kakvih jednostranih poteza, koje ja stvarno ne očekujem", ocenio je izaslanik EU za crnogorski referendum.

Predsednik referendumske komisije Crne Gore František Lipka apelovao je na lidere suverenističkog i unionističkog bloka da zatraže striktno poštovanje zakonske procedure od svojih članova koji će učestvovati u referendumskom procesu, kako rezultat plebiscita ne bi bio doveden u pitanje.

Lipka je naglasio da je Komisija učinila sve kako bi glasanje na referendumu proteklo u skladu sa Zakonom. "Prve preliminarne rezultate referenduma komisija bi mogla da saopšti već u ponedeljak ujutru, ali će, zbog eventualnih prigovora i žalbi, Komisija raditi još dve nedelje posle plebiscita", rekao je Lipka, prenosi Antena M.

"Srbiji treba nekoliko dana da postane nezavisna"


Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je da bi, u slučaju pobede suverenističkog bloka na sutrašnjem referendumu u Crnoj Gori, Srbija u roku od nekoliko dana, izmenom Zakona o vladi i donošenjem deklaracije o proglašenju nezavisnosti, mogla da se konstituiše kao samostalna država.

"Srbija će biti u znatno povoljnijem međunarodno-pravnom i ustavnom položaju nego Crna Gora, zato što Ustav Srbije iz 1990. godine, koji je rađen sadržinski kao ustav nezavisne države sa punim državno-pravnim kapacitetom, omogućava Srbiji da bez ikakvih ustavno-pravnih problema pređe na status nezavisne države", rekao je Vučetić agenciji Beta.

Osamostaljivanje Srbije bi, kako je rekao, znatno olakšala i činjenica da je ona, prema Ustavnoj povelji SCG, naslednica celokupnog međunarodno-pravnog subjektiviteta državne zajednice i automatski postaje punopravna članica međunarodnih organizacija. "Srbija će, po svoj prilici, jednom deklaracijom u Narodnoj skupštini obznaniti i proglasiti državnu nezavisnost i uputiti odgovarajuća akta međunarodnim organizacijama da ih obavesti da su se stekli uslovi da Srbija preuzme međunarodno pravni subjektivitet i bude registrovana kao nezavisna država", kazao je Vučetić.

U slučaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom, Vučetić ne očekuje ni probleme u funkcionisanju Ministarstva odbrane i Ministarstva inostranih poslova. Kako je rekao, Srbija do završetka razgovora o podeli imovine nasleđuje zgrade diplomatskih predstavništava, a poslove koje u administraciji državne zajednice obavljaju ljudi delegirani iz Crne Gore bez problema mogu da preuzmu činovnici iz Srbije.

Ako suverenistička opcija u Crnoj Gori osvoji znatnu prednost, ali manje od 55 odsto glasova izašlih birača, to će, prema Vučetićevim rečima, biti krajnje nepovoljna okolnost za budućnost državne zajednice. "To će značiti nastavak status-kvoa i agonije državne zajednice. Na jesen slede redovni izbori u Crnoj Gori. Ako suverenistička opcija osvoji više glasova na referendumu, ali manje od 55 odsto, to bi realno moglo značiti da će pobediti i na izborima", primetio je Vučetić, i dodao da bi državna zajednica u tom slučaju bila obesmišljena jer se ništa ne bi promenilo u odnosu na sadašnju situaciju.

"Ako državna zajednica opstane, i na jesen na izborima pobedi opcija za zajedničku državu, to stvara realnu perspektivu za reafirmaciju državne zajednice u okviru sadašnjih nadležnosti, ali i za izvesnu redefiniciju njene fizionomije, sadržaja i nadležnosti uz asistenciju EU", ocenio je predsednik Ustavnog suda Srbije.

Ko će (eventualno) komandovati Vojskom Srbije

Eventualni razlaz Srbije i Crne Gore je otvorio i pitanje ko će biti predsednik Vrhovnog saveta odbrane. Na mesto glavnokomadujećeg srpske vojske trenutno pretenduju i predsednik i premijer Srbije.

Za razliku od Crne Gore koja je već napravila jasnu strategiju nacionalne bezdednosti i strukturu komandovanja, u Srbiji takvih planova nema. U slučaju da se raspadne zajednička država, ne zna se ko bi komandovao vojskom u Srbiji.

„Tu su dve varijante, videćemo. Po ustavu to bi trebalo da bude predsednik republike, međutim, sa obzirom da bi ministasrtvo odbrane bilo deo vlade Srbije, onda se postavlja pitanje uloge premijera, Onda bi u tom slučaju skupština Srbije razrešila taj problem, onako kako to ustav nalaže ili onako kako se donese zakonsko rešenje koje bi regulisalo tu oblast“, rekao je ministar odbrane Zoran Stanković.

Pitanje ko će komandovati srpskom vojskom će izazvati najviše poblema, otvoriće se političke debate i trgovine, kaže nekadašni savetnik u Ministarstvu odbrane, Bojan Dimitrijević. On, međutim, navodi da za normalne države postoji i normalno rešenje.

„Normalno bi da Vlada Srbije ima nedležnosti kada su u pitanju dnvene potrebe vojske, kao što su finansije, a kada su u pitanju pokreti vojske i imenovanje na primer generala, to bi trebalo da bude u nadleženosti predsednika, odnosno nekog koje iznad vlade“, kaže Dimitrijević.

"Ko to kaže, ko to laže, da Srbija nema more..."

"...ima more, ima more dok je Crne Gore", čulo se u vozu koji je jutros krenuo put Crne Gore. U susret referendumu sa glavne beogradske železničke stanice je krenulo više stotina Crnogoraca. Među putnicima su glasači oba referendumska bloka, samo što su jedni glasniji i otvoreniji za razgovor. Mnogi će se, zbog obaveza, u Crnu Goru uputiti tek noćnim vozom, da bi na odredište stigli tik pred otvaranje glasačkih mesta.

Juče je sa beogradske autobuske stanice u Crnu Goru otišlo deset autobusa prevoznika Lasta sa glasačima, a danas takvih polazaka nije bilo. Skoro svi putnici bili su studenti iz Crne Gore koji studiraju u Srbiji.


Izvor: B92

Predreferendumska tišina u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je drugi dan predreferendumske tišine uoči sutrašnjeg referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore. Na 1.124 biračkih mesta, 484.718 građana Crne Gore izjašnjavaće se o tome da li će ubuduće živeti u samostalnoj ili zajedničkoj državi sa Srbijom.

Gradjani će sa 'da' i 'ne' odgovarati na pitanje: 'Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim medjunarodno-pravnim subjektivitetom?'.

Prema Zakonu o referendumu, Crna Gora će biti nezavisna ako za tu opciju glasa 55 odsto izašlih birača, a u suprotnom referendum se može ponoviti za tri godine.

Referendum sprovodi Republička referendumska komisija, na čijem je čelu slovački diplomata František Lipka, a glasanje u nedelju pratiće veliki broj stranih i domaćih posmatrača.

Akreditovano 635 novinara i 3.400 posmatrača

Republička referendumska komisija izdala je akreditacije za 635 domaćih i stranih novinara i za više od 3.400 medjunarodnih i domaćih posmatrača koji će pratiti crnogorski referendum.

Službenica Sekretarijata RRK-a Dragana Ranitović rekla je da to nije konačan broj, jer i dalje pristižu zahtevi za akreditacije novinara.

Referendumsko izjašnjavanje pratiće, pored ostalih, novinari tri programa italijanske televizije RAI, nemačke televizijske kuće ZDF, evropskih listova 'Elmundo', 'Liberacion'... agencija Asošijetid pres, Frans pres, Rojters, kao i najpoznatijih elektronskih i štampanih medija iz regiona i sveta.


Izvor: RTS

Crna Gora se sutra izjašnjava o budućem statusu

Odlučuju o državi

Najviše glasača ima u Podgorici 129.083, najmanje u Šavniku 2.306. Biračka mesta biće otvorena u osam sati. Referendum će pratiti oko 3.300 domaćih i stranih posmatrača, a akreditovano je više od 550 novinara

PODGORICA - U Crnoj Gori je pred izjašnjavanje građana o njenom državno-pravnom statusu na snazi predreferendumska tišina, prenose agencije.
      

PODSEĆANJE

- Ko to kaže, ko to laže, da Srbija nema more - ima more, ima more dok je Crne Gore - deo pesme koju su pevali demonstranti na Žutoj gredi 1988. godine, među kojim su bili i Milo Đukanović, Momir Bulatović, Svetozar Marović i LJubiša Stanković.

VLADA UPOZORAVA NA ĆUTNJU

Kancelarija Vlade Srbije za odnose sa medijima apelovala je na medije u Srbiji da se uoči referenduma u Crnoj Gori pridržavaju pravila predviđenih izbornom tišinom. Mediji u Srbiji su pozvani da ne objavljuju izveštaje koji bi na bilo koji način mogli da utiču na ishod referenduma u Crnoj Gori.

SAMO NEZADOVOLJNI GOVORE

Ranko Kadić, predsednik Demokratske srpske stranke i jedan od lidera Bloka za zajedničku državu, upitan da prokomentariše koliko je zadovoljan predreferendumskom kampanjom, kaže: "Koliko sam zadovoljan kampanjom najbolje govori kršenje izborne tišine od strane provladinih medija u Crnoj Gori. Međutim, zbog mene, mog bloka, a i samih novinara ispoštovaću proceduru i neću ništa pričati što je u vezi sa referendumom. Svako ko ne poštuje izbornu šutnju dokazuje da je nezadovoljan i na taj način pokušava da ubere nove poene kod birača. Mi to nismo", rekao je Kadić.

MEDIJI KRŠILI TIŠINU

Iako je od četvrtka u ponoć u Crnoj Gori počela predreferendumska tišina, nekoliko dnevnih listova u ovoj republici grubo je prekršilo ovo pravilo.
Dnevnik Vijesti je na naslovnoj strani, uz naslov "Psst", objavio veliku fotografiju sa završnog mitinga bloka koji je za samostalnu Crnu Goru.
      
   
   

Tišina je počela u četvrtak u ponoć i traje do nedelje u 21 sat, kada se zatvaraju biračka mesta. U Crnoj Gori ima 1.100 biračkih mesta, a pravo glasa 488.718 građana. Najviše glasača ima u Podgorici 129.083, najmanje u Šavniku 2.306. Biračka mesta biće otvorena u osam sati. Glasa se zaokruživanjem "da" ili "ne" na listiću, a pitanje glasi: "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?" Republička referendumska komisija (RRK) saopštila je da će kao važeći odgovor biti prihvaćeno i svako zaokružavanje odgovora, ali na način da se sa sigurnošću može utvrditi za koju opciju se glasač izjasnio.

RRK je takođe ranije navela da su završene pripreme - podeljen je izborni materijal, izdate akreditacije za domaće i strane posmatrače i usvojena su mišljenja kojima su otklonjene sve potencijalne dileme za rad glasačkih odbora i komisija.

Referendum će pratiti više od 3.300 domaćih i stranih posmatrača, a akreditovano je više od 550 novinara. Prvi nezvanični rezultati biće poznati sat vremena posle zatvaranje birališta, najavile se nevladine organizacije Centar za monitoring (CEMI) i Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

Te dve nevladine organizacije imaju najveći broj posmatrača na referendumu koji pokrivaju sva biračka mesta - CEMI 1.500, a Centar za demokratsku tranziciju oko 1.300. Kako je saopšteno, CEMI će primeniti metod takozvanog parcijalnog paralelnog prebrojavanja koji podrazumeva utvrđivanje projekcije rezultata na osnovu rezultata na uzorku sa 300 biračkih mesta, sa procentom greške od plus-minus dva odsto. CEMI je ranije najavio da će u nedelju oko ponoći imati i konačan rezultat glasanja, pošto će glasovi biti brojani i na osnovu podataka sa svih biračkih mesta. Iz CESID-a i CEMI-a su saopštili da će u slučaju tesnog rezultata na referendumu, između 54,5 i 55,5 za opciju nezavisnosti, odložiti saopštavanje podataka dok ne dobiju kompletne podatke.


Izvor: Glas Javnosti

Voz za dž
Reporteri Kurira u "referendumskom vozu" za Podgoricu sa švercerima, hodočasnicima i beogradskim studentima koji su pošli da zaokruže "Ne"

PODGORICA - Kad kuća časti, piće popiju i oni u čije se ime nazdravlja, ali i neznanci koji su se slučajno zatekli u kafani. Od tog pravila nije izuzeta ni akcija Vlade Srbije, koja, nekoliko dana uoči referenduma, na srpskim železničkim stanicama deli besplatne vozne karte svim crnogorskim državljanima, ne bi li glasali za opstanak zajedničke države. Osim unionista, kojima je ovaj dar namenjen, srpskim železnicama se ovih dana provozala i masa švercera, avanturista i zgubidana, koji pojma nemaju šta za Crnu Goru znači nedelja 21. maj.

- Ako baš hoćeš da znaš što se noćas lomatam po ovoj kanti, reći ću ti - pilićarim. Dok je bio Slobo na vlasti u Srbiji, a Milo mu ovde terao kontru, živeli smo ka lordovi. Ono što danas vratim u Srbiju, a to je koji boks cigara, to je u ono vreme bio kusur. Sada, ako na ovim džidžabidžama zaradim 20 evra, srećan sam - priča nam Mirza, švercer iz okoline Bijelog Polja, pokazujući na svoj paket kuhinjskih začina i konzervi. On je koji minut pre toga ušao u voz na stanici u Prijepolju i "uopšte nema predstavu" kako će crnogorski Bošnjaci glasati na referendumu.

- Ja znam da neću glasati, ali moram ti reći da Suljo Ugljanin pravi cirkus s muslimanima ovde. Poziva da glasamo za zajednicu, a on prvi zavađa i razdvaja. Ako treba da se ugledamo na one bombaše iz Pazara, onda mogu da kažem i njemu i onom Ljajiću: "Fala vi" - pozdravlja se Mirza i poručuje da "gledamo đe i koga pitamo".

- Nije na nož, ali ima budala, čuvajte se - poručuje.

U voz Beograd-Bar, koji je poslednjih dana svojevrsna glasačka mašina, izgleda da je zalutala i Vera Pitra, rodom iz Nikšića. Ona, za razliku od Mirze, dozvoljava da je slikamo. Je li za Mila, ili ove naše, pitamo je.
- Glasala sam ja već, u kantonu Bil. Tamo stvarno narod glasa, a ovde, bog te pita - pokazuje nam svoj švajcarski pasoš.
- Idem pod Ostrog, hoću da krstim kumče. Sad ću vam je pokazati, otišla je u WC.

Očekujemo devojčicu, srednjoškolku najviše, a na vrata kupea stiže kumče, brat-bratu, pet godina starije od sredovečne Vere. "Kumče" je iz Smederevske Palanke, ime joj je Radmila Micić.
- Referendum je, na crkvu sada niko ne misli, pa računamo da pod Ostrogom neće biti gužve - planiraju kume.

Osim pomenutih, ostatak unionističke kompozicije čine mladi. Uglavnom studenti sa severa Crne Gore, ali ima i pokoja podgoričanka s prkosnim "Ne" na majici. Nenad, Milan, Pero i Miroslav, sva četvorica Bijelopoljci, na beogradskim su fakultetima. Neće da kažu prezimena, ni da se slikaju. Mala je i Crna Gora, a kamo li Bijelo Polje, pravdaju se.

- Mi, brate, volimo Beograd. A Milo, pošto kaže da su jeftiniji fakulteti u Sarajevu i Dubrovniku, neka tamo šalje svoju đecu. Nama srce kaže "Ne", a ono što njima govori "da" nosi se u novčaniku - priča Milan u ime svih.

U Podgorici nas je dočekalo sunce. Iako je bilo sedam sati ujutru, pržilo je uveliko. Ovde je već leto. Taksista koji nas je vozio do hotela nije bio raspoložen da udovolji novinarskoj znatiželji. Svaki pokušaj sondaže o njegovoj opciji, o atmosferi u gradu pred "Dan D", završavao se devizom ''u ćutanju je zlato''. Da li zato što smo mu dosadili, tek, za vožnju dugu tri kilometra naplatio nam je šest evra. Naši domaćini su nam rekli da smo za te pare mogli i do Cetinja. I da vožnja taksijem s kraja na kraj Podgorice košta najviše tri evra.


Izvor: Kurir / UROŠ KANDIĆ

Судбоносно да или не

Да би плебисцит успео потребно је да се за самосталност изјасни 55 одсто оних који су гласали. – Без обзира на исход данашњег гласања, предстоје разговори Београда и Подгорице


Да ли ће репрезентација Србије и Црне Горе следећег месеца играти на светском фудбалском првенству у Немачкој за државу које тада, практично, већ више неће бити?

Одговор на питање да ли ће се догодити такав парадокс, али и на низ других, неупоредиво значајнијих недоумица, требало би да буде сасвим јасан већ вечерас.

Грађани Црне Горе данас на референдуму о државном статусу доносе историјску одлуку. Одлуку о својој будућности, затим о судбини државне заједнице, скројене пре три године, али и о томе да ли ће после 88 година окренути леђа заједничком животу са Србијом у једној држави.

Својом одлуком они ће, заправо, рећи да ли Црна Гора треба да буде самостална држава или не. Уколико референдумски резултат буде у прилог независности, биће отворена врата одвајању Црне Горе из СЦГ, а први пут после 1993. године, када се Чехословачка, договором својих елита, раздвојила на Чешку и Словачку, на европском тлу појавила би се нова држава. У другом случају, буду ли грађани против раздвајања, то ће значити снажну потврду предностима заједништва са Србијом, односно опстанак СЦГ.

Пресудна излазност

Право гласа на овом плебисциту – који плени изузетну пажњу не само домаће, већ и иностране јавности – има 484.718 грађана Црне Горе, који гласају тако што заокружују одговор „да” или „не” на референдумско питање које гласи: „Желите ли да Црна Гора буде независна држава са пуним међународноправним субјективитетом?”

За изгласавање одлуке о независности, односно за успех референдума, неопходно је, према Закону о референдуму, усвојеном у црногорском парламенту, да се изјасни најмање 55 одсто изашлих на бирачка места, уз претходни услов да је на гласање изашла већина од укупног броја уписаних бирача. Не буде ли, пак, 55 процената потврдних одговора на гласачким листићима, то ће значити да референдум о црногорској независности није успео и да су се грађани Црне Горе определили за то да остану у државној заједници. Па, и онда, ако коначан резултат буде између 50 и 55 одсто, што се обично назива „сивом зоном”. Наиме, из Брисела је више пута јасно речено, и последњи пут поново наглашено на недавној седници шефова дипломатије Европске уније, да никаква „сива зона” не постоји.

Али, у Црној Гори – још од тренутка када је ЕУ, у фебруару ове године, изашла са предлогом о потребној већини за валидну одлуку – постоје рачунице. Оне потврђују да већа излазност бирача на гласање не иде наруку онима који се залажу за одвајање Црне Горе из СЦГ. Јер, те странке, опредељене за независност, никада до сада нису добиле ни 200.000 гласова на биралиштима (на парламентарним изборима априла 2001. године иза њих је стало – 194.000 бирача).

Највећа излазност до сада у Црној Гори била је на парламентарним изборима у априлу 2001. године, када је гласало 81,8 одсто уписаних. Ако би се поновила, рецимо, та излазност, за успех референдума било би потребно да гласа око 217.000 бирача.

Уколико би излазност била као на последњим парламентарним изборима, из октобра 2002. године, 77,47 одсто, што, додуше, није много очекивано, с обзиром на важност постављеног питања, за одлуку о независности неопходно је опет 206.000, чиме би инденпендисти опет морали да престигну свој досадашњи рекорд на биралиштима.

Кад је реч о највећем референдумском постигнућу, оно је у Црној Гори забележено 1992. године. Тада је број уписаних бирача био 421.459, а гласало је 278.382 лица или 66,04 одсто укупно уписаних. Од тога за заједницу са Србијом изјаснило се 266.273 или 95,94 одсто. Против је било 8.755 бирача, односно 3,14 одсто. Неважећих листића је било свега 0,92 одсто.

Коначни резултати овог црногорског референдума требало би да буду објављени у Службеном листу Црне Горе, најкасније 15 дана после његовог одржавања. Челници блокова за независност и државну заједницу, уверени у сопствену победу, обећали су, на завршетку референдумске кампање, да ће, ако не буде неочекиваних преокрета, признати резултат референдума и победнику честитати победу.

Да ли ће они одржати обећање – видећемо. Важније од тога, у овом тренутку, ипак, јесте да референдум, у емоцијама набијеној Црној Гори, буде окончан у демократској и мирној атмосфери. То ће бити „највећа победа” присталица обе референдумске опције, у томе се сви слажу.

У овом тренутку, наравно, није могућно погодити ко ће однети победу. Али, оно што се унапред зна јесте да се, према Закону о референдуму, плебисцит може поновити после три године, уколико се грађани сада изјасне против независности.

Договор лакши од разлаза

Судећи према ставовима ЕУ, с почетка минуле седмице, без обзира на исход данашњег гласања у Црној Гори, у данима после, предстоје непосредни разговори Београда и Подгорице о будућим односима. Мирослав Лајчак, специјални изасланик ЕУ за црногорски референдум, изјавио је недавно за „Политику” да је Београд спреман на то.

Под претпоставком да грађани данас кажу „не” одвајању, Београд и Подгорица сешће највероватније ускоро за сто, да се договоре како даље. Без обзира на то што и у вези са питањем решавања недовољне функционалности СЦГ постоје донекле различити ставови политичара опредељених за заједништво (да ли треба и у чему мењати Уставну повељу или не), логична је претпоставка да би тај процес био знатно бржи и лакши од оног који би уследио у случају да долази до разлаза.

Уследи ли одлука о независности, тада би, опет према мишљењу бриселских званичника, требало да почну разговори о „бракоразводној парници” са Србијом, што подразумева и институционално конституисање Србије и Црне Горе као самосталних држава.

Рачунајући на сопствену победу, у Влади Црне Горе разрађен је, као што је познато, план државне акције. Према тој замисли, одмах после референдума, у Скупштини Црне Горе, био би, наводно, усвојен акт о суверености и независности Црне Горе. Тај чин би, рачунају они, имао двоструко правно дејство: у историјску архиву била би послата Уставна повеља и државна заједница, а Црна Гора, званично, преузела пуну јурисдикцију над својом територијом.

Представници тамошње власти тврде и да би већ у септембру та независна држава могла да буде примљена у Уједињене нације. Тиме би Црна Гора „претекла” чак и Словенију, која је референдум о самосталности организовала 23. децембра 1990. године, а међународно признање добила, ипак, после тринаест месеци, 15. јануара 1992. године.

Друга страна, не само она у Црној Гори, већ и у Србији, сматра, међутим, да би, у случају одвајања, уследио знатно дужи пут од оног о којем говоре црногорски челници, будући да обе републике СЦГ тренутно, ипак, нису државе у пуном смислу те речи.

Црногорска власт уверавала је јавност у више наврата да од имовине нема богзна шта да се дели. Али, још је заједничка и дипломатија и војска. Па, у случају разлаза, треба, онда, правити своју војску, своју дипломатију и своја министарства. Речју, пребацити све оно што је било на нивоу државне заједнице на ниво држава чланица, а то, извесно је, неће бити ни брзо ни једноставно.

С друге стране, према Уставној повељи – која је и дала право грађанима Црне Горе да се, после истека трогодишњег периода у државној заједници, опредељују о државном статусу – наведено је да је у случају иступања Црне Горе из заједнице Србија следбеник СЦГ. Односно, да Црна Гора не наслеђује право на међународноправни субјективитет, па ће, у случају да одлази, морати да закуца на врата за пријем, не само у Уједињене нације, већ и у друге међународне институције.

А, да је то тако лако не би црногорска власт, уосталом, жалила што Београд није својевремено пристао да потпише међудржавни споразум о раздруживању Србије и Црне Горе, као што му је предлагала.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

„Мачеви” два блока

На црногорском референдуму о државном статусу „мачеве” укрштају две опције – Блок за независност Црне Горе и Блок за заједничку државу.

У Блоку за независност је 12 политичких субјеката – Демократска партија социјалиста, Социјалдемократска партија, Грађанска партија, Либерална партија, Демократска унија Албанаца и Демократски савез у Црној Гори. Чланице Блока су и Покрет за независну Црну Гору, Народна слога, Грађански форум, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Демократска заједница Муслимана/Бошњака у Црној Гори.

Блок за заједничку државу званично представљају Социјалистичка народна партија, Народна странка, Српска народна странка, Демократска српска странка, Бошњачки блок за јединствени Санџак, а Блоку се прикључио и Покрет за заједничку државу, као и десет ванпарламентарних партија и двадесетак невладиних организација

-----------------------------------------------------------

Кутије плаве, листићи розе

Гласање на референдуму о државном статусу организовано је на 1.120 бирачких места, која данас треба да буду отворена од осам до 21 сат. Први незванични резултати изјашњавања биће, како се очекује, познати, највероватније, један сат после завршетка гласања.

На њима треба да буду истакнуте и државна застава Црне Горе и застава државне заједнице Србија и Црна Гора.

За референдум је одштампано више од 490.000 гласачких листића, розе боје, штампаних ћирилицом, осим у местима где је законом предвиђено да буду двојезични. Гласачке кутије су непрозирне, плаве боје.

Договорено је и да гласачи могу доказивати свој идентитет путем личне карте, пасоша или возачке дозволе, чак и у случају да им је истекао рок важења ако имају фотографију и матични број.

-----------------------------------------------------------

Неколико хиљада посматрача

Према званичним подацима Републичке референдумске комисије неколико хиљада иностраних посматрача пратиће ток референдума 21. маја у Црној Гори. РРК до јуче је издала службена овлашћења за 3.336 посматрача који ће пратити референдум. За надгледање референдума интересовање су исказале 23 домаће и иностране организације, установе и институције. Први пут заједно, две делегације из Стразбура – Парламентарне скупштине Савета Европе и Европског парламента – деловаће у оквиру заједничке посматрачке мисије са представницима ОЕБС-а.

-----------------------------------------------------------

Око 600 новинара и сниматеља

Мало је који догађај, у новијој историји Црне Горе, привукао толику пажњу новинара из целог света као што је то случај са референдумом. Наиме, око 600 новинара и сниматеља домаћих и иностраних медија затражило је акредитације од Републичке референдумске комисије.

Н. Ђ.

-----------------------------------------------------------

ОБРАЧУН ОЦА И СИНА КОД БЕРАНА

Пуцњава због државе

БЕРАНЕ - Реџо (69) и Сенад Латић (35), отац и син из села Лагатори код Берана, који су жестоко посвађали и потукли због референдума о независности Црне Горе, а на крају отац је из пиштоља пуцао на сина, ипак ће гласати на референдуму.

Истражни судија Основног суда у Беранама Хилмија Сујковић рекао је да је Реџо Латић на саслушању у петак изјавио да је на сина пуцао у самоодбрани, тако да није било основа да се отац задржи у затвору.

Инцидент између оца и сина догодио се у среду, испред њихове породичне куће, када је, како су у Суду испричали Реџо и Сенад Латић, син као присталица заједничке државе каменицама напао оца, присталицу црногорске независности, који је након тога потегао пиштољ и запуцао према сину који је побегао.

Обојица су после саслушања код истражног судије пуштени на слободу. (Фонет)


Izvor: Politika

Danas se održava referendum o državno-pravnom statusu Crne Gore. Glasačka mesta su otvorena od osam do 21 sat kada se završava i izborna tišina. Na 1.124 biračkih mesta, 484.718 građana Crne Gore izjašnjavaju se o tome da li će ubuduće živeti u samostalnoj ili zajedničkoj državi sa Srbijom.

Građani će sa 'da' i 'ne' odgovarati na pitanje: 'Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?'.

Prema Zakonu o referendumu, Crna Gora će biti nezavisna ako za tu opciju glasa 55 odsto izašlih birača, a u suprotnom referendum se može ponoviti za tri godine.

Referendum sprovodi Republička referendumska komisija, opštinske komisije i glasački odbori. Republička referendumska komisija pored predsednika i sekretara ima 16 članova po osam iz obe referendumske opcije. Predsednik komisije je slovački diplomata František Lipka. On je na konferenciji za novinare izjavio da je komisija dobro pripremila referendumski proces i da su stvoreni svi uslovi da referendum protekne na miran i fer način i da je sada odluka na 'njegovom veličanstvu gospodinu građaninu'.

On je, na otvaranju Medija centra RRK u Skupštini Republike Crne Gore, kazao da je poslednji rok za objavljivanje preliminarnih rezultata referenduma RRK utorak, 23. maj u devet sati ujutru, odnosno 36 sati od zatvaranja glasačkih mesta. 'Zamolili smo sve opštinske komisije i glasačke odbore da rade brzo i efikasno i da nas obaveštavaju o svim rezultatima koje dobiju. Verujem da ćemo preliminarne rezultate objaviti ranije nego što zakon propisuje', rekao je Lipka.

Lipka je dodao da očekuje da će RRK preliminarne rezultate objaviti u ponedeljak, 22. maja u 10 sati na zakazanoj konferenciji za novinare. Lipka je naglasio da po zakonu građani imaju pravo da podnesu prigovore o nepravilnostima referendumskog glasanja u roku od 72 sata od zatvaranja glasačkih mesta i da je RRK obavezna da na njih odgovori u roku od 24 sata od trenutka podnošenja.

Predsednik RRK je kazao da u slučaju da glasačko mesto zbog nekih problema budu zatvoreno više od sat vremena, glasanje će će biti produženo za toliko. Lipka je kazao da je po zakonu RRK obavezan da konačne rezultate referenduma objavi u 'Službenom glasniku Republike Crne Gore' najkasnije 15 dana od dana održavanja refrenduma i dodao da se rad RRK završava kada on podnese izveštaj crnogorskom parlamentu.

On je kazao da je RRK do sada izdala 3.400 akreditacija za domaće i strane posmatrače i za 858 novinara. Napomenuvši da njegov zadatak, kao predsednika RRK, nije da procenjuje referendumsku kampanju, Lipak je u svoje ime rekao da je 'kampanja bila temperamentna, emotivna, dinamična, ponekad malo agresivna, ali korektna i u granicama u kojima se kreću kampanje u svim našim zemljama'.

Grunet: Sve je spremno za referendum

Šef posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Jorgen Grunet ocenio je da je pre referednuma o državnom statusu Crne Gore - sve pod kontrolom i da ne očekuje probleme, mada je ipak - spreman na sve.

On je ocenio da je referendumska kampanja protekla mirno i u granicama pristojnosti, istakavši da nekoliko zabeleženih incidenata 'nisu bili ozbiljni'.

Poziv poslodavcima da omoguće radnicima da glasaju

Crnogorsko Ministarstvo rada i socijalnog staranja pozvalo je poslodavce da omoguće zaposlenima, koji sutra rade, da glasaju na referendumu.

Izvor: Rts

Referendum o nezavisnosti Crne Gore      
Podgorica, Beograd, Brisel -- U Crnoj Gori traje referendum o budućem statusu, prvi nezvanični rezultati očekuju se večeras oko 22 časa.


U 8 sati otvorena su birališta, a građani će do večeras u 21 sat moći da se izjasne da li žele da žive u nezavisnoj državi ili u zajednici sa Srbijom. Do 11.30 glasalo je 35,6 odsto građana, saopštio je svoje podatke Centar za monitoring CEMI. Direktor CESID-a Marko Blagojević ocenio je da je to "nezabeležen odziv" na ovim prostorima.

Podgorički Centar za demokratsku tranziciju (CDT) saopštio je da je do 11 sati glasalo oko 30 odsto upisanih birača.

Za sada nisu zabeležene ozbiljnije nepravilnosti, već se uglavnom radi o pojedinačniom slučajevima pogrešno sprovedene procedure ili ometanja domaćih posmatrača. Predstavnici CEMI-ja i CESID-a su saopštili da je na nekim biračkim mestima bilo određenih nepravilnosti i zastoja u glasanju, ali da to ne može uticati na regularnost referenduma. CDT je saopštio da ima slučajava da se na glasačkom mestu glasno izgovara ime birača, što zakonom nije dozvoljeno. Na dva birališta je registrovano da su dvojica birača javno saopštili kako su glasali, iako je to zabranjeno. Primećeno je da je nekoliko birača snimilo svoj glasački listić mobilnim telefonom, što takodje nije dozvoljeno.

Na jednom biračkom mestu u Beranama bilo je obustavljeno glasanje, jer je u prostorije gđe se glasa ušlo više birača nego što je zakonski dozvoljeno. Prema zakonu, u prostorije biračkog mjesta može ući onoliko birača koliko ima kabina za glasanje. Posmatrači CEMI-ja su takođe, kako je navedeno, registrovali da glasački odbor na jednom biralištu u Podgorici ne poštuje proceduru glasanja. Članovi Odbora, zapravo, biracima ne objašnjavaju proceduru glasanja, pa neki građani "pogrešno savijaju" svoj glasački listić. egistrovano je i "nepravilno otvaranje" jednog biračkog mesta u Podgorici. Glasački odbor je, naime, na tom mjestu dozvolio prvom glašaču da glasa prije nego što je procedura kontrole i pečaćenja glasačke kutije okončana. Jedno glasačko mjesto u Danilovgradu je otvoreno pola sata kasnije nego što je trebalo, jer glasački odbor nije mogao da pronađe kontrolni listić, saopštio je CEMI.

Bolesnici na lečenju u bolnicama mogu danas da glasaju putem pisma, saopštila je referendumska komisija. Član porodice pacijenta, uz svoju ličnu kartu, treba da dođe na biračko mesto, gde može da podigne formular za glasanje putem pisma. Lekari će odrediti vreme kad se pacijent može posetiti da bi odgovorio na referendumsko pitanje. Član porodice pacijenta, takođe, treba pismo da vrati na biračko mesto.

Biralište u selu Krnjice, na obali Skadarskog jezera, u opštini Bar, organizovano je pod šatorom. Na tom biračkom mestu o državnom statusu Crne Gore treba da se izjasne 24 gradjanina koji, uglavnom, i ne žive u svom selu, ali su došli samo za ovu priliku. Zato je, prema informacijama iz Opštinske referendumske komisije, biračko mesto odredjeno pod šatorom. Krnjice su jedno od mnogih napušetnih crnogorskih sela.

Minimum 55 odsto
   
Skoro 485.000 građana ima pravo glasa, a da bi se referendum smatrao uspešnim, pozitivno mora da odgovori više od 55 odsto. Referendumsko pitanje, napisano ćirilicom, glasi: "Želite li da Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?" Referendum se obavlja po standardnoj izbornoj proceduri na glasačkim mestima.

Republička referendumska komisija je ranije saopštila da će se uvažiti svaki glasački listić, ako jedan od referendumskih odgovora, "da" ili "ne", bude zaokružen punom linijom, kvadratićem ili na drugi način, odnosno tako da se može pouzdano utvrditi kako je birač glasao.

Nevladine organizacije koje posmatraju današnji referendum najavile su da će prve nezvanične rezultate saopštiti večeras oko 22 časa. Republička referendumska komisija će prve zvanične rezultate referenduma objaviti do ponedeljka u 21 čas.

Crnogorski referendum je, prema ocenama političkih analitičara, jedan od najviše do sada kontrolisanih referenduma u svetu. Za praćenje referenduma akreditovano je 3 400 domaćih i stranih posmatrača. O referendumu će izvještavati 850 novinara, snimatelja i fotoreportera, koliko je akreditovano kod Referendumske komisije.

Političari optimisti

Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je da je "21. maj važan istorijski trenutak za Crnu Goru", ali i pozvao sve u Crnoj Gori da se udruže i budu zajedno "u interesu bolje budućnosti" zemlje. Vujanović je, posle glasanja na referendumu, novinarima kazao da je referendumska kampanja u Crnoj Gori pokazala da je demokratski zrela da odluči o državnom statusu i dodao da je siguran da će i "današnji dan proteći u demokratskoj atmosferi". On je kazao da je siguran da će rezultat referenduma prihvatiti "svi u Crnoj Gori" i da će se, posle toga, "okrenuti jedni drugima" i graditi državnu budućnost. "Posle toga, imaćemo bolje odnose sa Srbijom, nastavićemo da afirmišemo dobro-susedske odnose i dobru regionalnu saradnju, da se što pre integrišemo u bezbednosne i evropske strukture", dodao je on.

Lider stranaka za zajedničku državu Predrag Bulatović je ocenio da će "podeljena Crna Gora posle referenduma početi da se spaja". Bulatović je posle glasanja u Mesnoj zajednici 13. jul u Podgorici, novinarima kazao da je referendumski proces, i pored svih nedostataka, pokazao da Crna Gora "polako demokratski sazreva". On je uveren da će državna zajednica biti sačuvana i da se Crna Gora neće osamostaliti.

"Referendum" u Srbiji

Opštinski odbor G17 Plus sa Zvezdare organizuje od 10 sati akciju „Referendum-Srbija ili ništa“. Neformalno glasanje se održava na 30 lokacija u glavnom gradu, pa tako i u centru. Pitanje na glasačkom listiću glasiće: „Da li ste za nezavisnu Srbiju: da ili ne?“

Član Predsedništva G17 Čedomir Antić nada se da će se građani Crne Gore opredeliti za nezavisnost te zemlje, a da će, u suprotnom, G17 zatražiti osamostaljenje Srbije. Antić je agenciji Beta u Boru rekao da, ako opstane državna zajednica, Crnoj Gori "treba dati šest meseci da prihvati stvaranje funkcionalne države", po uzoru na odnos koji u Velikoj Britaniji imaju Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska. "Ukoliko Crna Gora to ne želi, nakon šest meseci odlučno ćemo od koalicionih partnera zatražiti razdruživanje, ali ne kroz referendum koji bi opet predstavljao opasnost da se ne prihvati odvajanje Srbije", dodao je Antić.


Izvor: B92

Izlaznost do 9:30 je 13,8 % ili 66.900 birača. Izlaznost do 11:30 je 35.6% ili 172.600 birača. Izlaznost do 13:30 je 53.9 % ili 261.300 birača. Sledeći presek je u 15:30

Na referendumu o državnom statusu Crne Gore danas do 13.30 sati glasalo je 261.300 građana ili 53,9 odsto ukupno upisanih birača, saopštila je podgorička posmatračka organizacija Centar za demokratsku tranziciju.

Funkcioner CEMI Đuro Stanojević saopštio je na
konferenciji za novinare odziv glasača po opštinama:

Andrijevica - 62,6 odsto, Bar - 50,7 odsto, Berane 57,7 odsto, Bijelo Polje - 57,2 odsto, Budva - 51,8 odsto, Cetinje - 53 odsto, Herceg Novi - 57,5 odsto, Kolašin - 60,3 odsto, Kotor - 50,9 odsto, Mojkovac - 64,4 odsto, Nikšić - 61,7 odsto, Plav - 45,1 odsto, Plužine - 43,1 odsto, Podgorica - 51,8 odsto, Rožaje - 47,1 odsto, Šavnik - 66,1 odsto, Tivat - 44,9 odsto, Ulcinj - 43,6 odsto i Žabljak - 66,6 odsto.

Član Izvršnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević rekao je da je na biračkom mestu u selu Miljanić kod Nikšića došlo do tuče.

'U osnovnoj školi došlo je do fizičkog obračuna jednog glasača i članova biračkog odbora posle zakonite odluke odbora da se poništi glasanje tog glasača. Tokom tuče je razbijena biračka kutija, a glasanje je nastavljeno posle 45 minuta', rekao je Blagojević.

Osim ovoga, prema njegovim rečima, u dosadašnjem toku referenduma nema većih nepravilnosti.


Izvor: RTS