ovo je tema koja mene veoma zanima. Saznao sam za Red Zmaja preko igrice "Dracula-Path of the Dragon". Prvo sam se zanimao za Drakulu kao, jel, fantasticno bice, vampira, lika iz knjizevnosti, a onda sam se zanimao i za Draculu kao istorijsku licnost, i onda dolazim do toga sta zapravo znaci Dracula! Dracula-Dracul-Zmaj! I negde na google-u mi se pojavi neki kratki clanak o Redu Zmaja. Drago mi je da sam naisao na ovu temu, jer poceo sam pomalom da se bavim RZ-om i zanima me da saznam sto vise o njima. Impresioniran sam saznanjem da mozda oni jos uvek postoje ali posto sam zakljucio po komentarima Bellafagora cini mi se da je to vrlo osetljiva tema, necu preterano da se interesujem za sadasnji red ako uopste postoji, to cu ostaviti za kasnije. Evo mog spiska clanova Reda Zmaja:

Miloš Obilić
Toplica Milan
Kosančić Ivan
Vuk Branković
Knez Lazar
Kralj Tvrtko (Bosna)
Despot Stefan Lazarević
Car Sigismund
Janoš Hunjadi
Alfonso V, kralj Napulja
Kralj Vladislav, (Poljska)
Vojvoda Ernst (Austrija)
Kristofer III, vojvoda Bavarske i kralj Danske
Vojvoda Tomas Maubrej (Norfolk)
Vlad II Drakul, (Vlaška)
Vlad III Drakul (Tsepes („nabijač na kolac“)), (Vlaška)
Oswald von Wolkenstein

Trenutno je predmet mog istrazivanja (sto se tice clanova reda) Vlad II, kao i Vlad III Drakul. Oni su mi trenutno meta. Meni je zanimljivo sto naprimer se Vlad III Tsepes, veze za vampira, bice koje je stvorilo pakt sa sotonom i prodala mu dusu zarad vecnog zivota, a on je bio clan jednog ovakvog reda koji je branio interese hriscanstva jel...e sad ja bi molio neke linkove gde se nalaze malo neke skakljive stvari uvezi reda i neke stvari malo teze za pronalazenje.

Evo jos jedne zanimljivosti upravo o onome sto sam rekao o Drakuli, rec je o nekom delu Vlada Tsepesa. Inace Dracula je zapravo izvedeno iz reci Draculea sto znaci mali zmaj, iliti sin zmaja, ima tu sad dosta stvari ali evo nekog kratkog podatka.

"Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada
niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako što je Red do nogu
potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne
imenuje konkretno Red Zmaja, već se kaže da Sigismund odbija da ukaže pomoć koju
mu traže Teutonski vitezovi u predstojećem napadu koji protiv njih spremaju poljski
kralj Vladislav IV (član reda) i litvanski vojvoda Vitold (takođe član reda za koga se
tvrdi da je bio paganin). Začuđujuće je i to da su samo dve zemlje čiji vladari
pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoćom (a
na to ukazuje činjenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000
Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika.
Vlad III Drakula nastavlja tu „tradiciju“ tako što Teutonske trgovce širom svog
kraljevstva nabija na kolac. Crkva politički uzvraća udarac tako što uveliko satanizuje
tada najpoznatijeg člana reda, potpuno preterujući njegovu okrutnost, količine ljudi
koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za
nastanak kasnijeg romana Brama Stokera."

Evo i o Obilicu s nekog foruma:
"Obilić
Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Kolučo Salutati govori o nekakvih
„12 zaverenika“ koji su se probili do šatora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i
presudio. Tih 12 se često spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja
kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudeći po mnogim izvorima bio je
Miloš Obilić (da ovde upotrebim najprihvaćenije od mnoštva varijacija njegovog
imena). Ono što je zanimljivo kod ovo lika koga zvanična istorija još uvek ne
priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i priča o njegovom
začeću. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio
nekakav „zmaj“:
- „Baba ti je zmaje iz oblaka“
- „od zmaja je nasledio mladež, a na mladežu bič vučje dlake... pogled mu je bio
zmajovit“
- „majka mu Jana zače ga sa zmajem“
Nasuprot mišljenju nekih istoričara da se radi o mitu Miloševe nadljudskosti, odgovor
je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao „prezime“ je nosio tu titulu
(zmaj). Kome ova uobičajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na
Drakule, koji su to prezime takođe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na
rumunskom znači „zmaj“.
Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna „pobratima“, Toplice
i Kosančića, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama."

Помирење сестрића и ујака

    Те године Муса је био посебно суров према својим официрима и савезницима, што је на крају довело до савеза хришћана и незадовољних Турака против њега. Већ следеће године уједињена војска, коју су предводили четврти Бајазитов син Мехмед и Ђурађ Бранковић, сукобила се с Мусиним снагама у бици под планином Витошом у Бугарској. Искусан и хладнокрван војсковођа, Ђурађ је јуришом својих оклопника одлучио битку. Муса се дао у бег али је убрзо ухваћен и погубљен. Нови турски султан постао је Мехмед  који није заборавио велику помоћ Срба и до краја владавине био им је наклоњен.
    Међутим, жртве које су у овим вишегодишњим борбама претрпели и Лазаревићи и Бранковићи коначно су их натерале на помирење. Кад је Ђурађ затражио опроштај, деспот Стефан му је великодушно пружио руку помирења. И не само то, Ђурађ је убрзо стекао потпуно деспотово поверење и верно му служио све до његове смрти, 1427. године. Пошто није имао деце, Стефан је за наследника прогласио свог сестрића Ђурђа Бранковића. И није погрешио јер је Ђурађ био храбар и мудар владар, какав је уосталом био и на бојном пољу, попут свог рођака, великог супарника и још већег пријатеља, једног од најславнијих европских витезова свога доба, Стефана Лазаревића.

СРБИ НА ДВОРУ КАНА ТАМЕРЛАНА  



       Србе заробљене у бици код Ангоре монголски кан Тамерлан је ослободио и вратио им коње и оружје. Задржао је само седамдесет градитеља и зидара јер су му Византинци рекли „да су Срби вешти као и мајстори из Венеције”. Одвео их је у далеки град Самарканд где су изградили велелепне дворове, храмове и мостове. Попут Марка Пола, који је код Кублај-кана боравио 130 година раније, ови српски неимари уживали су велики углед на монголском двору где су се и оженили угледним самаркандским кћерима. Забележено је да су били родом из Крушевца, Призрена, Скадра, Скопља, Новог Брда, Полимља, Зете, Топлице, Ибра и других крајева Србије. Најбољег међу њима, Рађена Беривојевића, „који хтеде погинути, а не хтеде примити ислам”, кан је оженио својом заробљеницом, кћерком руског кнеза Калоте којој је, такође, била милија њена православна вера од живота. Након неколико година живота хиљадама километара далеко од Србије, Тамерланови наследници дозволили су им да се врате у домовину.

ГОСПОДАРИ ЛЕЗБОСА

    Франческо  Гатилузи био је господар острва Лезбос у Егејском мору. Годину дана пре него што ће се његова кћерка Јелена Гатилузи 1405. године удати за српског деспота Стефана Лазаревића, он је умро, а његова смрт сматра се једном од најнеобичнијих на свету. Једне октобарске ноћи у спаваћој соби убола га је шкорпија и господар Гатилузи почео је да виче и позива у помоћ. На ове повике, многобројна послуга похрлила је у његову собу. Под превеликим теретом дрвени под убрзо је попустио, а господар Лезбоса пао је с другог спрата свог дворца и погинуо. Убод шкорпије није био смртоносан.




СТЕФАНОВ МАЧ ЗА ПОНОС

            Стефанов углед у Европи био је толики да су хроничари забележили како су млади угарски племићи долазили у Србију и сматрали највећом чашћу да их српски деспот прогласи за витеза. Занимљив је и случај кад је угарски краљ и немачко-римски цар Жигмунд од Стефана тражио неколико његових ратника да учествују у походу против хуситских устаника у Чешкој како би заплашио непријатеље вешћу да стижу љути српски оклопници. Да ли због тога или не, тек том приликом устаници су одлучили да избегну битку и повуку се.

Аутор:  Марко Алексић
Илустровао:  Горан Горски

Текст и слика

Evo pitanja za milion dolara:
Sto nije udario po Turcima a ne vodio Srbende da se bore protiv silnog Timura pred kojim je i Kina drhtala?

Стефан је 100% знао да Кина дрхти пред Тимуром.

Ја лично мислим да је играо на сигурно.Бајазитову снагу је познавао,о Тимуровој је можда нешто чуо.Турке су колико знам издале малоазијске трупе пред битку,ко зна какав би исход био у супротном случају.То је нешто са чим он није могао да рачуна.Једноставно исплативије му је било да се не замера Бајазиду.

И друго Турци су ту разбијени,затим су ушли у 10 година грађанског рата,и потом су једноставно наставили са освајањима. Снага им није била битније угрожена.Да је заратио тад на Турке не би се лепо провели у сваком случају.

a nije mogao tek tako okrenuti ledja turcima pored madjara i ostalih koji bi vrlo rado docekali vest o njegovom raskidu saveznistva sa turcima da se domognu njegovih zemalja.
situacija je kao i uvek bila komplikovana. trebalo se dobro osigurati od svake pretnje!

Врло интересантно.  (само користим ово да се пријавим на тему, не обазирите се на овај коментар)