Postoje plemena bez psihoza, ali recimo tamo ne idu deca 12 i vise godina u skolu gde moraju da 6 sati sede mirno, da uce gomilu stvari i da su svakodnevno izlozeni borbi za konkurenciju u znanju, izgledu, bogatsvu, trendovima...

Pravi raj za kreativnost....

Odakle ti ta informacija da nema psihoza u tim plemenima? Može neka referenca, link...?

   Ja ne mogu na licnom primeru da potvrdim, jer jednostavno, nisam upoznao niti jedno od drustava koje sam spomenuo.

   Recimo, mnogo sam saznao iz knjiga Gabora Matea. Iako nemam dodira sa ovakvim temama svakodnevno, njegove knjige spadaju u red onih koje otvaraju neke potpuno nove mogucnosti i poglede, o pogubnom uticaju kapitalizma i organizacje drustva danas, kao i posledice koje takvo ponasanje nosi sa sobom. Problem stresa, vrlo pronicljivo razradjen. Koliko sam shvatio, kljucnu ulogu u razvoju dusevnih oboljenja igra okruzenje.

Robert Sapolski o sizofreniji:

He describes schizophrenia as a disease of thought disorder and inappropriate emotional attributes

Insert iz filma Zeitgeist:Moving Forward, deo o "Mit o genetici":



p.s. Samo za dodam, Zak Fresko, opisuje svoj zivot medju urodjenicima u juznim morima, pa kaze i to kako muskarci kada priacaju sa zenama, ne zagledaju zeni u dupe i sise, vec je gledaju direktno u oci! Zasto je to tako? On tvrdi da je to zato sto od malena rastu zajedno, deca uz odrasle i ono sto je najbitnije rastu nagi, ne znaju za fetise! Takodje tvrdi da ne postoje pomovi kao sto su silovanje, obljuba i slicno....
   

Pazi, niko ne spori da društvo ima ogroooooman uticaj kako u formiranju nečijeg karaktera, tako i mentalnog oboljenja (logično). Niti iko spori da je kapitalizam savršeno tle za razvoj devijantnih oblika ponašanja. Naprotiv! Ali mi je istinski teško da poverujem, na stranu priče o hereditarnosti, da postoje društva u kojima ne postoje oboleli od psihotičnih poremećaja. Ja, svakako, nemam iskustva (ličnog, iako moje kolege imaju) u radu sa psihozama, ali mi se ipak čini prilično nemogućim.

Moguće da u takvim društvima osobe s težim psihičkim poremećajima bivaju... eliminisane...

     Zaista, tesko je shvatiti da tako nesto zaista postoji. Ali, mozda se u njihovim slucajevima radi o dosta blazim oblicima psihoza, sa dosta redjim pojavljivanjem kod ljudi, koje se vode pod "prihvatljive", jer misljenja sam da dusevne bolesti, odnosno njihov intezitet i zastupljenost zavise pre svega od drustvenog uredjenja. Setimo se da su Evropljani doneli na americki kontinent neke, za urodjenike tada, sasvim nove bolesti, na koje ovi jos uvek nisu razvili imunitet. Dakle, do tada nisu znali za oboljenja, za koja su znali Evropljani, mozda ova analogija moze da se prebaci i na nivo dusevnih oboljenja!?

Nije baš analogija sasvim ispravna. Duševne bolesti nisu zarazne, pa osoba ne može steći imunitet prema njima kao što osoba stekne imunitet prema boginjama i sl. Biće ovo što rekoh, kad članovi takvih društava prepoznaju neke teže psihičke simptome kod članova svoga plemena, eliminišu ih...

Sve zavisi... da li duševna oboljenja posmatraš kao društvenu pojavu i kao takvoj joj pridaješ socijalne uzroke ili ih vidiš kao deo biološkog modela, odnosno kao nešto što je uslovljeno vrstom (ljudskom) a ne društvom. A fora je u tome što oba faktora verovatno utiču na to, plus još neki dodatni a jako važni kao što su lična istorija, kapaciteti, inteligencija i tako dalje.

   To je tipicno zapadnjacko posmatranje stvari i pristup medicini. Pri lecenju, razdvaja se um i telo, a to je vrlo pogresno.
   Zapravo emocije i nas imunitet su usko povezani. Potiskivanjem besa, zdravog besa (koji nam sluzi da se odbranimo kada smo fizicki ugrozeni), otvaramo vrata i "pustamo" opasnost ka nasem telu. Slicno se desava i sa imunim sistemom (koji takodje ima ulogu da nas stiti od negativnih spoljnih faktora), dakle, potiskujuci bes (emocijama oslobadjamo odredjen hormon, ne mogu tacno da se setim imena), potiskujemo imuni sistem.

Moze malo jasnije!?
Mogu da se slozim da ni nauka nije tu bas najjasnija, sto ne znaci da nece biti.