Kad svinje polete   

Danas, 25. oktobar | Vuk Stambolović   

Kada je reč o zdravlju, naročito kada se radi o masovnim medicinskim intervencijama, ne bi trebalo ništa uzimati zdravo za gotovo.

Zašto?

Zato što su zdravlje, odnosno medicinske intervencije danas postali roba. To znači da se u pitanjima zdravlja, odnosno medicinskih intervencija, danas, ne suočavamo sa punom istinom. Veliki deo zdravstvenih poruka, uključujući tu i one zvanične, pre svega, ima reklamne svrhe. U domenu zdravlja, pri tom, reklama je specifična: najuspešnija je kada se koristi strahom.
Sa ovom vrstom reklame suočeni smo i danas u slučaju takozvanog ptičjeg gripa. I ovde, naime, dominira reklama zasnovana na uterivanju straha.

Strah uteruju, dakako oni koji od njega očekuju neke dobiti. To su pre svega proizvođači lekova i vakcina. Naravno, oni ne deluju izravno nego preko posrednika, najčešće preko poznatih eksperata. Nije slučajno, tako, što je Antoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergologiju i infektivne bolesti iz SAD izjavio da je nova pandemija "neminovna, da se ne može precizirati kada će do nje doći i da se svet sada mora pripremiti za borbu protiv ptičjeg gripa, ali i drugih potencijalno smrtonosnih virusa". Antoni Fauči je, naime, ekspert koji je poznat po svojoj potpori farmaceutskim profitima. Tako je, na primer, posle međunarodne studije "Konkord" kojom je pokazano da davanje leka AZV ("retrovir") ne donosi nikakav boljitak osobama pozitivnim na HIV. Fauči je saopštio da je istraživanje obavljenom na njegovom Nacionalnom institutu za alergologiju i infektivne bolesti dokazano da kod HIV pozitivnih osoba lečenje AZT-om usporava razvoj bolesti i to bez nastajanja štetnih posledica. Nešto kasnija analiza podataka iz ovog istraživanja pokazala je, međutim, da je kod HIV pozitivnih osoba AZT praktično beskoristan, i da je kod lečenih došlo do ozbiljnih štetnih efekata ovog leka.

No, strah od ptičjeg gripa ne šire samo moćni zastupnici farmaceutskih interesa. U kampanje uterivanja straha uključuju se i ugledne institucije. U slučaju straha od ptičjeg gripa, tako, posebno se istakla Svetska zdravstvena organizacija. Svetska zdravstvena organizacija je, naime, podigla globalnu uzbunu koja je dosegla vrhunac posle izjave njenih zvaničnika da je "samo pitanje vremena kada će virus ptičjeg gripa mutirati u oblik koji se prenosi sa čoveka na čoveka što bi izazvalo epidemiju svetskih razmera". S obzirom na poziciju Svetske zdravstvene organizacije, njenu sjajnu tehničku ekspertizu, kao i globalnu povezanost, prvi je impuls da se i njene poruke u vezi sa ptičjim gripom prihvataju bez rezerve. Otuda i gotovo vanredno stanje u ministarstvima zdravlja i dežurstva u očekivanju sudbonosnih e-mail-ova iz "Centrale" u Ženevi.

Kontekst, međutim, pobuđuje na oprez. Naime, Svetska zdravstvena organizacija nije više svetska zdravstvena savest kakva je bila sedamdesetih godina prošlog veka kada se suprotstavljala komercijalnoj praksi transnacionalnih korporacija i farmaceutskih kompanija. Ona, čak, nema više ni najjači uticaj na sferu globalnog zdravlja. Uticaj koji danas, u sferi zdravlja, a naročito u sferi zdravstvene politike imaju svetska banka i Međunarodni monetarni fond daleko prevazilazi upliv Svetske zdravstvene organizacije. Može se, stoga, sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da je Svetska zdravstvena organizacija u ptičjem gripu videla sjajnu priliku da izađe iz senke i nametne svoju važnost. Naime, pre tridesetak godina, u nameri da promovišu važnost svoje ustanove rukovodioci poznatog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante iskoristili su lokalnu epidemiju gripa u garnizonu Fort Diks kako bi u javnom mnjenju projektovali neposrednu opasnost od epidemije gripa, sličnu smrtonosnoj moriji iz 1918. Novu epidemiju su nazvali svinjski grip zbog verovanja da su svinje rezervoar virusa. Odmah su uspostavili komandni centar za monitoring novih slučajeva i pozvali na masovnu imunizaciju pre nego što nastupi puna sezona gripa. Alarmirajuća retorika eksperata navela je tadašnjeg predsednika SAD da u poruci preko nacionalne televizije pozove da se protiv svinjskog gripa vakcinišu svaki muškarac, i žena i dete. Po početku masovnog vakcinisanja, međutim, pokazalo se da kod velikog broja vakcinisanih dolazi do raznih uzgrednih posledica među kojima je jedan do pet odsto bilo teže prirode, što je navelo kompanije zdravstvenog osiguranja da prekinu podršku programu vakcinacije. No, čelnici Centra za kontrolu i prevenciju bolesti su odgovorili time što su preko svoje mreže za monitoring počeli da tragaju za svime što je koliko-toliko ličilo na grip. Ubrzo su ustanovili da je među članovima Američke legije koji su se vratili sa svog godišnjeg skupa došlo do nekoliko oboljenja od zapaljenja pluća. Odmah je proglašen novi sindrom po imenu legionarska bolest, a eksperti Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ukazali su da se tu radi o početku pandemije svinjskog gripa. U atmosferi kojoj su doprineli više nego kooperativni mediji, Kongres SAD je doneo zakon o vakcinisanju. Milioni ljudi su vakcinisani, s tim što su hiljade njih pretrpeli razne komplikacije. Među njima bilo je preko 600 njih kod kojih je vakcinisanje dovelo do paralize dok su se 74 vakcinacije završile smrtnim ishodom. Od posledica svinjskog gripa nije bilo ni traga.

Koja je pouka ove priče?

Ako ste već kupili lek i masku, lek držite podalje od dece, a masku upotrebite na nekom karnevalu.

Autor je lekar iz Beograda

Money makes the World go round..
Jedan takav razuman stav je kap u moru neistina i poluistina... Naravno, najvise ispastaju obicni ljudi..
Ali, kada su se oni (mi) ista pitali?

U Srbiji striktne mere kontrole divljih ptica i staništa

Piletina može da se jede

U Srbiji nema ptičjeg gripa, ali u toku su serološka ispitivanja divljih ptica. Ispituju se i vodene površine na kojima se očekuje veći dolazak ptica selica iz Azije i Sibira, kaže Slavoljub Stanojević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Naredba o držanju živine i domaćih životinja u zatvorenom, kažu veterinari, uglavnom se poštuje.

- Naš cilj je da zaštitimo živinarsku proizvodnju jer bi u slučaju pojave ptičjeg gripa to bio veliki ekonomski gubitak za zemlju - kaže Stanojević, dodajući da u Srbiji ima oko 17 miliona komada živine.

Ukoliko se ptičji grip pojavi među domaćim životinjama u Srbiji, one će morati biti ubijene, ali će država nadoknaditi štetu njenim vlasnicima, kažu za „Blic“ u Ministarstvu poljoprivrede.

- Prema trenutno važećim propisima, predviđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za nadoknadu štete vlasnicima životinja i opreme koja bi bila uništena usled naloženih mera iskorenjivanja zaraznih bolesti. Cena će biti obračunata na osnovu prosečne tržišne cene koja važi u momentu ubijanja životinja - izjavio je Slavoljub Stanojević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Prvi simptomi ptičjeg gripa u domaćinstvima je povećan broj uginuća živine, od 85 do 100 odsto, dijareja, nakostrešeno perje, otok glave, vrata i kreste, krvarenje po nogama, povećana žeđ i neveselo ponašanje.

- Ukoliko bi neko primetio takve simptome, ne treba da preduzima ništa, već odmah da pozove svog veterinara ili veterinarsku inspekciju. Nakon toga će doći stručni tim, uzeti uzorke i poslati ih na dijagnozu - objašnjava Stanojević.

Prema njegovim rečima, takva domaćinstva ili farme biće izolovane i, u slučaju potvrde pojave bolesti, prostor će biti dezinfikovan, a preostala živina uklonjena.

Isti postupak, u zavisnosti od epizotiološke procene, biće sproveden i u okruženju, ne većem od tri kilometra.

„Vlasnici živine bi u tom slučaju, shodno primenjenim merama, imali pravo na nadoknadu štete u skladu sa tržišnim cenama“, naveo je Stanojević.

Od kada se zna za ptičji grip do sada se nijedan čovek nije zarazio tako što je jeo meso ili jaja obolele životinje zato što virus ne može da preživi 70 stepeni Celzijusa, objašnjavaju epidemiolozi. Zbog toga nema mesta panici jer termički dobro obrađena namirnica ne prenosi infekciju.

Kako je „Blic“ juče pisao, u Veterniku su uginule 32 kokoške, pa se pretpostavljalo da se radi o ptičjem gripu. Međutim, jato kokošaka u dvorištu Milke Jovančević.

- Zvanične analize potvrđuju da nije u pitanju nikakva zaraza, već je kokoške najverovatnije podavila neka poljska štetočina. Iz mera predostrožnosti morali smo postupiti tako kako smo postupili, a to je možda izazvalo sumnju domaćina - kaže Zoran Petej, koordinator u akciji suzbijanja ptičjeg gripa u Veterinarskoj stanici Novi Sad.

Milka Jovančević, u čijem dvorištu su uginule kokoške, kaže da joj je i pored evidentne štete posle saznanja da ipak nije zaraza, mnogo lakše.

- Najviše sam se bojala zbog unuka koji su u dvorištu u svakodnevnom kontaktu sa kokoškama - napominje Jovančevićeva i potvrđuje ono što je reporterima „Blica“ iznela prethodno veče, da skoro neće jesti živinsko meso.

U Veterinarskoj inspekciji zabeleženo je mnogo uspaničenih poziva iz Veternika, a iz tamošnje osnovne škole koju pohađa troje najmlađih Jovančevića juče ujutro zvali su majku da dođe po decu jer je tako navodno rekla doktorka iz Veternika.

- Zvala me je sekretarica direktora škole jer se on navodno konsultovao sa našom doktorkom, koja je rekla da odmah dođem po dvoje mlađe dece koja idu u prvi razred, a da starije, uopšte ne dovodim. Posle izvesnog vremena, „smirile su se strasti“.

Ekipa „Blica“

Za pomor živine u jednom domaćinstvu u Veterniku nije kriva bolest

Koke ubila lasica, a ne ptičji grip

NOVI SAD - U novosadskom Odboru za praćenje i suzbijanje eventualne opasnosti od ptičjeg gripa kažu da stalno primaju pozive građana koji prijavljuju uginule životinje i traže informacije o bolesti i prevenciji. Ipak, veterinarske ekipe i radnici "Čistoće" ne mogu da stignu na sva mesta s kojih stižu prijave. Predsednik Odbora dr Branislav Bobić ističe da je čitava priča o ptičjem gripu i dalje u domenu veterine, a da se medicina do sada samo pripremala za eventualnu pojavu bolesti među ljudima.

- Edukujemo lekare opšte prakse i pedijatare u domovima zdravlja, kako bi se osposobili da prepoznaju eventualnu pojavu bolesti. Međutim, ako ćemo pravo, ne postoji verovatnoća da će kod nas doći do oboljenja ljudi. U čitavoj Evropi još nije zabeležen nijedan slučaj oboljenja ljudi, pa nisu veliki izgledi da se to u narednih nekoliko dana dogodi. To ne znači da ovo područje nije ugroženo od obolelih divljih ptica, pa se o tome u širem rejonu Novog Sada vodi računa. U okolnim zemljama, prema prvim podacima, na udaru bolesti našli su se labudovi, pa i naše ekipe, pogotovo na Dunavu, sa posebnom pažnjom prate ovu vrstu ptica - navodi Bobić.

U glavnom gradu Vojvodine u jednom danu "prostruji" po nekoliko "proverenih" informacija o sumnjivim uginućima i "otkriću" ptičjeg gripa, ali se za sve do sada pokazalo da su bile neistinite. Glavna tema ovakvih priča su "kokoške u jednom domaćinstvu" i "mrtve patke koje su pronašli neki pecaroši". Panici među stanovništvom u znatnoj meri, kažu u Odboru, doprinose i mediji, koji ponekad i od bezazlenih slučajeva prave senzaciju. Poslednji u nizu takvih primera je pisanje jednog dnevnog lista koji je na naslovnoj strani juče objavio spekulaciju o pojavi ptičjeg gripa u Veterniku, a da istina o pomoru živine u jednom veterničkom domaćinstvu nema nikakve veze sa ovom bolešću.

- Ušla je lasica i podavila živinu. Znate, u strahu su velike oči i zato apelujem na medije da daju samo precizne i tačne podatke koje će dobiti od osoba koje su za to stručne i ovlašćene, jer svako podgrevanje panike može samo da škodi - rekao je načelnik odeljenja veterinarskih usluga Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije Slavoljub Stanojević. Kako su pojedini mediji objavili, u dvorištu Milke Jovančević su u ponedeljak pronađene 32 mrtve kokoške.

- Neki neodgovorni novinari izokrenuli su nekoliko reči i sve predstavili kao da su kokoške umrle od straha, što dovodi do panike u narodu, a nas pravi smešnim - upozorava veterinar iz novosadskog Veterinarskog zavoda Zoran Pete.



Izvor: Glas Javnosti \ R. Kukobat

Naredba Ministarstva poljoprivrede se slabo poštuje

Živina trčkara dvorištima

Uzgajivači živine na malim seoskim gazdinjstvima uglavnom se pridržavaju naredbe Ministarstva poljoprivrede i živinu drže zatvorenu. Za poslednja dva dana Republičkom centru za prevenciju ptičjeg gripa stiglo je samo šest prijava, što je prema rečima šefa centra, Sanje Čelebićanin, malo kada se uporedi sa brojem gazdinjstava u Srbiji (130. 579).


Međutim, u nekim domaćinstvima pilići ipak trčkaraju po dvorištu i, iako ih veterinari nisu prekontrolisali, domaćini ih jedu i prodaju komšijama. Uzgajivači pilića u Šapcu i okolini, kako saznaje „Blic“ ne pridržavaju se baš zabrana Ministarstva poljoprivrede da živina mora biti zatvorena i da se ne sme prodavati na pijacama. Zabirnjava činjenica što su toga svesni i u Zavodu za poljoprivredu u Šapcu, ali ni jedna kazna još nije naplaćena.

- Gajim piliće već 10 godina, a neću prestati ni sad kada je aktuelan ovaj ptičiji grip. Oni meni šetaju po dvorištu, hrane se koncentratom, a posle ih prodajem na pijaci. Sada ne mogu da idem na pijacu, jer su nam zabranili, ali nosila je moja komšinica na pijacu „Đeram“, gde inspekcija nije bila i tamo je prodala 10 komada za dva sata - kaže za „Blic“ Milena Ilić, domaćica iz Šapca.

Neki uzgajivači su se snašli tako što gaje piliće u garažama ili šupama.

- Baš imam 30 komada. Gajim ih u šupi, kupujem im koncentrat i nije mi se dosad ni jedno pile razbolelo. Jedem ih i ja, dajem ih i deci, a nije se žalio niko ko ih je kupio od mene. Ne prodajem ih na pijaci, već samo stalnim mušterijama - priča Jelena Živković sa Letnjikovca.

U Zavodu za poljoprivredu u Šapcu kažu da znaju da svaka kuća u okolini grada gaji i prodaje piliće, ali pošto nisu registrovani, nemoguće je znati tačan broj odgajivača. Na pijacama pilića zbog zabrane nema, tvrde u Zavodu, ali ipak priznaju da znaju da se pilići mogu kupiti na zatvorenoj mini pijaci „Đeram“, zapakovani u plastične kese i nepregledani. Na pitanje zašto neko ne zabrani tu prodaju, rečeno nam je da je to „mala količina“.

U pojedinim selima Srednjebanatskog okruga, koji je izuzetno bogat staništima ptica, pojedini vlasnici živine ne pridržavaju se propisanih uputstva pa patke i guske plivaju po barama umesto da su u zatvorenim prostorijama, upozorio je Okružni štab za otkrivanje ptičjeg gripa. Inače,taj okrug se graniči s Rumunijom i Carska bara je poznato steciste 200 vrste ptica gnezdarica i ptica selica. Slično je i u drugim mestima Srbije.

U Republičkom centru za prevenciju ptičjeg gripa,ipak kažu, da su zadovoljni jer sugrađani uglavnom poštuju zabranu.

- Veoma su disciplinovani zbog straha od ptičjeg gripa. Na terenu su konstantno mobilne veterinarske ekipe i izveštaji nam stižu svakog jutra do 10 sati. Veterinari kod sebe imaju popis svih vlasnika-držaoca živine i po tom spisku idu u obilaske i kontrole gazdinjstava. Takođe odmah reaguju u slučaju da im stigne neka prijava građana. Držaoci živine već su dobili brošure sa informacijama o ptičjem gripu i merama preventive - kaže Sanja Čelebićanin.Velike farme širom Srbije su prekontrolisane još pre nedelju dana, ali pošto one već imaju veterinare i redovnu inspekciju tu smo uglavnom gledali da li su sproveli sigurnosne mere - ograničenje ulaza samo za službena lica, da nije neka mreža slučajno pokidana i slično, dodaje Čelebićanin.

- U neposrednoj smo opasnosti obzirom da ptice selice svakog trenutka treba da dođu. Trenutno radimo na određivanju punktova, mesta gde ptice selice obično sleću i raspoređivanju stručnjaka koji će biti zaduženi za praćenje situacije na tim mestima. Sa veterinarima sarađuju lovci čiji je zadatak da prijavljuju svaku sumnju, a angažovali smo i ornitologe da bi pratili koliko ptica stiže, koje vrste i koliko njih. Sve je organizovano po nivoima - opštine, okruzi, republika, da se zna ko šta radi - kaže za „Blic“ Dejan Krnjajić, načelnik Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Crnogorski ornitolog Darko Saveljić izjavio je juče da još nije otkriven virus ptičjeg gripa, ali da je pitanje dana kada će u močvarna staništa na jugu Crne Gore doleteteti ptice zaražene tom bolešću. Oko Solane trenutno boravi najmanje 20.000 ptica, ali se očekuje da će taj broj biti uvećan, jer zimska seoba ptica selica još nije počela zbog toplog vremena na severu Evrope, kazao je Saveljić.



Izvor: Blic \ J. S. - N. T.

Institucije još ispituju efikasnost najtraženijeg proizvoda iz Gornjeg Milanovca


Domaće maske ne štite od virusa?

Marketing menadžer firme "9. septembar" kaže za Glas da su to "epidemiološke maske s nano tehnologijom" koje sprečavaju prolaz različitih mikroskopskih čestica i imaju antibakterijsko svojstvo, a nikad nije rekao da su to nano maske
BEOGRAD - Iako domaće apoteke iz dana u dan kupcima obećavaju da će nano maske stići za koji dan, nacionalna Agencija za lekove još razmatra zahtev firme "9. septembar" za slobodnu trgovinu "epidemioloških maski sa nano tehnologijom" (pominjanih kao domaće nano maske), iako su se one i bez ovog atesta prodavale i planule na tržištu kao alva. Odgovor na pitanje da li one zaista štite i od virusa, ili su to samo maske za bakteriološku zaštitu, biće poznat danas ili sutra, mada Glas već saznaje da bi mogao da bude negativan.

Maske koje se u svetu prodaju kao nano maske, imaju specijalan filter koji ne samo da sprečava prodor virusa i bakterija do disajnih organa ljudi, već i uništava virus i bakterije koji dospeju do maske. Maska se sastoji iz dva dela između kojih se stavlja filter koji kupci mogu sami da zamene. U svetu se ova maska prodaje po ceni od sedam do devet dolara, a filteri mogu posebno da se kupuju.

 
  Saglasnost iz Hongkonga?!

Na pitanje novinara Glasa da li je propustljivost nano filtera domaćih maski ispitana u nekoj od domaćih ovlašćenih laboratorija, Petrović je izjavio da se "radi na tome" kao i da su oni saznali da nijedna domaća laboratorija to ne može da ispita, ali su ipak saznali da može jedna.
Kada je reč o atestu za nano materijal, Petrović kaže da takođe nemaju atest domaćih institucija, već atest proizvođača iz Hongkonga.
   
 
 
 
Iako Tomislav Petrović, marketing menadžer "9. septembra", za Glas tvrdi da on nikada nije rekao da su to nano maske, one se kao takve prodaju i kod nas koštaju od 11 do 120 dinara, i to tri u paketu, što je mnogima već bio razlog za sumnju. Na to Petrović odgovara da su mašine kojima se kod nas proizvode epidemiološke maske četiri puta jeftinije od nemačkih i da je to razlog što su kod nas ove maske jeftinije. Iako već mesec dana naš narod kupuje maske poznate kao nano maske, Todorović kaže da su to u stvari epidemiološke maske sa nano tehnologijom.

- To su maske sa filterom od nano materijala, poprskan česticama srebra veličine 10 nanometara. Ove maske imaju otvore od tri do 10 nanometara, a koliko mi znamo veličina čestica virusa je oko 80 nanometara. Na našem uputstvu piše da su to zaštitne maske sa nano filterom za zaštitu respiratornih organa kako medicinskog osoblja, tako i zaposlenih na granici, aerodromu, šalterskim službama u slučaju epidemije koja se prenosi vazduhom i ove maske sprečavaju prolaz različitih mikroskopskih čestica, ali imaju i antibakterijsko dejstvo. Apsolutno su neškodljive i bolje su od hirurških maski - kaže Petrović za Glas.

I budući da na njihovoj deklaraciji nigde ne piše da se mogu koristiti za zaštitu od virusa, one se kao takve po svemu sudeći ne mogu ni prodavati. Ipak, Petrović tvrdi da maske sigurno mogu da zaštite od ptičjeg gripa, a da li imaju istu zaštitu kao nano maske koje se prodaju u svetu, Todorović kaže da on to ne zna jer ove druge nije probao niti ih držao u rukama, pa ne može da ih uporedi.

- Nikoga nismo kopirali, nano materijal smo nabavili iz Hongkonga i za njega imamo sertifikat. Siguran sam da smo ispravni i da ćemo dobiti atest za epidemiološke maske s nano filterom, a ako bude drugačije to znači da je naredio neko od gore - uveren je Petrović.

Kako je Glasu rečeno u Ministarstvu trgovine, ukoliko se dokaže da maske nemaju dokazano svojstvo pod kojim su se prodavale i ne dobiju traženi atest, proizvođač bi mogao da bude kažnjen za kršenje Zakona o reklamiranju i Zakona o zaštiti potrošača.

 
  I državne apoteke prodaju bez atesta

Da se u našim apotekama prodaju proizvodi bez atesta i nije neka novost, imajući u vidu primer tetaglobulina, ali je novost da takve proizvode prodaje i Apotekarska ustanova "Beograd". Kako je ovakav prestup mogao da se desi, juče nismo uspeli da saznamo jer je direktor ove ustanove Vukica Kocić-Pešić celog dana bila nedostupna, a osoba zadužena za odnose s javnošću nije se javljala na telefon.
Inače, zahtev za dobijanjem atesta firma "9 septembar" podnela je Agenciji za lekove u drugoj polovini oktobra, a maske su se mnogo ranije našle u privatnim i državnim apotekama.
   
 
 
 



Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Potvrđen smrtonosni virus H5N1 u Hrvatskoj

Labudove ubio grip

ZAGREB - U uzorcima labudova uginulih u Hrvatskoj potvrđeno je prisustvo virusa H5N1 uzročnika ptičjeg gripa, potvrdila je EU.
Ispitivanja u britanskoj laboratoriji Vejbridž potvrdila su da su labudovi, uginuli u jednom ribnjaku na istoku Hrvatske bili zaraženi virusom tipa H5N1. Na ribnjaku poljoprivrednog preduzeća "Grudnjak" iz Orahovice, i na ribnjaku u blizini Našica, u Slavoniji, prošle sedmice pronađen je veći broj uginulih labudova, čiji su uzorci poslati na ispitivanje.

Iz organa šest uginulih labudova, nađenih kod Orahovice, izdvojen je virus ptičjeg gripa tipa H5, a uzorci su poslati u laboratoriju EU u Vejbridžu, u Britaniji. Hrvatska je odlučila i da sa 113.000 evra nadoknadi štetu vlasnicima živine. Isplata naknada počinje danas, a iznos naknade zavisi od vrste živine - 1,1 evro za pile, pa do oko 40 evra za ćurku.

Inače, jedan od labudova, ubijenih u Slavoniji zbog simptoma ptičjeg gripa, nosio je mađarske oznake - na nozi mu je bio prsten s oznakom "Hungary Budapest", a oko vrata traka s natpisom"10JJ".

Evropska komisija juče je poručila da sirova jaja ne mogu kod ljudi da izazovu ptičji grip, javlja Fonet. S druge strane, italijanska štampa je najavila da će Evropska agencija za bezbednost hrane uputiti upozorenje o ne jedenju određenih vrsta hrane - sirovih jaja, majoneza, tatar bifteka i tiramisua.
 
 



Izvor: Glas Javnosti

Sinoć su javili na Bk televiziji, u vestima, da se nezvanično ptičji grip pojavio na Kosovu.

Kosovo ipak bez ptičjeg gripa   
27. oktobar 2005. | 14:15 | Izvor: B92    
Lipljan -- Predsednik sela Rabovci, u opštini Lipljan, Zoran Spasić demantuje da se u tom selu pojavio ptičji grip.

Povodom vesti koja se juče pojavila u javnosti, da se na Kosovu pojavio ptičiji grip, Spasić je za B92 demantovao da su u njegovom selu nađene mrtve kokoške i dodao da nema govora o ptičjem gripu. "Prošao sam selom, ono nije veliko, i napravio sam vizitu. Nijedna kokoška nije uginula, ali je informacija o ptičjem gripu unela dosta nervoze među meštane", kaže Spasić.

 

Dobro je