Често се сусрећемо са терминима "прва" и "друга" Србија. Па ме занима како ви дефинишете те појмове? Како их доживљавате и којој сте Србији заправо ближи? Како би распоредили актуелне политичке партије у оквиру ових категорија? О чему се ту уопште ради, и каква је заправо дубина/оштрина подједла међу грађанима Србије? Колико је то опасно и када ће се превазићи?

Čim čujem taj izraz vidim političkog komesara neke šeste ličke ili treće proleterske koji svima iznosi dogmatske istine a ko postavi neprijatno pitanje sutra će dobiti metak u leđa od nekih ko zna kojih niotkud izniklih i u zemlju propalih četnika. Odma vidim Mošu Pijadu i Ivana Ribara u svojoj monstruoznoj igri zla zvanoj borba protiv narodnog neprijatelja u ime naroda

Антонић: Израз „Друга Србија“ настао је на основу књиге Друга Србија коју су приредили Иван Чоловић и Аљоша Мимица, а издали Београдски круг и Центар за антиратну акцију, 1992. године, у Београду. Она представља збирку од 80 говора са десет јавних трибина држаних сваке суботе, од 11. априла до 20. јуна 1992, у великој сали Студентског културног центра. Исти круг интелектуалаца наставио је да се окупља и говори у Дому омладине, од 3. октобра 1992. до 20. фебруара 1993, такође у десет наврата. Говори су објављени у књизи Интелектуалци и рат (1993). Године 2002. обе књиге, обједињене називом Друга Србија - десет година после (1992-2002), објавио је Хелсиншки одбор за људска права.

Наравно, налазимо и на наше старе знанце, активне борце данашње „Друге Србије“: Петра Луковића, Светлану Лукић, Ненада Прокића, Наташу Кандић, Латинку Перовић, Борку Павићевић, Миљенка Дерету, Весну Пешић.... Ту су и они сада мање активни интелектуалци, али на које се данашња „Друга Србија“ радо позива као на своје класике: Радомир Константиновић, Богдан Богдановић, Филип Давид, Мирко Тепавац, Ласло Вегел...

Али, огромну, готово трочетвртинску већину учесника ових трибина чинили су интелектуалци који данас немају никакве везе се „Другом Србијом“. Једни из једноставног разлога што су у међувремену преминули: Сима М. Ћирковић, Миладин Животић, Гојко Николиш, Владимир Погачић, Владан Василијевић, Милован Ђилас, Јелена Шантић, Биљана Јовановић, Новак Прибићевић, Живојин Павловић, Александар Ненадовић, Милош Бобић, Душан Симић, Стеван Пешић, Вељко Милатовић, Шефко Аломеровић, Стојан Церовић, Радивоје Лола Ђукић, Живојин Павловић...

Други, зато што су, након што је нестала непосредна опасност од националистичког ауторитаризма у Србији, остали активни у својој професији, али ван директнијег јавно-политичког ангажмана: Павле Угринов, Младен Лазић, Зоран Видојевић, Аљоша Мимица, Мирослав Миловић, Душан Макавејев, Љубомир Маџар, Миклош Биро, Љубинка Трговчевић, Бранка Михајловић, Слободан Благојевић, Милета Продановић, Сретен Вујовић, Велимир Абрамовић, Слободан Стојановић, Милан Милошевић, Миодраг Зупанц, Бранко Кукић, Јелица Зупанц, Живојин Кара-Пешић, Бисерка Рајчић, Мирко Гаспари, Срђан Карановић, Драган Бабић, Светлана Књазев-Адамовић, Милорад Беланчић, Марина Благојевић, Станица Лалић, Дубравка Марковић, Весна Крмпотић, Енвер Петровци, Бора Тодоровић, Јасна Шакота, Михајло Михајлов, Весна Чолић, Душан Рељић, Душан Јањић, Ратко Божовић, Мирјана Стефановић, Милена Давидовић, Марија Митровић, Ранко Бугарски, Драган Великић, Милица Николић, Бранка Арсић, Никола Бертолино, Милош Стамболић, Јерко Денегри, Милорад Радовановић, Бошко Ковачевић, Мирослав Караулац, Владимир Пиштало, Александар Зистакис...

И трећи, било зато што су од данашње „Друге Србије“ оптужени као „издајице“ другосрбијанске ствари и „најновији“ српски националисти (Драгољуб Жарковић, Соња Лихт, Манојло Вукотић, Гојко Тешић...), било зато што су заиста иступили као најоштрији критичари грађанистичког екстремизма (Зоран Аврамовић, Ђорђе Вукадиновић).

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/izvorna-i-projektovana-druga-srbija.html
------------------------------
Друга Србија - десет година после (1992-2002) :

то ће коки да ти најбоље објасни...он је другосрбијанац и воле да се шета по радионицама и семинарима које организују дерета,бисерко,кандић,вучо...пардон...ова последња крепала

U pravoj

Inače ni jedan od odgovora u anketi me ne zadovoljava, ovo je moj odgovor

Prva kao nacionalisticka? Druga kao zapadno orijentisana?
I jedna i druga su iluzije.
Obe su opasne za srpsk inarod.

Prva Srbija drska i bezobrazna, preponosna i gorda. Druga sasvim suprotno, valja se u blatu srama zbog izgubljenih teritorija, pokunjena, poplasena......

Iskreno, Prva mi je bila draza. Ova Druga me svaki dan pomalo razocara i svaki dan pozalim sto zivim u Srbiji. A nekad sam na mostu cekala , ponosna, bombe fasista kojima se Bota danas izvinjava.
Za Prvu bih dala zivot, za Drugu nema sanse.

У првој, фашистичкој, клеростаљинистичкој, хомофобичној, четничкој, антисемитској, антизападној и ћириличној Србији.

...pa oni sto bi da seku sljive po srbiji,su drugosrbi
dok mi koji zivimo edju tim sljivama smo prvosrbi...
...ili plasticnije.....ovi sto im praziluk iz dupete viri,ali ga oni predstavljaju kao paunovo perje su drugosrbi
 mi koji smo svesni tog praziluka,i ponasamo se prema njemu kao prema praziluku....
...ili ovi sto se foliraju,i mi sto smo svesni ko smo i sta smo sa svim nasim manama i vrlinama...
...ili .................................... ovi drugosrbi bi da idu u becke poslasticarnice,dok mi prvosrbi volimo tradicionalne kolace..........................ili prvasrbija bastini tradicionalne vrednosti,dok drugosrbija bi rado zamenila nasu tradiciju za godisnju kartu u diznilendu.... 

Srbija je jedna, ovo su samo iluzorne podele kojima se neki ljudi sluze kako bi se odvojili od drugih koji nisu kao oni