@ k. dokolenko: 1. Ti zaista ne kapiraš određene stvari. Nacionalna svest i shvatanje nacionalne države, kako je ti doživljavaš i ljudi koji razmišljaju kao ti, to je deo nacionalnog romantizma 18 i 19 veka, u periodu nakon Velike francuske revolucije. Ali, takvo shvatanje nacionalne države nije više aktuelno u međunarodnom pravu, još od kraja II sv. rata, pogotovo ne u procesu integracije EU 1950-1991. Međunarodno pravo sve više ide ka konceptu "ograničenog nacionalnog suvereniteta". Čitaj malo prijatelju, imaš dosta literature eminentnih evropskih stručnjaka za međunarodno pravo, koji vrlo lepo to objašnjavaju(Žorž Sel, Kurt Kersten, Vojin Dimitrijević, Radoslav Stojanović). Uostalom, jedno je čuvati nacionalnu tradiciju i obeležja naroda, a nešto sasvim drugo zloupotreba nacionalnih osećanja, u cilju stvaranja veliko-nacionalne države, vođenje ratova. U tome je problem sa tvojom SRS. Ali, ti to ne shvataš i... šta se tu može...
2. Za tvoju informaciju, Srbi na prostorima hrvatske Vojne Krajine žive još od 16 veka. Hrvatska kao administrativna celina nikad nije bila deo srpske države, čak ni u kraljevini SHS(Jugoslaviji), u kojoj im je za tvoju informaciju data i banovina Hrvatska 1939, sa tačno utvrđenim teritorijalnim okvirom. Na osnovu, čl. 133, Ustava Kraljevine Jugoslavije(Ustav iz 1931), bilo je 22 banovine. 1939 godine, na osnovu sporazuma Cvetković-Maček, a uz punu saglasnost kneza Pavla Karađorđevića, Banovina Hrvatska dobija status "državne autonomije", sa svim unutrašnjim odlikama jedne u suštini federalne celine. Toliko o unutrašnjim-pravnim osnovama. Ne znam po kakvom osnovu meni pripisuješ "ustaška shvatanje", nekom kome su ustaše zatrle pola familije(po majci) za vreme NDH? To samo govori o nivou tvoje(ne) kulture, da vređaš ljude sa kojima se ne slažeš... Ja jesam Srbin, ali to nikako ne znači da mogu da podržavam veliko-srpske ideje. I odgovori mi na ovo pitanje: ako je težnja svakog naroda da živi u jednoj državi "normalno i prirodno stanje"(kako si napisao), da li bi razumeo "prirodnu želju" veliko-albanskih nacionalista da Srbiji uzmu Kosovo i Metohiju, jer i oni "prirodno žele da ceo albanski narod živi u jednoj državi"? Shvati, termin "prirodno stanje" nema veze sa važećim normama međunarodnog prava, koje kažu da nema promene državnih granica(Povelja UN i Helsinški Sporazum). Magistrirao sam na materiji međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, smatram da tu problematiku poznajem ipak bolje od tebe.

ni k.dklnk ni vi  ni na sta 

Negde se ono sloboda kretanja NATO trupa po Kosovu pretvorilo u kretanje po SRJ. Ne znam koje to plasirao, ali svakako je plasirao da bi opravadao Milosevicev potez. Valjda je svakom jasno da niko nije lud da trois novac na razmestanje naoruaznja samo da bi prkosio, tj gazio suverenitet jedne drzave. Da je Milosevic potpisao Ramubije, spasao bi zivota 2000 ljudi, ali takodjer potpisao i svoju politicku smrt, jer bi taj potez narod kaznio na prvim predsednickim izborima.



Nema to mnogo veze sa cim pricas. Plakate su lepili ektremne organizacije poput obraza, i ne znam vec kako se zvala ta sto je lepila antisemitske plakate. Ono sto je jasno da radikali kada su ovakvi slucajevi uvek u pitanju, ako se i oglase uvek izlaze u 5 do 12 da osudjuju, bas kako crkva, jer su pod pritiskom javnosti. Sumnjam da su dali ikakve osude zato jer je to izazvalo gadjenje kod njih. A sto se ove druge strane tice, plasenja naroda, to ne radi niko drugi osim radikala. Seti se tv duela izmedju Tadica i Nikolica, kada je Nikolic pokazao jednu navodno spricanu jabuku iz evropske unije , a druga je bila sa nasih plantaza neka jabucica, gde je nasao namerno takvu. Te dve jabuke su cist primer kako radikali osvajaju politicke poene. Jabuke kakve je on predstavio nisu uopste takve nego su normalne, kao i kod nas i imao sam priliku da se u to uverim i u kvalitet tih jabuka iz EU. A druga stvar je uporno odbijanje radikala da svoj program, kojeg uopste nemaju, prilagode evropskom. A znamo zasto je tako. Nas stari narod, pre svega nema pojma sta je to EU, je lako uveriti da je EU neka vestcaka tvorevina koja nije u interesu srpskog naroda, nego ce nas satanizovati. Ova rec satanizacija je toliko put upotrebeljena od nekih crkvenih zvanicnika i SRS, da verovatno ni oni sami ne znaju zasto je upotrebljavaju. A mozda su vrlo dobro svesni, a to je jos tuznije. I samo tvrdjenje Nikolica da se on neodrice ideje Velike Srbije ne uliva neku nadu u boljitak pod njihovim vodjstvom. Opravdavam ja teznju da Srbi zive u jednoj drzavi, ali onda kada to prilike budu dozvoljavale. Ovako je to pusto mastanje, i mlacenje prazne slame. Mene ne nteresuje hoce li oni ostvariri svoj san, koje u njihovim glavama, ili nece, nego me interesuje kako ce oni ovu zemlju oporavati. Kako ce to uraditi kada nece da saradjuju sa svetom. Kako ce srediti skolstvo, zdrastvo, vojsku, policiju, sudstvo, trgovinu, turizam i ostale stvari. Jebe mi se za Velikom Srbijom, ako ja ovakve stvari necu imati u normalu u Velikoj Srbiji to je poenta. Kuca se ne gradi od krova ka temelju, ne zato sto je teze, nego zasto sto nije moguce. Kuca se gradti od temelja kak krovu, a temelj nije Velika Srbija, nego upravo ono sto sam nabrojao.

Od Velike Srbije vajde nema, to su gluposti. Kao sto je mnogo puta u ovom topicu utvrdjeno, nacionalna drzava ne moze vise da se ostvari (dok se nesto mnogo krupno ne promeni na medjunarodnoj sceni). Dotad, nama bi bilo mnogo bolje da se manemo glupih nacionalistickih prica i da se potrudimo da ucinimo zivot malo boljim na nasim prostorima...

Srbi u Vojnoj Krajini zive od 8. veka, kada je timocko-kucevski knez Borna presao u Dalmaciju i postao vladar cijoj zastiti se preporucio hrvatksi knez Ljudevit Posavski a naseljavanja Srba u Vojnu Krajinu su se nastavila do kraja 16. veka.

Vojna Krajina u Austrijskoj Carevini NIJE bila deo Ugarske (cija je jedna provincija u to vreme bila i Hrvatska).

Najveci deo Vojne Krajine NIJE postao deo Ugarske ni Nagodbom kojom je Ugarska dobila izvesnu autonomiju u tzv. Austro-Ugarskoj -- u drugoj polovini 19. veka.

Delovi Vojne Krajine geografski u Dalmaciji (oko Knina, Sibenika, u zadarskom zaledju), NIKAD nisu bili deo bilo cega sto bi se zvaol Hrvatskom do 1939. godine. Srpski Dubrovnik je takodje prvi put usao u drzavnu zajednicu sa Hrvatskom 1939. On je u Srednjem Veku bio vazal Vizantije, Srbije, Venecije, Otomanskog Carstva, ali nikad Hrvatske (bio je ponekad i nezavisan, ali manje nego sto bi se zakljucilo po njihovom grbu sa "Libertas").

Najzad, cak i te nesrecne 1939. "banovina" je bila samo teritorijalna jedinica, sa mnogo manjim ingerencijama nego socijalisticke republike -- a koje se takodje nisu mogle odceplivati, jer je to pravo bilo zagarantovano iskljucivo narodima.

Dubrovnik(sa Zaleđem), kao i deo Zadra i okoline jesu jedno vreme bili čisto administrativni delovi Dušanovog carstva. Ali, kao što i sam znaš, feudalni koncept države je bio sasvim drugačiji od onog koji će nastati u 19 veku. U ranom feudalizmu(od 11-16 veka) teritorije su vrlo često menjale svoj status: bile su osvajane, njima se trgovalo, ili su davane u miraz. Npr. zaleđe Dubrovnika, kao i Zadarsko zaleđe car Dušan je prodao za 200.000 perpera. 

Da ali NE Hrvatskoj, koja je u to vreme bila samo jedna provincija u okviru Ugarske, a koja (Ugarska) je i sama ubrzo postala samo posed Austrije.



Ko ti je rekao da je feudalizam u 16. veku "rani"??    U svakom slucaju, taj te je slagao.

1. Ok, to stoji. Ali, posle propasti srpske srednjovekovne države, Srbija tek 1804 počinje sa obnovom svoje državnosti, što se u istoriji smatra kao početak stvaranja moderne srpske države, u skladu sa načelima koja su dominirala u većem delu Zapadne Evrope, posle Francuske revolucije. Delovi današnje Hrvatske(izuzev Baranje), realno nikad nisu pripadali srpskoj državi u novijoj državno-pravnoj istoriji. O tome govorim sve vreme.
2. Pročitaj istorijsku periodizaciju Morgana H. Čajlda, pa ćeš videti da se tamo rani feudalizam prostire sve do 1551 i početka Nizozemske revolucije Viljema Oranskog. Po Čajldu, pozni feudalizam počinje apsolutističkim prosvetiteljstvom(16 vek) i traje do Velike francuske buržuarske revolucije 1789 godine.

Rani feudalizam se sasvim zavrsava uspostavljanjem kmetstva do 11. veka (u Skandinaviji, drugde mnogo ranije).

Razvijeni feudalizam traje od 7. veka u Vizantiji (11. na severu Evrope) do otkrica Amerike.

Kasni feudalizam traje od kraja 15./pocetka 16. veka do americke nezavisnosti -- OK, 'ajde, neka ti bude: do 12 godina kasnije Burzoaske revolucije u Francuskoj.

Naravno, negde svi ovi periodi traju i duze odnosno drugaciji su (kmetovi u Rusiji se tek vezuju za zemlju onda kad se drugde vec oslobadjaju te obaveze).


Naravno, evrocentrican pogled na svet po kojem je Evropa (citaj: "Zapadna Evropa") merilo svih pojmova do 19. veka kad primat preuzimaju USA je mnogo puta osudjivan od strane teoreticara iz narocito Azije i nesto manje Afrike, a u poslednje vreme i iz same Evrope i Amerike.

Anyway...

@svi koji radikalima "spocitavaju" Veliku Srbiju   
Zar mislite da je neko blesav pa da sada krene u nekakve ratove koje nemamo sanse da dobijemo? Trenutno nismo u stanju da sacuvamo ni ovo sto imamo i naravno da niko u SRS nije lud da ovo malo sto je ostalo od Srbije odvede u propast i da bi dolaskom na vlast vodili realnu politiku, ali to ne znaci da treba da se odreknemo istine i da prihvatimo nepravdu nad nasim narodom.

Cinjenica je da su tokom proslog veka Srbi debelo osteceni, u velikoj meri zaslugom i nas samih jer nismo imali svest o nacionalnom jedinstvu, dok su svi narodi gradili svoje nacionalne drzave mi smo ko mladi majmuni prolivali krv uzalud, boreci se za nekakvu zajednicu sa nasim najvecim neprijateljima. Priliku za stvaranje jedinstvene nacionalne drzave smo imali 1915. kada nam je Londonskim sporazumom nudjena teritorija priblizna teritoriji radikalske(Moljeviceve, radi se mislim o identicnim mapama) Velike Srbije, ali nas je Kralj lepo pocastio sa "bracom" Hrvatima (koji su inace tokom I sv.rata aktivno ucestvovali na neprijateljskoj strani i izvrsili stravicne zlocine po Srbiji). Sklon sam da taj trenutak u nasoj istoriji smatram za ubedljivo najgori po Srpski narod, cije posledice danas najbolje osecamo. U 2.sv. ratu nacionalna svest Srba je bila na tako niskom nivou da nismo imali nikakav nacionalni program, doziveli smo nezapamcen genocid od strane Hrvata, dozvolili da nad nama decenijama vlada Hrvat, i slepo prihvatili anacionalno komunsticko zlo, 50 godina brisanja nacionalne svesti. Zanaci u dva navrata smo vojnicke pobede, uz ogromne zrtve i gubitke, pretvorili najgoru mogucu katastrofu po srpski nacionalni interes. Sa druge strane pogledajte Hrvate, sve sto su oni radili u cilju stvaranja svoje nacionalne drzave je bilo klanje i ubijanje, proterivanje i pokatolicavanje Srba, u dva navrata su bili na strani "losih momaka", nekaznjeno su prosli svi njihovi zlocini, genocid nad srpskim narodom i zlocinackom perfidnoscu, a pre svega nasom gluposcu, uspeli su da iz svega toga izadju kao pobednici. I na kraju su 90-tih samo zavrsili zapocet genocid i pobili par hiljada i proterali vise od pola miliona Srba, cime ih je demokratski zapad, na koji eto sada treba da se ugledamo i cije sisteme vrednosti da prihvatimo, nagradio za uspesno obavljen posao genoicida i priznao im drzavnost. Pa kada je onda trebalo probati pruziti otpor, kada je trebalo braniti srpski nacionalni interes i pokusati napraviti drzavu koja obuhvata vecinu teritorija na kojima zivi Srpski narod, i tako ga spasiti od daljeg genocida, ako ne pocetkom pocetkom 90-tih kada su ustase krenule u finalizovanje svog zlocinackog nauma o etnicki cistoj Hrvatskoj drzavi? Da je tada drzavno rukovotstvo Srbije imalo jasan nacionalni program, kao sto ga je imao Vojislav Seselj, to je i bilo realno ostvarivo. Da je raskrsteno sa svim ostacima komunizma, raspustena JNA i od nje formirana srpska nacionalna armija koja bi se povukla na etnicke linije razgranicenja srpskog naroda i branila ih po svaku cenu, mi bismo danas verovatno bili u drugacijem polozaju.

I sta sada mozrmo da radimo? Da podvijemo rep i kazemo "da da u redu, sve je to i onako bilo Hrvatsko"? Kako je bre to Hrvatsko? Jel su Hrvatski i grobovi milion Srba koje su tamo pobili? Zar treba da sami izmisljamo neku vekovnu Hrvatsku drzavnost na tim teritorijama, da bismo sve to lakse prihvatili? Ili mozda treba da mrzite one koji o toj nepravdi pricaju i koji se protiv nje bore, jer vi to sami ne smete?

Naravno da u skorije vreme od toga nema nista i da je potpuno nerealno ocekivati da se ovakav sled istorijskih "promasaja" i nepravde (da znam da zvucim ko Kalimero ) moze u skorije vreme ispraviti, veliko je pitanjo hoce li ikada moci, ali ne mozemo da se pravimo kao da nista nije bilo. Za pocetak treba bar vrsiti konstantan diplomatski pritisak na Hrvatsku da omoguci povratak Srba, pritisak da im se obezbedi autonomija, potencitati to u svim medjunarodnim institucijama, prilikom svakog diplomatskog kontakta ko papagaji treba to da ponavljamo i naravno da upaznajemo svet i sirimo istinu kakvi su Hrvati zlocinci. Treba koristiti svaki incident u Hrvatskoj (a ima ih sasvim dosta, skoro je srpska porodica pobijena a nasi mediji gotovo da nisu ni preneli) da se to pitanje iznova pokrece. Dugorocno treba jacati drzavu u svakom pogledu i cekati da se odnos snaga u svetu promeni. Mozda to mi necemo doziveti, ali se to pitanje mora drzati otvorenim.