Protesti protiv reality-a se preselili na ulicu :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Хвала лепо и довиђења

Телевизијску понуду домаћих канала са националном фреквенцијом треба гледати онако како свој посао раде испирачи златa на Пеку: захвате, енергично просејавају кроз велико сито, баце воду и муљ и радују се најфинијим и најситнијим деловима који блистају. Зашто то треба да ради и ТВ гледалац? Јер су и добре емисије и прилози „сакривени” у шеми.

У суботњој емисија „Спортска будућност Србије” (РТС 2, у 19.03) видели смо одличан прилог Бојане Шумоње о ватерполисти „Партизана” Николи Јакшићу који на дирљиво једноставан начин прича о путовањима, плановима, жељама… Не скидајући благи осмех с лица говорио је о другарима са Правног факултета, својим надањима да ће се репрезентација Србије пласирати на Олимпијске игре, да ће положити колоквијум и дати све испите са прве године… Упознали смо и његовог колегу са којим дели клупу. Један од прилога који ће и оне које не интересује спорт натерати да га одгледају и запамте… Гост Раде Ђурић у емисији „А сада, Рада” 29. новембра био је Горан Крсмановић, вероучитељ из Обреновца, некадашњи фудбалер и фудбалски тренер који је у зрелим годинама уписао Богословски факултет. Он је и отац седморо деце, а за осмо, двомесечног дечака, постали су хранитељска породица. Горан је током неколико минута, колико је имао на располагању, успео да као флуид око себе рашири мир, љубав, толеранцију и оптимизам. Ова емисија се држи свог концепта „живи програм и гости у студију”, а било би драгоцено да је камера ушетала у дом породице Крсмановић. Посебно јер је гост са поносом рекао: „Сваки порођај подмлађује жену, треба да видите моју супругу па бисте се у то уверили”! Да не желе пред камере, не би, пре неколико година, учествовали у емисији „Време је за бебе”.

У новој емисији „Тако стоје ствари” у среду је уредник Спољнополитичке редакције Бојан Бркић много тога занимљивог и битног објаснио о ОЕБС-у и министарској конференцији у Београду.

Пажњу ваља обратити и на „Дописницу из Баната” (РТ Војводина, субота 19.10) сентиментално путовање у сопствене младалачке успомене увек духовитог новинара (и музичара) Љубомира Живкова и на ситком „Помери се с места” редитеља Слободана Шуљагића о две генерације мешовитих српско-мађарских брачних парова...

Ако сте у среду, у ударном термину на Пинку, гледали емисију „ДНК” за коју је водитељка Наташа Аксентијевић нагласила да је документарна, онда сте присуствовали тренутку у којем је одрасла девојка из Бјељине сазнала да са човеком, за кога је мислила да јој је биолошки отац (јер јој је тако одувек говорила мајка), није ни у каквом сродству! Водитељка је три пута поновила питање, очигледно затеченој мајци: „Да ли се сећате ко би могао да буде њен отац?”, као да је то име битно за емисију. Човек за којег је налаз референтне лабораторије показао да није девојчин отац, устао је и рекао: „Хвала лепо и довиђења”.

Ријалити програми почивају на потреби људи да „завире” у туђ приватан живот и жељи појединаца да постану познати и освоје новчану награду која износи колико и годишња плата научника истраживача на докторским студијама. Или, више од тога.

„Парови” ко „Парови”. Обећавају да ће да претекну и до 2016. „Велики брат” (ТВ Б92) се завршава у петак 11. децембра, пре јавне расправе о препоруци РЕМ-а да се ријалити приказују после 23 сата, а у дворишту „Фарме” се, судећи по насловима у новинама, више чује моторола (мало мало па неко иде у полицију да даје исказ у вези насиља), него гласови певача. Увреде на националној основи и на тему година само куљају, па тако Јасмину Меденицу зову „баба” иако тамо има много старијих учесника… Срећа, те нема ниједан Јапанац, Индијанац или Афроaмериканац па нико никога не вређа на расној основи.

Извор: Политике