Drugar koji je masinovodja i vozio je tu rusku lokomotivu mi kaze da on zakoci voz ali posle nekog vremena ta kocnica otpusti-sta reci vise

Zapis sa Železničke stanice u Podgorici
Svi bi u zadnji vagon

Železničke stanice u Crnoj Gori uglavnom su puste. Retko ko se usudi da na put krene vozom. Posle nesreće kod Bioča ljudi su još u strahu. Na stanicama uglavnom stariji ljudi. Putnici se mogu izbrojati na prste.

Lokalni voz za Bar sačekala je juče i ekipa podgoričke „Republike“. Na stanici su zatekli dvadesetak putnika. Na peronu već postavljena kompozicija. Vagoni noviji i čistiji nego inače. Ali svi jure prema zadnjem vagonu.

- Odakle im ovaj voz? Vidi, i lokomotiva je čista i nova - pitala se jedna starija žena.

Umesto odgovora čovek pored nje samo ju je pogurao prema zadnjim vagonima.

- Ovde je sigurnije - ubeđivao ju je.

Pred polazak voza okupljaju se mašinovođe i kondukteri. Ozbiljnih, zabrinutih lica tiho saopštavaju jedan drugom vesti o stanju vagona i lokomotive.

- Ovo je sve tempirana bomba! Svašta se dešava, znate za ovaj novi slučaj sa vozom do Bara? Koliko takvih lokomotiva još imamo? Gde ‘leba jedemo kukala nam majka - deo je bučnog razgovora koji je zabeležio slučajni putnik iz „Republike“.

Mašinovođa je energično dovikivao kolegi:

- Neću sam da radim, ne pada mi na pamet. Vodim još jednog sa sobom, za svaki slučaj.

Novinarima je i dalje zabranjen ulazak u zgrade Uprave „Železnica Crne Gore“. Portparol Vesna Tintor kratko kaže da će saobraćaj na pruzi Beograd-Bar biti uspostavljen najkasnije do utorka.

- Ekipe preduzeća nalaze se na terenu i nakon završetka radova na oštećenoj deonici predstoji pregled saniranog dela pruge i kontaktne mreže - rekla je Tintor.



Izvor: Blic \ B. Ćetković i „Republika“

Nesreća na pruzi bila je najavljena!
Užičke mašinovođe tragediju na barskoj pruzi naslutili još prošle godine i upozoravali da je pitanje dana kada će se dogoditi katastrofa, a da oni voze samo uz Božju pomoć

UŽICE - Nesreću koja se pre sedam dana dogodila u Bioču kod Podgorice i strašnu pogibiju 46 putnika na barskoj pruzi, mašinovođe iz Užica najavili su još prošle godine!

- Pruga je u lošem stanju! Vozimo samo uz Božju pomoć! Pitanje je dana kada će se dogoditi katastrofa. Na pruzi između Beograda i Bara do sada se nije dogodila tragedija samo zahvaljujući Bogu i mašinovođama - danima su upozoravali iz Užica.

Organizovali su i štrajk tražeći da se poboljša bezbednost na ovoj pruzi, a rezultat je bio da su njih osmorica dobili otkaze.
- Kada sam u dolini Lima pre dve godine, pukim čudom ispred odrona kamena zaustavio voz u kome je bilo 400 putnika, od Boga sam dobio žuti karton. Ovih dana očekivao sam i crveni. Bolje otkaz nego da poginem na pruzi - ispričao je jedan od mašinovođa.

Savetnici i koordinatori

Otpušteni užički mašinovođa podseća na podatak koji su štrajkači objavili prošle godine, a prema kome na pruzi od Bele Reke do Vrbnice, dužine 311 kilometara, radi 1.780 radnika, a da samo u jednoj zgradi ŽTP-a u Beogradu ima 1.800 zaposlenih.
- Da li je to normalno? Čemu služe toliki savetnici i koordinatori, kojima je železnica samo prolazna stanica u karijeri - pita Radojević.

Užičke mašinovođe tada je zabrinula vest o pogibiji kolege, mašinovođe Ilije Ivezića, koji je 22. februara naleteo na odron na pruzi kod Kolašina, lokomotiva se otkinula i sletela u kanjon Morače, a mašinovođa je poginuo. U listu jednog od sindikata na železnici ta informacija tada je objavljena u rubrici - zanimljive vesti iz sveta.

Objašnjavajući zašto štrajkuju, mašinovođe su tada ispričali da je samo tokom zime 2004. na 2005. godinu bilo više od 20 odrona zemlje i kamena na prugu, da na delu pruge dugom 12 kilometara kroz Republiku Srpsku nema ni čuvara ni pružnih radnika, da je mašinovođa Zoran Damljanović oštetio lokomotivu kada je naleteo na odron kamena na Zlatiboru.
- Tokom 2004. godine, kod Valjeva i kod Topčidera, pruga je bila zaprečena metalnim šipkama, između Vrbnice i Bijelog Polja, samo zahvaljujući prisebnosti mašinovođe izbegnut je udes sa katastrofalnim posledicama - pričale su tada mašinovođe.

Ubrzo, po početku štrajka, prugom je u vozu prošlo kompletno rukovodstvo železnica Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije, a zaključak je bio da na pruzi nisu videli ni - odrone ni snežne nanose o kojima govore mašinovođe.
Sledeća opomena da na barskoj pruzi nije sve kako bi trebalo da bude došla je 12. juna prošle godine, kada su na Zlatiboru, iz šina iskočila tri vagona sezonskog agencijskog voza u kome je bilo 120 dece. Tragedija je izbegnuta samo zato što su vagoni iskliznuli u tunelu, a ne 100 metara dalje na otvorenoj pruzi, iznad zlatiborskih vrleti. Jedino objašnjenje nesreće i to nezvanično, tada je bilo da je pod lokomotivom pukao deo šine.

- Teško mi je zbog velike nesreće koja se dogodila u Crnoj Gori, ali to što se dogodilo u Bioču kod Podgorice, moglo je da se dogodi na bilo kojoj deonici barske pruge.To je ista pruga, iste su lokomotive, vagoni i putnici - kaže Vidosav Radojević, jedan od osmorice užičkih mašinovođa koji su nakon martovskog štrajka dobili otkaze.

On podseća da su im za vreme prošlogodišnjeg štrajka u zahtevu za veću bezbednost na barskoj pruzi pomoć obećale i mašinovođe iz Podgorice, ali je konkretnija akcija kolega iz Crne Gore tada izostala.
- Barska pruga stara je 30 godina. Kapitalni remont pruga obavlja se nakon 17 do 20 godina od upotrebe, a to znači da se sve na njoj zamenjuje. Kod nas se to radi parcijalno, od mesta do mesta, od šine do šine, a deonica barske pruge od Užica do Bijelog Polja nikada nije primljena u saobraćaj, odnosno nema upotrebnu dozvolu i to se veoma dobro zna - podseća Radojević dodajući da "Miroljub Jeftić, zamenik generalnog direktora Železnica Srbije, komentariše na RTS-u uzroke tragedije u Crnoj Gori, a još nije obavestio javnost šta je uzrok iskakanja voza na Zlatiboru".
Z. Šaponjić

Izvor: Glas Javnosti

Hvala, ne treba, možemo sami

BEOGRAD - U jednoj od najvećih tragedija u našoj zemlji u poslednje vreme, kod Bioča u Crnoj Gori, na solidarnost Srbije odmah posle vesti o nesreći, zvanična Podgorica rekla je - hvala, ne treba, možemo sami.

Koštunica i Tadić, koji u "normalnim" okolnostima funkcionišu kao rogovi u vreći, došli su zajedno u Podgoricu, kao u kuću rođaka, komšija ili prijatelja kada su u nevolji. I jedan i drugi dali su kratke izjave koje su svodile opet na - "kako da pomognemo?".

S druge strane, crnogorsko rukovodstvo, uz zahvalnost na solidarnosti Srbije, upadljivo je odbijalo bilo kakvu pomoć odavde, objašnjavajući da je Crna Gora sposobna sama da se nosi sa ovakvom nesrećom. Takve izjave davali su i Milo Đukanović, Filip Vujanović, a posebno Svetozar Marović. Nedostajalo je još samo da kažu "ako neko želi da bude nezavisan, onda može da izlazi na kraj i sa sopstvenim tragedijama". Posle svega, u Podgorici čak razmišljaju o tome da li će im ovakva pomoć iz Beograda otežavati referendum i pokolebati građane da se u dovoljnoj meri izjasne za nezavisnost, tj. otcepljenje od Srbije.

- Mislim da je, pre svih, predsednik Marović neumesno reagovao.Posle takvih nesreća političke poruke ostavljaju za drugu priliku. To jednostavno nije kulturno jer se svaka pomoć prima i kaže se jednostavno "hvala, uzvratićemo ako bude potrebno", kaže za Glas Dušan Janjić, politički analitičar. Po njemu država podseća na loš brak, u kojem se i na lepe gestove podozrivo gleda. - Neka se u Podgorici ne plaše kako će posle ovoga proći na referendumu; neka sednu sa ljudima iz Beograda i odluče treba li da živimo zajedno ili ne, i ako se rastajemo da se to uradi bez posledica.

Ne treba zaboraviti i da je do nesreće došlo i zato što su srpske železnice, zbog neplaćanja dugova prestale da popravljaju vozove iz Crne Gore, pa to radi neka privatna firma. Možda je i ovo tragičan primer gde će nas odvesti ovakva država, - kaže Janjić.
M.Mijailović

Izvor: Glas Javnosti

Skandal: Dan pre tragedije kod Bioča na lokomotivi zamenjen kompresor

Kočnice sa olupine stavljene u voz smrti

Sa voza 6103, koji se 23. januara survao u kanjon kod mesta Bioče, dan pre tragedije skinut je kompresor i postavljen drugi sa lokomotive koja je od novembra prošle godine van upotrebe. Mašinovođa Slobodan Drobnjak nije znao da je deo zamenjen. Po rečima stručnjaka, kompresor služi za proizvodnju vazduha koji opslužuje kočnice i kao takav je srce kočionog sistema voza.

- Na osnovu do sada prikupljene dokumentacije u jednom od dokumenata videli smo da je posle urađenog remonta na vozu, a dan pre nesreće, zamenjen kompresor. Skinut je sa istog takvog elektromotornog voza, ali koji mesecima nije u upotrebi. Još radimo na prikupljanju dokumentacije i ima još dokaza - kaže za „Blic“ Goran Rodić, jedan od advokata mašinovođe Drobnjaka, koji zajedno sa advokatom Draganom Vujović dobrovoljno zastupa mašinovođu.

Rodić nije želeo da iznosi koji su još do sada dokazi prikupljeni jer, kako kaže, istražni postupak je u toku. Teško povređenog mašinovođu kome je određen pritvor od 30 dana, danas će prvi put imati priliku da poseti porodica. On je operisan u petak u KC Podgorica. Kako su advokatima preneli lekari, Drobnjak je u nesreći zadobio prelom butne kosti na nekoliko mesta, ima povredu glave, a imao je i potres mozga.

Preksinoć je istražni sudija podgoričkog Osnovnog suda Zoran Radović još jednom saslušao mašinovođu, ali je posle nepunog sata prekinuo saslušanje zbog lošeg Drobnjakovog zdravstvenog stanja. Sudija je mašinovođu ispitivao po zahtevu za sprovodenje istrage tužioca Olivere Ražnatović, koja ga tereti za „teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja“.

- Suština je da se zahtevom za sporovođenje istrage Drobnjaku stavlja na teret da nije preduzeo potrebne radnje u cilju obezbeđenja voza od samopokretanja i to aktiviranjem ručnih pritvrdnih kočnica i postavljenjem ručnih papuča radi osiguranja osovina voza, a usled čega je došlo do samopokretanja voza. Drobnjak je negirao te navode i ponovio svoj raniji iskaz šta je sve uradio i da je to ono što je i trebalo da uradi. Danas smo dobili rešenje istražnog sudije o sprovođenju istrage i uložićemo žalbu - rekao je juče advokat Rodić.

U ranijim izjavama istražnim organima mašinovođa Drobnjak je isticao da je imao problem sa kompresijom, odnosno da nije bilo pritiska vazduha u kočnicama.

U komentarima o uzrocima nesreće stručnjaci ocenjuju da se sve svodi na vazduh u glavnoj kočnici:

- Postoje tri osnovne vrste kočnica, glavna pneumatska, mehanička (pritvrdna) i motorna kočnica. Kočnica za slučaj opasnosti, koja se nalazi u svakom kupeu, koči samo jedan vagon, ali je povezana sa glavnom kočnicom, pa ne radi kad je glavna u kvaru - objašnjava Vojkan Lučanin, profesor na Katedri za železničko mašinstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu. Dodaje:

- Osnovna kočnica radi na vazduh i zavisi od pritiska u glavnom vodu koji mora da bude pet bara. Taj pritisak automatski održava kompresor, a mašinovođa u kabini na manometru kontroliše nivo pritiska. Vazduh koji koristi glavna kočnica upotrebljava se i za otvaranje i zatvaranje vrata. Osim toga, tu su i podmetači koji se stavljaju pod točkove dok voz stoji. Njih treba da ima tri do pet, zavisno od pada na trasi voza.

Naš sagovornik dalje pojašnjava da se mehanička ili pritvrdna kočnica ručno okreće u slučaju opasnosti. „Okretanjem točka kočnice, kočione papuče naležu na točkove. Ako se voz kreće velikom brzinom, one ne mogu da ga zaustave, već samo da ga uspore“, tvrdi profesor Lučanin.

- Debljina kočionih ploča treda da bude između 10 i 60 milimetara. Ako je tanja, voz ne sme da krene. Ova kočnica mora da drži prazan voz na nagibu od 35 promila. Od toplote koja se stvara prilikom kočenja voza od 250 tona na nagibima od 23 promila, kao što je onaj na deonici od Kolašina do Podgorice, moglo bi da se greje pola Mašinskog fakulteta - ističe Lučanin.

On dodaje da je u kritičnom trenutku mašinovođa jedino mogao da aktivira pritvrdnu kočnica koja bi usporila voz, ali da očigledno ni ona nije radila.

Izvlačenje delova voza počelo je juče uz pomoć specijalne dizalice koja je dopremljena iz Srbije.


Izvor: Blic \ Željka Jevtić - Milan Malešević

Jel u Japanu bilo ono kad je neki sef izvrsio hari-kiri kad je voz zakasnio nekoliko minuta. Da je tako, ovde ne bi bilo zivih.
I opet ista stvar. Krivica ce da padne na coveka koji je najmanje kriv - masinovodja. Sto bi se reklo, zatekao se na pogresnom mestu u pogresno vreme. To je uvek tako kod nas, oni koji su odgovorni obavezno se izvuku na stetu nekog jadnika.
Zemljo Srbijo 

masinovodja sigurno nije kriv.
pa  nismo mi svi ovce a oni vukovi.sigurno vozovi nisu ispravni niti je pruga dobra,to svi znamo.i onako ce jadan covek da provede ostatak zivota sa svim tim ljudima i decom na dusi,jos daa ide u zatvor ni krivv  ni duzan.to je javasluk,
uf nekad mrzim sopstvenu zemlju.iskreno.daleko im lepa kuca,svi smo mi te zrtve a oni su vampiri koji nam piju krv.
vazno da je dinkic 2 mil.e.  dao za zicaru na kopu,jeste turizam,lova,ok.al da li je to prioritet?ima i mnogo vaznijih stvari da se uloze te pare,al,ne,on g.din. tamo zimuje pa mora daa voza debelo dupe na zicari.
drugo zao mi je tih ljudi,al dokle da dajemo pare CG i Kos.,kad ce oni nama to da vrate?
nikad.a mi smo losi i gadni necivilizovani srbi. [smilie=12.gif]

Četiri kćerke Slobodana Drobnjaka juče prvi put posetile teško povređenog oca u podgoričkom KBC

Mašinovođa Drobnjak: Ljudi vide da ja nisam kriv

Kada čujem da su ljudi uz mene, da znaju i osećaju da sam učinio sve što je trebalo i što sam mogao, dobijem snagu. Čini mi se da bih mogao da ustanem, skočim - kaže teško povređeni mašinovođa Slobodan Drobnjak koji je upravljao vozom 6103, koji se 23. januara survao u kanjon kod mesta Bioče.

Njegova kćerka Ivana (20) koja je sa porodicom juče prvi put videla oca od kako se dogodila tragedija kaže za „Blic“: „ Poljubila sam ga... Trčao je za vozom koji je jurio u nesreću. Plašim se za njegovo zdravlje... U celoj tragediji, bolu koji osećamo i mi i ostale porodice, znači nam podrška. To mu je oslonac da izdrži“.

Pre odlaska u bolnicu kod oca četiri ćerke Slobodana Drobnjaka plakale su u svom domu u Podgorici. Majka ih je bodrila i govorila da „ne smeju da zaplaču pred tatom“.

Prvi svedok u istrazi nesreće koji je saslušan juče ujutro, Radule Jeknić, šef stanice Trebješnica (mesto između Kolašina i Podgovorice) potvrdio je navode koje je Drobnjak dao istrazi. Ovaj svedok je i direktni očevidac.

Jeknić je istražnom sudiji Zoranu Radoviću rekao da je video da je mašinovođa, koji je upravljao vozom, učinio sve da zaštiti voz od samopokretanja naglasivši da ručne papuče nisu iskočile kada je voz počeo da se kreće. Jeknić, koji je šef stanice Trebješnica, naveo je da je video da je voz kada se pokrenuo gurao VCR ručne kočnice ispred sebe, a one nisu iskočile.

- Za odbranu je bitno da je prvi svedok, a pri tom i svedok zaustavljanja voza lično video i uverio se da su papuče bile podmetnute ispod voza - kaže za „Blic“ advokat mašinovođe Goran Rodić.

Kako dodaje, ovaj svedok je iz „moralnih razloga na saslušanju izneo još neke činjenice iz moralnih pobuda“:

- On tvrdi da ga je u vreme dok je trajala operacija spasavanja nastradalih i povređenih, rukovodstvo „Železnica“ u devet uveče zvalo da dođe na saslušanje oko svega što se dogodilo. Tako je i ovo jedan u nizu primera pokušaja uprave „Železnica“ da odbaci svoju odgovornost i već u prvim trenucima sve svale na mašinovođu Drobnjaka - dodaje advokat Rodić.

Jedan od advokata odbrane Dragana Vujović, kaže za „Blic“ da je juče „mašinovođi rađen snimak glave. Ima bolove jer osim izlomljenog kuka ima povredu glave i potres mozga“. Danas će istražni organi saslušati još tri svedoka, a po najavama advokata Rodića biće saslušano oko 400 ljudi.

Do sada u javnost je procurilo nekoliko veoma bitnih činjenica u slučaju. Prva u nizu, da je u „Železnicama Crne Gore“, to jest da je pomoćnik izvršnog direktora Momčilo Rakočević potpisao naredbu da se kompozicija vozi sa manje kočionih blokova od broja ugrađenih u voz. I to čak minus pet. Rakočević je, međutim, bio i među prvima koji su javno nastupili sa presudom. Potom je pronađena i četvrta papučica za koju je Drobnjak tvrdio da ju je stavio, a nekoliko dana ranije uprava „Železnica“ ga je „osudila“ za tragediju tvrdeći da je stavio samo tri. Istraga je došla do dokumenta u kojem se vidi da je kompresor sa nesrećnog voza pre tragedije zamenjen istim delom, ali sa lokomotive koja je van upotrebe od novembra. Juče se na ove navode oglasila uprava „Železnica“ zvaničnim saopštenjem. Uprava „Železnica Crne Gore“ potvrdila je navode da je na elektromotornom vozu koji se survao, nekoliko dana ranije bio zamenjen glavni kompresor sa voza. U saopštenju je isključena mogućnost da je ugrađeni uređaj bio neispravan.

- Voz sa koga je uzet glavni kompesor nije bio rashodovan, već je čekao na opravku od 23. novembra 2005. godine, zbog vučnih motora i drugog glavnog kompresora - navodi se u saopštenju.

Advokat Rodić nije želeo da iznosi detalje i dokaze do kojih je i odbrana do sada došla. Ističe, da to „može da remeti istragu“. Juče je i sindikalna organizacija mašinovođa Bara zvanično dala podršku kolegi Drobnjaku. Železničari Crne Gore su, uputili pomoć porodici kolege.


Izvor: Blic \ Željka Jevtić

Glavu u torbu, pa putuj vozom gde hoćeš!

Ekskluzivno iz beležnice instruktora o tome na šta su se sve mašinovođe sa barske pruge žalile

UŽICE - Mašinovođa voza koji je 21. februara prošle godine saobraćao preko Zlatibora, prijavio je da mu je sa lokomotive kod Ribnice spao "regulator kočnog polužja", uređaj dovoljno veliki i težak da lokomotivu može da izbaci iz koloseka. Godinu dana ranije, isti taj deo spao ja sa lokomotive dok je voz prelazio most preko Uvca, blizu Priboja. Regulator je tada izbacio lokomotivu iz šina, ali su, srećom, i lokomotiva i vagoni putničkog voza koji je vukao ostali na mostu, a tragedija je izbegnuta samo pukom igrom slučaja.

Ovo su samo neki detalji kojima Miloš Marković, koji je 25 godina radio kao instruktor mašinovođa na barskoj pruzi i koji je prošle godine, posle štrajka užičkih mašinovođa, ostao bez posla, opisuje kakvo je stanje bezbednosti saobraćaja na barskoj pruzi. On objašnjava da je barska pruga po stepenu objektivne opasnosti, zbog konfiguracije terena i uslova eksploatacije, jedna od težih u Evropi i da nema u svetu pruge na kojoj je toliko mašinovođa i željezničara poginulo ili su ostali invalidi.

- Do nesreće u Bioču, broj mašinovođa, pomoćnika i ostalih radnika koji su poginuli na ovoj pruzi bio je daleko veći od broja poginulih putnika. Nažalost i u jednom i u drugom pogledu - podseća Marković.

Bivši instruktor mašinovođa kaže da su novac i dotrajalost pruge poslednjih godina veliki problem, ali da ti razlozi često služe kao paravan za prikrivanje čitavog niza propusta, nedostataka i nepravilnosti subjektivnog karaktera.

- Činjenice su neumoljive - postupci svih koji su uključeni u saobraćaj na železnici propisani su do u tančine zakonima, pravilnicima i ostalim aktima. Problem je što dugi niz godina u železničkom saobraćaju imamo odstupanja od tih pravila, odstupanja koja su suprotna zakonu, a mašinovođe kao krajnji izvršioci u poslednje vreme rade u nepravilno izmenjenim uslovima saobraćaja - kaže Marković.

Iz privatnih zabeleški koje je godinama vodio kao instruktor, Marković čita neke neverovatne detalje koji ukazuju na to šta se dešava u srpskim železnicama. Tako u jednom od dopisa mašinovođa šefu sekcije, navodi se ocena mašinovođe do koje je došao u pokušaju da zameni devet dotrajalih papuča - da je ono što se dešava u depou u Beogradu "ili tihi štrajk, ili nerad ili - sabotaža".

Drugi mašinovođa piše šefu da mu je 2. marta prošle godine u depou u Beogradu najpre ponuđena lokomotiva 461-129 kojom je trebalo da povuče brzi voz, i da je prilikom prijema ustanovio da je na lokomotivi zbog havarije neispravan birač napona. Sledeću lokomotivu koju su mu ponudili, broj 461-030, ovaj mašinovođa nije primio takođe zbog neispravnog birača napona. Sledeću, treću po redu, lokomotivu 461-026, nije primio zbog neispravnog pantografa i neispravnog auto-stop uređaja (ovaj uređaj zaustavlja voz ako mašinovođa pogreši i, recimo, prođe kroz crveni signal).

Ponudili su mu još jednu lokomotivu, ali ona nije bila pregledana. Po dogovoru sa mašinskim dispečerom, prebacili su lokomotivu iz Makiša i nju je mašinovođa pregledao i primio na peronu. Posle polaska, reagovao je kontrolnik pritiska glavnog vazdušnog voda, pa je sam mašinovođa još 25 minuta otklanjao taj kvar. Istog dana, drugom mašinovođi su za poslovni voz prema Baru, od četiri prethodno odbijene lokomitive, ponuđene dve koje je on pregledao i odbio, i tek mu je onda data treća, ispravna lokomotiva.

Treći mašinovođa zamolio je 24. januara prošle godine ovlašćene da crnogorske lokomotive više ne šalju u Beograd jer ih u Beogradu niko ne pregleda.

Mašinovođe u izveštajima šefu sekcije nabrajaju samo važnije nedostatke na lokomotivama: probleme sa kočionim papučama, odnosno sa vazdušnim kočnicama, aparatima za gašenje požara koji su rasplombirani, ventili rasterećenja glavnog kompresora često zataje, itd...

- Vozovi sa takvim nedostacima potencijalno su veoma opasni na pruzi. Ovakvih izveštaja mašinovođa ima "na milion" - istakao je Marković.

Izvor: Glas Javnosti \ Z. Šaponjić

„Kočnice menjane dan pre nesreće”

Na vozu koji se survao kod Bioča dan pre nesreće je zamenjen deo na kočnicama, piše Blic. „Sa voza 6103, koji se 23. januara survao u kanjon Morače kod Podgorice, dan pre tragedije skinut je kočioni kompresor, a postavljen je drugi, sa lokomotive koja je od novembra prošle godine van upotrebe”, piše list. Goran Rodić, advokat mašinovođe Slobodana Drobnjaka, izjavio je, na osnovu do sada prikupljene dokumentacije, da je dan pre nesreće zamenjen kompresor, koji je skinut sa istog takvog elektromotornog voza, ali koji mesecima nije u upotrebi. „Još radimo na prikupljanju dokumentacije i ima još dokaza”, rekao je on.

ADVOKAT: SVEDOK REKAO DA JE MAŠINOVOĐA OBEZBEDIO VOZ

Svedok Radule Jeknić, šef stanice Trebješnica na pruzi Beograd-Bar, izjavio je da je mašinovođa voza, koji je 23. januara sleteo u provaliju, poštovao proceduru za obezbeđenje voza od samopokretanja. Jeknić je prvi svedok saslušan u istrazi nesreće u kojoj je poginulo 46 putnika i neposredni je očevidac, kazao je Beti jedan od branilaca mašinovođe Slobodana Drobnjaka, advokat Goran Rodić. Prema Rodićevim rečima, Jeknić je ispričao da je mašinovođa pravilno postupio i da je stavio papuče ispod točkova voza, te da je video da je voz prilikom samopokretanja papuče gurao ispred sebe. Mašinovođa Slobodan Drobnjak za sada je jedini osumnjičeni za železničku nesreću u kojoj je poginulo 46 putnika lokalnog voza koji je saobraćao na relaciji Bijelo Polje - Podgorica, dok je preko 260 ljudi povređeno u toj nesreći. Železnica Crne Gore optužila je Drobnjaka da je kriv za tragediju, jer nije po pravilima obezbedio voz od samopokretanja. (Beta, Blic)