Tek pročitah temu,napucavamo provincijalku sa još većim kompleksima....naaaaajs 

Nije poenta da li je istinita prica ili ne. Poenta je u postavci price i klasifikaciji "iz Cacka ili jos juznije". Ta klasifikacija je uvredljiva, ruzna i pre svega neistinita. Nisu devojke iz Cacka nista losije ni vise zeljne para od devojaka iz hrvatskih sela i gradova.

Sa tim mogu da se slozim. U konkretnom slucaju je u pitanju ta lokacija i ta namera., koja se na neki nacin poklapa sa autorkom teksta.. koja je iz Novog Sada ili okoline, pre ce biti okoline i koja eksplicitno kaze da je u Beograd dosla da nadje posao i ljubav.
Pitacu danas koji je tacno grad, posto je sve to bilo pre jedno 2 godine 

Ono sto sam htela da kazem je da postoje osobe koje u grad dolaze sa samo jednim ciljem, a to je dobra udaja.
Kao sto postoje i gradske damice kojima je vazno da se udaju za arhitektu, lekara ili pravnika... jer im je sve ostalo ispod nivoa...

Lepo ti kazes stalno da svaka krpa nadje zakrpu. Nije taj sto je uzeo takvu nista mnogo bolji ni kvalitetniji. Niti je porodica zapravo slozna ako je jedna zena uspela da ih zavadi. 

Iskreno ne znam u koju kategoriju spadam ali ne bih ozenio devojku koja nema zavrseno neko vise/visoko obrazovanje. Pre svega jer time dokazuje sposobnost da ispunjava svoje obaveze. 

 Како их није срамота да напуштају катакомбе, осим кад иду на посао 

Тако је. Знам људе који кукају како их само курве салећу, а заправо је истина да их све девојке, које имају неке критеријуме невезане за финансије, откаче после друге реченице 

ahahahaha, ne verujem .... carski ...

Koji mozgovi, jebote ....

Ma provincijalci sve seljaci iz nekih Uzica i ostalih sela...

Žak Prever, je jednom davno rekao da je sve lepo što dolazi u Pariz došlo iz provincije, isto vazi i za Beograd i sve velike gradove.

.."Dozvolite, stoga, vašem piscu da se osvrne na jednu posebnu vrstu rođenih Beograđana, koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čistom plemićkom titulom!

Za njih su svi došljaci, čak i oni što su se u Beogradu rodili posle rata!

Oni se prezrivo namršte kad uđu u neki klub, kome inače ne pripadaju, i pitaju nadmoćno jedni druge, ko su, uopšte, ti došljaci što se usućuju da sede pokraj njih?

Pre nego što pročitaju neki roman o Beogradu, najpre utvrde da li je pisac rođeni Beograđanin ili sumnjivi došljak, pa se tek onda odluče da li da mu veruju. Kako neko ko nije rođen u tako otmenim krajevima kao što su Karaburma, Bulbuder, Dorćol ili Čukarica može da piše o ulicama gde su oni izvoleli da se rode i odrastu? Šta on tu meni o Paliluli, kad sam ja rođeni Palilulac?

Beograd se po tome razlikuje od Pariza, na primer, kome su umetnost napravili uglavnom stranci; Španci, Rusi, Kinezi, Japanci, Italijani, Rumuni, da dalje ne nabrajam.

Kada neko uspe da se obogati u Njujorku i da kupi oblakoder, rođeni Njujorčani bez trunke zavisti i sa divljenjem pričaju o tome kako je taj i taj stigao u njihov grad bog te pita odakle sa svega tri dolara u cepu! Za rođene Beograđane, Obrenovac je daleko inostranstvo. Koliko puta ste čuli čuvenu rečenicu: "Ja, bre, rođeni Beograđanin, stanujem još kod keve, a on iz Obrenovca, već dobio stan! Pa gde je tu pravda?"

Njima je Obrenovac na kraju sveta.

Zanimljivo, oni koji svojom najvećom vrednošću smatraju to što su rođeni Beograđani, uglavnom ništa i ne znaju o svom gradu i njegovoj istoriji, pa im je tako svakako potpuno nepoznat i odlomak iz putopisa Opis Beograda iz 1587. godine Rajnolda Lubenaua gde stoji: "To je vrlo stari grad, izgrađen veoma lepo, sa dvostrukim zidinama i visokim kulama koji su sada sasvim porušeni. Sada ima većinom niske kuće, ulice su blatnjave, ali, inače, dugačke i velike... U gradu stanuju Turci, Jevreji, Grci, Dubrovčani, Dalmatinci, Hrvati, Italijani i još svakojake nacije."

Kao što se vidi, preci rođenih Beograđana se u ovom putopisu uopšte i ne pominju. Oni, zapravo, i ne žive u Beogradu, gradu, već izvan zidina, ulica i bilo kakve civilizacije, kao obična raja.

A ta raja, ti došljaci, nosle Prvog i Drugog ustanka počeće da rađaju ovaj grad.

Da rezimiramo: Savu i Dunav, dve naše najveće tekovine, nisu pustili da teku rođeni Beograđani, nego Gospod Bog, Kalemegdansku tvrđavu takođe nisu podigli rođeni Beograđani, nego Rimljani, Turci, Ugari, Austrijanci i despot Stefan Lazarević, koji se nije rodio na Terazijama.

Kolarčev narodni univerzitet podignut je zahvaljujući parama Ilije Kolarca koji je preko Dunava doplivao u Beograd držeći se ždrebetu o rep.

Kapetan-Mišino zdanje nije delo nijednog rođenog Beograđanina, već Miše Anastasijevića, dunavskog kanetana, koji se lomatao po pristaništima, tukao sa lađarima, švercovao i otimao gde je stigao i mogao, da bi otačestvu ostavio ovakvu zadužbinu kakvu danas imamo.

Luka Ćelović, Trebinjac koji je došao u Beograd sa dva dinara u džepu, ostavio je ovom gradu velelepni hotel "Bristol", čitavu Zagrebačku ulicu, park na Sava-mali i sav svoj imetak, a Igumanovoj palati na Terazijama se i danas divimo, mada je nije napravio nijedan rođeni Beograđanin, već došljak, odnekud s juga.

Mada su im očevi i sami došljaci, u najboljem slučaju bili sitni bakali, činovničići, pisari, piljari, školski poslužitelji i potrčkala, ova vrsta rođenih Beograđana ostavlja utisak da poseduje najviše poreklo.

Njima su komunisti oduzeli ono što nikada nisu ni posedovali. Ko zna gde bi im bio kraj da nije bilo rata? Oni se razmeću kućama u kojima su stanovali kao podstanari. Njihov deda je poznavao Pašića. Oni su živeli u Krunskoj i Hartvigovoj. Njihova baka je bila dvorska dama kraljice Natalije. Njih je život smrtno uvredio i zato su odlučili da postanu ništa! Neka se proslavljaju došljaci. Njima je dovoljno njihovo poreklo.

Beograđani, koji su došli na svet pre Drugog svetskog rata, rodili su se u nekoj sasvim drugoj varoši od jedva 300.000 stanovnika.

Trebalo je tamo i da ostanu, ako im je toliko stalo do pedigrea..."
Momo Kapor

 

PS: Na vozdovcu cigani ne smeju da se pojave zato sto ce Senke da ih cuskiraju

Да ли је Ђани Београђанин?