Opicio pola pileta bez 'leba na Popovici kod NS-a i pio izvorske vode, skupljao smece sto je marva  izbrljala ne bi li udostojio prirodni okolis i vratio balans...   
Ali horor, znaci ne kontam, ladno je bilo ulozaka, naraznovrsnijih sranja, "ljudi" samo tako bace.   

Кога уопште брига за комунистичке празнике? Имају људи паметнија посла него да "седе кући"... Иде Васкрс а одмах следећи дан је Свети Георгије.  




Православље не би требало бити услов за српство. Али је код нас нажалост све изврнуто наглавачке. Па и атеиси посташе православци.

Duci Simonovic mi je zanimljiv u segmentu koji se tice kritike sporta i kapitalizma. Ima dosta kvalitetnih misli.

Pre svega, ja licno ne mislim da je komunizam postojao bilo gde u svetu, bilo kada. Drzave koje su se izjasnjavale kao komunisticke su bile vise imitacija komunizma.

Imali smo kod nas samoupravljanje, pa se na radnickim (partijskim) sastancima "donose odluke", koje su opet negde tamo "na vrhu" vec donesene. Princip po kom si mogao samostalno da biras dve nijanse crvene boje, a ako hoces neku drugu boju, sledi ti tucanje kamena....

Sve je to bila varijacija kapitalizma...


Jos da se objasni kako ce u praksi drzava kontrolisati kapital. "Drzava" je sama po sebi imaginaran pojam, ne moze ona da kontrolise kapital. Drzavu kontrolise kapital, a ne obrnuto.

Kapitalizam, kada dodje u stanje krize, prerasta u fasizam. Kako bi digao Nemce, da im nisu bacili pricu o "zlim Jevrejima"? Drzava mora da ima probleme da bi "funkcionisala", vestacki ih pravi, da je drugacije, ne bi bilo potrebe za kontrolom u vidu drzave. Jednostavno, masa ljudi se mora drzati pod kontrolom, a oni koriste nacin kojim su dobro ovladali (strah, tenzije, takmicenje, medjusobni sukob ....).

Boze... pa naravno... 


Osim sto i u junu ima post... 

па можда имају паметнија посла и од тог васкрса и георгија?

Такви су и славили први мај. Од Вардара па до Триглава. Али нигдје се то не слави као у Федерацији БиХ.  Једини прави СФРЈ празник...

GDE SMO ONO STALI? Prvomajska parada

Voja Žanetić 30. april 2013.

Pod jarkim svetlom majskog sunca oči trudbenika bile su uperene, kako to već dolikuje kad prvomajska parada treba da počne, prema svečanoj tribini na kojoj je stajalo Rukovodstvo



POD jarkim svetlom majskog sunca oči trudbenika bile su uperene, kako to već dolikuje kad prvomajska parada treba da počne, prema svečanoj tribini na kojoj je stajalo Rukovodstvo. Sve je bilo spremno za grandiozni defile onih radnih ljudi koji su svojim zalaganjem doprineli našem ukupnom savremenom razvoju i boljitku. Prvi taktovi pesme “Siroma sam, al volem da živim”, koja je za ovu prigodu prerađena u koračnicu, označili su da kolona, blagim strojevim korakom, može da krene u susret razdraganoj publici i još razdraganijem Državnom vrhu, šta god ovo poslednje u zakonskom i logičkom smislu uopšte značilo.

Na čelu kolone stupali su ponosni krupni privatni privrednici Srbije, vođeni na lancu od strane bankara kojima duguju poveliki novac za još veće preinvestiranje. Prema svečanoj tribini mahali su računima otvorenim u ofšor zonama, kao i hipotekama na davno privatizovane nekretnine, a sa svečane tribine im je odmahivano papirima na kojima se nalaze još uvek nepotpisani i nepečatirani nalozi za hapšenje. Tu i tamo sevnuo je blic tabloida, u znak opomene da radost pokazana prema svečanoj tribini nije očekivanog intenziteta i trajanja. Potom je ovaj deo kolone odzveketao u pravcu bankarskih kancelarija, na nove izgledno neuspešne pregovore o reprogramiranju.

Na centralni plato manifestacije stupao je, nesinhronizovanim i bezvoljnim korakom, nastavak kolone koja reprezentuje državnu administraciju. Deo učesnika ovog dela parade pozdravio je svečanu tribinu zabrinuto, uplašen od novih kadrovskih promena uslovljenih dolaskom nove vladajuće garniture, željne daljeg postavljanja članova svoje partije na raspoložive sinekure. Potom je kolona državne administracije sinhronizovano pogledala na sat i otišla usred svečanog defilea na predviđenu pauzu od pola sata. Program se, uprkos ovoj maloj sindikalnim ugovorom predviđenoj poteškoći, nastavio novim taktovima koračnice i novim segmentom prvomajske parade.

Okupljeno građanstvo u publici, kao i predstavnike vlasti na tribini, pozdravili su potom učesnici parade iz državnog sektora privrede, sastavljeni od rukovodstava i radnika brojnih preduzeća, većinom u restrukturiranju. Direktori i članovi upravnih odbora prisutne su pozdravljali mašući partijskim knjižicama kroz otvorene prozore bleštavih limuzina. Zbog uštede benzina, a u skladu sa novom politikom štednje i racionalizacije troškova, limuzine su gurali radnici, sve pevajući - što zbog efektnijeg nastupa na paradi, a što i u ovom svečanom danu imaju bilo kakav posao i bilo kakvu platu. Kolona je na trenutak zastala, ne bi li se donela odluka o štrajku, potom su održani brzi pregovori sindikata i rukovodstava o odlaganju štrajka, posle čega je proglašen desetodnevni kolektivni odmor i ovaj deo prvomajske parade je velikom brzinom ispario sa platoa ispred svečane tribine, da bi ustupio svoje mesto poljoprivrednicima.

U prastarim traktorima, iznošenoj odeći, prljavi od mešavine prašine i znoja, prostor u defileu ispred svečane tribine zauzeli su poljoprivredni proizvođači. U traktorskim prikolicama transportovali su zemlju, simbolično pokazujući šta imaju nameru prodavati sledeće godine, a kada bude stupio na snagu deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji se odnosi na slobodnu prodaju zemlje stranim državljanima. U to ime, svečana tribina je svečano slegla ramenima, svečano pokazući koliko im je svečano stalo za događaje koji će se dogoditi naredne godine, kad ne bude novih izbora a bude datuma za nastavak pregovora sa EU. S tim u vezi, poljoprivrednici su svečano završili svoj nastup na paradi.

U nastavku generalno svečanog prazničnog programa snažnim i disciplinovanim korakom je nastupala armija penzionera i nezaposlenih, takmičeći se međusobno u upoređivanju veličine svojih kolona. Svečana tribina pozdravljena je pretećim mahanjem nepopunjenim glasačkim listićima, na šta je svečana tribina spremno odgovorila podizanjem transparenata na kojima je pisalo “Kosovo”, “Vojvodina”, “Datum”, “Svetska kriza”, “Stabilan kurs dinara”, a potom su plato nadleteli za ovaj momenat unapred planirani avioni “Jata”, ispuštajući iza sebe dim u bojama zastave Ujedinjenih Arapskih Emirata. Poslednji avion je nosio o rep okačen predimenzionirani portrtet šeika Muhameda bin Zajeda el Nahjana. Kolona penzionera i nezaposlenih je, vidno umirena, nastavila dalje, završavajući svoj nastup na paradi.

Neposredno potom publika je sa oduševljenim vriskom dočekala kolonu koju su sačinjavali učesnici rijaliti programa, gotovo jedine profitabilne grane domaće privrede. Deo učesnika je bio pokriven posteljinom ispod koje se mogao naslutiti seks, drugi deo se međusobno verbalno vređao, pojedini su preskupom brendiranom obućom tukli bele miševe koje je u kolonu pustio organizator, dok su preostali učesnici rijalitija jedan po jedan otpadali iz kolone, birani u za tu svrhu na brzinu organizovanom glasanju. Svi učesnici ovog dela prvomajske svečanosti bili su isplaćivani na licu mesta za svoje učestvovanje, a po isplati su davali brojne intervjue prisutnim novinarima, izjavljujući da će svoju poznatost nadalje koristiti isključivo za dobra dela i humanitarne svrhe. Publika je i dalje vrištala od oduševljenja, sve dok se na platou nisu pojavili poslednji učesnici u prvomajskoj paradi.

Poslednji učesnici nisu bili kolona, već dva čoveka. Prvi od njih podigao je ruku, muzika je prestala, a zavladala tišina. Potom se drugi obratio i bini i publici, mirnim glasom objašnjavajući da njih dvojica predstavljaju delegate dve grupe zainteresovanih: gastarbajtera i međunarodnih kreditora države Srbije. Izvinio se u ime treće grupe, malobrojnih profitabilnih izvoznih privatnih preduzeća, čiji predstavnici nisu mogli nikog ni da pošalju, jer svi imaju puno posla. Potom je čovek, i dalje mirnim glasom, izjavio da za sve ovo više nema novca, te da se parada prekida, muzika gasi i da nam je ovo poslednji put da smo spojili dva praznika u deset dana nerada. I prestade parada, kao da je nije ni bilo.

Pa i nije. Ali je lepo zamisliti je, na ovaj praznik rada, a u ovim neradnim danima.



Vecernje Novosti

Ima da slavim i Subotu i Nedelju i prvi dan svetog Djordja i drugi dan svetog Djordja


Jer sam tako u mogucnosti

а који су то такви?
као твоји родитељи можда?  или хоћеш да кажеш да они нису носили капе и мараме и аплаудирали штафети? или нису празновали те зликовачке прве мајеве,29 новембре,25 мајеве?
или ћале није долазио са полутком,три џака кромпира и џабе летовањем за госпоџ...пардон другарицу и пионире?
кажем ја...у сфрј уопште није било комуниста или оних који су их подржавали...све сами дисиденти