Počeo samit lidera EU uz proteste više hiljada ljudi

U Briselu je danas počeo dvodnevni samit lidera Evropske unije, dok istovremeno u istom gradu zbog mera štednje i visoke stope nezaposlenosti protestuje nekoliko hiljada ljudi iz više zemalja evropskog bloka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je na počeku skupa da je neophodno da se obezbedi da mladi u Evropi mogu da nađu posao, dok je francuski predsednik Fransoa Oland istakao da je "jedini prioritet" to da se pronađu novi načini za podsticanje privrednog rasta.

Belgijski premijer Elio di Rupo složio se da je, s obzirom na to da je 26 miliona ljudi nezaposleno, "prirodno da se od EU traži da uspostavi mere koje će voditi ka većem rastu".

Istovremeno, u parku nedaleko od sedišta EU okupilo se, prema rečima organizatora - Evropske konfederacije sindikata, oko 15.000 ljudi, koji ovim skupom žele da liderima evropskog bloka poruče da pažnju treba da usmere na investiranje u nova radna mesta.

Radnici, nastavnici, studenti i sindikalni aktivisti iz Belgije, Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja EU uzvikivali su "Revolucija!", noseći plakate na kojima piše "Ne merama štednje!".

Okupljeni su pozvali lidere EU da okončaju smanjenje potrošnje, povećaju investicije kako bi se otvorila radna mesta i nateraju banke i korporacije da plate više kako bi se okončala ekonomska kriza.

Prvog dana samita sastali su se lideri evrozone, dok će se drugog dana sastati ministri finansija i razgovarati o paketu pomoći za Kipar, vrednom više milijardi dolara.

Šefovi država i vlada zemalja članica EU razgovaraće i o odnosima sa glavnim partnerima, posebno Rusijom, dok bi Francuska i Britanija na ovom skupu mogle da pokrenu pitanje ukidanja embarga na oružje Siriji kako bi se pomoglo pobunjenicima protiv predsednika Bašara al-Asada.

Izvor: Blic

Kipar: Ili porez, ili bankrot

Nikozija -- Kiparski predsednik Nikos Anastasijades pokušaće da ubedi zakonodavce da podrže evropski paket pomoći kojim se uvodi porez na ušteđevinu u kiparskim bankama.

Anastasijades je, u sinoćnjem obraćanju šokiranoj naciji, rekao da bi neprihvatanje zahteva EU imalo za posledicu izlazak Kipra iz evrozone i suočavanje sa bankrotom, prenosi agencija Frans pres.

"Biram manje bolnu opciju i snosim političke posledice toga, sa ciljem da koliko god je to moguće ograničim posledice po ekonomiju i naše gradjane", rekao je Anastasijades.

Azijske berze su po otvaranju zabeležile oštar pad akcija, usled strahovanja da bi dogadjaji na Kipru mogli rasplamsati dužničku krizu evrozone i pogoditi poverenje u posrnulim članicama poput Španije i Italije.

"Prisutan je osećaj da bi se kriza evra mogla vratiti i da bi moglo uslediti njeno širenje, zato je usedila ovakva reakcija tržišta", rekao je Šejn Oliver, vodeći ekonomista kompanije AMP Kepital iz Sidneja.

Anastasijades je sinoć obećao da će pokušati da ubedi evropske zemlje koje su nametnule stroge uslove da ograniče uticaj mera na male deponente.
U zamenu za dobijanje preko potrebnih 10 milijardi evra, Kipru je nametnut porez na sve depozite u domaćim bankama.

Time će depoziti na kojima se nalazi više od 100.000 evra biti oporezovani sa 9,9 odsto, dok će oni sa manjom sumom biti oporezovani sa 6,75 odsto.

Izvor: B92

 

EU: 20 mil. EUR za imidž Balkana

Beograd -- Evropska unija planira da uloži 20 miliona evra na marketinške kampanje za poboljšanje imidža balkanskih zemalja koje žele da se pridruže Uniji.


U tu sumu uključeno je i milion i po evra za promovisanje Hrvatske koja će od 1. jula postati 28. članica Unije. Nemački evroposlanik i izvestilac za Hrvatsku Bernd Poselt rekao je da proširenje kao tema nije popularno u EU, ali da Hrvatska ipak uživa ugled kao i druge zemlje-članice EU, preneo je sajt SETimes.

Cifre koje je objavio Hrvatski zavod za statistiku pokazuju da je 2012. godina bila najbolja godina za turizam od oružanog sukoba devedesetih, sa velikim porastom broja nemačkih turista.

"Ovde u Bavarskoj svako selo ima restoran i crkvu. Hrvati imaju reputaciju ne samo najboljih kuvara, nego i najboljih sveštenika", kaže Poselt.

Postoje, ipak i kritike. Direktorka hrvatskog "Jadranskog instituta za javnu politiku" Nataša Srdoč kaže da je u Hrvatskoj pokrenuta javna kampanja iako se zemlja nije bavila korupcijom.

"Presuda Ivi Sanaderu samo je mali udarac ogromnoj korupciji u Hrvatskoj", rekla je Srdočeva za SETimes.

Jedan od autora studije "Bremena Evropske unije" Filip Lerulf smatra pak da je ulaganje u poboljšanje imidža zapadnog Balkana zapravo bacenje novca.

"Ono sto Evropska komisija zove 'predrasude' zapravo je legitimno protivljenje proširenju Evropske unije", rekao je Lerulf.

Izvor: B92

ако нам ово непомогне ништа неће 

Nova kriza u evrozoni: Francuska ušla u recesiju, anemičan rast u Nemačkoj

Recesija je u evrozoni dodatno produbljena, pošto je u prvom tromesečju zabeležen pad od 0,2 odsto BDP-a, saopšteno je danas iz evropske kancelarije za statitiku Evrostata. Devet od 17 članica je sada na listi zemalja u recesiji, kojoj se takođe priključila i Francuska, navedeno je u saopštenju Evrostata, a prenosi agencija AP.

Evrozona beleži usporavanje od četvrtog tromesečja 2011. godine.
Najpre su samo periferne članice evrozone, kao što su Grčka i Portugalija, beležile pad, ali se "zaraza" sada proširila i na takozvane ključne članice bloka.
 
Francuska je ušla u recesiju nakon što je u prvom tromesečju tekuće godine zabeležila pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za 0,2 odsto, objavio je francuski Institut za statistiku i ekonomska istraživanja INSEE.
 
Tehnički, Francuska je u recesiji pošto je njen BDP opao u toku poslednja dva uzastopna kvartala, stoji u saopštenju koje prenosi "Parizjen".

Francuska vlada je, međutim, potvrdila prognozu rasta od 0,1 odsto za 2013, uprkos negativnom rezultatu u prvom tromesečju, očekujući pozitivni preokret u drugoj polovini godine. List podseća i da je kupovna moć francuskih domaćinstava u 2012. zabeležila rekordni pad od 0,9 odsto.
 
U Nemačkoj rast svega 0,1 odsto

Nemačka, najveća evropska ekonomija, zabeležila je anemičan rast na početku 2013. godine, jer je izuzetno hladno vreme zakočilo rast privrede, pokazuju danas objavljeni zvanični podaci.

Bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke porastao je za samo 0,1 odsto u periodu januar-mart, dok su analitičari očekivali snažniji oporavak od 0,3 odsto nakon usporavanja od 0,7 odsto u poslednjem kvartalu 2012. godine, pokazuju preliminarni podaci nemačke kancelarije za statistiku Destatis, a prenosi Frans pres.

"Ekstremno hladni vremenski uslovi su u najvećoj meri krivi za slab rast sa početka godine", navedeno je u saopštenju Destatisa.

"Prema našim podacima, jedini pozitivni impuls su domaćinstva koja su početkom godine povećala potrošnju", navodi se u saopštenju i dodaje da su u oblasti spoljne trgovine, uvoz i uzvoz značajno smanjeni.

Detaljniji podaci o privrednom rastu bi trebalo da budu objavljeni 24. maja.

Za razliku od većine svojih suseda, Nemačka je bila pošteđena najtežih posledica dužničke krize, iako je njen rast značajno usporio krajem prošle godine.

Vlada u Berlinu, Bundesbanka i ekonomski instituti, međutim, predviđaju da će se ekonomija ove godine vratiti na kolosek rasta.
 
Barozo: Francuska mora predstaviti pouzdan program reformi


Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da Francuska mora predstaviti pouzdan program strukturnih reformi, jer najnoviji podaci govore da je druga najveća evropska ekonomija skliznula u recesiju.

Barozo, koji će se kasnije danas sastati sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Briselu, rekao je da Francuska mora sprovesti reforme, ukoliko želi da od Evropske unije dobije dodatne dve godine za svođenje budžetskog deficita na granicu od tri odsto BDP-a, kao što je ranije obećala, prenosi Rojters.

Produženje tog roka biće odobreno samo "ako Francuska predstavi pouzdan program reformi kako bi bila u stanju da povrati konkurentnost", rekao je Barozo za radio "Evropa 1".

Preliminarni podaci, objavljeni danas, pokazuju da je francuska ekonomija ušla u recesiju, budući da je u prvom kvartalu 2013. privreda usporila za 0,2 odsto.

Izvor: Blic

ma neće propasti eu. plaše nas da bi odustali, ali "mi" smo uporni. na Zapadu se živi bajno, ove vesti su teoirje zavere. 

Mi bi bili srecni da zivimo samo deset puta gore nego na zapadu.

 Нови економски пад у еврозони
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
среда, 15. мај 2013.

Екомонија еврозоне забележила је пад у шестом кварталу заредом што је најдужа рецесија од 1995. године, саопштила је данас европска Служба за статистику (ЕУРОСТАТ).

У саопштењу се наводи да је економија еврозоне у периоду од јануара до марта била смањена за 0,2 посто.

То је нешто горе од 0,1 колико су предвиђали аналитичари и указује на разарајући утицај дужничке и банкарске кризе у еврозони.

Обећање Европске централне банке да ће откупљивати обвезнице влада држава у кризи уклонило је претњу распада еврозоне, али је криза, која је почела у Грчкој 2009. године погодила и богатије земље као што је Француска.

(Радио Слободна Европа)

Ne kaki... 

Šojble:Nećemo kritikovati Francusku

Berlin -- Nemačka neće javno kritikovati Francusku zbog njene ekonomske politike, izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
 

Iako postoje razlike između dve najveće evropske privrede oko podsticanja privrednog rasta i forsiranja štednje kao rešenje za dužničku krizu, kako kaže Šojble, neće doći do kritika.

"Mi zaista dobro sarađujemo i samo pozitivno govorimo jedni o drugima. Međusobno, govorimo otvoreno", odgovorio je Šojble na pitanje da li Nemačkoj ponestaje strpljenja zbog susedne zemlje.

Između Pariza i Berlina je nedavno došlo do tenzija, kada je Berlin istakao potrebu za "stezanjem kaiša" da bi privredni rast bio održiv. Pariz, sa druge strane, veruje da veća javna potrošnja može pokrenuti posustale evropske privrede.

Šojble je ranije podržao odluku Evropske komisije da se Francuskoj odobre dodatne dve godine da javni deficit spusti u granice EU od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Nećemo javno kritikovati Francusku", rekao je ministar, dodajući da će on i njegov francuski kolega Pjer Moskovisi sarađivati u poverenju sve dok su obojica na funkcijama.

Šojble je takođe rekao da ceni to što se Francuska obavezala da sprovede strukturne reforme u zamenu za duži rok za rezanje deficita, što nije bila laka odluka, imajući u vidu javno protivljenje takvom potezu u Francuskoj, kao i stavove sindikata.

Izvor: B92