Први мај, од покоља до роштиља :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Први мај, од покоља до роштиља: Топ 7 ствари које нисте знали о Празнику рада (ФОТО) (ВИДЕО)

Датум када је полиција починила масакр на Хејмаркету у Чикагу симболично је постао дан радничког отпора капиталистичком експлоататору. Међутим, сами Американци га никада нису славили, већ имају свој сопствени празник. То, и још много више, сазнајте у нашем тексту.

За велику већину људи Међународни празник рада евоцира слике насмејаних људи који са високо подигнутим паролама, окружени пољопривредним и индустријским производима, тенковима и пројектилима, парадирају улицама престоница бивших социјалистичких земаља.

То барем важи за оне старије. Млађима евоцира слике роштиљања, опијања по парковима и доброг дружења.

Међутим, није од почетка било тако. Све је почело реком крви и покољом.

1. Масакр на Хејмаркету

Догађај који је историографија назвала Хејмаркетским нередима, или масакром, односи се на инцидент који се догодио у Чикагу 4. маја 1886. године, на злогласном Тргу Хејмаркет.

Демонстрације су у први мах биле мирне, а имале су сврху да подрже борбу радника за осмочасовно радно време, што је од стране синдиката затражено 1. маја (отуд и важност тог датума). Међутим, непозната особа бацила је бомбу на полицију, која је узвратила ватром. Биланс је био седам мртвих припадника снага реда и четири цивила. Било је и мноштво рањених.

Осам анархиста је осуђено за заверу. На суду се тврдило да је један од њих направио бомбу, али нико од осморице је није бацио.

Првобитни извештаји тамошњих медија, као ни сведоци, уопште не помињу да се пуцало из правца демонстраната. Пуцала је једино полиција.

2. Прва капиталистичка држава која је славила Први мај била је Хитлерова Немачка

Априла 1933. године, свега два месеца након што су дошли на власт, немачки национал-социјалисти прогласили су Први мај “Даном националног рада” и државним празником, те објавили да ће све прославе организовати Влада.

Прославе других политичких и друштвених чинилаца биле су забрањене, а централна масовна прослава је била одржана на Аеродрому “Темпелхоф”.

Са тиме се наставило до краја постојања Трећег рајха.

3. Сви фашисти су, осим нациста, репресивно забрањивали 1. мај

Немачки нацисти су, ипак, били реткост међу сличним европским покретима тог времена.

Бенито Мусолини је у Италији забранио прославу Првог маја и за празник италијанског рада одредио 21. април, када се славио “Натале ди Рома”, односно рођендан Вечног града.

У Португалији је Антонио де Оливеира Салазар репресивно гушио сваки помен 1. маја, а слично је било у Шпанији: режим Франциска Франка је строго прогонио оне који су покушавали да га обележавају.

4. Французи пријатељима и родбини поклањају ђурђевак

Поред традиционалних демонстрација, радни народ Француске Републике има још један диван обичај.

Наиме, у складу са обичајем који датира још из доба бурбонског краљевства, из времена краља Шарла ИX, Французи својим вољенима, пријатељима и рођацима поклањају ђурђевак.

Према предању, овај владар је када је имао десет година, 1561, док је чекао свој ред да седне на престо, поклонио један ђурђевак свим присутним дамама. Данас француска држава ослобађа плаћања пореза продају ђурђевака тога дана, али само под условом да су убрани у природи и да нису купљени да би били препродати.

5. Да ли сте чули за “EuroMayDay”?

Промовисан од стране мреже феминистичких, антикапиталистичких и имигрантских организација, група и колектива превасходно у западној Европи, “ЕуроМаyДаy” се одржава 1. маја као и традиционални Празник рада, али је концентрисан на борбу против несигурности.

Његови творци га гледају као “апдејт” старог празника, а организује се под слоганом “људи који живите у несигурности, уједините се и штрајкујте за слободну, отворену и радикалну Европу“.

Порекло води из Милана, одакле се проширио на Барселону, па онда и на целу Европу. Процењује се да тог дана укупно 300.000 људи протестује против несигурности на улицама Европе.

6. Американци морају у свему да буду другачији

Премда цео свет, било званично било незванично, Празник рада слави 1. маја, Американци имају другачији датум. Наиме, њихов празник је шетајући и слави се првог понедељка септембра. Он служи да обележи економски и друштвени допринос радника, а зове се “Лабор даy”, односно Дан рада.

Његово успостављање је предложио машиниста Метју Мегвајер 1882. године, а први пут је прослављен у држави Орегон. Национални празник је постао 1894. године, а сви покушаји да се пребаци на 1. мај су до сада били неуспешни.

И док Срби роштиљају, Французи, Шпанци и Италијани демонстрирају, Американци купују. Трговци тврде да је промет тог дана други најисплативији после “црног петка”.

7. Источном блоку је мука од радничких права

Радници бивших комунистичких држава немају масовне протесте и демонстрације, а у капиталистичким државама, попут Француске и Италије, оне су редовне и масовне.

Овај феномен је доста тешко објаснити, али вероватно има везе са засићењем вишедеценијском причом и потенцирањем права радника који су се, на концу, осећали бедно, обесправљено и далеко сиромашније него њихови саборци са капиталистичког Запада.

Било како било, и ове као и претходне године, асфалт Париза, Тулуза, Рима, Мадрида, Барселоне и Берлина биће препун бесних радника жељних правде, док ћемо ми, на Истоку, пошто смо изузетно богати и крцати свим бенефицијама, празник провести роштиљајући и опијајући се.

Можда се у томе и крије одговор на питање зашто је њима боље него нама.

(М. Б.)
*********************************
п.с. Једина грешка, незнање или подметачина је да Немачка је била прва капиталистичка држава која је славила први мај, јер нацистичка Немачка никада није била капиталистичка држава, баш због тога је и Хитлер славио први мај, јер је капитализам сматрао класним, а комунизам националним непријатељем.