Bretonski ptičar


Srednje je velik, vitak pas plemenitog izgleda. Nosni deo glave je srednje dug s jakom gubicom, jasno izraženim čeonim kolenom i dobro otvorenim nosnim otvorima. Njuška je jednake boje kao i krzno. Oči su živahne, izrazite i tamno smeđe. Uši su visoko postavljene, pokrivene valovitom dlakom. Rep je kratak (dug je približno 10 cm) s karakterističnim kovrčama na kraju. Neki se psi i oštene s kratkim repom. Dlaka je glatka ili lagano kovrčava, fina po strukturi. Srednje je duga, na prsima i udovima nešto duža. Na zadnjem delu prednjih nogu izraženi su duže kovrče dlake, a na zadnjim nogama pantalone. Boja je samo belo-smeđa. Visina - od 48 do 50 cm, težina - 15 kg. Ovaj francuski ptičar je upotrebljiv i na zahtjevnijim terenima i u svakom godišnjem dobu. Traži brzo i daleko, a tokom traženja galopira. Stara je pasmina, koja mora za svoje sadašnje posebne sposobnosti zahvaliti ukrštanju s engleskim seterom. Nova pasmina bila je prvi put predstavljena 1907. godine. Jednu godinu kasnije napisali su pasminski standard, a priznata je bila 1938. godine. Epagneul Breton je najmanji među ptičarima, posebno je cijenjen u lovu na nisku divljač. Odlično ukazuje i pouzdan je donosilac uhvaćene divljači. Lovci ne mogu bez njega, kada ga jednom nabave.Bretonac je veran porodici i odlično se razume s decom. Iznimno je vodljiv, mekan i ljubazan. Potrebne su mu duge šetnje. Koristan je i nezahtevan pas.Možemo ga imati i u manjem stanu. Otporan je na vremenske nepogode i bolesti.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bretonski riđi Baset


Malen je, čvrst, oštrodlaki pas, koji izgleda zakržljalo, mada ga poznavaoci smatraju tipičnim basetom. Glava je srednje duga, s jako izraženim zatiljkom. Oči su živahne i tamne, godine života se ne vide.Uši su srednje duge i ne dosežu njušku, pokrivene su tanjom i mekšom dlakom od dlake tela.Leđa su kraća nego kod drugih baseta. Telo je jako mišićavo. Dlaka je tvrda, gusta, kratka, skoro glatka i priljubljena. Zlatno je žut ili zemljasto smeđ, na prsima ponekad ima bele pege, koje nisu poželjne. Visina - 32 do 36 cm, težina - 15 kg. Doživi veliku starost.Bretonski riđi baset je niskonoga podvrsta bretonskog oštrodlakog goniča, koji je specijalist za lov na zečeve i divlje svinje. Taj je pas visok do 55 cm. U drugoj polovini prošlog stoleća bio je među lovcima najomiljeniji, ali je pre par desetleća skoro izumro. Spasilo ga je nekoliko zainteresiranih uzgajača - lovaca. Riđi (zemljasto smeđi) baset je izvan domovine nepoznat. Najmanje je sličan basetu. Ima prilično širok čeoni deo lobanje. Vrlo je jak, žilav lovački pas, otporan na bolesti i jako istrajan. Upotrebljavaju ga za lov u višim predelima i u teže prohodnim lovištima. Najbrži i najpokretljiviji je među svim basetima.Ako ga dovoljno rano i dosledno odgajamo, prijatan je kao pratilac i porodični pas. Sličan je oštrodlakom jazavčaru. Ne voli biti sam i prilagodljiv je. Bolji je čuvar nego ostali baseti, posebno je otporan..


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Briard


Prvoga psa koji je podsećao na današnjeg briarda pokazali su na izložbi u Parizu 1863. godine. Tada je neko iz francuske pokrajine Brie (odakle potiče svjetski poznati sir) doveo na izložbu ženku pastirskog psa koja je pripadala veoma staroj rasi. Briard već dugo nije samo pastirski.Pokretan je i mišićav pas skladnog tela. Pažnju nam privlači njegova dlaka koja sliči ovčjoj. Čelni i nosni deo lobanje izrazito su odvojeni stopom. Tipična je obrasla brada. Oči su velike i imaju miran, strpljiv i pametan izraz. Uši su krupirane i nošene uspravno. Prekrivene su dugom dlakom. Nekupiran rep ima bogatu zastavicu i na kraju je savijen u obliku kuke. Noge su mišićave i jake, na zadnjim su propisana dva čaporka. Dlaka je gusta, može biti različite boje, prednost se daje tamnijim psima. Visina - 68 cm (mužjak je viši), težina 30 kg. Dočeka visoku starost.Pas već je poznat i kao policijski pas, čuvar i pratilac. Strogim uzgojnim propisima pasmini su održali prvobitnost. Briard je zdrav, praktično bez displazije kukova i bez neuroza. Naizgled su ti psi privlačni i veličanstveni, stoga su omiljeni i dolaze u ruke Ijudima koji ih nisu sposobni razumeti. Briard je, naime, svojeglav, njegova izvanredna živahnost i temperament traže dosledan i stručan odgoj i čvrstog vođu. Vlasnici moraju poznavati specifične osobine pastirskih pasa, njihov smisao za obranu i druge posebne osobine, inače briard može postati težak.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Briselski Grifon


Pametan je i tvrd patuljast pas kratkog tela. Pobuđuje pažnju radi skoro čovečjeg lica. Glava je velika i okrugla s izbočenim čelom, tvrdim i oštrim vencem dlake oko očiju, gubice, lica i brade. Grifon ima predgriz, nosni deo lobanje je jako kratak i njuška se završava izmedu očiju. Oči su velike, rep - kupiran na jednu trećinu. Dlaka je oštra i gusta. Poželjno je da bude što čvršća. Ne sme biti vunasta ili svilenkasta. Boja: smeđa do riđe smeđa. Podvrsta tog psa je brabanson (griffon brabacon) koji ima kratku i gustu dlaku. Kod slijedeće podvrste - belgijskog grifona (griffon belge) - boja je crna ili crno smeđa. Brabanson sme imati crno lice. Veličina nije označena.Pasmina je stara i nalazimo je već na Breughlovim slikama. U tesnom je srodstvu s nemačkim majmunskim pinčem. Sigurno ima ukrštenu mopsovu krv. Briselski grifon je prvi puta bio predstavljen na izložbi u Briselu 1880. godine i odmah je stekao puno obožavatelja.Brabanca uzgajaju u dve različite veličine. Taj mali kućni pas je drzak, živahan i ugodan porodični prijatelj. Dobrodušan je i moguće ga je bez većih poteškoća odgojiti. Zbog obrazne mimike deluje smešno i zabavno. Grifona je potrebno rano i dosledno početi učiti vođenju na uzici, inače će kao odrastao zanovetati. Ti ljubimci su ipak samouvereni i oštri. U Belgiji grifoni slove kao psi za dvorišta i štale, jer rado ganjaju miševe i štakore. Možemo ih imati i u najmanjem stanu, lako ih se čisti i ne laju previše. Teži od 3 do 5 kg. Čvrstoga su zdravlja i dožive oko 15 godina starosti.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bul terijer


Snažan je, mišićav i dobro oblikovan pas koji se kreće neverovatnom lakoćom. Neobična je njegova glava koja je meko izbočena od temena prema kraju nosa. Bele bul terijere kojima se kroz dlaku vidi ružičasta koža, nepoznavaoci zamjenjuju s praščićima. Sprijeda glava izgleda ovalna u obliku jajeta. Oči su prilično male, leže postrani i trouglaste su. Tanke uši su uspravne, kratak rep je debeo u korenu i tanak na kraju. Dlaka je kratka, glatka, sjajna i tvrda. Boja: potpuno bela s tamnijim oznakama na glavi, tigrasta ili tigrasta s belim oznakama. Visina - oko 45 cm, težina - što veća. Živi do 14 godina. Bul terijer je gladijator među psima, uzgojili su ga kao borbenog psa što je još uvijek živo u njegovim genima. Tog psa mogu imati izuzetno snažni Ijudi, jer je i on snažan.Bul terijer ima visoki prag suzdržanosti, odlično zna razlikovati da li ga je neko lupio nehotice, u šali ili ozbiljno. Čaroban je i neumoran u igri s decom. Siguran je čuvar. Malo laje, a čuva vrlo dobro. Može se satima odmarati, a može se i satima šetati. Rado se igra , ali ga treba imati na ograđenom području. Jako je privržen gospodaru, poštuje ga i na njega je ljubomoran. S drugim psima je prijazan dok se prvi puta ne potuče, a nakon toga je napadač. Jednostavan je za čišćenje. Ima problema s bubrezima (za njega je opasno ležanje na vlažnom mjestu). U nekim državama su tim psima zabranili učenje obrambenih vežbi.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bulmastif


To je pas snažne postave, mada ne pretežak, žilav i suh s malo nabora. Usne su napete i gornja usna ne seže nad donju. Glava je velika i moćna. Njen opseg jednak je visini psa. Na sredini čela je jasno izraženi kožni nabor. Gubica je kratka i jaka u nosnom dijelu. Njuška, uši i gubica moraju biti tamno obojeni, oči tamno porubljene. Dlaka je kratka, tvrda i glatka. Boja krzna je mešana, i to od žutih do smeđih tonova. Boje moraju biti jasno izražene. Bela boja je dozvoljena samo na prsima - pega ne smije biti prevelika. Uši i rep nisu kupirani. Visina - između 63 i 69 cm, težina - oko 60 kg. Doživi 10 do 12 godina.Među molosima bulmastif je najmlađa, najživahnija i najvodljivija pasmina. Pokretljiv je obrambeni pas i čuvar, radostan, spreman je na učenje i lako ga je odgajati. S njim je lako polažiti ispite propisane za obrambene pse, a u Engleskoj ga upotrebljavaju kao policijskog psa.Prijatan je porodični pas, ljubazan i vjeran svom gospodaru. Deca mu mogu napraviti svašta i neće se razljutiti. Unatoč masivnosti nežan je i osećajan. Oprezan je, i iako nije agresivan, u svakom je trenutku spreman za boj i obranu. Nadasve je pouzdan čuvar svega što mu je povereno na čuvanje. Kupovina i održavanje su jako skupi. Po naravi je zdrav i tvrd, paziti moramo na displaziju kukova. Potrebno mu je osigurati pravilnu prehranu i puno kretanja, jer naginje debljanju. Od svih molosoidnih pasa bulmastif je najmanje zahtevan.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Čau-Čau


Poreklo pasmine nije jasno, kao iznimnu retkost i dragocenost su te pse donosili putnici iz Kine. Ime je pasmina dobila 1894. godine. U Kini su čau-čau pse koristili kao čuvare, lovce na vukove i kućne pse Ijubimce, a na severu i kao pse za vuču. Uzgajali su ih i zbog mesa i krzna na Dalekom Istoku u boljim restoranima još i danas nude njihovo meso.Po prirodi je miran, uravnotežen, suzdržan i ne voli da ga se češka. Veže se uz porodicu i postane dobar prijatelj. Najjače se zbliži s jednim članom obitelji i zato mu ne treba menjati gospodare. Čau-čau je dobar čuvar koji laje samo onda kada to stvarno treba i tada je oštar i agresivan. Najveći je individualac među psima, privržen je čoveku, a nikada drugim psima. Nije primeren deci, voli hladnoću. Nije mu potrebno puno kretanja.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Češki terijer


Lovac je na glodavce i jamar. Ima kratke udove, vrlo je pokretan i snažan, ima izrazito dugu glavu s jakom gubicom. Značajna je sjajna i svilena dlaka pastelnih boja, kovrčava ili valovita. Oči su srednje velike i u skladu s bojom dlake, tamne ili jetrene boje. Uši imaju oblik slova V, ovešene su i pomaknute nešto napred. Rep nije krupiran i nošen je na dole. Kada je uznemiren podigne ga i tada ima sabljast oblik. Prsa nisu preduboka, zadnji udovi su mišićavi, prednje šape veće su od zadnjih. Boja: sivo plava ili nešto svetlija boja kave. žute, sive i bele oznake su dozvoljene ako ne prekrivaju više od 20% tela. Visina - 30 cm, telesna težina - 8 kg. Češki terijer je nastao posle rata. Stvorili su ga ukrštanjem silihemskog i škotskog terijera. Od početka pedesetih godina sistematski ga je razvijao dr. František Horak i predstavio ga je kao češkog terijera. Godine 1963. novu je pasminu priznao i FCI. Uzgajatelji nastoje kod psa očuvati želju za lovom, stoga najviše vole kad štenad dođe u lovačke ruke (što se u zadnje vreme sve ređe događa). U Češkoj uzgojnu vrednost nadgledaju lovačke kinološke organizacije.U borbi s lisicom ili jazavcem odvažan je, ali ne bezglavo agresivan. Bori se razborito. Izvrstan je lovac na miševe i štakore. Pored svega je i prijatan porodični pas,čemu pridonose njegova vodljivost, prijatan temperament i podnošljivost prema drugim psima. Dobro se razume s decom, odličan je čuvar koji ne laje previše. Moramo ga trimati svakih 6 do 8 tjedana. Robustan je i otporan pas.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Čivava


Sitno je pseće stvorenje s kratkim, ravnim leđima i ravnim nogama, koje drži razmaknuto. Dugi rep nosi u lepo oblikovanom luku preko leđne linije. Glava je zaobljena poput jabuke, nosni dio lubanje je nežan sa jasno izraženim stopom. Oči su velike iako ne smeju biti previše izbuljene. Netopirske uši su pri osluškivanju postavljene uspravno. Dlaka je kratka, gusta i sjajna, poželjan je malen okovratnik. Drugi tip psa ima mekanu i dugu dlaku. Dugodlake čiuaue možemo zameniti sa psom pasmine papillon (leptir). Glavna razlika medu njima je u veličini koja u standardu još uvijek nije precizno određena. Visina ne smije biti viša od 20 cm, težina je od 500 g do 2,5 kg. Čiuaua je najmanji pas na svetu. Dobio je ime po meksičkoj državi Chihuahua (tamo još uvek možemo videti čiuauama slične, ali robusnije pse) odakle su pasminu u prošlom stoleću preneli u Ameriku. Njegova umiljata, krhka vanjština vara - u stvarnosti je živahan, odlučan pas koji se ne boji svojih velikih rođaka. Tipičan je pas za naručje, jer se tamo najbolje oseća - pre svega u gospodarevom naručju. Gospodaru je neobično privržen. Skoro nikada ne laje već samo prigušeno reži. Tako se ponaša prema svim "sumnjivcima". Čiuaua je inteligentan, neobično temperamentan pas, spreman za učenje. Kod kratkodlakih i dugodlakih varijeteta dozvoljene su skoro sve kombinacije boja, a američki standard dozvoljava i srebrno sivu, čokoladno smedu i crnu boju. Čiuaui je svaki dan potrebna duga, opuštena šetnja. Životno doba je dugo.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Dalmatinac


Živahan, skladno građen, jak i mišićav pas, iako ne grub. Ima vretenasto telo. Brz je i uporan. Glava mu je osobita, priljubljenih ušiju, okruglih očiju, potpunog škarastog zubala. Dozvoljena su dva varijeteta: beli s crnim tačkama i beli s jetreno smeđim tačkama. Kod crnog oči su tamne, a kod smedeg jantarno smeđe. Sluznice nosa, rubovi očnih kapaka i nokti odgovaraju boji tačaka koje su po tijelu veće, a po glavi, nogama i repu manje. Sitne točkice izmedu većih su nepoželjne. Rep je pružen nešto iznad linije leđa, nikad savinut i prebačen prema glavi. Šape mačje. Dlaka je kratka, tvrda, gusta, glatka i sjajna. Visina: 56 - 61 cm (mužjaci), 54 - 59 (ženke), teži do 25 kg. Dalmatinski pas je u svetu najpoznatija hrvatska autohtona pasmina. Dobio je ime po Dalmaciji i ilirskom plemenu Dalmati. U 14. stoleću organizirano se uzgajao u Đakovačkoj biskupiji i korišten je kao vojnički pas, pratilac konjanika te kao lovački pas gonič i ptičar pod imenom dubrovački gonič. U američkoj vojsci prenosio je poštu i lagane terete, a služi i kao vatrogasni pas. U 19. st. Vero Shaw ga prvi imenuje tim službenim imenom. Prema standardu FCI-a naziva se dalmatinac, a domicil te pasmine ima Dalmacija, Republika Hrvatska. Taj prijatan trkač nije pas za Ijude koji ne žele pobuđivati pažnju. Njegovo pegavo telo je već iz daleka oznaka da dolazi nešto posebno (često ga koriste za marketing). Voli trčanje i stoga se dobro oseća na selu, u velikom vrtu, među decom ili konjima. Prilagodljiv je i inteligentan pa se preporučuje za pratnju. Lako ga je negovati i ima izrazito dobar smisao za čistoću. Po prirodi je zdrav, prijatan i osećajan. Doživi 12 godina.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)