Merkel: Kriza evra još nije gotova


Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da kriza u zemljama evrozone “još nije gotova” već je samo u jednoj “od svojih faza”.

“Ne možemo reći da je kriza završena, i dalje smo u nekim različitim fazama krize”, rekla je Merkelova.

Nemačka privreda nije bila na lošem putu, rekla je ona, dodajući da je Evropa “na apsolutno odlučujućoj tački”.

Merkelova je do sada oklevala da popusti pred međunarodnim pritiskom i poveća nivo dva fonda za finansijski spas Evrope, koji su trenutno ograničeni na 500 milijardi evra, pozivajući se na aktuelne uslove pozajmljivanja za Italiju i Španiju.

Odluka o jačanju sistema zaštite odnosno povećanje sredstava na 750 milijardi evra verovatno će biti donesena narednog vikenda u Kopenhagenu, u Danskoj, tokom neformalnog sastanka ministara finansija EU.

SAD, takođe, traže povećanje sredstava pomoći kao preduslov za dodatna sredstva Međunarodnog monetarnog fonda.


Izvor: B92

E to je vec spomenik "Burek" foruma 

Merkel: Podrška Grčkoj, zauvek


Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da bi bila "katastrofa" dopustiti Grčkoj da zbog svojih dužničkih problema napusti evrozonu.

Pred zvaničnom Atinom, koja je zbog prezaduženosti morala dva puta da traži međunarodnu finansijsku pomoć, je "dug i težak put" oporavka, ali bi bila "ogromna politička greška dopustiti Grčkoj da napusti" zonu evra, istakla je Merkelova u intervjuu britanskoj televiziji BBC, a prenela je agencija AFP.

"Doneli smo odluku da budemo u monetarnoj uniji. Ali to nije bila samo monetarna, nego i politička odluka. Bilo bi katastrofalno kad bismo sad rekli jednoj od zemalja koja je odlučila da nam se pridruži: 'Više vas ne želimo", navela je nemačka kancelarka.

Nemačka kancelarka je u intervjuu u emisiji "NJuznajt" ponovo istakla podršku snažnom prisustvu Britanije u EU, uprkos tome što je premijer te zemlje, Dejvid Kameron, u decembru odbio da potpiše sporazum o fiskalnoj disciplini. "Britanija treba da zna da Nemačka želi jaku Britaniju u EU, što je bio slučaj dosad, a biće i ubuduće", rekla je Merkelova.

Ona je dodala da "ni ugovori Evropske unije ne dopuštaju takvu mogućnost, a kad bi se to ipak dogodilo, ljudi širom sveta bi se pitali ko je sledeći, a evrozona bi bila znatno oslabljena".

"Grčkoj ćemo jasno poručiti da ako žele da budu deo zajedničke monetarne unije moraju da urade svoj domaći zadatak. Ipak, mi ćemo ih uvek podržavati", navela je Merkelova.

Zvaničnoj Atini je nedavno odobren drugi paket međunarodne pomoći vredan 130 milijardi evra, za koji Nemačka izdvaja više od bilo koje druge članice evrozone, što je razljutilo mnoge nemačke gradjane i političare.

Na pitanje novinara kako vidi budućnost Grčke, Merkelova je izjavila da "ta zemlja i dalje ima velike slabosti, ali pokušava da ih prevlada, bilo da se radi o administraciji ili konkurentnosti njihove poslovne zajednice. To će biti dugačak i naporan put".


Izvor: B92

Monti za dužničku krizu krivi Nemačku i Francusku

- Koreni evropske dužničke krize delimično leže u neodgovornom rukovođenju Nemačke i Francuske evrozonom, u vreme kada je monetarni blok tek formiran, smatra italijanski premijer Mario Monti.

On je rekao da je to što se dva najveća igrača evrozone nisu pridržavala fiskalnih pravila pružilo loš primer ostatku kontinenta, prenela je agencija AFP.
 

"To je priča iz 2003, kada je evro još bio 'beba'. Nemačka i Francuska su bile zemlje koje su olako tretirale javni deficit i dug", poručio je premijer Italije.
 

Poštovani tehnokrata, koji je u novembru na čelu treće po veličini evropske privrede zamenio milijardera i medijskog magnata Silvija Berluskonija, rekao je da je nepoštovanje pravila koje godišnji budžet ograničava na tri odsto bruto domaćeg proizvoda dovelo do problema.
 

On je naveo da su, uprkos preporukama, ministri EU odlučili da ne kazne Francusku i Nemačku za prekoračenje limita deficita.
 

"Tako su dve najveće zemlje evrozone imale deficit uz saučesništvo Italije, koja je tada predsedavala Savetom ministara EU. Naravno, ako 'otac i majka' evrozone krše pravila, ne možete očekivati da će ih... (zemlje kao što je) Grčka poštovati", ocenio je Monti, koji je bio član Evropske komisije početkom 2000-ih, kada je ona predložila sankcije za zemlje koje prekorače javni deficit.
 

Evropski savet, sastavljen od izabranih političara, stavio je veto na preporuku Komisije.

Izvor: Blic

Teški dani za Telekom Italije


Rim -- Najveći italijanski telefonski operater, "Telekom Italija", objavio je da je u 2011. zabeležio neto gubitak od 4,7 milijardi evra.

Kompanija je zbog pogoršanja ekonomskih izgleda bila primoran na otpis unutrašnje vrednosti preduzeća na domaćem tržištu u iznosu od 7,3 milijarde evra, prenela je francuska novinska agencija AFP

"Otpis unutrašnje vrednosti preduzeća je bio neophodan zbog pogoršanja makroekonomskih izgleda i uslova na finansijskih tržištima," navedeno je u saopštenju izvršnog direktora Franka Bernabea.

Direktor Bernabe je, međutim, poručio kako "ovaj otpis nema finansijske posledice i neće uticati na planove smanjenja duga grupacije".

Bernabe je rekao da rezerve od sedam milijardi evra "omogućavaju da, uprkos gubitku, sledimo politiku dividendi koja je objavljena u planu za period od 2012-2014", rekao je on.

Italijanski gigant nastoji da smanji dug koji dostiže 30 milijardi evra.

Ova kompanija je opisala 2011. kao "tešku godinu za međunarodnu ekonomiju, ali još težu za Italiju."


Izvor: B92

e miki, to je dug - 30 milijardi evra za samo jednu firmu! a mi kukamo sto nam cela drzava duguje bednih 20 milijardi.

Радослав Сикорски: ЕУ би могла да се распадне, САД да напусте НАТО а Пољаци да се боре са Русијом

Брисел - Шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски у говору пред посланицима у Варшави представио је „црни сценарио“ за ЕУ и НАТО. Док се лидери ЕУ својски труде да убеде јавност да су најгори дани финансијске кризе прошлост, Сикорски истиче да би ЕУ могла да се распадне, а САД напусте НАТО, те би у том случају Пољска била остављена на цедилу да се сама „бори са Русијом“.

Наглашавајући да су САД много више заинтересоване за Пацифик него Европу и да чланице Уније постају све себичније, Сикорски предвиђа потпуно урушавање идеје о отвореним границама и тржишту рада, смањивање финансирања буџета ЕУ и важних пројеката попут Европске спољне службе, пише ЕУОбзервер.

Сикорски даље тврди да ће САД, заморене шкртошћу Европе када је реч о финансирању одбране, али и због њене „опште неефикасности“, напустити НАТО. Постзападни вакум испуниће Русија на Истоку и Кина у Азији. Транзиционе кризе биће настављене у арапском свету, а Европа неће још дуго представљати добар пример. „И где је Пољска у овој црној визији“, пита се Сикорски и одговара „остављена на периферији Европе заглибљена у летаргији, да се бори са недовршеном модернизацијом, лишена солидне основе за националну безбедност“.

Пољски министар је указао да је веома ризично дати суверенитет Бриселу да створи трајну политичку унију. Упркос свему, како је рекао, Варшава и даље жели да се прикључи еврозони, али да „расипничке земље попут Грчке морају платити цену за своје лоше понашање“.

Министар је навео да је Немачка најважнији пољски партнер у Европи, захваљујући обиму трговинских односа, али све више и због сличне економске културе и политичке концепције. САД су „наш најважнији партнер“, тврди Сикорски и додаје да ће Пољска радити у правцу историјског помирења са Русима, „мада је извлачење Украјине из руске сфере утицаја већи приоритет“.

Француска је, према речима Сикорског, почела да признаје пољски допринос стварању јачег европског руководства. Указао је да Пољска ради раме уз раме са Шведском када је реч о реформисању постсовјетских земаља, док је био врло оштар према Британији и Мађарској. Варшава је, каже Сикорски, разочарана чињеницом да Британци не желе да учествују у стварању заједничких одбрамбених снага ЕУ. Што се тиче Мађара, наводи пољски министар, због десничарења премијера Орбана, они сносе сву одговорност за репутацију читавог региона.

(Данас)

http://www.nspm.rs/hronika/radoslav-sikorski-eu-bi-mogla-da-se-raspadne-sad-da-napuste-nato-a-poljaci-da-se-bore-sa-rusijom.html

Merkel: Grčka na putu da prebrodi dužničku krizu


Berlin - Grčka ima šansu da prebrodi svoju dužničku krizu pošto su evrozona i privatni kreditori vlade u Atini dogovorili restruktursanje grčkog duga, ali "ima još dosta puta da pređe" dok to ne ostvari, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.

- Grčka sada ima šansu... Ona još ima dosta puta da pređe, mada je već prešla priličnu razdaljinu - ukazala je Merklova za češki dnevnik "Lidove novini" pred posetu Pragu 3. aprila.


- Parlament Grčke je odobrio stroge mere štednje, kao što je kresanje minimalne plate, tako da može da konkuriše susednim zemljama, na primer, u turizmu - rekla je nemačka kancelarka i dodala da su to izuzetno teške političke odluke "koje mnogo ceni i koje će vremenom uroditi plodom".


Merkelova je istakla da želi da Grčka ostane u evrozoni jer bi njen izlazak "imao ozbiljne posledice", uključujući domino efekat koji bi moga da izazove sumnje u drugim zemljama, prenela je francuska novinska agencija AFP.


Kancelarka je ranije izjavila da neće iskoristiti posetu Pragu za razgovor o odluci Češke da ostane van sporazuma Evropske unije (EU) o fiskalnoj disciplini, koja zajedno sa Velikom Britanijom, nije potpisala taj fiskalni pakt.
 

Tom sporazumu se protivi najjača partija u vladi Češke, Građanska demokratska partija premijera Petra Nečasa, sa kime će se Merkelova sresti u utorak.


Nečas je protiv fiskalnog pakta jer nije jasno postavio plafon za vladin dug od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda i nije osigurao da na sastancima evrozone učestvuju i clanice EU koje i dalje koriste nacionalne a ne jedinstvenu valutu.
 

Merkelova je u pomenutom intervjuu rekla da Cceška "nije izolovana" zbog toga što se nije priključila sporazumu o pooštravanju fiskalnih propisa.

Izvor: Blic

Rubini: Vreme je za kraj evrozone

Ugledni američki ekonomista Nuriel Rubini kaže da evropske zemlje "žive u disfunkcionalnom braku" i treba da priznati da je vreme za razvod.

Evropska centralna banka je pomogla likvidnost banaka i iako je to poboljšalo kreditne uslove u Evropi, tako nešto ne može da reši strukturne probleme evropskih ekonomija, napisao je on za Fajnenčel tajms.

Rubini ponovo upozorava da će "periferne države" poput Grčke, Italije, Portugala i Irske možda morati da napuste evro i dodaje da će države koje napuste evrozonu uživati prednosti jefitnije valute što bi njihov izvoz moglo da učini konkurentnijim.

"Zemlje koje napuštaju evrozonu moraju se iz rasta zasnovanog na zaduživanju transformisati u rast zasnovan na izvozu i prihodu", smatra Rubini

On objašnjava da će "podela možda biti teška, ali i to je bolje nego insistirati na lošem braku".


Izvor: B92

Irci bojkotuju antikrizni porez


Bezmalo polovina stanovnika Irske odbila je da plaća specijalni porez koji je vlada uvela u okviru borbe sa dužničkom krizom.

Do 31. marta, kada ističe krajnji rok za plaćanje poreza, ovaj namet je izmirilo oko 805.000 irskih domaćinstava od registrovanih 1,6 miliona, objavio je EUobserver.


Vlada Irske je uvela porez u 2012. godini shodno zahtevima Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji su toj zemlji 2010. godine dodelili finansijsku pomoć od 85 milijardi evra.


Novi porez je od samog počeka izazvao nezadovoljstvo stanovništva, pošto njegova visina ne zavisi od prihoda domaćinstava. Devet članova irskog parlamenta je pozvalo na bojkot tog poreza, ali onima koji odbiju da ga izmire prete kazna i sud.


EUobserver navodi da su se irske vlasti našle u nezavidnoj situaciji. Prosle nedelje je objavljeno da je ekonomija zemlje ponovo skliznula u recesiju. U trećem kvartalu 2011. godine, bruto domaći proizvod (BDP) Irske je opao za 1,1 odsto, a u četvrtom za još 0,2 procenta.


Sem toga za 31. maj je zakazan referendum o novom budžetskom sporazumu evrozone, koji predviđa strožu fiskalnu politiku. Ukoliko se Irci izjasne protiv tog sporazuma, zemlja bi mogla da ostane bez dalje finansijske pomoći iz antikriznih fondova EU.

Izvor: Blic