Grčka prva napušta evrozonu


LONDON - Jedna od najuglednijih britanskih kladionica Vilijam Hil u svoju ponudu uvrstila je klađenje na raspad evrozone. Pitanje glasi "Da li će evro prestati da postoji kao valuta do kraja 2012. godine".

Kladionica prati i situaciju u Grčkoj, pa je tako moguće kladiti se i na to da li će Grčka do kraja godine izaći iz evrozone. Kladionice smatraju da su šanse 50 odsto.

 

Otvoreno je i klađenje na to koja će država prva napustiti evrozonu.

Uverljivi favorit je Grčka (kvota 1:0,25, odnosno na uložene četiri funte dobija se jedna), druga je Italija sa 1:3,5 a slede Portugal  i Nemačka sa po 1:10..

 

Iza njih u ponudi su Španija (1:12), Irska (1:20), Francuska (1:20) i Belgija (1:25).

Izvor: Blic

Evro u odnosu na dolar na najnižem nivou za 16 meseci


Zajednička evropska valuta evro pala je danas u odnosu na dolar na najniži nivo za poslednjih 16 meseci, pošto je objaviljeno da je nezaposlenost u SAD opala decembra po četvrti put zaredom.

Trgovci su takođe više kupovali američku valutu pošto su danas kamate na 10-godišnje italijanske obveznice porasle na više od kritičnih sedam odsto.

 

U popodnovnom trgovanju evro je pao na 1,2721 dolara, sa 1,2782 koliko je vredeo u četvrtak uveče.

 

Ranije danas je vredeo 1,2696 dolara što je njegova najniža vrednost u odnosu na dolar od 10. septebra 2010. godine.

 

Prinosi na 10-godišnje italijanske obveznice su porasli na više od sedam odsto, što, prema mnogim ekonomistima, nije održivo na duži rok.

 

Grčka, Portugal i Irska su bile primorane da traže međunarodne pakete pomoći kada je kamata na njihove obveznice prešla sedam odsto.

 

Dolar je danas porastao u odnosu na većinu ostalih valuta.

 

Britanska funta je s jučerašnjih 1,5483 pala na 1,5426 dolara.

 

Dolar je u odnosu na švajcarski franak porastao sa 0,9533 na 0,9555, a u odnosu na kanadski dolar sa 1,10192 na 1,0262.

 

Američki dolar izgubio je na vrednosti u odnosu na japanski jen: sa 77,18 sišao je na 77,04.

Izvor: Blic

Дојче веле: Мађарска на ивици банкрота
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 06. јануар 2012.

Тешка времена за Мађарску. Политички курс премијера Виктора Орбана би земљу ускоро могао да доведе до банкрота. Још увек нема успеха у преговорима о рефинансирању буџета.

Због мађарске кризне политике, на тржиштима је завладала несигурност. Форинта губи вредност, а држава мора да плаћа све више за своје обвезнице, јер се топи и поверење у њену поузданост при враћању дугова. Индекс на будимпештанској берзи је у паду. Све то је за мађарску владу погубно, јер њој ће ускоро бити потребно много новца да би могла да врати дугове.

Пре четири године, Мађарска је од Међународног монетарног фонда добила кредит да би могла да спречи банкрот - реч је о суми од 20 милијарди долара. Отплата би ове године могла да постане велики проблем због великих камата - уколико влади не успе да хитно поврати поверење тржишта. Тренутно не изгледа да ће јој то успети. У Будимпешти политичари говоре о заверама против владе. Владин портпарол, Андрас Гиро-Шаш, рекао је: „Најновији догађаји су нам јасно показали да се овде ради о концентрисаном нападу на нашу валуту. Ситуација није тако лоша да би њоме могао да се оправда и објасни овакав пад вредности форинте."

Бриге ствара и ситуација настала по доношењу новог устава, који критикују и Европска унија и Европска централна банка. Оне саветују премијеру Орбану да хитно повуче нови закон којим се ограничава независност емисионе банке. Уколико се то не деси, Орбан мора рачунати са тим да више неће добијати новац за подршку финансијским тржиштима, која већ сада панично реагују. Две рејтинг-агенције су снизиле финансијски статус Мађарске на најнижи ниво и не виде бољу перспективу - осим ако Орбан трајно не промени своју кризну политику. Золтан Торок, аналитичар из Будимпеште, такође није оптимиста: „Снижавање нашег рејтинга ће свакако даље слабити форинту. То ће се негативно одразити и на берзи. А разуме се и да ће финансирање мађарских државних папира бити све скупље."

Управо због тога, Мађарској је потребан свеж новац. Али, Међународни монетарни фонд не жели да са мађарском владом званично разговара о новим кредитним оквирима. У Вашингтону ће 11. јануара бити настављени разговори о томе, али председница ММФ-а Кристин Лагард је спремна само за, како је речено, "информативно сондирање". Датум за почетак званичних преговора се не наводи. То би морало да принуди Виктора Орбана да нешто промени.

Европска централна банка је против стављања Мађарске емисионе банке под надлежност нове владине комисије. О таквим корацима најпре мора да се разговара са ЕЦБ. Мађарски премијер је изразио спремност да измени нове одредбе, али није јасно у којој мери и да ли ће то бити довољно. Он не жели да се одрекне већег утицаја на шефа емисионе банке Андраша Симора, са чијом се каматном политиком не слаже. Симор је, наиме, недавно успео да се избори за повећање камате. А Орбан не трпи никаква противљења када је реч о финансијским стварима. Мађарска је на рубу банкрота - а још се не види како би финансијски систем те земље могао да се доведе у ред.

(Дојче веле)

Грчка мора да врати 425 милиона евра субвенција ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 06. јануар 2012.

БРИСЕЛ - Из Европске комисије је саопштено да ће Грчка морати да врати 425 милиона евра субвенција које је дала својим пољопривредницима, јер је то учињено на начин који се противи одредбама европског закона.

Међутим, није прецизирано када ће Грчка морати да врати тај новац, а о томе ће бити одлучено када Европска комисија и званично потврди одлуку.

„На Грчкој је да сама пронађе начин како да врати тај новац”, рекао је портпарол ЕК, одговарајући на питање да ли ће Грчка тај новац морати да узме од својих пољопривредника.

Грчки пољопривредници добили су 2009. помоћ, након затварања граничног прелаза с Бугарском и вишенедељних блокада главних путних праваца од Атине према другим већим градовима. Они су тада тражили смањење пореза и субвенције, преноси Ројтерс.

У време када је пакет помоћи договорен, грчки медији су поставлљали питање да ли је то у складу с европским одредбама и исмевали неуспех владе да добије дозволу Брисела, подсећа агенција.

Сектор пољопривреде у Грчкој се прилично срозао последњих десет година и данас се углавном састоји од малих фармера који се ослањају на европске субвенције и гарантоване минималне цене како би преживели.

(Фонет)

preuzeto sa:  http://www.pcnen.com
Pet razloga propasti kapitalizma
Piše: Bob BURNETT



Živimo u interesantnim vremenima. Globalna ekonomija se razbija u paramparčad. Glasači u SAD mrze sve političare i politička uznemirenost vlada u cijelom svijetu. Glavni uzrok našeg sadašnjeg meteža je propast dominantne ekonomske paradigme – globalnog korporativnog kapitalizma.

Savremenim svijetom vladaju multinacionalne korporacije i upravlja kapitalistička ideologija koja vjeruje u to da korporacije čini posebna sorta ljudi, koje jedino motiviše vlastiti interes. Korporacije zahtijevaju maksimalizaciju dobiti preko iskorišćavanja produktivnosti i davanja što manje novca za poreze i plate. Korporativni menadžmenti se zaklinju na vjernost direktorima i dioničarima. Dominantna korporativna perspektiva je kratkoročna, tekuće finansijsko tromjesečje, a dominantna korporativna etika je pohlepa, koja će učiniti sve da maksimalizuje profit.
Pet činilaca su odgovorni za propast globalnog korporativnog kapitalizma. Prvi, globalne korporacije su suviše velike. Mi živimo u eri korporativnih dinosaurusa. (Najveća multinacionalka je JP Morgan Chase sa aktivom od 2 triliona dolara, 240.000 zaposlenih i poslovnicama u 100 zemalja.) Pravi dinosaurusi su izumrli zbog toga što su imali ogromna tijela i malešni mozak. Moderni dinosaurusi propadaju zbog toga što njihove ogromne birokratije imaju majušna srca.



Od Reganove ere globalne korporacije slijede najkraći put do dobiti; one su gutale konkurente i uspostavljale monopole, koji su stvarali pregolemu birokratiju. Kratkoročno, ovo obezbjeđuje rast profitabilnosti, ali dugoročno to ih čini nefleksibilnim i teškim za upravljanje. Gigantizam stvara kulturu koja ohrabruje radnike da preduzimaju ogromne rizike da bi ostvarili profite; to je temeljeno na vjerovanju da je korporacija „suviše velika da bi mogla propasti”.
Drugo, globalne korporacije preziru civilno društvo. One su kreirale kulturu organizacionog narcizma, gdje se radnici zaklinju na vjernost preduzeću. Korporativni uposlenici žive u mjehuru, gdje provede odvratne sate i potom se odmaraju sa svojim saradnicima. Multinacionalke su razvile vlastiti etički kodeks i pogled na svijet koji nema veze sa bilo kojom nacionalnom državom. Korporativne menadžere nije briga za uspjeh ili neuspjeh bilo koje države, već samo za rast uspješnosti njihovih globalnih korporacija. (Većina velikih korporacija ne plaća porez na dobit SAD; u 2009. je Exxon Mobil zapravo dobio 156 miliona dolara rabata.)
Treće, globalne korporacije su moderni odmetnici, koje žive izvan zakona. Ne postoji nevidljiva ruka koja reguliše multinacionalke. Filozof Adam smit je 1759. tvrdio da dok su bogati pojedinci i korporacije motivisani vlastitim interesom, „nevidljiva ruka” djeluje u pozadini i obezbjeđuje da je društvo krajnji dobitnik od aktivnosti kapitalista. U moderno doba, ovaj koncept je postao temelj za tvrdnje Čikaške ekonomske škole da je tržištima inherentna samoregulacija. Međutim, posljednjih pet godina su pokazale da ne postoji “nevidljiva ruka” -  neregulisana tržišta su donijela bijedu prosječnim ljudima. “Oporavak” 2009-10 je osigurao da prežive “suviše velike da propadnu” institucije i da bogati nastave da to budu. U međuvremenu, milioni dobrih radnih mjesta su eliminisana ili zamijenjena slabo plaćenim poslovima sa lošom ili nikakvom nadoknadom.
Četvrto, globalne korporacije upropašćavaju naš prirodni kapital. Četiri od 10 vodeći multinacionalnih korporacija su energetske kompanije, sa Exxon Mobil kao vodećom na listi. Ali postoji mnogo pokazatelja da su naše rezerve nafte pri kraju. U međuvremenu, iscrpljene su i druge forme prirodnog kapitala – obradiva zemlja, voda, minerali, šume, ribe i tako dalje. Multinacionalne kompanije tretiraju okolinu kao slobodan resurs. Kada su šumoviti predjeli u Sjevernoj Americi počeli da nestaju, drvoprerađivačke korporacije su otišle u Južnu Ameriku, pa u Aziju. Sada je, pak, gotovo sa ‘lakim komadima’. Globalne korporacije prisilile su svijet i građane svake zemlje da žive sa ovim posljedicama: zagađen vazduh, prljava voda i svakovrsno zagađenje.
Peto, globalne korporacije su razgnjevile svjetsku zajednicu. Svjetski bruto društveni proizvod iznosi 63 triliona dolara, ali multinacionalne korporacije su nagomilale nesrazmjeran dio – sa bankama se procjenjuje na 4 triliona dolara (aktiva banaka je 100 triliona dolara). Globalno crno tržište napravi 2 triliona dolara – od ilegalne trgovine droge najmanje 300 milijardi dolara. U mnogim djelovima svijeta radnik nije u mogućnosti da zaradi platu za život, da ima račun u banci ili vozi automobil, ali uvijek može da dobije drogu, seks i oružje. I dok svijet ne može da bude jedno veliko selo u smislu životnog stila, dijeli se slika ‘dobrog života’ koji se nudi u filmovima, na TV i Internetu. To je ono što je zajedničko mladima u Avganistanu i Engleskoj; oni se hrane istim slikama uspjeha u globalnoj zajednici i znaju da im je to nedostupno. Oni su ljuti i, konačno, njihova ljutnja ima istu metu – multinacionalne korporacije ( i vlade koje ih podržavaju).
Živimo u zanimljivim vremenima. Dobra vijest je da svjedočimo propasti globalnog kapitalizma. Loša vijest je što ne znamo šta će ga zamijeniti.
Alternet.org
Prevod: PCNEN

Гувернер Чешке народне банке: Једино решење за Грчку је излазак из еврозоне
   PDF    Штампа    Ел. пошта
понедељак, 09. јануар 2012.

ПРАГ – Гувернер Чешке народне банке Мирослав Сингер оценио је за данашње Хосподаржске новини да је једино решење за Грчку да оде из еврозоне, врати се драхми и девалвира своју националну валуту.

Сингер је такође оценио да Европа губи сувише времена решавајући проблем Грчке, истакавши да је он нерешив.

„Европа две године решава Грчку, дакле два одсто своје привреде. На шта би личила Чешка када би последње две године решавали задужење градова величине Кладна или Домажлица?”, рекао је Сингер чешком привредном листу.

По оцени гувернера чешке централне банке, иначе врло блиског по погледима евроскептичном председнику Вацлаву Клаусу, када би политичари Европске уније престали да се баве Грчком имали би времена за важније проблеме.

„Случај Грчке не може да се реши другачије него њеним изласком из еврозоне и девалвацијом националне монете која би уследила. Једина друга варијанта јесте да се Грчкој дају велика средства из европских структурних фондова, што Европа за сада не жели”, рекао је Сингер.

Гувернер ЧНБ је оценио да је помоћ Међународног монетарног фонда била код дужника у еврозони ефикасна само у случају Ирске и указао да Европа захтева од Чешке непримерено велики удео у позајмици за ММФ који би онда од тог новца пружао помоћ задуженим државама у еврозони.

(Бета)

utorak 10.01.2012 | 12:30
Kriza kapitalizma, preti li kolaps?
izvor: slobodnaevropa.org
preuzeto sa: b92.net

Bogaćenje bankara, šefova korporacija, trgovaca u brzim elektronskim transakcijama i njima sličnih – jeste test dokle se može tolerisati nejednakost.

[/img]

Pohlepni bankari, enormno plaćeni direktori, anemičan rast, tvrdoglavo visoka nezaposlenost – samo su neki od uzroka nedavnih demonstracija i nezadovoljstva sve šire javnosti u razvijenom svetu prema kapitalizmu. Mnogi smatraju da kapitalistički sistem, u svim svojim varijantama, ne uspeva da ispuni obećanja, odnosno ostvari proklamovane ciljeve.

Biznisi u vodećim zemljama, u kojima je engleski maternji jezik, izaziva sumnje. Manje od polovine ispitanika u SAD i Britaniji, prema Edelmanovom barometru iz 2011, imaju poverenja da poslovni ljudi rade ispravno. To poverenje u ove dve zemlje je tek neznatno iznad nivoa u Rusiji.


Dakle, postoji kriza legitimiteta i dovodi se u pitanje “licenca biznisu da deluje”.

Ovaj tekst, prvi u seriji o preispitivanju kapitalizma nakon izbijanja finansijske krize 2007. godine, polazi od toga da saglasnost javnosti – što je ključni uslov za uspeh poslovanja – bledi u anglosaksonskoj zoni sa dobrim razlogom.

U srži problema je produbljivanje nejednakosti. U nedavnoj studiji Orgranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukazuje se da su najbogatiji Amerikanci “prigrabili gro dobiti”. To se uglavnom odnosi i na Veliku Britaniju. U oba slučaja, većina dobiti je otišla najviše pozicioniranim menadžerima u finansijskom sektoru.

Kao što ističe Sjuart Lensli, autor nedavno objavljene knjige o nejednakosti, moderna ekonomija se sastoji od dva koloseka: brzog za ekstra bogate i usporenog za ostale.

Oni u sporoj stazi su uživali u povećanju životnog standarda pre 2007. godine, uprkos stagniranju njihovih prihoda, ali zahvaljujući povećanom zaduživanju. Međutim, otkako je izbila kriza, vlasnici domova u SAD i Britaniji su se suočili sa oštrim i dugoročnim padom životnog standarda, pri čemu im je sve teže da vraćaju ogromne dugove bez presedana. Istovremeno, po rečima Lenslija, finansijski sektor je počeo da igra novu ulogu kao “krave muzare za globalnu ekstra bogatu elitu”...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

preuzeto sa: http://proveramikrofona.com
Intervju Rambo Amadeus – Intergalaktički Giga imperator

P.M: Za nas je potpuno normalno i evolucijski očekivano da danas veliki broj izvođača sve češće i sve više stavlja svoje materijale na besplatno skidanje preko interneta. Kako vi gledate na novu tehnologiju i pojavu interneta ?

Rambo: Svaki tehnološki izum ostavlja nekog bez posla. Kad je izmišljen točak mnogi nosači koji su nosili na ledjima teret su ostali bez posla, pojavom telegrafa čitava poni-ekspres služba je ostala bez posla…pojavom interneta, naravno da štamparije nosača zvuka ostaju bez posla. Posao mjenja svoj oblik… sad ima neki drugi oblik… sad je recimo na cjeni mnogo više živa svirka. Sada, kada svako može da dođe do snimljenog materijala.



P.M: Na svom albumu “Hipišizik metafizik” bavite se čovekom, odnosno on je “bez pameti , bez snage i bez živaca”, to provlačite kroz ceo album.

Rambo: Pa to je ustvari reakcija na moderno društvo. Ono je odsjeklo sebi granu na kojoj sjedi, time što čovjek svojim karakterom, nije u stanju da vodi računa o okolini u kojoj živi, nego vodeći računa samo o svom rođenom dupetu, uvjek pravi štetu okolini. To je kritika tog modernog društva. Mi danas imamo jednog velikog televizijskog magnata, koji je jedan od najuspješnijih biznismena na balkanu, koji se vozi svojom jahtom velikom pedesetak metara i tako dalje, a svoje bogatstvo je zaradio time što je zaglupio generacije. Zaglupljene su generacije, al on prosto nema osjećaj krivice. On misli da je to sve super, eto mladi se vesele. A to što se naše djevojčice danas na korzou oblače kao prostitutke, kao kad izadjete u Amsterdam…kao one žene tamo što možeš da ih kupiš na short time … tako su danas kod nas obučene, djevojčice, učenice, djevojke, žene…misleći da je to ispravno, zato što se na toj televiziji pojavljuju tako stilizovane pjevačice i djevojke prihvataju tu matricu. Na žalost kod nas o tome niko ne vodi računa. Ranije je bila komisija za šund u vreme socijalizma. Pa ili mediji dobije etiketu da podleže osnovnim i posebnim porezima na promet i onda kad ti drkne taj posebni porez na promet, onda se ti pušiš, zato što ustvari moraš ekstra profit da plaćaš, zato što zaglupljuješ ljude. Sedamdeset ploča je imalo štambilj na sebi da su šund u socijalizmu.



P.M: Kako danas gledate na muzičku industriju ?

Rambo: Pa isto kao na industriju kobasica. Na viršle. Gleda se da je što jeftinije u proizvodnji, da je pakovanje što ljepše i da ga ima što više na tržištu. Dakle nema nikakve razlike.

P.M: Da li vidite neku promenu u budućnosti ?

Rambo: Pa ja predviđam društvenu revoluciju vrlo brzo. Znači kapitalizam se lomi, on je samog sebe pojeo…puno ljudi ostaje bez posla, mjenja se tehnologija. Ja predviđam promenu društvenog sistema, nasilnu. Srećom, kod nas taj kapitalizam brutalni, nije još toliko zaživo kao u drugim zemljama zapada. Predviđam u sledećih dvadeset-trideset godina, zavođenje u svim zemljama, neke vrste ekološke diktature. Gde će ustvari biti zabranjeno da ljudi razmišljaju o visokom standardu po cjenu okoline, nego će morati svi da žive skromno i da ne zagađuju okolinu.

Ne moze se imati i sloboda i sigurnost, cela istorija civilizacije je samo menjanje jednog za drugo. Dok vecina ljudi ima osecaj sigurnosti sistem se nece promeniti.

UTORAK 10.01.2012 | 19:36
Radna nedelja od 20 sati leči krizu
IZVOR: BUSINESS.HR
preuzeto sa: b92.net

Odgovor na većinu izazova ekonomske krize i manjka energije krije se u 20-satnoj radnoj nedelji, piše Gardijan.

[/img]

Taj list navodi da je to predlog "New Economics Foundation" (NEF) u saradnji s Centrom za analizu i socijalno isključenje Londonske škole za ekonomiju.

Državno ograničenje radne nedelje na 20 ili približno toliko sati rešilo bi problem nezaposlenosti, zaposleni bi imali više vremena za svoju porodicu, ali i potrošnja energije bila bi smanjena.

U NEF-u se zalažu za zamenu prioriteta i to da se vlade, umesto da podstiču rast BDP-a, usmere na pravedniju raspodelu posla između onih koji ga imaju previše i onih koji ga uopšte nemaju.

Argument protiv dužeg radnog vremena su privreda Nemačke i Holandije, koje ostvaruju veći BDP, a njihovi radnici rade manje nego oni u Velikoj Britaniji.

Kejnzijanac Robert Skidelski tvrdi da će tehnološki napredak doneti sve manje radnih mesta čak i kada se ekonomska kriza završi. Civilizovani odgovor bi bio deljenje posla. Vlade bi trebalo da zakonski odrede maksimalni broj radnih sati u nedelji, smatra on.

Skidelski naglašava da težnju za rastom BDP-a treba zameniti pitanjem kako se prihod deli.

jao koja glupost. na tom zapadu se s vremena na vreme izrodi totalno idiotska ideja od strane ljudi za koje se misli da su pametni. to me i ne bi zabrinjavalo kad bi se takve ideje primenjivale na tlu na kojem su nastale, jer bi oni sami ispastali za svoje gluposti (kao sto je slucaj sa argentinom i njenim ekonomskim biserima), ali problem je sto se one primenjuju u zemljama treceg sveta pa na kraju najebe narod koji nije ni kriv ni duzan.