Koji si ti kralj....

Gde sam ja napisao da sam "sve shvatio"?
A zasto ti nama ne kazes tvoje misljenje o buducnosti?
Mozemo nastaviti na temi o Zeitgeist pokretu o ovome.

Jako je tesko razgovarati o buducnosti sa nekim ko je toliko indoktriniran.
Prvo, vidi se da ne znas sta znaci "Utopija". Drugo, Utopija ne postoji. To je esktrem, krajnje stanje, nepromenljivo stanje, ideal. Tako nesto ne postoji.

Trece, kazi mi, sta je cudno u tome da "roboti" zamenjuju coveka tamo gde mogu (vremenom sve vise i vise)? : ) Sta je cudno u tome da se energija rotacije planete Zemlje pretvori u elektricnu energiju za svakog stanovnika Zemlje, kako ce ti nesto sto se zove "elektrodistribucija" naplatiti papirom ovakve stvari? Ovakve stvari se mogu sabotirati, ali se ne mogu zaustaviti.
Doci ce dan kada ces uci ujutru u kupatilo, a skener ce ti obaviti celokupno ispitivanje organizma za 20 sekundi, bez lekara za ovaj deo posla, vadjenja telesnih tesnosti itd. Doci ce dan kada sadasnja gradska infrastruktura nece moci da podrzi nadolazecu tehnologiju, poslovi koje radimo ce ispariti
Ovo ce biti realnost za 50-70 godina.

Jos jedna u dugackom nizu zabluda. Indoktrinacija je cudo univerzuma.
Druze, nemoj mene jebati preko foruma, nisam ti ja nikakav forum heroj : )
"Ravnopravni" je pojam nastao u proslom i sadasnjem pravno/politicko/socijalno/ekonomsko/vojnom sistemu i po potrebi se eksploatise. Ako ljude okarakterises kao "ravnopravni" to znaci da takvi ljudi ne mogu biti civilizovani. Ravnopravni ljudi nisu civilizovani, ali civilizovani ljudi znaju sta je "ravnopravnost". Ljudi nisu isti!
Ne radi se o toj vrsti "ravnopravnosti" u VP, vec cinjenici da se ljudi sa namerom bacaju u vatru (tzv borbu), medjusobno saplicu jedni druge i vekovima imaju potpuno iste probleme. Ako ljudima obezbedis hranu, vodu, vazduh, obrazovanje, to otvara potpuno nove mogucnosti i poglede na zivot. A to se nece desiti bez napretka tehnologije.
Naravno, potrebno je vreme da covek nauci da zivi bez pravosudja, policije, vojne sile, menadzera i ostalih koji koce proces evolucije.
To sto si ti gledao tamo neke SF sapunice pa na osnovu toga zakljucio svoju verziju buducnosti, je tvoja stvar.

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Evo jedan clanak, koji moze delovati zanimljivo:

preuzeto sa: http://www.readwriteweb.com
What Will Be the Business Skills of the Future?

isit the CenturyLink resource center for relevant briefs and reports to help you better manage your enterprise. Are you in the process of an IPv6 investigation, migration assessment and planning? Learn how to: Build an Enterprise IPv6 Test Lab in our ReadWriteEnterprise Brief.

In a partnership with the University of Phoenix the Institute for the Future has produced a new report titled Future Work Skills 2020. You may be weary of the University of Phoenix, but I can vouch for the IFTF. However, I have mixed feelings about the report. It identifies the key driving factors changing the workplace, but the actual skills section leaves something to be desired.

This report is probably best for college students or mid-career workers thinking about making a change but haven't looked deeply into the matter yet.

Six drivers of change:

Extreme longevity - Increasing global lifespans change the nature of careers and learning.
Rise of smart machines and systems - Workplace automation nudges human workers out of rote, repetitive tasks.
Computational world - Massive increases in sensors and processing power make the world a programmable system.
New media ecology - New communication tools require new media literacies beyond text.
Superstructured organizations - Social technologies drive new forms of production and value creation.
Globally connected world - Increased global interconnectivity puts diversity and adaptability at the center of organizational operations.
Some of these are more obvious than others, and futurists have been talking about most of these issues for decades now. However, they are indeed some of the most important drivers of the workplace and both students and workers should be be thinking about how these trends will effect them.

I'm more disappointed with the skills the report highlights. As a result of these drivers, the report suggests the following as key skills in the future workforce:

Sense-making - The ability to determine the deeper meaning or significance of what is being expressed.
Social intelligence - Ability to connect to others in a deep and direct way, to sense and stimulate reactions and desired intentions
Novel and adaptive thinking - Proficiency at thinking and coming up with solutions and responses beyond that which is rote or rule-based.
Cross-cultural competency - Ability to operate in different cultural settings.
Computational thinking - Ability to translate vast amounts of data into abstract concepts and to understand data-based reasoning.
New-media literacy - Ability to critically assess and develop content that uses new media forms, and to leverage these media for persuasive communications.
Transdisciplinarity - Literacy in and ability to understand concepts across multiple disciplines.
Design mindset - Ability to represent and develop tasks and work processes for desired outcomes.
Cognitive load management - Ability to discriminate and filter information for importance, and to understand how to maximize cognitive functioning using a variety of tools and techniques.
Virtual collaboration - Ability to work productively, drive engagement and demonstrate presence as a member of a virtual team.
Almost all of these map well to established workplace terms, such as:

Analytical thinking
People skills
Outside the box thinking
Cultural sensitivity
Quantitative reasoning
Social media skills
Polyglot
Design thinking
Personal productivity
Only that last one, virtual collaboration, seem genuinely new. However, I do think some of these skills, although not new, are becoming more important. In particularly the desire for people with multidisciplinary background, sometimes called "t-shaped," is increasing as technologies converge. For example, the job market is starting to demand programmers with design skills, designers with programming skills, IT operations staff with business knowledge and marketers with a strong knowledge of information technology skills. We also covered how data center workers need to train across disciplines thanks to virtualization and cloud technologies.

to sve sto si napisao kristal ce se verovatno kad tad ostvariti, ali ne shvatam dal si to napisao da bi odbranio neki prethodni post, ili da bi odbranio zeitgeist ideologiju. posto zeitgeist sigurno nece uticati da se bilo sta od toga razvije, vec ce razvoj tehnologije omoguciti truli kapitalizam (kao i do sada). i da, nekih zanimanja ce svakako nestati, kao sto su razna nestajala kroz istoriju, a njih ce zamenjivati neka nova. ljudi ce se manje baviti fizickim radom, a vise menadmentom, razmisljanjem i uslugama koje se ticu zabave i drustvenih odnosa.

Merkel: Naredna godina teža od prethodne


Nemačka kancelarka Angela Merkel je izrazila zabrinutost da bi naredna godina mogla biti još "teža" od prethodne, iako sami Nemci nemaju razloga da budu zabrinuti, prenela je francuska agencija Frans pres (AFP).

Merkelova je u novogodisnjem govoru pripremljenom za subotu uveče ocenila da će 2011. ostati godina obeležena "velikim potresima" kao što su arapsko proleće i katastrofa u japanskoj nukleranoj centrali Fukušima, što je navelo vladu u Berlinu da donese odluku o gašenju nuklearki u Nemačkoj do 2022.


Nemačka kancelarka je podvukla da je dužnička kriza i dalje gorući problem Evroljana, pa i Nemaca, ali i naglasila da ona ne odustaje od evropskog projekta koji poslednjih 50 godina sprovedi politiku "mira, slobode, pravde, ljudskih prava i demokratije".


"Evropa postaje snažnija tokom krize, iako je put njenog prevazilaženja dug i težak. Na kraju tog puta, Evropa će izaći jača nego što je bila ulaskom u krizu", istakla je kancelarka.


Merkelova je dalje ocenila kako Nemci "imaju valjane razloga da budu spokojni", i objasnila da su ekonomske prilike u toj zemlji nešto bolje nego u susednim zemljima, a pre svega u pogledu stope nezaposlenosti, koja je u vodećoj ekonomskoj sili u Evropi najniža za poslednjih 20 godina.


Prognozirana stopa privrednog rasta za narednu godinu kreće se izmedju 0,5 do 1 odsto za prvu evropsku ekonomiju, dok je u 2011. ona iznosila tri odsto. U studiji koju je objavio Institut iz Alenbaha navodi se da je 49 odsto Nemaca optimistično u pogledu 2012. godine, dok je 17 odsto izjavilo da je pesimistično, a 26 je iskazilo skepsu, preneo je AFP.

Izvor: Blic

Kakva crna kriza: Nezaposlenost u Nemačkoj na najnižem nivou od ujedinjenja


Zaposlenost u Nemačkoj je dostigla rekordan nivo, zaključak je zvanične nemačke statistike, čiji podaci govore da je u 2011. godini radilo više od 41 milion stanovnika zemlje, što je rekordan broj još od ujedinjenja Nemačke.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, broj nezaposlenih Nemaca je u 2011. godini smanjen za 446.000 na 2,5 miliona, što znači da je stopa nezaposlenosti opala sa 6,8 na 5,7 procenata radno aktivnog stanovništva.
 

Zahvaljujući dobroj privrednoj klimi u zemlji i uprkos dužničkoj krizi u Evropi, u Nemačkoj je minule godine radilo u proseku 41,04 miliona žitelja, za 1,3 odsto ili za 535.000 lica više nego 2010. godine, objavila je nemačka agencija DPA pozivajući se na podatke Federalne statističke uprave u Visbadenu.


Ovakav uspeh na tržištu rada Nemačka beleži po prvi put od ujedinjenja. Eksperti očekuju nastavak pozitivnih tendencija u započetoj godini tako da će rekordni pokazatelji na polju zapošljavanja u 2012. godini biti premašeni šestu godinu zaredom.

 

NAJVEĆI USPESI NEMAČKE EKONOMIJE U I OČEKIVANJA:

 

    Nemačke kompanije su u 2011. izvezle robe u vrednosti većoj od bilion dolara.
    Za nemačke proizvođače luksuznih automobila 2011. je bila veoma uspešna, a najvažniji je bio proboj na narastajuće tržište milionera u Kini - "Mercedes" je tamo prodao više od 135.000 vozila, BMW je samo do septembra prošle godine već imao više od 177.000 prodatih automobila u Kini, a u "Audi" čak 226.000 vozila.
    Asocijacija nemačkih proizvođača električnih i elektronskih proizvoda (ZVEI), sektora koji je jedan od najbitnijih u ekonomiji ove zemlje, očekuje da će u 2012. zabeležiti privredni rast od pet odsto što će vrednost prodaje podići na 190 milijardi evra.
    Prema anketema među poslovnim ljudima, 23 odsto malih i srednjih preduzeća u Nemačkoj očekuje da će imati još bolje poslovanje u 2012, a samo 16 odsto najavljuje lošije rezultate.


Izvor: Blic

Sarkozi i Merkelova konkretizuju plan izlaska iz krize


Pariz/Berlin - Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel sastaće se u Berlinu 9. janura u nameri da razmotre mere za pooštravanje budžetske discipline u Evropskoj uniji.

Lideri najvećih ekonomija zone evra žele da konkretizuju plan zacrtan na decembarskom samitu EU, kada su sve zemlje bloka, osim Velike Britanije, pristale na izmene osnovnog sporazuma u cilju tešnje budžetske integracije.


Kancelarija francuskog predsednika je najavila predstojeći sastanak, bez objavljivanja detalja, prenosi agencija Rojters.
 

Ministri finansija EU sastaće se 23. januara, nedelju dana pre samita llidera 27 zemalja unije, kako bi došli do preciznog rešenja za krizu, koja preti kolapsom zajedničke evropske valute deceniju posle njenog uvođenja.
 

Italijanski premijer Mario Monti, koji još ne uspeva da povrati poverenje u ekonomiju svoje zemlje, takođe će se sastati sa liderima Francuske i Nemačke ovog meseca kao i sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.
 

Najveće međunarodne rejtnig agencije u isto vreme pojačavaju pritisak na vlade evrozone, preteći sniženjem dužničkog rejtinga zemalja učesnica bloka, što će rezultitrati naglim poskupljenjem pozajmica i anulirati napore na uvođenju reda u fiskalnom sistemu.
 

Od Evropske centralne banke (ECB) zahtevaju se odlučnije mere u borbi sa krizom, među kojima je proširenje programa za otkup državnog duga. Francuska podržava ideju da se moraju povećati ovlašćenja ECB, dok se Nemačka tome kategorično protivi.

Izvor: Blic

Грчка иступа из еврозоне ако не постигне договор с међународним кредиторима
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 03. јануар 2012.

АТИНА - Грчка ће морати да иступи из зоне евра уколико не постигне договор са међународним кредиторима око другог програма финансијске подршке вредног 130 милијарди евра, изјавио је данас представник грчке владе.

Овако неуобичајено оштру изјаву грчки званичник је огласио у оквиру покушаја владе да обезбеди подршку становништва у спровођењу мера штедње и добије уступке од кредитора.

"Споразум о финансијској помоћи мора да се потпише, јер у супротном нећемо имати приступ тржиштима и изгубићемо чланство у еврозони", рекао је представник владе Пантелис Капсис за телевизијску станицу "Скаи ТВ", упозоравајући да ће стање у земљи у супротном бити много горе, преноси агенција Ројтерс.

Грчка жели што хитније да са Европском унијом, Међународним монетарним фондом (ММФ) и приватним инвеститорима договори детаље плана за спасавање, пре доспећа рока за отплату позамашне суме државног дуга у марту. Презадужена чланица зоне евра може да објави банкрот уколико до првог пролећног месеца не договори други програм финансијске подршке.

Атина и њени партнери у ЕУ, одбацујући идеју изласка из зоне евра, након чега би наступила још тежа криза валутног блока, избегавају да такав развој догађаја називају могућим сценаријом.

Високи званичници Грчке који морају да спроведу непопуларне реформе ради добијања подршке, претходних дана су међутим, упозоравали да је повратак на драхму сличан "паклу" и да земља мора да "притегне каиш".

Атина средином јануара очекује долазак инспектора ЕУ, ММФ и Европске централне банке који ће разрадити детаље плана прелиминарно усаглашеног у октобру а који ће помоћи Грчкој да избегне банкрот и излазак из зоне евра.

Како показују анкете јавног мњења, Грци желе да влада учини све што је у њеној моћи ради чланства у еврозони, чак и ако не пристају на кресање државних расхода.

На питање да ли ће влада бити приморана на додатне мере штедње Каспис је рекао "да ће можда бити неопходне нове мере".

Преговори са банкарима око плана размене обвезница, кључној фази програма спасавања, могу да буду веома тешки.

"Наредна три-четири месеца су најважнија и управо на томе ради ова влада", рекао је Каспис.

У новогодишњем обраћању нацији грчки премијер Лукас Пападимос је рекао да Грчка мора да спроведе реформе и остане у еврозони.

(Танјуг)

 

Lazu 

Grčka bankrotira u martu?
Komentara 2
2
[Pošalji na mail]

Grčka će se u martu suočiti sa nekonotrolisanim bankrotom zbog neplaćanja dugova, izjavio grčki premijer Lukas Papademos.
Mora Grcima da smanjuje plate: Premijer Lukas Papademos
 

 

On je, takođe, poručio sindikatima da ukoliko ne prihvate značajno smanjenje plata, međunarodni finansijski zvaničnici neće više učestvovati u ekonomskom spasavanju zemlje.

 

Grčka se izvukla donekle iz krize zahvaljujući pomoći od 143.000 miliona dolara od evropskih kolega i MMF u martu 2010. Grčka trenutno pregovara o drugoj tranši pomoći u vrednosti od 169.000 miliona dolara.

Nemci ce im "otpisati" deo duga i ponovo navuci na sledeci dug. Agonija se produzava....

PREDRAG ARANĐELOVIĆ: ZAŠTO VOLIMO NAJDŽELA FERIDŽA ILI BRITANAC KOJI GOVORI UMESTO NAS
 sreda, 04 januar 2012 11:13


Kao melem na ranu, svih mislećih, bili oni evroskeptici ili evrorealisti, legli su istupi britanskog poslanika


Apsolutni hit u Srbiji poslednjih meseci jesu obraćanja Najdžela Feridža, lidera Britanske partije za nezavisnost i poslanika Evropskog parlamenta. Pre samo nekoliko godina, dok je evropska konstrukcija stajala relativno stabilno, njegovi istupi i performansi sa svojim istomišljenicima u i oko EP služili za podsmeh, bili prava atrakcija i dobra zabava za medije. Njegov govornički dar i verodostojna obrazloženja nisu privlačili dovoljnu pažnju jer se upravo rađala nova supersila. Međutim, produbljivanje krize u EU sve više je gurala u prvi plan ovog nespornog znalca sa rečima. Obzirom na opštu situaciju, možda nije čudno što je premijer ili čak ambasador jedne druge države popularniji od mnogih domaćih političara. Šta je to tako dopadljivo kod ovog hladnog Engleza i kakav je to magnetizam koji privlači temperamentne Balkance?

Razočarenje građana Srbije odnosom vodećih država EU prema našoj zemlji, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, gledajući poslednje ankete, smanjio je broj onih koji su radi da pristupimo istoj. Rezigniranost je opravdana, to ne mogu da ospore ni dušebrižni preokretači naših sudbina. Ako je isporučivanje haških optuženika, odnosno poštovanje sopstvenog zakona o saradnji sa Tribunalom, bila poslednja prepreka u dobijanju statusa kandidata, odricanje dela teritorije nije, niti je smelo biti dodatni uslov. Ni juče, ni danas, ni sutra! Domaći politički vrh, očigledno nesposoban da pronađe pravi put, samo je stvarao veći haos svojim izjavama i potezima i tako još više sluđivao i previše dezorijentisane građane. U takvim okolnostima sasvim je prirodno i normalno da se traži neko van domaće političke scene sa jasnim političkim ciljevima i retorikom. 

Našli su ga na neočekivanom mestu –  za govornicom EP dok otvoreno prekorava briselske birokrate, koji ne bi mnogo bolje prošli ukoliko bi im se sa iste govornice obratila većina građana ove zemlje. Iako argumentacija ne bi bila ista, oni koji su ogorčeni odnosom i politikom EU potpuno su se poistovetili sa onim koji je u mogućnosti da im sve saspe u lice. Obrazloženja su toliko oštra da gode uhu našeg čoveka, te se najotrovniji istupi Najdžela Feridža masovno prevode na naš jezik i plasiraju putem interneta.

Drugi razlog za ovu ljubav svakako je duboka kriza EU. U beznađu u kome se građani nalaze ona se sudarila sa izneverenim desetogodišnjim snevanjima o svetloj budućnosti u okvirima zajednice evropskih država. Ono što se na domaćem političkom tržištu, nekad i sa pravom, nudilo kao Eldorado sve više se poredi sa Titanikom. Sudbina EU je nepredvidiva, ali ona sigurno neće više biti onakva za kakvu smo se spremali. Neozbiljnost nosilaca vlasti neodoljivo podseća na komesare iz '45, koji su ratom i radom iscrpljenom seljaku obećavali komunizam – do sledeće setve, sigurno!. Doduše, bilo je i onih koji su bili veštiji, pa su govorili da se komunizam mora izgraditi. 

ŠTA JE NAŠ DEMOKRATSKI POTENCIJAL  Interesantno je da se mentalni sklop ljudi na ovim prostoru nije mnogo promenio poslednjih šezdeset godina iako je zbog istorijskog iskustva moralo biti drugačije. Retko, gotovo niko nije potencirao da se sami moramo izgraditi u svakom pogledu, od celokupnog društva do pojedinca. Nekad zaista delujemo kao razmažena deca koja slepo veruju i čekaju šarenu lažu, pa nije ni čudno što se veći i zreliji od nas neprekidno poigravaju s nama.

Slušajući britanskog političara u Evropskom parlamentu, svoje razočarenje u sopstveni i neuspeh političke elite prebacuju na one od kojih su očekivali bolji život kada jednoga dana budemo bili u istoj zajednici. Loše planiranje i nejasna vizija, kao i kritike koje je uputio Feridž birokratama iz Brisela, svakodnevno se mogu čuti diljem Srbije upućene glavešinama u Beogradu. 

Treći i samo naizgled nepostojeći razlog jeste demokratski kapacitet građana Srbije. Zbog specifičnih istorijskih okolnosti demokratski potencijal i tradicije srpske države nisu onoliko velike kakvim neki žele da predstave, ali svakako ni toliko male, što je još češće viđenje. U krajnju ruku, osećaj za pravdu je svojstven svim ljudima i nacijama, a ne samo našoj. Najdžel Feridž insistira na referendumu, izborima i ostalim potvrđenim demokratskim načelima i treba mu verovati. Kada to kaže Britanac, čovek koji dolazi iz nacije koja sebe smatra kolevkom parlamentarne demokratije, on je zaista ubeđen u pomenute principe. Nama, koji nemamo takvo nasleđe sa viševekovnim demokratskim procesima, možda ne može uvek da bude jasno. Ali osećaj za ispravno, pošteno i ujednačeno, svakako da. To i jeste smisao svakog boljitka i napretka, čega je naš čovek decenijama željan. 

U deceniji za nama usamljeni su bili glasovi koji su insistirali na što široj i otvorenijoj raspravi o našim potencijalima i odnosu prema EU u procesu pridruživanja. Među njima je bilo i onih koji su otvoreno protiv pristupanja, ali i pojedinih pristalica integracije Srbije u EU iz pragmatičnih i patriotski pobuda. Nažalost, umesto polemike i debata, konsenzus je postala magična reč. Neki ovde smatraju jeretičkim pomisao da se EU kao savršena tvorevina sme kritikovati. Takav dogmatski pristup smo i sami osetili na svojoj koži i u jednom takvom sistemu je država grcala više od pola veka. Kritika je ovde bila strogo zabranjena, čak do te mere da se kriticizam izjednačavao sa umnom bolešću. I gle čuda, to su nametali izvikani demokrati i evropejci, stasali u vremenu totalitariuzma, a svoj odnos prema državi i društvu nisu promenili. Ističući svoju širinu, samo su javno pokazivali svoju uskogrudost. Nije ni čudo što su mnogi predstavnici proevropskih stranaka u jednom trenutku javno govorili da polako postaju evroskeptici. Razlog je više nego jasan. To nije bila politička ideologija niti praktična strana čitavog procesa, to je postalo religijsko osećanje, to je vera! Da nije bilo samo antikritike već kritike i samokritike do privremenih lomova u glavama ovih ljudi, koji pretenduju da predvode naciju, nikada ne bi došlo. Pragmatičnost i racionalizam Zapada u političkom delanju i višedeceniskim naporima u stvaranju evropske konstrukcije kod nas se prihvata srčano, onako kako mi najbolje znamo. I po pravilu na našu štetu.

EVROPA NACIJA Ko smo, sa čime i kuda idemo su bazična pitanja koja sami sebi nismo postavili, pa do odgovora nismo ni mogli doći. Kao melem na ranu, svih mislećih, bili oni evroskeptici ili evrorealisti, legli su istupi britanskog poslanika. Srbi su posebno osetljivi jer na području jugoistočne Evrope jedino srpsko pitanje nije rešeno. Najavljuju se i nova žarišta kriza, a sa vrha države i od intelektalne javnosti nema odgovora na potencijalne izazove. Da nije istinita tvrdnja kako je cela Evropa prihvatila stvaranje nadnacionalne evropske države i da je poprilično rasprosranjeno gledište o „Evropi nacija“ svedoči i Najdžel Feridž. U Evropi su države koje su manje-više rešila svoja etnička i regionalna pitanja, dok se Srbiji taj „luksuz“ ne dozvoljava već se rešenja nameću i služe za ucene velikih koji žele da ostvare svoje interese na Balkanu. Najdžel Feridž opominje da je uskraćivanje prava nacijama na njihov identitet opasnost koja može izazvati nacionalizam i nasilje. Poraznije od tog upozorenja je što, ne osluškujući sopstveno iskustvo, medijski eksponirani evrofanatici i dalje nojevski drže glavu u pesku pred ovim činjenicama. Kratko pamćenje je jedna od naših glavnih osobina. Dodajući nove generacije koje slabo ili nikako ne pamte razaranja tokom građanskog rata 90-tih godina, logično je da svest o greškama iz prošlosti isčezava.

Ipak, nacionalno pitanje nije prioritet u istupima Najdžela Feridža, već opstanak suverenih država i njihovih demokratija. Ali ključni razlog insistiranja na ovome jesu ekonomski problemi i nefunkcionalnost na nivou EU. Zato je, gostujući u Hrvatskoj, upozoravao da iz, pre svega, ekonomskih razloga Hrvatska ne treba da preda deo svog suvereniteta Briselu. Srljanje u što čvršći zagrljaj je sada više nego očigledna politika kada je u pitanju Srbija. Poslednji je momenat da se uspori i razmisli na koji način se treba odnositi prema EU projektu. Pre svega, EU nije baš zagrejana za dalja proširenja, što je u našem slučaju može biti dobro jer ne znamo budućnost i formu odnosa u okviru takve Unije. Nikako ne smemo sebi dozvoliti manihejsko razmišljanje, jer nismo u takvoj poziciji i  nastavak pridruživanja ne bi trebalo potpuno prekidati, pre svega ukoliko je korist veća od štete. Obzirom da ovdašnje političke elite slepo slušaju mišljenje Brisela, dobra je strana što su uslovi za pristupanje regulative proistekle iz iskustva najuređenijih država koje se nameću budućim članicama, koje mogu biti nama na korist u izgradnju sosptvene države. 

Nakon posete budućoj članici i našem susedu, u Srbiji se ne primećuje politička volja da se bliže sarađuje sa partijom Najdžela Feridža, što i dalje govori o nama kao posebnom ostrvu na tlu Evrope, sopstvenoj umišljenosti i osećanju da smo toliko bitni da nas treba vući za rukav. Protivnicima EU na političkoj sceni Srbije nisu potrebne ekstremne desničarske grupacije iz Evrope, već je sasvim dovoljno da jednog umerenog evropskog političara pozovu na saradnju. Ne želim da budem savetnik domaćim evroskeptičnim političkim organizacijama, ali zamislite saradnju i kao krunu dolazak Najdžela Feridža na predizbornu konvenciju nekog od aktera budućih izbora. U trenutku opadanja podrške pristupanju Uniji, bio bi pun pogodak na domaćem političkom terenu.