Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 11. Avg 2025, 19:08:34
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 3 4 6 7 ... 27
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Red Zmaja  (Pročitano 181516 puta)
Ucesnik diskusija


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 128
Zastava Zemun
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.14
mob
Apple 5S
ovo je tema koja mene veoma zanima. Saznao sam za Red Zmaja preko igrice "Dracula-Path of the Dragon". Prvo sam se zanimao za Drakulu kao, jel, fantasticno bice, vampira, lika iz knjizevnosti, a onda sam se zanimao i za Draculu kao istorijsku licnost, i onda dolazim do toga sta zapravo znaci Dracula! Dracula-Dracul-Zmaj! I negde na google-u mi se pojavi neki kratki clanak o Redu Zmaja. Drago mi je da sam naisao na ovu temu, jer poceo sam pomalom da se bavim RZ-om i zanima me da saznam sto vise o njima. Impresioniran sam saznanjem da mozda oni jos uvek postoje ali posto sam zakljucio po komentarima Bellafagora cini mi se da je to vrlo osetljiva tema, necu preterano da se interesujem za sadasnji red ako uopste postoji, to cu ostaviti za kasnije. Evo mog spiska clanova Reda Zmaja:

Miloš Obilić
Toplica Milan
Kosančić Ivan
Vuk Branković
Knez Lazar
Kralj Tvrtko (Bosna)
Despot Stefan Lazarević
Car Sigismund
Janoš Hunjadi
Alfonso V, kralj Napulja
Kralj Vladislav, (Poljska)
Vojvoda Ernst (Austrija)
Kristofer III, vojvoda Bavarske i kralj Danske
Vojvoda Tomas Maubrej (Norfolk)
Vlad II Drakul, (Vlaška)
Vlad III Drakul (Tsepes („nabijač na kolac“)), (Vlaška)
Oswald von Wolkenstein

Trenutno je predmet mog istrazivanja (sto se tice clanova reda) Vlad II, kao i Vlad III Drakul. Oni su mi trenutno meta. Meni je zanimljivo sto naprimer se Vlad III Tsepes, veze za vampira, bice koje je stvorilo pakt sa sotonom i prodala mu dusu zarad vecnog zivota, a on je bio clan jednog ovakvog reda koji je branio interese hriscanstva jel...e sad ja bi molio neke linkove gde se nalaze malo neke skakljive stvari uvezi reda i neke stvari malo teze za pronalazenje.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Ucesnik diskusija


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 128
Zastava Zemun
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.14
mob
Apple 5S
Evo jos jedne zanimljivosti upravo o onome sto sam rekao o Drakuli, rec je o nekom delu Vlada Tsepesa. Inace Dracula je zapravo izvedeno iz reci Draculea sto znaci mali zmaj, iliti sin zmaja, ima tu sad dosta stvari ali evo nekog kratkog podatka.

"Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada
niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako što je Red do nogu
potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne
imenuje konkretno Red Zmaja, već se kaže da Sigismund odbija da ukaže pomoć koju
mu traže Teutonski vitezovi u predstojećem napadu koji protiv njih spremaju poljski
kralj Vladislav IV (član reda) i litvanski vojvoda Vitold (takođe član reda za koga se
tvrdi da je bio paganin). Začuđujuće je i to da su samo dve zemlje čiji vladari
pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoćom (a
na to ukazuje činjenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000
Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika.
Vlad III Drakula nastavlja tu „tradiciju“ tako što Teutonske trgovce širom svog
kraljevstva nabija na kolac. Crkva politički uzvraća udarac tako što uveliko satanizuje
tada najpoznatijeg člana reda, potpuno preterujući njegovu okrutnost, količine ljudi
koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za
nastanak kasnijeg romana Brama Stokera."
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Ucesnik diskusija


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 128
Zastava Zemun
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.14
mob
Apple 5S
Evo i o Obilicu s nekog foruma:
"Obilić
Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Kolučo Salutati govori o nekakvih
„12 zaverenika“ koji su se probili do šatora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i
presudio. Tih 12 se često spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja
kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudeći po mnogim izvorima bio je
Miloš Obilić (da ovde upotrebim najprihvaćenije od mnoštva varijacija njegovog
imena). Ono što je zanimljivo kod ovo lika koga zvanična istorija još uvek ne
priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i priča o njegovom
začeću. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio
nekakav „zmaj“:
- „Baba ti je zmaje iz oblaka“
- „od zmaja je nasledio mladež, a na mladežu bič vučje dlake... pogled mu je bio
zmajovit“
- „majka mu Jana zače ga sa zmajem“
Nasuprot mišljenju nekih istoričara da se radi o mitu Miloševe nadljudskosti, odgovor
je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao „prezime“ je nosio tu titulu
(zmaj). Kome ova uobičajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na
Drakule, koji su to prezime takođe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na
rumunskom znači „zmaj“.
Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna „pobratima“, Toplice
i Kosančića, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama."
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 0.3.154.9
mob
Nokia 
ДОБА СРПСКОГ ВИТЕШТВА

Редовници змајевог одличја

Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи извели су јуриш на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије она се неочекивано, али по претходно припремљеном договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор




    Средњовековном Србијом, као и највећим делом тадашње Европе, путовали су бројни витезови, а њихови животи и догодовштине били су узбудљиви и достојни прича. Један од најславнијих витезова био је Стефан Лазаревић за чије се подвиге и ратничку вештину чуло не само на нашем континенту него и много даље. Помало у његовој сенци, али такође познат по храбрости и још по нечему, био је његов савременик и вршњак Ђурађ Бранковић. Иако различити по карактеру, делили су исту судбину ратника, пустолова и владара.
    Безбрижно детињство Стефана Лазаревића нагло је прекинуто 1389. године кад је после погибије оца, кнеза Лазара, у Косовској бици наследио српски престо. Једна од четири његове сестре, Мара, била је удата за Вука Бранковића. Кад је он умро у турском заробљеништву 1397. године, породичним пословима убрзо је почео да управља један од тројице његових синова – Ђурађ. Тако су Лазаревићи и Бранковићи били две најутицајније породице у Србији, тада вазалу моћног Турског царства. На турском престолу седео је искусни султан Бајазит који је настављао освајања у Европи. Међутим, с Далеког истока Турској и Бајазиту приближавала се велика опасност.
    Монголски кан Тамерлан, попут његовог претходника Џингис-кана, створио је највеће царство свог доба, од Кине и Индије до Персије и старе Месопотамије. На његовом освајачком путу нашло се и Турско царство. До одсудне битке дошло је 1402. године код града Ангоре (данашње Анкаре) у Малој Азији која се сматра једном од највећих битака читавог средњег века. Кад су се две огромне војске постројиле једна наспрам друге, на левом крилу турских снага налазио се српски кнез Стефан Лазаревић. Међу више хиљада Срба, под његовом командом био је и одред тешких оклопника Ђурђа Бранковића. Иако млад, Стефан је већ био славан као витез.

Љути оклопници

    Своје прво велико ватрено крштење, Стефан Лазаревић имао је седам година раније, у бици на Ровинама 1395. године. Тада се, са свега осамнаест година, као турски вазал борио раме уз раме са славним и прекаљеним ратницима Марком Краљевићем и Константином Драгашом. Осокољен том победом против Турака, угарски краљ Жигмунд сакупио је наредне године велику војску крсташа и кренуо у нови рат. До одсудне битке дошло је код града Никопоља на Дунаву, у данашњој Бугарској, а на турској страни опет је морао да учествује и кнез Стефан. Крсташка војска била је бројнија и боље опремљена, састављена од витезова и ратника из бројних европских земаља, највише из Француске. Управо они су и почели битку снажним али несмотреним јуришом, желећи да слава победника припадне управо њима. Турски борбени редови повијали су се пред налетом једне од најбољих коњица тадашње Европе. Бајазит је у битку слао своје најелитније трупе из Анадолије и Румелије, а због разједињености и неразумевања у шареним крсташким снагама, Французима није стизала неопходна подршка. Коначно, кад је у битку ушла одморна српска тешко оклопљена коњица на челу с кнезом Стефаном, крсташима више није било спаса. Историчари се слажу да је управо овај јуриш запечатио њихову судбину и одлучио питање победника. Жигмундова војска почела је да се распада и бежи преко Дунава. Са собом су понели и глас о храбром српском кнезу и његовим љутим оклопницима.



Извор

IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 0.3.154.9
mob
Nokia 
Преко седам мора



    У зору 28. јула 1402. године на бојном пољу у Малој Азији, пред Стефаном, Ђурђем и њиховим Србима стајала је најмоћнија војска тог времена. Поред Монгола и њихове чувене коњице, индијских слонова и камила, у њој је било мноштво различитих народа, животиња и ратних справа. Битка је почела јуришом монголске коњице на лево турско крило, али овај налет разбила је српска тешка коњица. Како бележе византијски и персијски хроничари, у бици код Ангоре Срби су показали велико јунаштво. Кад су турски редови већ почели да попуштају, Стефан је, на челу свог одреда оклопника, успео да се пробије до опкољеног султана Бајазита који је и даље упорно одбијао да се повуче. Коначно, и последњи отпор Турака је сломљен, а Бајазит заробљен и одведен у ропство где је убрзо и умро.   Према једном персијском спису који се данас чува у граду Самарканду, међу бројним заробљеницима било је и Срба. Кан Тамерлан наредио је да се сви посеку, једино је поштедео Србе јер није „видео бољих јунака” од њих. Након Бајазитове смрти, у Турској су наредних година владала мутна времена борбе за његовог наследника у које су биле уплетене и готово све хришћанске државе на Балкану. Србија је тако за тренутак могла да одахне, а угарски краљ Жигмунд искористио је ову прилику да младог српског кнеза учини својим савезником. На повратку из Мале Азије, Стефан Лазаревић стигао је у Цариград где су га дочекали као славног витеза, приредили му сјајан дочек и овенчали га највећим византијским достојанством после царског, титулом деспота.
    У Цариграду се Стефан укрцао у велику ђеновљанску галију којом су се он, његов брат Вук и одабрани витезови упутили ка Србији. Међутим, на путу млади српски деспот морао је да обави још једну важну ствар.   Након што је напустила воде Мраморног мора, галија је скренула и пристала у луку Митилену на острву Лезбос, у власти ђеновљанске трговачке породице Гатилузи. Ту се Стефан упознао са својом вереницом Јеленом Гатилузи, кћерком господара Лезбоса. Српски ратници уживали су у гостопримству домаћина, али је убрзо дошло време да се отисну на море и пожуре кући. Након дугог путовања кроз Егејско, Јонско и Јадранско море, крајем септембра пристали су у луку Бар и коначно крочили на своје тло. Ту су их дочекали Стефанова старија сестра Јелена и њен муж, господар Зете Ђурађ Балшић. Међутим, вести које су их сачекале нису биле добре.
    После битке код Ангоре Ђурађ Бранковић остао је близу попришта битке где је покушавао да откупи свог брата Гргура из монголског заробљеништва. Али, пораз Турака и нове околности које су уследиле оживели су и старо ривалство између Лазаревића и Бранковића. Ђурађ је хтео да искористи Стефаново приближавање угарском краљу да се, уз помоћ Турака, коначно домогне српског престола. Стефановим пријатељима у Цариграду пошло је за руком да испослују да се Ђурађ стави у притвор све док Лазаревићи не дођу у Србију и не учврсте власт.   Али, спретни Ђурађ успео је да поткупи тамничаре и да с пратњом копненим путем похита и стигне у Србију пре Стефана. Успут је обезбедио и војну помоћ јаких турских одреда.
    Са својим оклопницима и Зећанима, које му је дао зет Ђурађ Балшић, Стефана је пут ка двору у Крушевцу водио преко Косова. Ту, код места Трипоље, недалеко од манастира Грачаница и близу места славне битке, чекали су их Бранковићи с јаким турским снагама. На месту где је Србија тринаест година раније изгубила слободу, а Стефан и оца, сада је морао да се бори против рођака Бранковића и Турака. Овог пута насупрот њему стајао је достојан противник, Ђурађ, један од ретких који се није плашио Стефановог мача, човек кадар и спреман на све.
     Хроничари су забележили да се битка код Трипоља завршила без победника. На једном крају бојишта Стефан је разбио многобројније турске снаге и нагнао их у бег. Али, на повратку из потере затекао је брата са свега двадесетак коњаника који су једва успели да преживе борбу с Ђурђем и његовим оклопницима. Међутим, и то је било довољно да Лазаревићи коначно стигну у свој Крушевац и поврате власт у земљи.

Човек с девет живота   
                     



    Иако је положај Србије након те бурне 1402. ојачао, године које су уследиле носиле су нова искушења.   У међусобним биткама четворице Бајазитових синова за очев престо, деспот Стефан често је био одлучујући фактор. Пријатељство с угарским краљем Жигмундом омогућило му је сигурност и помоћ са севера. Престоницу је из Крушевца преселио у Београд који је велелепно обновио, а 1408. године постао и први међу витезовима Реда змаја.
    За то време Ђурађ и Бранковићи наставили су да живе на танкој оштрици мача. Чувајући оно мало поседа који су им још остали, учествовали су у турским сукобима час на једној, час на другој страни.   Ова ризична игра, која их је водила од града до града и од бојишта до бојишта, морала је да однесе и жртве. Ђурђев млађи брат Лазар страдао је у тим сукобима, а старији, Гргур, сит оваквог живота, замонашио се у манастиру Хиландар где је провео остатак века. Ђурађ, међутим, као да је имао девет живота. И док су у овим смутним временима живот губили и султанови синови, везири, паше и владари вазалних хришћанских држава, он је успевао да се извуче и из недаћа које су изгледале готово безизлазне.
    Крајем 1411. године Ђурађ је био у табору Бајазитовог сина Мусе који је опседао Селимврију, стари грчки град на обалама Мраморног мора. Двојица од четворице Бајазитових синова већ су била мртва, а Стефан и Ђурађ остали су једини живи мушки чланови својих породица. Муса или „разјарена звер”, како су га називали, већ је погубио на десетине паша, бегова и хришћанских владара. Сумњајући и у Ђурђеву верност, наредио је да му се на заједничкој вечери у храну стави смртоносни отров.
    Ђурађ је, међутим, увек са собом носио противотров који је на време испио и вечеру завршио само с тешком мучнином. Чувши то, бесни Муса наредио је да Србин не сме жив да дочека јутро. Бранковић је то сазнао на време. Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи јурнули су на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије, она се неочекивано, али по претходно припремљеном Ђурђевом договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор.   Ту зиму Ђурађ је провео у Селимврији, а на пролеће се, са својих 150 витезова и њихових коња, укрцао на венецијанску галију и дочепао сигурног Солуна. Заваравајући турске заседе, прерушен, са свега петорицом својих одабраних људи, почетком јесени 1412. године коначно је стигао у Србију.


Слика и текст

IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 0.3.154.9
mob
Nokia 
Помирење сестрића и ујака

    Те године Муса је био посебно суров према својим официрима и савезницима, што је на крају довело до савеза хришћана и незадовољних Турака против њега. Већ следеће године уједињена војска, коју су предводили четврти Бајазитов син Мехмед и Ђурађ Бранковић, сукобила се с Мусиним снагама у бици под планином Витошом у Бугарској. Искусан и хладнокрван војсковођа, Ђурађ је јуришом својих оклопника одлучио битку. Муса се дао у бег али је убрзо ухваћен и погубљен. Нови турски султан постао је Мехмед  који није заборавио велику помоћ Срба и до краја владавине био им је наклоњен.
    Међутим, жртве које су у овим вишегодишњим борбама претрпели и Лазаревићи и Бранковићи коначно су их натерале на помирење. Кад је Ђурађ затражио опроштај, деспот Стефан му је великодушно пружио руку помирења. И не само то, Ђурађ је убрзо стекао потпуно деспотово поверење и верно му служио све до његове смрти, 1427. године. Пошто није имао деце, Стефан је за наследника прогласио свог сестрића Ђурђа Бранковића. И није погрешио јер је Ђурађ био храбар и мудар владар, какав је уосталом био и на бојном пољу, попут свог рођака, великог супарника и још већег пријатеља, једног од најславнијих европских витезова свога доба, Стефана Лазаревића.


СРБИ НА ДВОРУ КАНА ТАМЕРЛАНА  



       Србе заробљене у бици код Ангоре монголски кан Тамерлан је ослободио и вратио им коње и оружје. Задржао је само седамдесет градитеља и зидара јер су му Византинци рекли „да су Срби вешти као и мајстори из Венеције”. Одвео их је у далеки град Самарканд где су изградили велелепне дворове, храмове и мостове. Попут Марка Пола, који је код Кублај-кана боравио 130 година раније, ови српски неимари уживали су велики углед на монголском двору где су се и оженили угледним самаркандским кћерима. Забележено је да су били родом из Крушевца, Призрена, Скадра, Скопља, Новог Брда, Полимља, Зете, Топлице, Ибра и других крајева Србије. Најбољег међу њима, Рађена Беривојевића, „који хтеде погинути, а не хтеде примити ислам”, кан је оженио својом заробљеницом, кћерком руског кнеза Калоте којој је, такође, била милија њена православна вера од живота. Након неколико година живота хиљадама километара далеко од Србије, Тамерланови наследници дозволили су им да се врате у домовину.

ГОСПОДАРИ ЛЕЗБОСА

    Франческо  Гатилузи био је господар острва Лезбос у Егејском мору. Годину дана пре него што ће се његова кћерка Јелена Гатилузи 1405. године удати за српског деспота Стефана Лазаревића, он је умро, а његова смрт сматра се једном од најнеобичнијих на свету. Једне октобарске ноћи у спаваћој соби убола га је шкорпија и господар Гатилузи почео је да виче и позива у помоћ. На ове повике, многобројна послуга похрлила је у његову собу. Под превеликим теретом дрвени под убрзо је попустио, а господар Лезбоса пао је с другог спрата свог дворца и погинуо. Убод шкорпије није био смртоносан.




СТЕФАНОВ МАЧ ЗА ПОНОС

            Стефанов углед у Европи био је толики да су хроничари забележили како су млади угарски племићи долазили у Србију и сматрали највећом чашћу да их српски деспот прогласи за витеза. Занимљив је и случај кад је угарски краљ и немачко-римски цар Жигмунд од Стефана тражио неколико његових ратника да учествују у походу против хуситских устаника у Чешкој како би заплашио непријатеље вешћу да стижу љути српски оклопници. Да ли због тога или не, тек том приликом устаници су одлучили да избегну битку и повуку се.

Аутор:  Марко Алексић
Илустровао:  Горан Горски


Текст и слика

IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke 4025
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.0.14
Evo pitanja za milion dolara:
Sto nije udario po Turcima a ne vodio Srbende da se bore protiv silnog Timura pred kojim je i Kina drhtala?
IP sačuvana
social share
Edit by cg_ac: Potpis uklonjen zbog uvredljive sadrzine!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Подавите либерале

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 3937
Zastava Србија,Београд,Звездара
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
mob
SonyEricsson k530i
Стефан је 100% знао да Кина дрхти пред Тимуром.

Ја лично мислим да је играо на сигурно.Бајазитову снагу је познавао,о Тимуровој је можда нешто чуо.Турке су колико знам издале малоазијске трупе пред битку,ко зна какав би исход био у супротном случају.То је нешто са чим он није могао да рачуна.Једноставно исплативије му је било да се не замера Бајазиду.

И друго Турци су ту разбијени,затим су ушли у 10 година грађанског рата,и потом су једноставно наставили са освајањима. Снага им није била битније угрожена.Да је заратио тад на Турке не би се лепо провели у сваком случају.
« Poslednja izmena: 23. Sep 2009, 13:59:21 od vl4d4 »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 4858
Zastava negde u srpskim brdima
OS
Windows Vista
Browser
Opera 9.80
mob
BlackBerry bold
a nije mogao tek tako okrenuti ledja turcima pored madjara i ostalih koji bi vrlo rado docekali vest o njegovom raskidu saveznistva sa turcima da se domognu njegovih zemalja.
situacija je kao i uvek bila komplikovana. trebalo se dobro osigurati od svake pretnje!
IP sačuvana
social share
red zivot
nered smrt
nametnuti red, nered
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 14494
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
Врло интересантно.  Smile (само користим ово да се пријавим на тему, не обазирите се на овај коментар)
IP sačuvana
social share
Комплекс - Искуство за које је везана снажна емоција, спој овог когнитивног садржаја и емоције снажно утиче на понашање, нарочито када је из свесног потиснут у несвесни део психе.

Љубазно вас молим да, ако нисте схватили, без преке потребе не употребљавате термин.
Pogledaj profil GTalk Skype Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 3 4 6 7 ... 27
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 11. Avg 2025, 19:08:34
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.069 sec za 14 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.