moj rodjak je skoro umro od droge.bio je u nekoj komuni u zagrebu, i svi smo mislili da je sa tim gotovo,čak kad se vratio počeo je ići u teretanu , izgradio se prelijepo.završio tj. dovršio je i školu/srednju).ja sam mu pomagao da se nekako odluči da ode na liječenje u komunu , čak sam mu i dovodio neke momke koji su skinuli gore u komuni u zagrebu.ti momci su rekli da će uspjeti jedino ako on bude imao volje da se skine, nikakva prisila ili nešto slično tu ne pomaže.svi oni moraju dotaći dno ljudskog dostojanstva , bez ikakve podrške od roditelja ili rodbine.roditelji moraju biti odlučni , mada je to tečko i sam sam roditelj, ali jedini način je da se izbaci iz kuće i da bude bez ikakvih prihoda , a oni obično dodju i u sukob sa policijom i dilerima.tek tada postoji šansa da se odluče da skinu.roditelji još grijše u tome što kriju od rodbine i poznanika da im se dijete drogira.tu nema sramote , moraju sami sebi priznati da im je dijete narkoman i reći svima koje poznaju , jer oni koriste sve načine ,najviše laži kako im novac treba za školu,curu,knjige i da trenutno roditelji nemaju da mu daju pa itraže od rodbine i poznanika.narkomani su najbolji glumci.sve će učiniti: plakati , moliti , i šta već ne samo da dodju do željenog cilja, a to je droge.
moj rodjak je tako par mjeseci bio čist , a onda ponovo je sreo staro društvo i taj susret je bio koban za njega i njegovu porodicu.predoziro se heroinom,tako su rekli patolozi.
možete misliti koji je to šok bio za njegove roditelje koji su vjerovali da je on to prevazišao i da više neće .on nije imao jaku volju da drogu baci jednom zauvjek.greška njegovih roditelja (ako postoji uopšte njihova greška) je što je on morao promijeniti sredinu, otići bilo gdje bar na par  godina.
oni nikada se nemogu riješiti ovisnosti , jedino mogu sa jakom voljom potisnuti nagon da je opet dohvate.
najbolje je ne probati je nikada,jer se od prvog puta može postati ovisnik
reci droga NE!!!!!!!!!!!

Ja se nikad ne bih drogirala [mislim na ozbiljnije stvari - spric,pilule itd.] jer znam da mi to moze uciniti zivot uzasnim.
Samo sam par puta duvala marihuanu ali to nije nista u odnosu na ostale,teze droge.

Mislim da je osnovna greska sto ljudi dele droge na lake i teske.Po meni to je sasvim isto...

ma nije isto , holandjani su najpametniji... kod nas mladi travu puse samo zato sto je zabranjeno voce. ja znam dosta raje koja ispusi pola jointa i onda idu od kafica do kafica i svim poznatim govore da su se napusili kako bi oni ispali jebeni i cool.
I tk. trebaju se i roditelji obrazovati , npr, ja pusim travu od 13 godine , prije 13 godine sam bio strasno nervozan , grickao sam nokte , bio sam napet itd...
i za 14 rodjendan , odale su me dvije kolegice iz razreda da sam pusio travu... staroj sam uspio slagati da sam ustvari smotao orahov list u oblik fisheka i zapalio ... povjerovala mi je 
osim trave , nikada nisam probao jacu drogu , a vjerujte mi da sam imo bezbroj prilika da to ucinim... drugi najbolji jaran mi je diler... a nisam nikada ni najpjaniji podlego njihovim nagovaranjima da probam brzinu ili bobu itd...
bitan je karakter 
pusim travu u 3 dana 2 puta , ali me to nije sprijecilo da zavrsim najjebeniju srednju skolu u gradu ... sada uspjesno studiram ekonomiju... everything is cooL 

U kandze droge se upada iz neznanja,ja znam nekoliko narkosa,pravih okorelih,koji se 10 godina pucaju u venu,i baš sam ih pitao da su znali da će toliko da se navuku,da li ponovo uzeli taj prvi put,svi su rekli-nikada.I 90% njih počeo je da se drogiraiz radoznalosti ili zbog društva.

A priče da je trava odskočna daska ka drugim drogama,to nema veze sa vezom,sve je to individualno tj.kako ko to shvati u glavi.
I heroin je jedna kurva koja je uništila mnoge živote.Svi narkomani koje znam su se skidali po sto puta na mesec-dva i onda po starom.Ceo problem je u glavi tkz.rovac koji ih i posle fizičkog oslobađanja od zavisnosti,ostaje u glavu i tada im nastaje prava borba,jer isterati drogu iz psihe mnogo je zajebano i to može da traje godinama.To je stepenica koju većina narkomana ne može da pređe i zato se stalno vraćaju heroinu.
Samo jednog znam koji je to uspeo,znam likove koje su slali u Rusiju da prime inekciju,pa su posle i te blokade uspeli da razbiju i dan danas se drugiraju iako su neki bili čisti i više od godinu dana.
Sve u svemu jedan pakao i jedna agonija koju ne bi poželeo nikome.

Yep...iskustvo...što bi neki rekli(koji nisu uzimali) skok s padobranom. Ne znam šta da kažem, osim, nikako čovek ne može da zamisli kako to izgleda dok sam ne uzme, korak u svoju drugu perspektivu definitivno. Ali, bilo je nekad i najbolje na svetu i najstrašnije. Šta ćeš, nema droge bez neželjenih efekata... KO ne zna, ovo nije droga koja se uzima iz navike, neki je posle prvog puta ne uzmu više nikad, neki nekoliko puta u periodu od više godina, najekstremniji ludaci možda i jednom nedeljno tokom par godina...Mada, ja ove poslednje ne poznajem lično.  Da neko ne shvati pogrešno, nisam došao ovde da propagiram acid nego samo odgovaram na pitanje. LSD nije bezbedna droga, ali nema veze sa drogama koje stvaraju zavisnost... To je više eksperimentalna droga, nešto poput "samohipnoze"-nije baš tako ali najbrže mi je da objasnim (naravno za one koji ne znaju). Inače, pečurke su dosta pozitivnije, lakše se isfuraju.

  to nije mišljenje , nego medicinska činjenica. Ko ne veruje , nek proveri više izvora, pre nego što me ne daj bože ne nazove sektašem koji vrbuje u narkomansku sektu
   P.S.
Izvinite zbog dva posta u nizu

OPISNA ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA





Datum sprovedenog istraživanja: maj-jun 2001.g.

Mesto: Beograd

Izvodjač istraživanja: Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd

Ispitanici: učenici, profesori, roditelji učenika srednjih škola



REZULTATI



Istraživanje je sprovedeno u 22 srednje škole na svih 16 opština u Beogradu, u reprezentativnom uzorku zastupljene su škole svih usmerenja. Ispitan je 1871 učenik,  roditelja i  profesora.



Učenici

Ispitanici  su u 64% ženskog pola, u 36% muškog pola.

U 95% ispitanici su učenici II razreda, zatim sledi III razred (4%).

Više od 60% ima prosečan uspeh, 17% je odličnih, a 12% ima loš uspeh.



Porodica

Roditelji su uglavnom sa srednjim obrazovanjem (oko 55%), sa o.š. je 4% očeva i 8% majki, očevi zaposleni u 80%, majke 70%.

80% ispitanika živi sa roditeljima, u preko 85% živi u četvoročlanoj porodici dobrog imovinskog stanja (žive u svom stanu, imaju sopstvenu sobu, osnovne kućne aparate, auto).

Preko 75% smatra da se roditelji dobro slažu, a da u kući vlada demokratska atmosfera gde svi učestvuju u dogovoru. Sa majkama i sestrama imaju bliskiji odnos i lakše komuniciraju nego sa očevima.

Roditelji često puše (preko 50%), podjednako oba roditelja, dok je konzumiranje alkohola češće kod očeva (31%), droga sasvim retko u oba roditelja (ispod 1%), a kod braće i sestara malo prisutnije (1,5%). U preko mladi 80% negiraju postojanje posledica konzumiranja duvana, alkohola i droga kod članova porodice.



Prijatelji i simpatije

Mladi lakše komuniciraju sa istopolnim prijateljem, smatraju da simpatije treba da počnu sa 10g., zaljubljivanje sa 12g., zabavljanje sa 14g., a seksualna iskustva od 16.g. Većinom su neka iskustva već imali (grljenje, ljubljenje), a njih oko 20% referišu i ozbiljnija iskustva.



Odnos prema životu, osnovne vrednosti

Skoro 40% ispitanika je odgovorilo da nije srećno, a njih 11% da ima jednog ili nijednog prijatelja. 46% je povremeno ili često usamljeno, a njih 24% nije uopšte sigurno da li su prihvaćeni u društvu. Preko 10% se oseća dosta bespomoćno, a skoro 30% povremeno nema samopouzdanje, nezadovoljni su sobom i drugima (45%). U poslednje vreme su često nervozni (63%), nerviraju ih roditelji (40%) i lako planu (50%).

Slobodno vreme mladi većinom provode sa prijateljima, uz TV, u bavljenju sportom ili slusanju muzike. Samo 4% provodi vreme čitajući.

Za mlade je najvažnije zdravlje, ljubav i prijateljstvo, zatim karijera, a za 7% novac i lagodan život. Njih 60% nastaviće školovanje posle završene srednje škole.

Skoro 70% mladih ide u crkvu povremeno.



Škola

Preko 30% izjavljuje da je izgubilo interesovanje za školu, društvo, sport, hobi.

Onome ko uzima droge najviše može da pomogne porodica, zdravstvo, policija, a škola najmanje (3%). Za pomoć bi se obratili roditeljima, savetovalištu za mlade, školskom psihologu (8%), a nastavniku manje od 1%.



Informisanost, stavovi i iskustva sa psihoaktivnim supstancama (PAS)

Tri četvrtine izjavljuje da zna dosta o PAS i da su o tome saznali preko TV, filmova, predavanja u školi, roditelja i prijatelja.

Mladi misle da se droge koriste zbog radoznalosti, porodičnih problema i na nagovor drugova, a da se ne koriste zbog zdravlja (58%), roditelja (7%) ili nedostatka prilike za to (11%). Većinom smatraju da je za uzimanje droga najodgovornije društvo u celini, roditelji i drugovi koji nagovaraju na uzimanje droga.

Njih 30% zna gde se može kupiti droga, a 70% njih poznaje nekog ko uzima drogu i  45% je čak prisustvovalo tom činu. 18% ispitanika nije protiv eksperimentisanja sa drogama.

Već sa 12g. počinju sa cigaretama, u 13.g. sa alkoholom, a u 14g. sa marihuanom.

Više od 55% je probalo da puši cigarete, trećina koja puši popuši oko 10 dnevno, roditelji uglavnom znaju.

90% ispitanika je probalo alkohol, jedna četvrtina pije pivo više puta mesečno, a samo 47% nikada nije bilo pijano.

2% ispitanika je duvalo lepak, sa početkom u 10-12g.

Marihuanu je probalo 16% ispitanih, najviše njih u 15.g. i 16.g., ali 90% nije nastavilo da je koristi.

Neku drugu drogu je probalo 5% u periodu 14-17g., ali njih 95% nije nastavilo da je koristi.

Oko 30% je bilo na rejv žurkama i u 25% slučajeva im je ponudjena droga.

Dosta znaju o drogama, imaju benevolentniji stav prema pivu i cigaretama. Pivo ne smatraju alkoholom, čak smatraju da su cigarete adiktivnije od piva.



Diskusija

U istraživanju je dobijen uzorak standardne polne distribucije i školskog uspeha, prosečnog  uzrasta od 16g. Ispitanici žive u klasičnim četvoročlanim porodica solidnog materijalnog stanja, u kojima su odnosi harmonični, a odnos prema deci liberalniji. Počinju prvi konflikti sa roditeljima (separaciono-individuacioni procesi), a naglašena je razdražljivost i impulsivnost. U kući su prisutni duvan i alkohol.

Visoko vrednovanje zdravlja u ovom uzrastu je možda posledica decenijske izloženosti, neposredne i posredne, raznim traumama, stresovima, nepredvidjenim okolnostima, vanrednim stanjima. Zbog svega navedenog i osećanja bespomoćnosti, nesigurnosti i nezadovoljstva, ma kako karakteristična za adolescentnu populaciju, verovatno su naglašenija. Crkva dobija značajnije mesto u društvu narušenih sistema vrednosti i ustrojstva, a škola gotovo da je izgubila svoju vaspitnu i pedagošku ulogu.

Mladi dosta znaju o duvanu, alkoholu i drogama, ali su dosta prijemčivi za ove supstance. Spremni su za eksperimentisanje, radoznali i umeju da odgovornost prebace na druge (društvo, roditelji, drugovi). Prema pivu su tolerantni, ne smatraju ga alkoholom, niti štetnim. Droga je prisutna i dostupna, gotovo da svako poznaje po nekog ko uzima droge.



ZAKLJUČAK

Obzirom na prisutnost droge i rana iskustva sa drogama, potrebno je obratiti pažnju na razvijanje socijalnih veština, prosocijalne orijentacije u vrednosnim sistemima, sposobnosti u odupiranju pritiscima iz okoline i problem-solving tehnike kod mladih.

Kod roditelja raditi na boljem informisanju, angažovanosti u informisanju dece, adekvatnim odnosima u porodici i na ulogama i hijerarhiji.

Profesori se moraju više aktivirati u prosvetno-pedagoškom i vaspitnom radu, sa mnogo boljim poznavanjem adolescentne psihologije i specifično problema vezanih za uzimanje PAS.

Sprovedeno istraživanje daje obilje materijala koje treba dodatno analizirati, sa mogućnostima ukrštanja različitih varijabli iz čega se mogu dobiti ne samo informacije i pregled aktuelnog stanja u populaciji beogradskih srednjoškolaca, njihovih roditelja i profesora, već i šire socio-kulturološke odrednice, sociomedicinskopatološke implikacije i polazišta za dalji nastavak istraživanja u više pravaca.