Преузето са:  advance.hr

U Spaniji je nezaposlenost preko 28% 

"Ne možemo u EU - pravimo lirazonu"

Izvor: Tanjug

Ankara -- Turski premijer Redžep Tajip Erdogan nagovestio je mogućnost stvaranja valutne unije na osnovu lire, nacionalne valute te zemlje, objavio je Vol strit džornal.



Prema turskom premijeru, neke članice Evropske unije savetovale su vladi u Turskoj da naprave "lirazonu" i sam Erdogan se saglasio sa tom idejom.

"Ima članica EU koje kažu 'Mi smo protiv evra i nećemo u evrozonu'. Oni su nam čak savetovali 'Nemojte ni da pomišljate da ulazite u evrozonu, možete da napravite zonu turske lire'.

I da vam kažem, ja se slažem", rekao je Erdogan.

 Turska lira se tradicionalno smatrala slabom valutom i do nedavne denominacije Turcima je bilo normalno da plaćaju hleb i mleko milionima lira.

 Međutim, u poslednje vreme lira pokazuje dobro "zdravlje" - od početka godine ona je ojačala pet odsto prema dolaru, dok je prošle godine oslabila 20 odsto.

 Privreda Turske je poslednjih 10 godina ostvarila sjajan učinak, saglasni su domaći i strani ekonomisti.

 Zdrava makroekonomska strategija, kombinovana sa obazrivom fiskalnom politikom i velikim strukturnim reformama, integrisala je privredu zemlje u globalnu ekonomiju, stvarajući mnoge šanse za trgovinu i industrijsku saradnju.


Strukturne reforme transformisale su Tursku u demokratičniju i ekonomski stabilniju i dinamičniju zemlju, a uz makroekonomska poboljšanja i fiskalnu disciplinu, ekonomski rast je postao održiv.

 Stopa rasta privrede Turske u 2011. od 8,5 odsto je bila druga po veličini u svetu (posle Narodne Republike Kine), a ove godine se očekuje da dostigne gotovo šest odsto čime bi BDP izneo 817 milijardi dolara.

 Inflacija jedino pomalo kvari ovu idilu pošto sada iznosi 8,6 odsto, ali je i to neuporedivo bolje od 71,6 odsto, kolika je bila u proseku u periodu 1995-2001.

 Značajna poboljšanja u kratkom vremenskom periodu svrstalo je Tursku među ekonomije u izuzetnoj ekspanziji.

 Turska je postala sedma po veličini ekonomija u Evropi i 16. u svetu po BDP, mereno paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama) u 2011, koji je izneo gotovo 1,29 biliona dolara, ili 17.499 po stanovniku.

Trenutno se u svetu razmatra nekoliko varijanti stvaranja regionalnih monetarnih unija, po primeru evrozone. Duže vreme su trajali pregovori da ruska rublja bude jedinstveno sredstvo plaćanja za Rusiju i Belorusiju, a arapske zemlje u Persijskom zalivu su nekoliko puta pokretale pitanje zajedničke valute.Nijedan od ovih projekata još nije realizovan.

Podaci OECD kazuju da će se privreda Turske u periodu 2011-2017. najbrže razvijati među članicama tog bloka razvijenih zemalja sa prosečnom stopom rasta od 5,7 odsto i da će nominalni BDP po glavni stanovnika dostići u 2016. preko 14.500 dolara.

“Turska planira da udje medju 10 vodećih privreda sveta, i ostvari BDP od dve biliona,poveća godišnji izvoz na 500 milijardi i ostvari spoljnotrgovinsku razmenu od milijardu dolara,” kazao je Tim Rid, regionalni direktor u banci HSBC.

 Takav cilj je premijer Redžep Taip Erdoan postavio za 2023, stotu godišnjicu osnivanja Republike, ali Ekzakibaši i njemu slični privrednici smatraju da će za to domaća privreda morati da postigne daleko više od sklapanja i izgradnje na osnovu tudjih projekata.

 U isto vreme turska javnost i mediji različito reaguju na ideju stvaranja lirazone.


List Sabah piše da poslovni svet podržava premijera, dok je Milijet pomenuti projekat nazvao ludilom.

 Kako primećuje američki list, analitičari, uključujući i turske, ne smatraju ideju "lirazone" realnom.

 Potencijalno, lirazoni bi mogli da se pridruže samo Azerbejdžan i irački Kurdistan, ali i za njih bi takav potez bio izuzetno težak.

 Stav premijera podržao je ministar ekonomije Zafer Čaglajan, koji je istakao da ne treba misliti da je izjava premijera data bez smisla.

Izvor: B92

preuzeto sa: b92.net

Banke povukle 70 mlrd. $ iz regiona

Beč -- Velike zapadne banke su od sredine prošle, do sredine ove godine povukle iz istočne Evrope oko 70 milijardi dolara (55 milijardi evra).

To pokazuju podaci koje je objavila Banka za međunarodna poravnjanja (BIZ) sa sedištem u Bazelu.

To odgovara, kako prenose Handelsblat i Noje Ciriher Cajting pozivajući se na analizu “Bečke inicijative”, oko 4 odsto privredne performanse u istočnoevropskim zemljama.
Činjenica je da je praksa da zapadne banke velikim svotama finansiraju svoje sestrinske banke u istočnom zemljama. Banke iz Italije, Austrije i Nemačke dominiraju bankarskim tržištima u većini zemalja istočne Evrope. U mnogim zemljama poput Češke, Rumunije ili Slovačke one drže udeo od čak 70 odsto.
Pošto zapadne banke na svom domaćem tržištu moraju povećati sopstveni kapital one povlače novac iz istočne Evrope, a jedan deo je povučen i iz Mađarske, prenose mediji. "To povlačenje kapitala se nastavlja“, upozorava Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD u izjavi „Handelsblat-u“.
Istočnoevropske zemlje moraju da se prilagode tome da je novac zapadnih banaka trajno povučen i da se neće vratiti, dodao je on.

Mađarska ponajviše oseća povlačenje kapitala, jer prema podacima BIZ-a za godinu dana ova zemlja je izgubila oko 18 milijardi evra, što je 4 odsto brutonacionalnog proizvoda. U četirti puta većoj Poljskoj su strane banke povukle 18 milijardi evra, što je 3,9 odsto bruto-nacionalnog proizvoda.

I druge istočnoevropske zemlje su pogodjene povlačenjem kapitala. Iz Slovenije je povučeno oko 5 milijardi evra, što je skoro deset odsto brutonacionalnog proizvoda.

Iako banke opisuju svoje aktivnosti povlačenja sredstava kao umerene, Noje ciriher cajtung ističe da one nisu beznačajne. Posle četiri kvartala stalnog povlačenja sredstava od strane banke-majke region istočne i jugoistočne Evrope je izgubio sredstva u visini od 4,1 odsto bruto-nacionalnog proizvoda.

U Mađarskoj i Sloveniji, dve zemlje regiona koje zadaju brigu EU, povučeni kapital iznosi izmedju 10 i 15 odsto brutonacionalnog proizvoda, u Bugarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji i Srbiji on je izmedju 5 i 10 odsto.
Istovremeno došlo je do smanjenja odobrenih kredita, pošto je u poslednjih 12 meseci rast u ovoj oblasti iznosio svega 1,3 odsto.
Eksperti ukazuju da se i potražnja smanjila, tako da na to nije uticala samo umanjena spremnost na davanje kredita od strane zapadnih banaka.

------------------------------------------------------

Sutra cu se vratiti na ovaj tekst i malo ga dopuniti.

Novac se povlaci iz opticaja, povlaci u maticne zemlje da bi se tamosnja privreda finansirala po niskim kamatama.


Kroz investicije, banke iz zapadne Evrope, u fazi velike kreditne ekspanzije (velik priliv novca u drzave istocne Evrope), nude mogucnost zaduzivanja po relativno niskim (povoljnim) kamatama. Medjutim, kada dodje vreme za naplatu kredita, kamate rastu i novac se povlaci iz opticaja.

Jedino u fazi kreditne ekspanzije, odnosno investicija, subjekti neke drzave mogu da profitiraju. Sav novac tada postaje neciji profit, a moze da bude i prihod drzave od poreza. To je ona dobro poznata faza, kada se ekonomski "strucnjaci" hvale jos jednom pobedom u nizu, faza kada BDP raste, a puni se i PDV. Sve ovo je kratkog daha, jer kada dodje vreme za naplatu, pokrecu se jos vece krize nego sto su bile pre investicijskog buma.

To je "slobodno trziste"! Parola: "ko koga zajebe!"

Da li iko postavlja pitanje: Kako je moguce da Nemacka privreda u vreme najvece krize belezi najveci rast i zaposlenost? Da li se zna da je 75% bivsih visokih oficira SS-a, posle Drugog svetskog rata, radilo za Nemacke tajne sluzbe?

Francuska bomba koja preti evru

Izvor: Tanjug

Pariz -- Londonski nedeljnik Ekonomist je najnovijem broju nazvao Francusku "tempiranom bombom u srcu Evrope".



"Kriza bi mogla da pogodi Francusku već sledeće godine", upozorio je ugledni konzervativni magazin, uz podnaslov "Razlozi da Francuska postane najveća pretnja jedinstvenoj evropskoj valuti", prenela je francuska novinska agencija AP.

Ekonomist okrivljuje francuskog predsednika Fransou Olanda i premijera Žan-Marka Eroa za odlaganje ključnih reformi, navodeći da "ni Oland ni Ero izgleda nisu dovoljno hrabri lideri da bi nametnuli reforme uprkos opštem protivljenju".

 Ipak, izgleda da nova socijalistička vlast u Francuskoj razume koliko je ozbiljna ekonomska situacija u Evropi i koliko su potrebne reforme koje će privredi dozvoliti da bude konkurentnija na globalnom nivou, takođe piše list, izražavajući, međutim, zabrinutost da su "te nedavne promene zakasnele i nedovoljne".

 Duga lista francuskih problema uključuje ekonomiju u stagnaciji, visoku nezaposlenost, ogroman trgovinski deficit i javni sektor koji obuhvata gotovo 57 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je "najveći nivo u evrozoni", upozorava list.

 Poslovna atmosfera se, kako navodi Ekonomist, pogoršala nakon "niza levičarskih mera, uključujući porez na najviše dohotke od 75 odsto, uvećane poreze za kompanije, kao i delimično sniženje prethodno podignute starosne granice za odlazak u penziju".

 Istovremeno, "ni elita ni glasači nisu još spremni da prebace veći suverenitet (na institucije Evropske unije), kao što nisu spremni ni na duboke strukturne reforme", ocenio je nedeljnik.

 Iako Oland pokreće mere koje njegovu zemlju treba da učine konkurentnijom, "Francuska gađa u pokretnu metu, jer sve zemlje evrozone sprovode strukturne reforme, i to uglavnom brže i obimnije od Francuske", navodi list.

"Međunarodni monetarni fond je nedavno upozorio da Francuska rizikuje da ostane iza Italije i Španije. Oland nema mnogo vremena da deaktivira tempiranu bombu u srcu Evrope", zaključuje Ekonomist.

Izvor: B92

Nemačka snažnija, Evropa sve slabija


GNEV koji se izlio ulicama 23 zemlje Evropske unije, kao i bure nezadovoljstva zbog posete nemačke kancelarke Angele Merkel krizom poharanim južnim članicama bili su živa potvrda onoga što je u maju brojkama o "evropskom čvoru" govorilo istraživanje istraživačkog centra "Pju". Zabrinutost građana Evrope zbog ekonomskih nedaća, nezaposlenosti, beskonačne štednje, prelila se najpre u nepoverenje u dobrobiti ekonomske integracije, da bi se potom pretočila u otvorene izraze nezadovoljstva, praćene sukobima s policijom. Ljuti zbog stalnih zahteva za stezanje kaiša, bez jasnih znakova da se stvari kreću nabolje, demonstranti su uprli prst:

- Adolf Merkel! Naci-Merkel, odlazi! - odzvanjalo je ulicama Grčke, Španije i Portugalije tokom posete nemačke kancelarke.

Merkelova tvrdi da je nisu "naročito uznemirile" nacističke aluzije, tvrdeći da ljudi imaju pravo da slobodno izraze mišljenje. No, zbog čega su demonstranti baš na ovaj način "izražavali mišljenje"?

- Nemački pristup krizi je prilično direktan, reklo bi se tvrda ljubav - primećuje Džejkob Fank Kjerkegor iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.

On objašnjava da je najjača ekonomija Evrope "u potpunosti spremna da pruži značajnu finansijsku podršku drugim zemljama zone evra, ali samo u zamenu za fiskalne mere štednje i strukturne reforme, kao i opredeljenost za dublje političke integracije u oblasti evra":

- To je pristup koji je, uglavnom, u saglasnosti sa zahtevima Evropske centralne banke s kojom je Nemačka u snažnoj vezi po ovom, kao i mnogim drugim, pitanjima - kaže on.

Demonstranti, međutim, ne misle da je to pravi put i Merkelina putovanja jugom Starog kontinenta koje "Fajnenešel tajms" naziva "spasilačkim turizmom", dočekuju nacističkom ikonografijom. Vodeći portugalski poslovni list "Diario ekonomiko" optužio je Merkelovu da strogim merama štednje gura, zapravo, zemlju u duboku recesiju:

- Merkelova je napravila od Portugalije ekonomskog Frankenštajna - tvrdi list.

Kada se razgrne zavesa parola i uličnog gneva, u prvi plan izbija suštinski problem - podela Evrope zbog načina spasavanja kontinenta od dužničke krize. Samo raspoloženje većine Nemaca, pokazuje istraživanje centra “Pju”, podražava zvanične pozicije Berlina. Oko 60 procenata ih je uvereno da su im evropske integracije donele dobro. Ostatak kontinenta, međutim, izražava skepsu gotovo do tačke "pucanja" nemačko-francuske "osovine" Evropske unije. Berlin zahteva stroge mera štednje, Pariz želi podsticaj merama za rast:

- Raniji procesi evropskih integracija i institucija bili su odraz političke vizije ujedinjene Evrope, koja je proizlazila iz francusko-nemačkog kompromisa. Sadašnje integracije proizlaze iz političke, ekonomske i finansijske nužnosti. Zona evra treba da reformiše institucije kako bi preživela. U tom procesu, manje je očigleno da Francuska i Nemačka moraju da se saglase... Uticaj Francuza postaje sve slabiji, dok Nemačka postaje neka vrsta "veto-igrača" u Evropi. Nemačka ima viziju kuda želi da vodi evrozonu... i francusko-nemački odnos postaje, stoga, sve manje važan. Nemačka će biti sve dominantnija - predviđa Kjerkegor.

To se ne događa bez otpora. Gnev iskazan u zemljama juga Evrope bio je tek nukleus nezadovoljstva koje se širi Unijom. Na scenu su stupile društvene mreže. Na "Fejsbuku" je grupa koju su oformili levičarska opozicija, sindikati i građanske grupe podigla glas protiv Merkeline posete. Pridružili su im se intelektualci i umetnici, koji su potpisali otvoreno pismo postavljeno na internet, u kojem su kancelarku okarakterisali kao "nepoželjnu osobu". Protest je ubrzo prevazišao virtuelni svet kompjutera, izlivši se na ulice:

- Hitlere, idi kući! - uzvikivali su u Lisabonu.

Nevolje za pojedine evropske lidere koji slede put rešavanja krize po meri Berlina nastaju u zemljama čiji građani misle drugačije. Istraživanje Centra “Pju” pokazuje da čak 70 odsto Grka, 63 procenta Francuza, 61 odsto Britanaca, 59 procenata Čeha i polovina Španaca smatra da je ekonomska integracija Evrope oslabila njihove ekonomije. Sada to iskazuju i na ulicama.

Izvor: Novosti

Grčka:Uradili smo sve što smo mogli

Brisel -- "Grčka je uradila ono što je trebalo i ono što se obavezala da će uraditi", rekao je premijer Grčke, Antonis Samaras. 

"Naši partneri, zajedno sa MMF-om, dužni su takođe da urade ono što su preuzeli na sebe. Od uspešnog okončanja ovih napora narednih dana, ne zavisi samo budućnost naše zemlje, već i stabilnost celokupne evrozone. Bilo kakve tehičke teškoće u pronalaženju tehničkog rešenja, ne opravdavaju bilo kakvu nemarnost ili kašnjenje", rekao je on.

Neuspeh ministara finansija evrozone da na samitu u Briselu noćas postignu dogovor o isplati sledeće tranše pomoći Grčkoj ugrožava stabilnost čitavog bloka, upozorio je grčki premijer Antonis Samaras.

Ministri finansija 17-člane evrozone sinoć nisu uspeli da na vanrednom sastanku postignu dogovor kojim bi bila odblokirana isplata sledeće tranše pomoći Grčkoj, neophodne da bi ta zemlja izbegla bankrot, ali su saopštili da će se u istom cilju ponovo sastati početkom sledeće sedmice.

Ministri Evrogrupe su u saopštenju objavljenom po okončanju razgovora kasno sinoć naveli da dogovor nije postignut i da će se ponovo sastati u ponedeljak, 26. novembra, "zbog daljeg tehničkog rada na nekim elementima paketa pomoći".

Pre početka sastanka, ministri su izražavali uverenje da će dogovor o isplati tranše pomoći Grčkoj od 31,2 milijarde evra biti postignut, kao i da će biti rešen spor sa MMF-om oko toga kako vratiti na pravi put privredu te prezadužene zemlje.

Razgovori su, međutim, 12 sati kasnije okončani saopštenjem u kojem se samo navodi da je "postignut napredak u osmišljavanju paketa delotvornih inicijativa koje imaju za cilj da značajno doprinesu održivosti grčkog javnog duga".

"Ostvaren je neki napredak, ali moramo da uradimo više", izjavila je po okončanju sastanka izvršna direktorka MMF-a, Kristin Lagard.

Pozitivan stav je imao i francuski ministar finansija Pjer Moskovisi, koji je rekao da je evrozona "za dlaku" od postizanja dogovora o isplati pomoći zvaničnoj Atini.

Izvor: B92

Legenda