Reci to Psihoticharima 

Psiholog moze da ti pomogne da resis problem ali ne moze ti ga on resiti

Još jednom >>> Psihološki problemi <<<

Ja mogu za čas da se isključim i da postanem totalno hladnokrvan.....  valjda i vi to možete

Lupio pa ostao ziv...

Posebno me nerviraju ljudi koji vecito prichaju ''jaoooj pa nisu mi jasni ljudi koji pucaju pare na psihologa'' pritom ne shvatajuci da se ljudi na razne nacine bore sa nekim stvarima...I da nekima treba dodatna pomoc jer nemaju dovljno snage ili dovoljno sredstava da na kraj izadju sa tim. Uostalom, trazenje pomoci je jos jedan od nacina na koji n eko moze eventualno pomoci sebi, pa makar i dao pare na pishologa sto ce ovaj da ga slsuha - ako to nekome pomaze, znaci da nije beskorisno, zar ne?

Klasican sindrom zatucanog razmisljanja, onaj kojitrazi pomoc je mekusac, kukavica, slabic  a ne daj Boze da jos ide kod psihijatra, to znaci da je sigurno lud...

Sta reci, moj covek. 

Totalno se slažem sa ovim. Depresija, anksioznost, nezainteresovanost za bilo šta su produkt dosade u 90% slučajeva, osim ako su prouzrokovane velikim šokom, npr. gubitak voljene osobe, razvod, gubitak posla. Za sve ostalo je kriv nerad i inercija, pa čak i namerno skretanje pažnje na sebe.
Ako se osećamo nevoljno, nezainteresovano, a nije nam se desilo ništa od onog što sam navela, treba sesti sam sa sobom ili osobom u koju imamo poverenja (a sigurno imamo više poverenja u majku, oca, brata, sestru, muža ili prijatelja) i kroz analizu sopstvene duše doći do zaključka zbog čega je to tako.
Karikiram, osećam se loše, tužna sam  bez ikakvog konkretnog razloga...pa hajde da stanem, razmislim, proučim sebe i vidim zašto je to tako. Možda me posao ne ispunjava, možda mi se ne sviđa kako izgledam, ili mi je možda jednostavno dosadno.Uz malo mozganja, lako se može pronaći izvor takvog stanja, a kada se on pronađe, svakako da postoji rešenje.
Recimo, jedno moje iskustvo. Pre koju godinu sam se ugojila jedno 5-6 kg i kada god sam se pogledala u ogledalo, uhvatila bi me bedak faza, jer sam se naravno osećala neprivlačno, nevoljeno. Mislila sam da svi na ulici bulje u mene i komentarišu "Jao, vidi ovu debelu kravu". Naravno, to je bio samo moj trip, ali sam skontala da ću jedino tako uspeti da dođem do duševnog mira ako smršam. Kada sam skinula višak kilograma i još koje kilo pride, više nije bilo "bedak" stanja. Jednostavno.
Nisam "zaguljena" osoba, pa pobogu, ja sam već ovde napisala da sam išla kod psihića i nije sramota ići kod psihijatra. Ali svakako sam ubeđena da svaki problem može čovek da reši sam ili uz malu pomoć bliskih osoba. Nerviraju me žene koje stalno kukaju kako su depresivne (imam drugaricu koja je mojih godina i stalno je u nekoj "depri"...tobože studira, umetnica je, mada ja lično nikada nisam videla nijedan njen rad, i znam da ceo dan sedi na netu, vari i igra igrice, i nikakvih pravih problema nema), a što je najzanimljivije, sve takve koje znam ne rade, ne studiraju niti imaju bilo kakav hobi osim odlaska kod kozmetičara i frizera. I za to je potreban psihijatar??? Prepisaće im neke antidepresive, koji će možda da poboljšaju situaciju dok se uzimaju, ali nakon toga problemi ostaju. Pa nemožeš ceo život da piješ antidepresive.
Ja imam svoj recept za takve slučajeve...idi trči, vozi biciklu, peri prozore, usisavaj, piši, crtaj, izlazi, okupljaj se sa prijateljima, upoznaj nove ljude i problema više neće biti.
Napominjem da naravno postoje bolesti kao što su shizofrenija, psihoza i sl. i tu naravno treba psihijatar.
Za sve te silne depresivne žene jedini lek je rad, bilo kakav i problema neće biti.
Razmislite malo...kad ste čule od neke žene koja živi na selu, radi baštu, hrani stoku da je depresivna. Možda joj je život težak, ali joj je ceo dan ispunjen i ta sigurno ne pati od nesanice.
Ma depresija nije bolest, ma šta stručnjaci rekli. To je samo izgovor za sopstveno nezadovoljstvo i lenjost. A to se jako jednostavno rešava, naravno, ako želiš da rešiš. Ako odlučiš da ćeš i sutra i narednih 10 godina biti depresivna, onda možeš smatrati da si stvarni psihički bolesna.
P.S. - ovo sam pisala u globalu, nisam mislila na nikog konkretno.

Interesantno...A sta su to pravi problemi? I koliko smo mi merodavni da odredjujemo ciji su pravi problemi a ciji nisu? Sta ako nasi recepti ne deluju na druge? M
Oduvek su me nervirala ta racionalna sranja..''U depresiji si samo ako tako hoces..''...Da, ovo je definitivno vreme grubih i dozovljeno ti je da se loshe osecas samo ako ne izgleda skao manekenka, nemas kintu ili ti neko umre, a i preko toga ljudi danas brze i lakse prelaze...

Uf ala si ofanzivna...ali si definitvno promašila poentu. No nema veze, mrzi me sad da elaboriram svoj, već poznat stav i mišljenja.

Nisam ofanzivna, iznosim svoje misljenje, posto su ovo diskusije...A da sam promasila poentu, nema to veze sa poentom postavila sam ti pitanje jer me zanima odgovor, a sve sto si napisala je usko povezano sa temom ''psiholoski problemi'' te bi i odgovor bio u tom maniru..A to je i poenta, tema je poenta...

Kao nekoga ko (bez lazne skromnosti) ima ogromno znanje o depresiji, o njenim uzrocima, manifestacijama, lecenju i posledicama, ne bude mi nikad svejedno kad procitam tvrdnju da je depresija 'izmisljena' bolest. Razgovarala sam sa zenom sa dijagnozom major depresije, i tvrdnje tipa da je depresija lenjost ili nezadovoljstvo su cisto neznanje i nepoznavanje materije. Da li vam je poznata informacija da je depresija jedna od najopasnijih bolesti po stopi mortaliteta koju uzrokuje, jer depresivni pacijenti u velikom postotku izvrse suicid? A cinjenica da narocito dugu i duboku depresiju leci samo ECT terapija (tj. elektrosokovi)?
Mislim da je potrebno mnogo znanja i klinickog iskustva da bi se manifestovao stav da su svi dosadasnji teoreticari i istrazivaci depresije - budale.