Nisu voleli što se Jugoslavija svojevremeno zadužila, pa su je razbili, a vidim evo i sada oni upali u istu zamku. 

A Jugoslavija tada nije ni pola dugovala kao što sada duguju neke zemlje.

То је немогуће!
ГраЏани купујте коњушарско!

Junker: Prestanite s ponižavanjem grčkog naroda


Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker odbacio je danas sugestije da će Grčkoj možda biti potreban i treći paket finansijske pomoći, ističući da je "vreme da se prestane sa ponižavanjem grčkog naroda".
Junker: Sa grčkim prijateljima treba uraditi sve što je potrebno

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble jedan je od zvaničnika koji su upozoravali da će Atini možda biti potreban još jedan paket pomoći, kako bi se spasila sa ivice bankrota i osigurala da javni dug do 2020. godine padne na 120,5 odsto od bruto domaćeg proizvoda.


"Potrebno je prvo proučiti drugi program, treba učiniti sve da bude primenjen pod pravim uslovima. Prestanimo ponižavati grčki narod", rekao je Junker poslanicima Evropskog parlamenta tokom diskusije o ekonomiji.


On je dodao da "treba sa grčkim prijateljima učiniti sve što je potrebno".


Papadimos: Ništa od komesara, novi program sprovodiće Grci
Papadimos i Barozo


U međuvremenu, premijer Grčke Lukas Papadimos odbacio je pozive za postavljanje specijalnog komesara Evropske unije koji bi upravljao reformama koje treba da sprovede Grčka u zamenu za pomoć za spasavanje.


"Novi ekonomski program Grčke sprovodiće grčka vlada i grčki zvaničnici", rekao je Papadimos posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.


"Pozdravljamo podršku Evropske komisije, samih komesara i mislim da je to dovoljno... za osiguranje efikasnog sprovođenja tog programa", rekao je on.

 

Junker je ranije predložio da bude postavljen specijani komesar koji bi nadgledao "rekonstrukciju" grčke ekonomije, što je najnoviji znak gubitka poverenja u kapacitet Grčke da ispuni svoje obaveze.


Hitno preusmeravanje

Papadimos je sa Barozom razgovarao o hitnom preusmeravanju oko 7,7 milijardi evra iz budžetskih fondova EU, obećanih za Grčku do 2013, u paket za spasavanje, radi otklanjanja socijalnih posledica bolnih odluka koje je donela Atina. Barozo je ukazao da će EU učiniti sve što može kako bi pomogla Grčkoj da povrati rast, počevši sa 20 milijardi evra neiskorišćenih strukturalnih fondova do 2013.

Izvor: Blic

Španija perjanica nezaposlenosti EU




Brisel -- Stopa nezaposlenosti u 17 zemalja koje kao valutu koriste evro je u januaru porasla na rekordnih 10,7 odsto, pokazuju podaci zavoda za statistiku EU, Evrostata.

U saopštenju se navodi da je u evrozoni u januaru bilo nezaposleno 16,9 miliona ljudi, što je 1,4 miliona više u odnosu na isti mesec 2011. godine, prenela je agencija AFP.

Podaci za čitavu EU, koja broji 27 članica, pokazuju da je stopa nezaposlenosti u januaru porasla na 10, 1 odsto sa deset odsto iz prethodnog meseca i 9,5 odsto iz januara 2011. godine.

Kad je reč o broju nezaposlenih na području Unije, on je u januaru iznosio 24,3 miliona, što je 191.000 više nego u decembru 2011. i 1,48 miliona više u odnosu na januar 2011.

Među članicama evrozone, najvišu stopu nezaposlenosti je u januaru ponovo imala Španija, od 23,3 odsto, a sledi prezadužena Grčka sa 19,9 odsto. Najnižu stopu su istovremeno imale Austrija (četiri odsto), Holandija (pet odsto) i Luksemburg (5,1 odsto).

Evrostat je danas takodje saopštio da je stopa inflacije u evrozoni u februaru porasla na 2,7 odsto sa januarskih 2,6 odsto. To je već 15. mesec zaredom da je inflacija u 17-članoj zoni evra viša od cilja Evropske centralne banke od nešto ispod dva odsto, koji garantuje cenovnu stabilnost.


Izvor: B92

Evropske države potpisale fiskalni sporazum


Brisel - Lideri 25 evropskih zemalja potpisali su danas novi sporazum namenjen sprečavanju gomilanja ogromnih dugova u 17 zemalja evrozone, da bi predupredili ponavljanje krize slične trenutnoj kroz kroju prolazi evropska monetarna unija.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, koji je nadgledao proces potpisivanja, izjavio je da će sporazum obezbediti da "ekonomska i monetarna unija konačno hoda na dve noge", prenela je agencija AP.


Od 27 zemalja EU, samo su Britanija i Češka odlučile da ne potpišu ugovor.Čelnici država i vlada evrozone nadaju se da će im sporazum pomoći da prevaziđu dvogodišnju dužničku krizu. Međutim, sve države potpisnice sada treba da ratifikuju sporazum kod kuće, što je proces koji bi na nekim mestima mogao da naiđe na poteškoće. Irska je već najavila referendum.


Sporazum će stupiti na snagu kada ga ratifikuje 12 od 25 država, a državama koje to ne budu učinile biće uskraćen pristup fondu za spas, Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM) koji u julu treba da pocne sa radom.


Prema fiskalnom sporazumu, države koje oštre budžetske propise ne unesu u svoje zakonodavstvo biće izvedene pred Evropski sud pravde.


Svega nekoliko od 25 zemalja koje su potpisale sporazum ima deficit ispod granice EU od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a prema takozvanom "zlatnom pravilu" novog ugovora, strukturni deficit država treba da bude ograničen na 0,5 odsto BDP-a.

Izvor: Blic

Ovo je vrlo povoljno po nas ulazak u EU 

Španija: Bez posla oko 5 mil. ljudi


Madrid -- Špansko ministarstvo rada saopštilo je da je broj nezaposlenih u februaru porastao za oko 112 hiljada, što znači da je bez posla 4,7 miliona ljudi.

U odnosu na februar prošle godine, broj nezaposlenih porastao je više od 400 hiljada. Stopa nezaposlenosti u Španiji iznosi 22,9 odsto i najviša je u 17-članoj evrozoni.

U četvrtom se tromesečju španska privreda je u padu i očekuje se da će u tekućem ponovo upasti u recesiju, koja se definiše kao dva uzastopna tromesečja pada aktivnosti.

Nova vlada desnog centra na čelu s Narodnom strankom uvela je niz reformi u očajničkom pokušaju da oživi privredu, ali priznaje da će nezaposlenost verovatno nastaviti da raste u ovoj godini.

Ministarstvo je u najnovijem saopštenju objavilo da se ukupan broj osoba koje primaju naknadu za nezaposlenost popeo od februara prošle godine za više od 400.000.



Izvor: B92

Kreditni rejting Grčke na predbankrotnom nivou


Njujork, Atina - Američka rejting agencija "Mudis" snizila je suvereni rejting Grčke na predbankrotni nivo "C", sa prethodnog "Ca", objavljeno je danas u Njujorku.

 

Rojters navodi da je "Mudis" treća kreditna agencija koja je krajem prošlog i početkom ovog meseca snizila suvereni kreditni rejting Grčke, uprkos činjenici da je Atini ove sedmice odobrena prva tranša novog spasonosnog zajma EU za namirivanje dužničkih obaveza.


Početkom ove sedmice je i rejtinška agencija "Standard i purs" takodje snizila rejting Grčke do nivoa "selektivnog bankrota", a prošle nedelje se oglasila i treća rejtinška agencija " Fič" koja je takodje umanjila grčki kreditni rejting.
 

Zemlje članice EU su 21. februara odlučile da prihvate novi plan finansijske pomoći Grčkoj kako bi ova zemlja izbegla bankrot i time dovela u opasnost celu evrozonu.
 

Plan EU predviđa, izmedju ostalog, otpis grčkog duga u vrednosti 107 milijardi evra i odobravanje novog zajma od 130 milijardi evra.


U Atini je ranije najavljeno da će predstavnici međunarodnih kreditora ubuduće stalno nadlegati kako grčka vlada izvršava preuzete obaveze, posebno povodom najavljenih novih mera štednje u javnom sektoru.
 

Grčka duguje inostranim poveriocima više od 350 milijardi evra i bez obilne strane finansijske podrške bi, prema mišljenju medjunarodnih ekonomista, sigurno bankrotirala.

Izvor: Blic

Španija na pragu socijalnih nemira


Madrid -- Politika španskog premijera Marijana Rahoja već je naišla na žestoke kritike, iako je tek dva meseca na toj funkciji.

Više stotina hiljada ljudi protestovalo je u mnogim gradovima Španije protiv njegove reforme tržišta rada.

Iako su se Španci tokom prethodnih protesta uglavnom ponašali disciplinovano, u Barseloni i Valensiji je nedavno došlo do nasilničkog ponašanja.

Ministar de Gindos je program reformi najavio uz posebnu napomenu da se moraju stvoriti radna mesta za mlade ljude. Ali, upravo su mladi ti, pretežno studenti i srednjoškolci, koji su protiv pomenutih planova. Premijer Rahoj, koji je krajem prošle godine preuzeo svoju funkciju uz obećanje da će Španiju izvesti iz ekonomske krize, pokušao je preko jednog televizijskog nastupa, koji je zvučao kao bespomoćni apel, smiriti duhove."Molim sve građane Španije da pokažu razumevanje za stvari koje nisu jednostavne. Moramo uložiti napor, ali i vi morate biti svesni toga da ćemo ovu situaciju rešiti ", rekao je tom prilikom Marijano Rahoj.

Sve su to znaci koji ukazuju na strah velikog dela stanovništva od ekonomskog i socijalnog pada, ali i na - kako otvoreno kaže ministar za ekonomiju Luis de Gindos - "neobično agresivne reforme", koje socijalni mir u Španiji stavljaju na veliko iskušenje.

Pre nekoliko godina Španija je doživela ogroman građevinski "bum", a onda je taj mehur od nekretnina jednostavno pukao, ekonomija je posrnula i država se više nije mogla oporaviti od tog udarca.

Španija se nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi tokom koje je do sada bankrotiralo više hiljada kompanija. S rekordnih 23% nezaposlenih (5,3 miliona) ona ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropskoj uniji. Samo u ovoj, 2012. godini, Španija mora da uštedi najmanje 40 milijardi evra. Posledica toga je, između ostalog, i povećanje poreza.

Jezgru ekonomskog reformskog programa predstavljaju odlučujuće promene na tržištu rada. U njih spadaju i otkazi, koji se sada brže dobijaju te više fleksibilnosti za same preduzetnike. U oblasti obrazovanja i zdravstva kao I u javnim ustanovama takođe je došlo do zatvaranja radnih mesta.

Španska vlada se nada da će naići na razumevanje u Evropskoj uniji. Vlada je već postavila pitanje Evropskoj komisiji o mogućnostima povećanja deficita za 2012. godinu.

Madrid je upozorio da se zemlja u ovoj godini nalazi pred recesijom, koja nije bila na vidiku kada je ustanovljena granica deficita. Hoće li to Evropska unija to prihvatiti? Za sada je to otvoreno pitanje.

Moguće je takođe da će Španija sama sebi stati na put, jer se sve više političara u Madridu pita jesu li reforme koje traži Evropska unija uistinu i najbolje. U tom slučaju, teško da će to pozitivno ubrzati donošenje odluka unutar same Evropske unije.


Izvor: B92

Grčka raspisala tender za prodaju zemljišta na Krfu


Grčki privatizacioni fond je raspisao tender za eksploataciju velike primorske parcele na zapadnoj obali ostrva Krf. "Helenik aset divelopment fand" je saopštio da želi da proda "pravo na površinu" od 120 hektara, prenela je agencija AFP.

Ovaj tender predstavlja deo nastojanja Grčke da obezdbedi 19 milijardi evra do 2015. kroz privatizacije i prodaje koncesija.

 

Grčka štedi i na borbi protiv piraterije
Atina je odlučila da povuče svoje brodove iz specijalnih snaga Evropske unije za borbu protiv pirata u Indijskom okeanu, pre svega u Adenskom zalivu. Vlada u Atini je, da bi smanjila minus u državnom budžetu i izbegla bankrot zemlje, odlučila da "skreše" vojni budžet za ovu godinu za 400 miliona evra. U tom cilju Ministarstvo odbrane odlučilo je da se grčka fregata vrati iz Indijskog okeana 8. marta umesto 4. aprila i Atina neće uopšte učestvovati u toj misiji u borbi protiv pirata u drugoj polovini ove godine, prenose novinske agencije.


U današnjem saopštenju fonda se pozivaju investitori da do 10. aprila dostave svoje ponude za ovo zemljište.Jedna od ideja je da bi ova oblast mogla da se iskoristi za izgradnju prestižnog stambenog kompleksa.
 

Ovaj fond je već početkom ove godine raspisao tendere za prodaju gasne

kompanije DEPA i komercijalne nekretnine u Atini.

Izvor: Blic