Stručnjaci: Globalna ekonomska kriza može potrajati i deceniju


Globalna ekonomska i kriza javnih dugova može se zaoštriti već u toku ovog proleća i trajati narednih 10 godina, pa čak i eskalirati u socijalne nemire, ukoliko najrazvijenije zemlje sveta ne podstaknu javnu potrošnju, a ne štednju, uz istovremeno jačanje konkurentnosti i privrede sposobne da dugoročno otplaćuju javne dugove, ocenili su danas eksperti u izjavama Tanjugu.

U Evropskoj uniji glavni ekonomski problem je pitanje velikih javnih dugova, ali već ima napretka u pripremanju različitih programa, dokumenata koje treba da se potpišu i za koje se za sada izjašnjavaju većina zemalja same EU, kazao je profesor Megatrend univerziteta Oskar Kovač i precizirao da se osim 17 država koje su u evropskoj monetarnoj uniji, o programima za oporavak pozitivno izjašnjavaju i druge države koje će se dobrovoljno pridružiti Uniji.


Kovač je objasnio da se radi o posebnom sporazumu koji se bavi poreskim, odnosno budžetskim pitanjima, da bi se stalo na put daljem rastu budžetskih deficita i ukupnog javnog duga evropskih zemalja.


"Taj tekst se već razmatra na sednicama ministara finansija, uskoro će biti i na samitu predsednika država i vlada, i ja pretpostavljam da će se postici saglasnost, jer preostala pitanja nisu takva da bi mogla da sprece njegovo donošenje", kazao je Kovač.


On očekuje da će u martu ove godine na ključnom, plenarnom sastanku, šefovi država i vlada članica EU, taj dokument biti prihvaćen i potpisan, a potom će biti poslat na ratifikaciju u parlamentima članica Unije.


Povećanje zajedničkih sredstava

Kovač je skrenuo pažnju na jedan detalj u tekstu tog sporazuma, gde je navedeno da će sredstva, sa kojima raspolaže EU zajedno sa sredstvima Međunarodnog monetarnog fonda, iznosi oko 850 milijardi dolara.

Sam MMF, takođe traži mogućnost da se povećaju ta sredstva za još oko 500 milijardi dolara, iz kojih će se refinansirati dugovi, odnosno omogućiti otplata dugova ovih zemalja, koje u tom pogledu stoje najlošije, rekao je Kovač.


Zdravković: Plašim se nereda zbog krize


Urednik veb sajta Ekonomija.org Miroslav Zdravković ocenio da se posledice globalne ekonomske krize još ne mogu sagledati, kako prema potencijalnoj šteti koja može da nastane, tako i po svim drugim neekonomskim posledicama koje ona za sobom o nosi.


"Ja se lično bojim mogućnosti nereda koji mogu da izbiju u proleće u Italiji i Francuskoj, ali i drugim zemljama", rekao je Zdravković.


Uz podsećanje da je u toku kriza finansiranja javnih dugova na globalnom nivou, Zdravković je objasnio da je na delu "žestoka" preraspodela u korist banaka, a na štetu kapitala, odnosno, profita nefinasijskog sektora i ličnih primanja stanovništva.


Zdravković je precizirao da, na jednoj strani, rastu kamatne stope na javne dugove većini država EU, koje pokušavaju da smanje javnu potrošnje i zaustave širenje recesije, a na drugoj strani, "raste enormno naduveni balon" bankarskih prihoda.


Neravnopravna raspodela tereta krize

U odnosu na krizu iz 2009. godine, banke iz u EU su u 2012. ušle sa bitno većim prihodima u odnosu na stanje pred samo izbijanje krize 2007. godine, naveo je Zdravković, ocenjujući da se redi o velikoj i neravnopravnoj raspodeli tereta krize.

 

Prokopijević: Da se troši, da se štedi, ili da se štedi za reforme


Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da kriza javnih dugova, pre svega u EU, verovatno je najveća kriza takve vrste u proteklih 200 godina, ocenjujući da je ta kriza vrlo duboka, koja će ostaviti vrlo velike posledice na globalnom nivou.


Prokopijević je naglasio da nije moguće dati dugoročnu prognozu kako će se ta kriza odvijati i koliko će trajati, jer može da se manifestuje i završi po ubrzanom scenariju, ali je moguće da traje i narednih 10 godina.


Odgovarajući na pitanje da li je za prevazilaženje krize bolje podsticati tražnju, a ne uvoditi rigorozne mere štednje, kako to savetovao nobelovac Džozef Štiglic, Prokopijević je rekao da postoje tri mogućnosti: da se troši ili da se štedi ili da se štedi radi reformi, od kojih je ova treća - jedino dobra.

Prevlika državna potrošnja

"Jedan od razloga, zašto su nastali ovoliki dugovi, jeste prevelika državna potrošnja", ukazao je Prokopijević i odsetio da su zemlje EU u 2009. i 2010. godini dale blizu dva biliona (1.980 milijardi) evra pomoći bankarskom sistemu da ne bi propao.

Izvor: Blic

Стандард и Пурс кредитна агенција је смањила кредитне рејтинге Креди Агрикол и Сосијете Женерал банака. Ако имате паре у овим (и другим банкама), размислите о могућности да их повучете на време. Немојте после да буде да нисте знали и да Вам нико није рекао...

mnogo je tmurnih prognoza u vezi evrozone izreceno poslednjih meseci, ali ne treba izgubiti iz vida i da bi to mogle da budu navlakuse da se ljudi oslobode evra bespotrebno, a najmocniji na trzistu (koji po pravilu kontrolisu trzise) naprave laku zaradu.

Soros: Svetska ekonomija je na ivici kolapsa, neredi u SAD su blizu


Milijarder Džordž Soros upozorava da je svetska ekonomija na ivici kolapsa i da su neredi na ulicama SAD-a veoma blizu.

Ovaj 81-godišnji investitor kaže da bi radije ostao živ nego bogat kada se svet suoči sa "zlim" periodom i Evropljani budu borili da ne upadnu u haos i konflikt.

Soros je pomogao evropskoj ekonomiji tako što je kupio dve milijarde obveznica, ali kaže da je stanje slično onome iz 30-ih godina prošlog veka tokom "Velike depresije".

 

- Evro mora preživeti jer alternativa - raspad - bi izazvala probleme koje Evropa i svet ne mogu da priušte. Situacija je veoma ozbiljna i teška. Suočavamo se se sveopštom krizom u razvijenom svetu - rekao je Soros magazinu "Njuzvik".

 

Soros je inač poznat i kao "čovek koji je u bankrot oterao Banku Engleske", pošto je 1992. zaradio milijardu dolara zbog pada vrednosti britanske funte. On je uporedio ekonomsku krizu sa raspadom Sovjetskog saveza i rekao da ljudi ne razumeju potpuno šta se događa.

 

- Ukoliko dođe do propasti evra, to će oživeti duhove prošlosti i ponovo će pokrenuti političke konflikte koji su uništavali Evropu godinama. Takođe, doći će do povećanja rasizma - rekao je Soros.

 

Ipak, razgovor je završio optimistično rekavši da Evropska unija može da povrati svoj stari sjaj i da joj u tome može pomoći SAD.

Izvor: Blic

 

Merkel: Popuštanje prezaduženima "ne čini uslugu Evropi"


Nemačka kancelarka Angela Merkel usprotivila se danas povlađivanju prezaduženim zemljama, navodeći da zadržavanje "statusa kvo ne čini uslugu" zajednici zemalja.

Merkelova, koju optužuju da pokušava da Evropi nametne nemački model fiskalne discipline, navela je da se zalaže za inovativnu Evropu, pre nego za Evropu koja predstavlja "muzej svega što je nekad bilo dobro", prenela je agencija AFP.

"Znam da to za mnoge predstavlja veoma, veoma veliku promenu, i zbog toga moramo jedni druge da podržimo", rekla je kancelarka u zajedničkom intervjuu za šet evropskih listova.

"Međutim, ako posustanemo u ovim naporima, i jednostavno budemo ljubazni jedni prema drugima i umanjimo značaj svih reformskih inicijativa, onda sigurno ne činimo uslugu Evropi", dodala je Merkelova.
 

Evropski lideri sastaće se u Briselu u ponedeljak da bi razgovarali o novom ugovoru za bližu ekonomsku integraciju 26 od 27 zemalja članica, bez Britanije, koji ima za cilj sprečavanje dužničkih kriza u budućnosti.

Merkelova je takođe poručila da "ozbiljno" shvata zabrinutost oko dominantnog imidža Nemačke u borbi sa krizom, ali je takav stav odbacila kao "neosnovan".
Kancelarka je naglasila potrebu za solidarnošću, ali i navela da zemlje treba da preuzmu sopstvenu odgovornost, budući da "saosećanje sa Evropom" samo po sebi nije dovoljno da obezbedi zaposlenost i boljitak.

"Nema smisla obećavanje dodatnih suma novca bez rešavanja uzroka krize", ukazala je Merkelova, upozorivši da "pored svih milijardi uloženih u finansijsku podršku i pakete pomoći, mi Nemci moramo da pazimo da naš privredni rast ne posustane".

"Uostalom, naše mogućnosti nisu beskonačne, a njihovo prekoračenje ne bi pomoglo ni nama ni celokupnoj EU", zaključila je kancelarka.

Izvor: Blic

Evropski sindikati pozivaju na protest protiv mera štednje


Berlin - Radnički sindikati u Evropskoj uniji pozivaju na panevropski protest protiv mera štednje, koji bi trebalo da bude održan 29. februara, uoči samita evropskih lidera.


"Slogan će biti ''Što je dosta, dosta je!''. Cilj protesta jeste apel na evropske lidere da zaposlenost bude njihov glavni prioritet, javlja Dojče vele.


Predsednici država i vlada okupiće se u Briselu 1. i 2. marta da bi dogovorili detalje takozvanog fiskalnog sporazuma, kome je cilj pooštravanje budžetske discipline u 17-članoj evrozoni.

Izvor: Blic

Vodeći bankari optimistični oko ishoda krize u evrozoni

DAVOS - Neki od vodećih svetskih bankara su veoma optimistični po pitanju ishoda dužničke krize u evrozoni, i uvereni su da će biti postignut dogovor da sada, po njima, već izvestan bankrot Grčke, prođe sa što manje posledica.

Učesnici privatnog sastanka u četvrtak u Davosu , gde se održava Svetski ekonomski forum, a među kojima su direktori banaka "Džej Pi Morgan Čejs", "Barklejs", "Sitigrup" i UBS, ukazali su da je ostvaren značajan napredak u rešavanju krize, prenela je novinska agencija Rojters.
 

Mnogi su naveli da potez Evropske centralne banke (ECB), koja je prošlog meseca bankama ponudila pola biliona evra u vidu kredita na tri godine, predstavlja moguću tačku preokreta posle gotovo tri godine dugog tržišnog haosa koji je ugrozio i neke od najvećih igrača u bankarskom sektoru.
 

Grčka - izolovan slučaj

Dajmond je takođe naveo da se bankari još uvek nadaju da se grčka kriza posmatra kao specifičan i izolovan slučaj u evrozoni, i da ona može biti rešena putem kontrolisanog bankrota. "Među nama postoji konsenzus da će doći do kontrolisanog bankrota Grčke. Što se tiče ostatka evrozone, nismo mnogo zabrinuti", poručio je direktor švajcarske banke UBS Serđo Ermoti.

 

"Prošla 2011. je bila godina velikog strahovanja (oko dužničke krize). Zakoračivši u 2012, osećamo se nešto prijatnije zbog napretka koji je ostvaren", rekao je direktor "Barklejsa" Bob Dajmond nakon sastanka.
 

Dajmond je rekao da su, u suštini, svi obazrivi, s obzirom na izazove koji evrozoni i dalje prete u pogledu privrednog rasta.
 

Međutim, bankari su pohvalili napredak koji je ostvaren u pogledu formiranja fiskalne unije u evrozoni, kao i rešavanja problema evropskih banaka sa finansiranjem i likvidnošću.
 

"Injekcija trogodišnjih zajmova ECB je značajna stvar koja je uklonila ogroman rizik u vezi likvidnosti banaka", rekao je ranije danas direktor "Morgan Čejsa" Džejmi Dimon.

Izvor: Blic

Jednu takvu "navlakusu" si imao ovog meseca u Srbiji. Ljudi su menjali evro u bilo sta i nparavili su lepu zaradu menjacnicama. Naravno mediji su dosta pomogli da se to odradi.

Znam poodosta ljudi koji imaju ogromnu love, ne secam se nesto da je iko promenio i jedan jedini fening 

Oni koji imaju bas ogromnu lovu, oni su bolje informisani. Ovde se radilo o ljudima koji su imali do, neznam, 20.000.