Pa meni baja sa vezbi kaze da on nije tu da predaje vec samo da ispituje  ! Samo mi trpa gradivo koje moram kuci da naucim jer ce me pitati to sledeci put 
To su jedne vezbe a na drugim totalno druga prica asisten je car objasni mi za 3 minuta ono sto je profa ceo cas pokusavao!

E sad kako je ovo moguce zar ne postoji neki sablon ili pravilnik sta treba da se zapravo radi na vezbama ili je to kako kome dune? 

  PA mora da postoji...ali svi se brane sa tim nije svako rođen da bude profesor!

Studenti imaju sve slabije znanje
Autor: V.N. | 02.02.2008 - 06:10

Generacije studenata koje dolaze na fakultete imaju sve slabije znanje, što ukazuje da je potrebno uraditi ozbiljnu reformu osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji. Bez toga nema ni reforme visokog obrazovanja - čulo se juče na javnoj debati „Reforma visokog obrazovanja - analiza dosadašnjih rezultata“ koju je organizovao Centar za obrazovne politike.

- To vam je kao kada zidate kuću a imate loše temelje. Često na svom fakultetu čujem da mi nastavnici kažu: „Ne možemo imati bolju prolaznost jer imamo loše studente.“ Ali mi smo školovali te nastavnike koji predaju našim studentima, dajte da vidimo gde je problem. Zakon o visokom obrazovanju je rogobatan i ovo što se dešava sa lošom prolaznošću studenata bilo je potpuno očekivano. Bilo je nerealno očekivati da nešto može da se uradi za godinu dana - rekla je prof. dr Desanka Radunović sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je ključna stvar u reformi visokog obrazovanja izmena postojećeg zakona.
- Kada kritikujemo, skloni smo da govorimo kao da mi nemamo ništa s tim, a imamo. Deo odgovornosti snose i mediji. Kada su stigli poražavajući rezultati PISA testa, ta tema je sve zanimala tri dana. Potom su na nju svi zaboravili - rekla je Slobodanka Turajlić.

Izvor: Blic

Problemi u reformi visokog obrazovanja
Svaki peti student upiše godinu
Autor: V. Nedeljković | 07.02.2008 - 06:00


Tri četvrtine studenata, koji studiraju po reformisanom sistemu visokog obrazovanja, nije uspelo da položi godinu, pokazala je analiza prolaznosti na Univerzitetu u Beogradu. Ovi rezultati otvorili su niz polemika o stvarnom stanju reforme visokog obrazovanja i zabrinuli akademsku zajednicu.

Prolaznost na Univerzitetu u Beogradu daleko je od evropskog proseka - samo 21 odsto. Najnovije analize o prolaznosti studenata otvorile su diskusiju o stvarnom stanju reforme visokog obrazovanja u Srbiji. Skeptici kažu da je reforma -promašaj, a pristalice da su ovi rezultati potvrda da nije ni sprovedena. Gde je to „zapelo“ u sprovođenju reforme pokušali su odgovoriti učesnici debate „Reforma visokog obrazovanja - analiza dosadašnjih rezultata“ u organizaciji Centra za obrazovne politike.
Marko Savić, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, govorio je o problemima koji su uočeni prilikom implementacije novih studijskih programa. On je naglasio da je jedan od razloga loše prolaznosti to što se naši profesori nalaze u procepu, jer istovremeno predaju po starom i novom programu.
- Oni rade sa dve različite generacije studenata. Ovakav procep kod njih stvara barijeru da u potpunosti prihvate novi pristup u radu - kaže Savić.
U novom programu, kaže Savić, pojavljuje se veliki broj „rascepkanih“, jednosemestralnih ispita.
- Ali izostaje usaglašavanje među različitim kursevima i optimizacije gradiva. Studentske obaveze se tako samo uvećavaju. Pooštravaju se uslovi za upis godine, a studenti racionališu sa vremenom. Počinju da prave selekciju nastave koju će pohađati, pa izostaju sa predmeta koji se mogu lakše položiti na samom ispitu. Nastavnici uvode prinudu pohađanja nastave i dodatno opterećuju studente. Akademci ne mogu da savladaju nastavne obaveze, a rezultat je da ne ostvaruju uslov za upis u narednu godinu - kaže Savić.
Kada su univerziteti uvideli da će u narednu godinu moći da upišu mali broj studenata, zatražili su od Ministarstva prosvete olakšice za upis. Ministarstvo donosi odluku o olakšicama, ali time je prekršen zakon.
- Ključno je da kada se jedan zakon donese, on mora i da se poštuje. Zakon je stigao na univerzitet koji je hteo da sačuva sve svoje privilegije, a to nije moguće. Kada kritikujemo univerzitet, kao da sami nismo iz tog sistema - rekla je Srbijanka Turajlić, profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Sofija Pekić, profesorka i bivši dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da je veliki problem u sprovođenju reforme i to što na fakultete dolaze studenti koji imaju sve lošije znanje.
- Nema reforme visokog obrazovanja dok se ne reformišu osnovno i srednje obrazovanje - upozorila je profesorka Pekić.
Većina učesnika debate složila se da je potrebno promeniti postojeći Zakon o visokom obrazovanju. Za ozbiljniju reformu, upozorili su učesnici, mora se što pre definisati nacionalni okvir kvalifikacija, ishodi učenja na svim nivoima studijskih programa, a neophodno je i uspostavljanje sistema za unapređenje kvaliteta u visokoškolskim institucijama. Osim toga, pomenuto je da je neophodna veća integracija univerziteta kako bi se omogućila efikasnija i kvalitetnija nastava.
Odgovornost profesora
Profesori moraju da promene svoj način rada i da shvate da novi program u centar pažnje stavlja studenta, a ne njih. Oni su navikli da su sva merila okrenuta ka njima. Naši profesori su ti koji najviše moraju da se promene. Tada ćemo imati kvalitetniju nastavu i bolju prolaznost, ističu u Studentskoj uniji Srbije.

Od haosa do blagog reda
Učesnici debate ocenili su da ćemo realnu sliku stanja na univerzitetima imati tek nakon prvog ciklusa akreditacije.
- Akreditacija fakulteta možda neće doneti očekivani kvalitet, ali će neke stvari pomeriti od potpunog haosa do blagog reda - rekla je prof. dr Vera Dondur, član Komisije za akreditaciju.

Izvor: Blic

ne znam sta je gore... 6 semestralni ispiti i predavanja na koja malo ko dolazi jer ce se ispit polagati tek za 2-3 godine, ili te guzve koje opisujete 

ideja je za neke fakultete generalno dobra, razbiti velike ispite na vise manjih, 1-2 semestralnih... ali sve to zavisi od smera do smera i od broja upisanih studenata, kapaciteta fakulteta po pitanju sala, predavackog osoblja itd. kako ce u praksi izgledati 

 

Teorija zavere nikad dosta...    Bas ce americki studenti svi do jednog da pojure da traze zaposlenje u Srbiji... kriminalno... 

Problema ima mnogo... Novi nacin studiranja (po kome Rusi inace rade vec poodavno pa ne vidim da su "propali" zbog najezde americkih "skakavaca") je stvarno jako dobra ideja, ali ideju treba i realizovati. Da li je gore ili bolje, vidim da su ovde ljudi komentarisali na osnovu skolarina, a to verovatno ne bi bilo drugacije i da je sve ostalo po starom.

Prvi veliki problem je nemogucnost da se ispostuju osnovne stvari u vezi sa predavanjima, konkretni primeri vec navedeni. Drugo, nepotizam i 1001 nacin za polaganje ispita (a nije ucenje) su ucinili svoje, tako da je nastavni kadar na fakultetu, u najmanju ruku, diskutabilan. Oni stariji profesori (velika vecina), osim sto ne idu u tok sa vremenom, ponasaju se kao da su prvo nastali oni, pa planeta Zemlja... umesto da shvate da su oni tu zbog studenata, a ne obrnuto, kako se ponasaju...

Na kraju, ne treba bezati od cinjenice da se danas fakultet upisuje iz razlicitih razloga, a koji nisu vezani za zelju za usavrsavanjem i obrazovanjem. Studenti postaju funkcionalno pismeni ljudi, a onda nekom inercijom, muvanjem, prepisivanjem, pomicivanjem (sve u skladu sa mentalitetom), bez ikakvog problema dobijete mutant-mastera koji je spreman da pokori svet, a izgubio bi od "djaka petaka"...

Loša prolaznost akademaca na svim univerzitetima u Srbiji
Ponovo olakšice za studente pri upisu godine
Autor: Violeta Nedeljković | 09.02.2008 - 06:00


Studentima koji studiraju po novim programima (po „Bolonji“) najverovatnije će ponovo biti omogućene olakšice prilikom upisa naredne godine. Razlog je loša prolaznost studenata na svim univerzitetima u Srbiji.

Naime, početkom nedelje sastala se radna grupa za formiranje kriterijuma za upis godine koja je razgovarala o mogućim olakšicama koje bi se odnosile samo na „bolonjce“, odnosno studente prve i druge godine koji se školuju po novom režimu studija.
- Većina profesora predlaže da se studentima opet omogući upis u narednu godinu studija sa manje od 60 ESPB (evropski sistem ocenjivanja). Ali još nije precizirano kolika bi trebalo da bude donja bodovna granica za upis. Studentski predstavnici su izašli sa stavom da nemamo ništa protiv da akademci upisuju godinu i sa 60 ESPB, ali pre toga moraju se reformisati studijski programi. Nažalost, mislimo da programi još nisu usklađeni, da su i dalje peobimni i neprilagođeni onome što prosečan student može da savlada u toku jedne školske godine. Nije, znači, problem u bodovima nego u obimnosti i neprilagođenosti studijskih programa - kaže Marko Milutinović, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Milutinović, međutim, nije mogao da potvrdi da li će se predlog radne grupe da se studentima prve i druge godine koji studiraju po programima zasnovanim na principima Bolonjske deklaracije ponovo omogući uslovan upis naći pred Senatom BU do završetka zimskog semestra.
Interesantno je da je Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, juče rekla da ne zna ništa o inicijativi da se studentima i ove školske godine omoguće određene olakšice pri upisu i poseban tretman.
- Ne bih da komentarišem takve tvrdnje. Sigurno je da moramo razgovarati o rezultatima prolaznosti studenata, koji nisu zadovoljavajući. Moramo pratiti rezultate u ovoj školskoj godini i na kraju doneti određene zaključke. Ali na sednici Senata, koja je zakazana za sredu, neće se razgovarati o olakšicama za upis, jer to niko nije ni tražio - kaže za „Blic“ prof. dr Bokan.
Da podsetimo, iako je to predstavljalo direktno kršenje Zakona o visokom obrazovanju, univerziteti su zbog loše prolaznosti bili prinuđeni da snize kriterijume za upis. Ministarstvo prosvete je tada dalo saglasnost da svi „bolonjci“ upišu narednu godinu ako osvoje najmanje 37 umesto Zakonom propisanih 60 ESPB bodova.
Maksimalan broj bodova, pokazuje analiza prolaznosti studenata koji studiraju po „Bolonji“, imalo je samo 21 odsto tadašnjih brucoša na Univerzitetu u Beogradu. To znači da 79 odsto studenata ne bi moglo da upiše godinu.

Reakcije na mastere i diplomce
Odluka Ministarstva prosvete da prihvati predlog studenata da im se izda pisani dokument da je diploma ranije diplomiranih jednaka onoj koju će steći masteri izazvala je različite reakcije univerzitetske zajednice.
Naime, u dodatku diplomi, koji će dobijati svaki student, pisaće da je njihova diploma ekvivalentna diplomi mastera iz iste struke. Svi diplomirani imaće pravo da zatraže dodatak diplomi i da na taj način osiguraju svoju jednakost sa masterima.
- U dodatku diplomi stajaće autentično tumačenje člana 127 Zakona o visokom obrazovanju po kojem su diplomirani i masteri izjednačeni u pravima - rečeno je juče u Ministarstvu prosvete.
Međutim, Sima Avramović, predsednik Odbora za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu i profesor na Pravnom fakultetu, kaže da je nedopustivo mešanje Ministarstva prosvete u akademska pitanja koja su u Zakonu o visokom obrazovanju stavljena u nadležnost Konferencije univerziteta Srbije (KONUSA).
Nemanja Stamenčić iz Studentske unije Srbije kaže da univerziteti moraju da prihvate odluku Ministarstva prosvete koje propisuje izgled javnih isprava pa i dodatak diplomi, odnosno njen sadržaj.

Veća prolaznost u Novom Sadu
Na Univerzitetu u Novom Sadu 33 odsto akademaca uspelo je da ostvari predviđenih 60 ESPB bodova, jedna trećina studenata imala je između 40 i 59 ESPB, dok će jedna trećina morati da ponavlja godinu.

Najbolju prolaznost na BU ostvarili su:
Arhitektonski fakultet 83,52 odsto
Medicinski fakultet 68,75 odsto
Farmaceutski fakultet 61,75 odsto
Matematički fakultet 51,16 odsto
Elektrotehnički fakultet 34,40 odsto
Fakultet za fizičku hemiju 31,51 odsto
*Procentualno je predstavljen broj studenata koji je uspeo da ostvari 60 ESPB. ESPB bodovi su mera opterećenja studenta i izražavaju koliko rada je potrebno uložiti da bi se savladao određeni predmet.

Izvor: Blic

Богу хвала па сам последња генерација коју је то зло звано Болоња на српски начин заобишло...

da se razumemo... nije ni profesorima lako... jos mi je sveza prozivka za ispit gde ljudi polazu isti ispit na 5 nacina, zbog isto toliko razlicitih statuta... 

e tu se slazem. A profesori nisu ovde najveci krivci...koliko ja vidim bas ste se obrusili na njih. Mislim ima izuzetaka. Ali koliko sam ja provalio na mom fax-u (ETF),ljudi se ako nista drugo da postignu bar trude da organizuju sve da bude bar blizu onome kako bi trebalo da bude. Ali opet nas ima mnogo,profesora malo,a treba da se radi u malim grupama. prostora na fakultetima takodje ima malo. Sta to treba da znaci da fakulteti treba da zaposle jos bar toliko profesora koliko imaju i da se prosire na 80% Beograda. ovo prvo ne moze jer nema dovoljno ljudi koji su doktori i znaju dobro neku oblast koju bi mogli da predaju. A drugo je glupost.
A to sto studenti padaju,pa sami su krivi sto ne uce. Niko nece da uci umesto njih. Lakse se radi kad se radi konstantno, u malim grupama,ali opet treba da student stekne isto znanje,a ne da se nesto sad olaksava ili ne znam sta. Sve se moze nauciti i za to sto neko nije nesto naucio,najmanju odgovornost snosi profesor,ako je on svoj deo ispredavao. I nemojte da cekate da neko drzi predavanje pred 10 ljudi. Takve grupe se prave samo za prakticne vezbe