Ne dolaze investicije tek tako, za to je potrebno ispuniti razne uslove.

Zato bih ja rekao: "ej moj stanislave budalo na sta sam se ja lozio?". Za to ne postoji ni jedan razlog. Ako pod "pre 12 godina" misliš na onaj peti oktobar, tek tu ne vidim ni jedan razlog ili povof za neku kuknjavu.

Ako tebe hvata nostalgija za veselim 90-tima, mene ne hvata, pošto to vreme smatram katastrofom.
Inflacija, sankcije, propast. Opet za tebe su to možda uslovi za procvat jedne zemlje.

Opet kao po obicaju daje filozofski odgovor koji nema blage veze sa onim sta je covek pitao 

To je nasa Stanislava, vazda produktivan sagovornik............

Jebo ti ekonomiju nego sta ti radi ona riba sponzorusa od onomad?

Ceka propast EU.

e vanyo, nije te bilo 3 meseca i odma poceo da trolujes

Pao dogovor-uvodi se nadzor banaka

Lideri Evropske unije dogovorili su se na samitu u Briselu o "postepenom" uvođenju jedinstvenog nadzora bankarskog sektora u zoni evra tokom 2013. godine.

Lideri EU su postigli "sporazum o političkom dogovoru krajem 2012,izjavio je portparol Evropske komisije Olivije Baji

Dogovor postignut na samitu evropskih lidera u Briselu je kompromis Nemaca i Francuza koji su se sporili o tome kako najbolje podupreti pogođen bankarski sistem regiona - jedan od glavnih uzroka dužničke krize u Evropi, tumači agencija AP.

Francuska je forsirala da se svih 6.000 banaka u 17 zemalja koje koriste evro stavi pod nadzor jednog evropskog tela već do kraja ove godine.

Ali, kancelarka Nemačke Angela Merkel je pokušala da zakoči taj plan, insistirajući na tome da uvođenje nadzora ne bude naglo jer "kvalitet mora imati prednost pred brzinom".

Međutim, ostalo je još pitanja o kojima se raspravlja na samitu koji se završava u petak. Tako Merkel gura predlog da komesar Evropske unije za monetarne poslove postane i nadzornik budžeta zemalja.

Međutim, Francuska i druge zemlje strahuju od predavanja kontrole nad svojim finansijama. Dugoročni predlozi za "remont" EU će verovatno biti ključne teme debate u Briselu. Među njima je stvaranje evropskog fonda koji bi se mogao koristiti za podršku zemljama u recesiji.


Izvor: B92

Samit EU: Da li je najgore prošlo?

Lideri 27 članica Evropske unije održale su prvi od tri samita, u nadi da će 2012. okončati sporazumom o jačanju ekonomske i monetarne unije.

Početak samita EU u Briselu obeležili su podeljeni stavovi vodećih evropskih lidera.

Nemačka kancelarka apeluje na veća ovlašćenja Unije u pogledu intervencija u budžetu zemalja članica, dok francuski predsednik prvenstveno insistira na stvaranju bankarske unije do kraja godine.

Glavne teme samita bile su stvaranje bankarske i fiskalne unije, jedinstveno regulatorno telo evropskih banaka, budžet evrozone, i kako dugove u Evropi učiniti zajedničkim.

Kretanje evrozone prema federalističkoj fiskalnoj integraciji i bankarskoj uniji kritikuje Dejvid Kameron.

On je čak najavio da je Britanija spremna da blokira svaki sporazum Evropske unije o budžetu za koji bude smatrala da je neprihvatljiv i protiv njenih nacionalnih interesa.

"Britanska javnost očekuje strog pristup i to je upravo ono što će dobiti, a ukoliko ne bude postignut dogovor, odnosno ukoliko ne bude bilo dobrog sporazuma za Britaniju, onda ga neće ni biti ", dodao je on.
Prvi dan samita

Evropska dvadesetsedmorka se prvog dana samita sporila oko toga koliko moći da prenesu na centralne vlasti, s obzirom da je uoči sastanka nemačka kancelarka Angela Merkel u Berlinu pozvala na veća ovlašćenja EU u pogledu intervencija u budžetu zemalja članica i odbacila zahteve evropskih partnera za brže uspostavljanje jedinstvenog bankarskog tela koje će nadgledati rad banaka evrozone.
Ko šta hoće

Kancelarka pokušava da progura predlog da evropski komesar za monetarna pitanja bude zadužen i za budžetska pravila EU, uključujući i ovlašćenje da odbije predložene planove rashoda i poreza zemalja-članica, i vrati ih na doradu.

Time se direktno suprotstavlja predsedniku Francuske Fransoa Olandu i drugima, koji odbacuju predaju suvereniteta nad fiskalnom politikom i žele da ECB dobije nova ovlašćenja do kraja godine.

Francuski predsednik, međutim, odbija nemačke predloge insistirajući, prvenstveno, na uvođenju evrobveznica, i na stvaranju bankarske unije.

"Jedina odluka koju treba da donesemo, da potvrdimo, je stvaranje bankarske unije do kraja godine. Prvi korak je bankarsko nadzorno telo", kazao je predsednik Oland uoči početka samita.

Od uvođenja evra, Francuska i Nemačka su sledile različite vizije evropske ekonomske i monetarne unije. Kako ocenjuju ekonomski analitičari, za dve decenije "Francuzi su poprimili karakteristike Nemaca, a Nemci karakteristike Francuza. Ali je jaz ostao“.

Nemački mediji pišu da "Berlin, za razliku od Pariza, ima jasnu viziju budućnosti EU“. Koncepti ove dve zemlje su drugačiji, a ni jedna strana za sada ne želi da popusti.
Šojble protiv ostatka Evrope

Nemačka štampa analizira predloge nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea o uvođenju "super-poverenika", za monetarna pitanja Evropske komisije.

Trebao bi da ovo bude jedan od najvažnijih samita u proteklih nekoliko godina. Isprva je izgledalo kao da će na samitu u prvom planu biti Herman van Rompej.

Predsednik Evropskog saveta je podneo izveštaj o EU reformi, u kojem se pored ostalog predviđa zajednički evro-budžet. Mmeđutim, onda se tu našao nemački ministar.

Šojble u nekoliko intervjua oduvao sa stola sve ono što su Van Rompej i tri predsednika iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i Evrogrupe predstavili nakon mukotrpnih zasedanje, komentariše list taz.
Pregovori bez rešenja

Dvadeset godina nakon samita u Mastrihtu, na kom su se evropski lideri dogovorili o uvođenju evra, još uvek se vode iste borbe, između „stabilnosti“ i rasta, između veće solidarnosti i strožije discipline, između uprave velikih država i više demokratske organizacije na kontinentu.

Od početka finansijske krize 2008. godine, vodeći političari su održali niz sastanaka pokušavajući da zajedničkim naporima reše dužničku krizu koja je razorila grčku privredu i dovela evrozonu do ruba druge recesije u tri godine.

Kriza, međutim, još uvek traje. Sve je verovatnije da Španija ide stopama Grčke, dok se Republika Irska i Portugal muče da reše dužničke probleme, a Velika Britanija odlučno kritikuje kretanje evrozone prema federalističkoj fiskalnoj integraciji i bankarskoj uniji.

Istovremeno, bankari napadaju političare za njihovu nesposobnost da se uhvate ukoštac sa krizom i sprovedu efikasne reforme koje bi rešile probleme.

Praksa je pokazala da su šefovi država i vlada do sada uspevali da premoste duboke ponore. Jedna je ključna stavka koja povezuje različita viđenja dva lidera vodećih evropskih privreda – i Pariz i Berlin su saglasni da bi rušenje evra prouzrokovalo "isuviše veliku štetu“.

Sve u svemu, Evropski lideri uspeli su da postignu dogovor oko nadnacionalne kontrole banaka. Sledeće godine Evropska centralna kreće s nadzorom svih 6.000 banaka u evrozoni.

Od izbijanja dužničkih kriza, pre gotovo tri godine, pa sve do danas, čelnici zemalja članica Evropske unije u Briselu su se sastali 22 puta.

Iako najnoviji samit, koji je počeo u četvrtak uveče (18.10.) Protiče bez predznaka "istorijski", "izvanredni" ili "krizni", u centru pažnje evropskih šefova država i vlada i dalje se nalaze pitanja jačanja privredno-monetarne unije.

Jedan od značajnih koraka u tom smeru svakako je i stvaranje evropske bankarske unije. Evropski lideri postigli su nakon celonoćnog sastanka dogovor o tzv. jedinstvenoj "superviziji banaka".

Dogovor postignut na samitu evropskih lidera u Briselu je kompromis Nemaca i Francuza koji su se sporili o tome kako najbolje podupreti pogođen bankarski sistem regiona - jedan od glavnih uzroka dužničke krize u Evropi.

Francuska je forsirala da se svih 6.000 banaka u 17 zemalja koje koriste evro stavi pod nadzor jednog evropskog tela već do kraja ove godine.


Izvor: B92

hahaha 

Ovo je poaziv svim bankarima sveta na zajednicko delovanje : )) Udruzenje bankara sveta, UBS : ))

Naravno, nemojte sumnjati da se radi "na opste dobro" : )) Takodje, nemojte sumnjati da su ovu odluku doneli politicari, inace vrlo potkovani ekonoijom : ))

Svakako, radi se o kupovini vremena. Niko ne spominje sustinu problema, a to je novac kao dug (kredit). Mogu da rade i pricaju bukvalno sta god hoce, jer niko nema blagog pojma o cemu se radi, ljudi veruju "strucnjacima".

Ovo postaje sve bolje i bolje, kao da gledam Mapet sou!
Ovo su prevare epskih razmera, nesto lsicno potopu koji se opisuje u verskim knjigama.

Глас Русије: Европски сепаратизам у успону            
субота, 20. октобар 2012.

Европа се суочава са растућим и све јачим сепаратистичким покретима, а аналитичари су сагласни да су разлози за то већином економске природе.



Каталонци траже независност

Шкотска је најавила планове одржавања референдума о независности од Британије до краја 2014, а Фландрија жели да Белгија постане конфедерација, подсјећа се у анализи "Гласа Русије".

Овај тренд инспирисао је Каталонце у Шпанији, гдје је сепаратизам већ дуже вријеме у успону, јер развијене области не желе да дијеле дугове остатка Европе.

Економски најјача област Шпаније - Каталонија већ дуго времена сања о независности, а исто важи за сјеверну италијанску област Паданију и њемачку Баварску на југу земље.

На недавно одржаним локалним изборима у Белгији побиједила је сепаратистичка Нова фламанска алијанса. Вођа странке већ је апеловао на владу да преговара о процесу којим би се Белгија претворила у конфедерацију.

Област Валоне на југу земље, гдје се говори француски језик, добија помоћ државе, што не одобрава просперитетнији фламански регион, у коме се говори холандски језик.

Вођа Нове фламанске алијансе Барт Де Вевер рекао је да је Фламанцима доста да их третирају као краве, "добре само због свог млијека".

"Европски сепаратизам ослања се на економска питања, а не етничка и вјерска", рекао је политички аналитичар Михаил Неизмаков.

Он је додао да сви просперитетни региони имају снажне сепаратистичке партије.

"Шкотска национална партија ужива широку подршку након што су откривена нафтна поља у Шкотској. Италијанска Сјеверна лига, такође, се снажно противи идеји плаћања за мање успјешан југ земље и Сицилију. Сада када је још актуелна економска криза, сепаратистички покрети биће још снажнији", рекао је Неизмаков.

Јекатерина Черкасова са Института за глобалну економију и међуанродне односе дијели то мишљење.

"Сепаратистички покрети директно су повезани са економским проблемима и развијаће се у зависности од догађаја у еврозони, посебно Грчкој, Италији, Шпанији, Португалији и Ирској", рекла је она.

Шеф центра за економске студије на Институту за глобализацију и социјалне покрете Ваислиј Колташов вјерује да је сепаратизам дио опште кризе у ЕУ.

"Каталонска политика једнака је политици Њемачке. Њемачка не жели да рјешава економске проблеме других. Берлин сматра да је неопходно наћи начин постизања финансијске стабилности, присиљавајући земље да примијене политике које су лоше по њене националне економије и то је оно што видимо у Грчкој, Португалији, Шпанији и Италији. У складу са тима Каталонија тражи независност", рекао је Колташов.

Експерти кажу да би неки региони могли да профитирају из овакве ситуације. Одвојени од одређене земље и ЕУ ти региони генерално не треба да плаћају велики дуг са којима се суочавају Европљани.

У међувремену, шансе су мале да наведене области добију независност.

Белгијски премијер Елио Ди Рупо одбацио је могућност државних реформи, док каталонски лидер Артур Мас не добија помоћ Мадрида.

Он је рекао да ће затражити помоћ Брисела ако шпанска влада забрани референдум о независности у Каталонији.

Очигледно, нису све земље спремне да слиједе британског премијера Дејвида Камерона и првог министра Шкотске Алекса Салмонда, који су већ поставили сцену за референдум о шкотској независности.

(Глас Русије)

Evrozona još tri godine u krizi

Evrozona neće iz krize izaći još najmanje tri godine, smatraju u bonitetnoj agenciji Mudis, jednoj od tri najvažnije kuće za procenjivanje kreditnog rejtinga.

Prema ocenama glavnog ekonomiste Mudisa sa za suverene rejtinge, nema mogućnosti izlaska iz krize u kratkoročnoj perspektivi.

"Trebaće još bar tri godine da evrozona izađe iz krize", kažu u Mudisu.

"Evrozona je ostvarila uspeh što se tiče sprovođenja institucionalnih reformi. Mi smo u više navrata naglašavali neophodnost korekcija koje će morati da se sprovode nekoliko godina. Te godine će za evrozonu biti vrlo bolne".

Ni jedna centralna banka ne može podstaći privredni rast. Do stabilnog rasta može se doći samo strukturnim reformama. Ovo što sada rade ECB i američki FED je samo kupovanje vremena kako bi regulatori mogli dasprovedu potrebne reforme, kažu u agenciji.


Izvor: B92