Srednjeazijski ovčar


Ovaj pas može da se sretne u svim republikama srednje Azije i u nekim susednim oblastima. To je veliki i snažan pas, ne zahteva mnogo, a posebno se dobro prilagođava svim vrstama klime. Smeo, uravnotežen i miran, ovčar centalne Azije, ipak poseduje značajne odbrmbene kvalitete. Njegovo nepoverenje prema strancima čini ga opasnim i teško mu je tada prići. Mužijaci su moćni i teški. Ženke su manje i lakše. Glava je krupna, uši male u obliku trougla, kratko sečene i nisko postavljene. Dlaka je gruba, prava, poddlaka razvijena. Boja dlake je bela, crna, bledo riđa do riđe prošarane crnim, jednobojna je ili dvobojna.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Srednji šnaucer


Oštrodlak, srednje velik, više snažan nego vitak pas kvadratičnog izgleda tela. Ujedno je oštar, promišljen i miran. Glava je razmjerno duga i jaka, deluje energično. Čeono koleno je naglašeno obrvama. ' Ukoliko su uši kupirane, drži ih uspravno, inače su trokutaste i obešene. Rep drži ravno i kupiran je na tri kralješka. Dlaka je duga, tvrda i gusta. Tipično za šnaucere je tvrda brada i dage obrve. Dlaka može biti crna ili boje papar i sol, s tamnijim licem. Visina - 45 do 50 cm, težina - od 15 do 18 kg. Doživi oko 14 godina.Šnaucera su prvobitno nazvali oštrodlaki pinč, a službeno su mu promenili ime tek 1917. godine. Poznato je da je to ime upotrebio već i Jeremias Gotthelf 1842. godine, a ime šnaucer su ti psi imali i 1879. godine na trećoj međunarodnoj izložbi pasa. Najslavniji prvi šnauceri "s besprijekornim obrvama i bradom"bili su psi "Ullili" i "Pfefferle Pfeff' (papreni papar). U tim vremenima su u modi bili psi boje papar i sol, koji su bili "čupavi" i zanemareni. Trimanje su smatrali nepotrebnim i modnim hirom. Sada šnaucere trimaju svaka tri do četiri meseca. Nega je jednostavna. Tijelo je potrebno samo četkati, bradu i obrve dobro počešljati. Šnaucer se voli igrati do kasne starosti. Ima dobar karakter, privržen je porodici i oprezan, ali nije agresivan. Voli decu. Ako ga pustimo, sam si osigura dovoljno kretanja. Možemo ga držati i u gradu. Ima izvanredan smisao za čuvanje. Zna biti jako svojeglav.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Stafordski bul terijer


U odnosu na svoju telesnu visinu, mora na prvi pogled delovati mišićavo, a pri tome mora biti pokretan. Glava je kratka, s izraženim stopom. Gornji deo glave je širok, vrlo su naglašeni obrazni mišići. Njuška je kratka, a nos crn. Oči su okrugle, tamne i srednje velike. Uši nisu prevelike, prelomljene nešto iznad polovice. Telo je kratko i nisko. Prsa su široka i duboka, a zajedno sa snažnim kostima i mišićima na udovima pokazuju izvanrednu snagu tog psa. Rep je srednje dug i podosta debeo. Dlaka je glatka. Boja: od crvene preko bele do plave, s belim oznakama. Može biti i tigraste boje s bijelim oznakama. Visina - do 40 cm, telesna težina - do 17 kg. Njegovo srodstvo s bul terijerom primjećuju samo stručnjaci. Kad su kod bul terijera 1860, godine konačno postigli belu boju, došlo je do raskola u rasi. Psi drugih boja ostali su u rukama engleskih rudara u okolici Birminghama kao borbeni psi, dok su beli postali psi za izložbe. U sledećih sedam desetleća borbenim su psima promenili ime - stafordski terijeri su postali zvezde ilegalnih borbi pasa do pred nekoliko godina. Taj je terijer uvek spreman na borbu sa suparnikom do kraja - ako mu strani pas ili njegov gospodar prete. Razvije tesan kontakt s porodišnim članovima. Voli decu, ali ne može videti druge pse, što je vlasnicima glavni problem. Mlade treba od rane mladosti dosljedno odgajati, inače postanu nemogući. Ti su psi vodljivi, jednostavno ih se održava, rado se igraju i jako su srdačni prema Ijudima. Robusni su i mogu dočekati visoku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Stari engleski ovčar-bobtail


Snažan, skladan i zdepast pas, po čitavom telu jednakomerno prekriven dlakom. Tipično je njegovo neobično kretanje poput kamile i muklo, duboko lajanje. Prirodena kratkorepost ipak nije česta pojava pa mnogim mladim psima kupiraju rep. Na glavi ima izrazit stop kojeg zbog duge dlake ne možemo videti, već samo napipati. Tvrda dlaka mora biti pramenasta, ali ne kovrčava. Poddlaka odbija vodu. Krzno ima različite nijanse boje od sive do plave s belim pegama ili bez nijh. Visina - kod mužjaka iznad 56 cm, a kod ženki ispod te mere. Težina - izmedu 34 i 40 kg.Bobtaili su poželjni u crnoj-beloj kombinaciji i tek kad navrše dve godine dobiju konačnu boju. Kod mladih je važno da su na bočnim delovima tela i na trbuhu potpuno crni.Dobrodušnost i prilagodljivost su prednosti ove pasmine, a skoro ništa manje nisu samouvereni i samostalni. Bobtail nije pas koji bi bio unaprijed spreman slušati zapovedi.Prilikom odgoja traži dosta strpIjenja i puno šetanja - barem dva sata dnevno. Svaki dan za češIjanje treba potrošiti barem dva sata - to vam mora biti jasno pre nego se odlučite za njega. Stari engleski ovčar je prijatan pas, Ijepotan kojeg nikako ne kupujte zbog prestiža. Kao dobar pastirski pas voli stalno biti u grupi i voli svoju porodicu. Bobtailu su važni kontakti s Ijudima i dovoljno velik prostor za odmor. Postoji opasnost od displazije! Bobtail može dočekati visoku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Šar-pej


Ko ga jednom vidi zapamti ga zauvek. Pas ima opuštenu, vrlo naboranu kožu na glavi i to posebno mužjak. Nakon osmog meseca koža se malo napne. Nije dobro ako ima previše bora. Na glavi je debela gubica, oči su malene i skoro sakrivene u kožnoj bori, čeono koleno je neizraženo. Šar pej podseća na morža bez brkova. Uši su kratke i trouglaste, jezik plavo crne ili plavo crvene boje. Može imati kratak rep (kao da je kupiran), srednje dug ili savijen. Dlaka je strunasta ili četkasta, priljubljena ili strši, duga 2,5 cm. Uvek je jednobojan. Visina od 45 do 50 cm, težina do 24 kg. Životno doba je nepoznato.U Guinnessovoj knjizi rekorda 1977. godine je Šar Pej opisan kao najređi pas na svetu. Pasminu su sačuvala dva uzgajača, jedan iz Hong Konga i drugi iz Amerike. Godine 1978. u Americi je bilo već 100 Šar Peja. Broj pasa se posle povećao tako da su se otvorili i klubovi te pasmine. Šar Pej je bio poznat kao kineski borbeni pas. Uzgajan je za borbe pasa pa zato ima kratke uši, krzno s otpornom dlakom i nazad okrenute očnjake. Za borbe su ga odgajali još od rane mladosti. Po prirodi je uravnotežen, suzdržan i nepouzdan, kao i njegov dugodlaki daljnji rođak čau-čau. Prema članovima svog čopora je Ijubazan i susretljiv.Ostavlja žalostan dojam, drži se ozbiljno iako je veseo i uvijek spreman na igru ako se s njim dobro postupa. Veoma je čist i skoro bez našeg truda postane sobno čist. Dobar je čuvar. Grne je do smeđe sive boje, zastrašujućeg izgleda. Može biti smeđe ili boje srne.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Šarplaninac


Prvo nazvan ilirski ovčar, ovaj impresivni pas je poreklom sa Šarplanine, na jugoistoku Jugoslaviije. Veruje se da su njegovi preci došli iz Azije sa velikim migracijama naroda. Veoma je jak, naoružan izuzetno moćnim zubima, ovaj pastirac, nesvakidašnje hrabrosti, neustrašiv je protivnik vukova. Najjači primerci ove rase, kojima se seku rep i uši kako ih se neprijatelji nebi dočepali, napadaju čak i medvede. Tri šarplaninca su sposobna, kaže se da savladaju hordu vukova i tako zaštite stado koje čini više od petsto ovaca. U oblastima gde su pašnjaci, ovi psi su još uvek čuvari i branioci stada. Danas mogu da se sretnu u celoj Jugoslaviji. Koriste se za čuvanje kuća, a neki se uvežbavaju kao vojni psi. Inteligentan i živahan, šarplaninac brzo shvata šta se od njega očekuje i rado sluša. Miran, blag, uravnotežen, to je najcenjeniji kućni ljubimac. Nepoverljiv prema satrancu, ne dozvoljava im da kroče na njegovu teritoriju, ali napada isključivo po naređenju svog gospodara. Rasa je priznata 1939.god. od strane F.C.I. To je impresivan pas , čvrsto građen, ima široka i mišićava prsa, čvrste šape. Glava mu je simpatična. Njegove lepe bademaste oči imaju dubok i miran pogled, pomalo melanholičan. Dlaka mu je udvostručena bujnom i načičkanom poddlakom. Kratka je na glavi i na prednjem delu nogu. Debeo rep je povijen ali se ispravlja tokom akcije. Metalno siva i tamno siva su najtraženije boje, mada dlaka može da bude i potpuno bela pa čak i crna.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Šetlandski ovčar


Malen, snažan i pokretljiv pas. Telo nije mlitavo ni grubo, posebno je dobar u čuvanju i teranju ovaca. Isto kao i dugodlakog škotskog ovčara i šetlandskog ovčara odlikuje skladnost glave i prednjeg dela lobanje, veličina, oblik, boja i ravnoteža očiju, lepo postavljene i nošene uši. Sve zajedno je mešavina Ijupkosti, pozornosti i prijatne inteligencije. Kreće se brzo, okretan je i elegantan. Izrazito su mu jaki skočni zglobovi. Sheltijeve boje moraju biti potpune. Može biti trobojan ili žuto-beli (do boje mahagonija). Dozvoljena je i srebrno plava boja (blue-merle). Visina mužjaka je 36,8 cm, a težina od 12 do 18 kg.Potiče sa Shetlandskog otočja gdje žive patuljasta goveda, shetlandski poniji i minijaturne ovce. Njih sheltie čuva i danas.Kada su stvorili rasu, uzgajači su govorili da je to najlepši pas među svim kolijima i da se niti dalekozorom ne može naći Ijepšega.ldealni su kućni psi i s lakoćom se prilagodavaju gospodaru. Mogu biti prijazni ili suzdržani, uvijek su razumni. Često se taj živahan pas ponaša kao veseli klovn.Najbolje se oseća kada mu se netko smeje ili je u središtu pažnje.Ljupki pas, Ijubitelj dece. Rado ugada. Uzgoj sheltiea je jednostavan, sve naučeno radi s oduševljenjem. Prema neznancima je nepoverljiv i oprezan. lako živahan, može živjeti u manjem stanu.Njega jejednaka kao kod dugodlakog kolija, koji mu je vrlo sličan. Otporan je i dočeka visoku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Ši-cu


Malen je, mada ne patuljast. To je živahan pas koji se ponaša vrlo' arogantno. Obrazni dio lobanje je širok, a čeoni dio glave je širok i okrugao. Pramen dlaka prekriva oči. Gubica je duga 2,5 cm. Shih-tzu je obično lagano predgrizav. Dlake iz nosnog dela lubanje rastu na gore i zatim padaju dajući mu izraz krizanteminog cveća. Na bradi je gušća i duža dlaka. Uši su velike i obešene, tako gusto odlakane da dlaka pokriva vratni dio.Dlaka je duga i gusta po celom telu, a na izgled je tvrda nego što je uistinu. Dozvoljene su sve boje, a jako se ceni bela pega na čelu i beli vrh repa. Visina - do 27 cm, težina - od 4 do 7 kg.Shih-tzu na kineskom znači lav. U tibetanskim zapisima i na slikama prvi je put spomenut 624. godine p.n.e., a na kineski je dvor donešen u doba dinastije Tang. Na Tibetu je u prošlosti te pse Dalaj Lama delio kao nositelje sreće. U srodstvu je s pasminama Lhasa apso i tibetskim terijerom. Ukrštan je i s pekinezerom. Otporan je na vremenske neprilike i oprezan je čuvar. Na Zapadu su tu pasminu upoznali tek 1934. godine, a pojedine primjerke su u Engleskoj imali i puno ranije U Evropi je poznat kao privlačan i prijatan pas (zovu ga čarobnim klaunom), mada ga retko drže kao obiteljskog psa.Može živeti i u malim stanovima. Shih-tzu je unutrašnje tvrd, pas pun života, privržen čovjeku, jednostavan, prema strancima suzdržan. Ima vrlo jake jastučiće i može ići na duge šetnje. Nije ga dobro razmaziti. Potrebna mu je pažljiva nega. Vitalan je, prirodno zdrav i otporan. Doživi veliku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Škotski jelenski hrt


Pod dugom dlakom se skriva tipična hrtovska pojava greyhoounda, koji mu je u akciji i trčanju najsličniji. Nepoznavaoci ga često zamjenjuju s irskim vučjim hrtom. Glava mora biti duga, njuška šiljasta, nos crn i lagano izbočen. Poželjna je brada i svilena duga dlaka oko njuške. Uši Qednakog oblika kao i kod greyhounda) moraju biti što manje. Telo je snažno. Njegovo elegantno kretanje vredno je divljenja. Dlaka je po telu, na vratu i na udovima duga (do 10 cm) i oštra. Na glavi, prsima i na trbuhu je puno mekša. Dozvoljeno je puno boja, a prednost se daje modro sivoj. Visina - ne smije biti niži od 76 cm, telesna težina - 48 kg.Kao što njegovo ime kaže, u Škotskoj je bio namenjen lovu na jelene. To je jedna od najstarijih pasmina na Britanskom otočju. Divljač uvek gone dva jelenska hrta, koji na prvi pogled love isto kao i drugi hrtovi, mada više nego ostali koriste nos.Prvi jelenski hrt je u kontinentalni dio Evrope došao 1863. godine,gdje ga je zasenio puno privlačniji borzoj. Tipičan je hrt, veran kući, svoj temperament oslobađa u trkama. U Nemačkoj ne sme sudelovati u trkama i zato je preporučljivo trčanje uz bicikl. Sat trčanja uz bicikl znači četiri sata šetnje. Bicikl ima prednost i stoga jer pas uz njega može trčati u kasu.Jelenski hrt nije primeren životu u gradskom stanu. Moramo imati dvorište, jer ovaj pas ne može živeti u boksu. Malo laje, svojom veličinom pobuduje poštovanje. U Americi škotske jelenske hrtove još uvek koriste za lov na jelene i kojote. Brzina - veća od 50 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Škotski terijer


To je pas snažnih kostiju i širokog tijela na kratkim udovima. Prednji dio prsiju je jasno izražen, glava je neuobičajeno duga. Laici misle da boja tog psa mora biti crna, a pored toga ga zbog preširokih prsiju ocjenjuju kao "predebelog". Odnos dužine čeonog i nosnog dijela lobanje je 1:1. Oči su sitne, tamne i leže duboko. Uši su male, nošene uspravno, šiljaste i prekrivene dlakom. Rep je kratak i nekupiran. Leđa su ravna kao i prednji udovi, šape su velike i dobro odlakane. Pod dugom, ravnom, glatkom i tvrdom pokrovnom dlakom je meka poddlaka. Dozvoljene su sve nijanse od kukuruzno žute do crno sive boje. Visina: 26 do 28 cm, težina: 9 do 12 kg. Dočeka visoku starost. Za škotskog terijera kažu da je "gentleman" medu terijerima. Prvi puta se pojavio na engleskim izložbama 1879. godine kada je bio ocenjen u posebnom razredu. Do onda su ga svrstavali u skupinu zajedno sa Skye terijerom.Tridesetih godina bio je pravi modni pas kazališnih i filmskih glumaca, a kasnije je postao redak i imali su ga samo Ijubitelji te rase. Još danas vrede reči grofice von Hagen:"... njemu osobita mešavina samostalnosti, privrženosti i osećajnosti u najboljem smislu." Ta grofičina misao je pomogla da je škotski terijer postao jedan od najprijatnijih porodičnih pasa. Voli decu ako s njima odrasta. Dobro se oseća u velikoj porodici ili kod jednog čoveka. Rado odlazi u duge šetnje, ali se isto tako voli satima izležavati.Nepoverljiv je, osjećajan i neustrašiv. S drugim psima se dobro razume, a ako zatreba zna se braniti od većeg psa.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)