Прва Србија не постоји и то је кфалификација склепана у радионичарским кулоарима другосрбијанаца. Другосрбијанци су на сву срећу национална мањина у Србији који користе тренутну ситуацију и галам толико да многи помисле чак и да су већина. Њихова једна реч и став према њиховим мишљењима вреде више од ставова већине ма какви они били. Склони су дискриминацији и гетоизацији својих неистомишљеника, пуни говора мржње (њихов термин и њихова умотвориниа) према истима. Направили су проблеме и тамо где их никад није било све ради стицања личних користи. На коју год ''маргинализовану групу'' да су упрли прст у датом моменту од исте су направили предмет свеопштег незадовољства и мржње као што је случај са циганима и педерима у последње време и са Јеврејима.

Другосрбијанци су рак рана за Србију и српске националне интересе и гори су и агресивнији хиљаду пута од покатолица и потурица заједно. Добар део истих се отрезнио и вратио прађедовским коренима а остатак ће верујем сам од себе физички нестати. Велика је срећа што у већем броју случајева избегавају традиционалне вредности као што је брак и потомство па се не размножавају.

Srpski nacionalni interesi? Tradicionalne vrednosti?

Dve velike misterije na koje se svi pozivaju a niko ne ume da objasni šta je to.

Mi ovde imamo izmešane tradicije najgoreg socrealizma i samoupravljanja, jogurt revolucije, kriminala, tranzicije, ratnog nasleđa, zapadne treš kulture, domaće treš kulture, turski melos, grčki melos. Nema u Srbiji više ni T od tradicionalnih vrednosti. To je nestalo 1945.

Породица, наталитет, религија, борба за уједињењ свих српских земаља у једну државу... Све оно што нервира Другу Србију и хвата их у нападе панике. Као да су другосрбијанци страни елемнт а не људи који се и сами осјећају као Срби...

E viš, meni se čini da upravo ona tzv druga Srbija predstavlja bastion tih pomenutih destruktivnih lažnih vrednosti, jeftinog parolaštvai krvožednog oportunizma. Upravo zato mi zagovornici te lažne druge Srbije liče na pijavice koje sisaju krv dok se ne naduju 7 puta a onda za sobom ostave krvareću ranu

Kritika bilo čega mora biti pre svega realna, konstruktivna i dobronamerna. Destruktivna kritika kritike radi je vid specijalnog rata.

Daću primer konstruktivna kritika je ako kažeš Pančevački most traži popravke, održavanje, mnogo je ružan treba ga ulepšati. Destruktivna kritika je da zato što je ružan zagovaraš rušenje Pančevačkog mosta.

Чеда објаснио: