Beograd: I kuća i voćnjak za 20.000 evra!
B. Caranović | 01. jun 2013. 10:30 | Komentara: 0
Sve više Beograđana kupuje placeve u okolini grada za stanovanje i obrađivanje zemlje. Najpovoljnije cene u Ropočevu i Ripnju. Najskuplji su Slanci i Višnjička banja


Grocka

AR poljoprivrednog zemljišta uzduž i popreko, oko grada, može da se kupi i za 100 evra. Cene, međutim, idu i do nekoliko hiljada evra, a zavise od blizine puta, veze sa centrom i postojanja vodovodne, kanalizacione mreže i elektrike. Najjeftinije je Ropočevo sa oko 100 evra po aru, a najskuplji Slanci i Višnjička banja sa cenama od 2.000 do 3.500.


Zapuštene njive, voćnjaci, pa i vinogradi, zaboravljene vikendice u okolini grada, ponovo postaju zanimljive Beograđanima, umornim od gradske vreve. Od centra beže i oni koji traže najjeftiniju opciju da se skuće, ili da se bave poljoprivredom - koliko da prežive, ili premoste rupu do plate i penzije. Ovako sve veće interesovanje za placeve u okolnim selima tumače vlasnici prestoničkih agencija za nekretnine.

- Sve što je dalje od Beograda, između 20. i 50. kilometra od centra, može da se nađe i za manje od 100 evra po aru - kaže Vladimir Jeremić iz agencije "Ideal konsalting". - Uglavnom bez ikakve infrastrukture i ova zemlja pogodna je za poljoprivredu. Ima lokacija na kojima se može i zidati i obrađivati zemlja, kao u Ropočevu u Sopotu i Ripnju u Voždovcu, po ceni od 60 do 120 evra po aru. Jeftin je i Begaljički deo, gde uz auto-put stoje hektari zapuštenih plantaža, ali ko namerava tu i da stanuje, morao bi da uloži novac u uvođenje vode i struje.



U poslednje vreme sve više je zainteresovanih za ovakve varijante. Kako Jeremić kaže, povoljno se prodaju placevi u Ralji i Malom Popoviću, koje su dobro povezane sa gradom i gde cene idu od 100 do 200 evra za ar.

Po rečima Anđelke Ostojić iz agencije "Loksiko", nepravedno zapostavljena je Višnjička banja. Ovde je ar poljoprivrednog zemljišta oko 2.000 evra, ali je veoma blizu gradu.

- Klijenti uglavnom Banju zaobilaze kao "selendru", ali izvesno je da će se Beograd širiti na ovu stranu - kaže Ostojićeva. - To je odličan kraj, blizu je reka. Ovde mogu i stanovi da se kupe sa centralnim grejanjem za 1.000 evra po kvadratu. Trenutno u ponudi imam vikendicu od 50 kvadrata sa 13 ari placa za 20.000 evra, na Avali, u Belom Potoku i na Trešnji. To je na 20 kilometara od Autokomande, a najčešće su to ostavljene vikendice sa već gotovim voćnjacima.

Kad sve stave na papir - troškove za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, njegovu prenamenu u građevinsko, zidanje kuće, pa čak i uvođenje infrastrukture - sve više Beograđana procenjuje da je beg na periferiju najisplativija varijanta. Za one koji vole mir, dvorište, baštu i voćkice - malo vožnje kolima ili busom do grada i nije neki problem.

PROMENA NAMENE SE (NE) ISPLATI

VLASNIK poljoprivrednog zemljišta koji želi da promeni njegovu namenu podnosi zahtev Sekretarijatu za poljoprivredu, koji rešenjem utvrđuje postojanje obaveze plaćanja naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Naknada se plaća jednokratno i to 50 odsto tržišne vrednosti koju utvrdi filijala Poreske uprave, Ministarstva privrede i finansija.


JAJINCI PET PUTA SKUPLjI OD ZUCA

- GRAĐEVINSKO zemljište je mnogo skuplja varijanta od poljoprivrednog - kaže Jeremić. - Cena ara u Kumodražu i Jajincima ide čak do 10.000 evra. Već pet kilometara dalje u Belom Potoku i selu Rakovici ar je 5.000 evra. U Pinosavi, na samom početku Avale, 100 kvadrata košta 3.000-3.500, dok se u Ripnju i Zucu prodaje za 1.000 do 2.000 evra.

Izvor: Novosti

A taman su sve lepo smislili...da ne rade nista...kad ono...sranje...

Nista onda, ajmo svi u Rusiju da pijemo Konjak i konzumiramo prostitutke 

Pa ti ne znas za taj gastarbajterski mit...

E...propustio si najbolje stranice sage...ccc....

Ne znam ja puno, a i ono sto sam znao, zaboravio sam 

Karton kuca - 25.000 + plac 10.000 + voda, struja, telefon, dozovole, podmicivanje - 5000...  za 40.000 mozes u okolini BGD da zivis kao bog... Posebno ako u taj kraj ide Lasta... 

zato što kad plate reket predsedniku opštine, mogu da rade šta hoće. sve počinje da liči na mahalu iz koje su dovedeni u civilizaciju.
nisu nikada na gubitku. kvadrat u BG predgrađu je skuplji za 1.000 evra nego u Boru.

Lepo rece magicmaster, jadni oni sa jos jadnijom zaradom, kako su krenuli, ispasce da su nakon prodaje stanova u debelom minusu.

bookee, naravno, cast izuzecima, ali taj komentar koji si citirao je ocigledan dokaz nebuloze. Racunica mu se nikako ne slaze. Uzeo je 4 ara placa, pre bilo kakvih radova je platio 400k evra, samo ne znam sta mu znaci ono da je vec u startu 400 evra po kvadratu?

Znaci ta mukica zida stambeni objekat od 1000 kvadrata na 4 ara? Po spratu neka ima 300-350 kvadrata, dakle zgrada od prizemlja i dva sprata u vr' glave.

U praksi je naravno, drugacije. Od same bocne strane, do kraja druge strane je zgrada, najcesce uz samu ivicu druge zgrade koja vec postoji pored, najcesce se radi o zgradi od minimum 5 spratova, plus potkrovlje. A onda, umesto garaznih mesta, koje postoje u projektu, nekako napravi jos dva suterenska stana, na bogtepitakoji nacin i njih prodaje regularno. Muljacina sa potkrovljem isto tako.

Jos ako u izgradnji izracuna da mu smeta veoma mala zarada, uzme, pa od tri veca stana napravi 4 ili 5 manjih, jer su najtrazeniji stanovi od 40 do 60 kvadrata, najlakse se prodaju, a cena kvadrata je najskuplja kod njih.

Nemas protivpozarni elaborat, grejanje je fals? Nikakav problem, zavrsis to za 5k evra i teraj dalje.

Takodje je u praksi poznato da se kuce i zemljiste u Beogradu obicno ne kupuju vec kompenzuju sa stanovima, nakon izgradnje. Kao sto napisah pre, ima i likova koji vrhunski grade, resavaju eventualne probleme stanara ili i sami zive u izgradjenom objektu ali su u veoma malom procentu takvi prisutni. Pre dve godine sam obisao oko 120 stanova, sto novih, sto starih, na raznim lokacijama u Beogradu, cemer i jad.

Kriminalnu cenu kvadrata je zaustavila izgradnja naselja stepa stepanovic, gde je 1290 evra kvadrat, izvodjaci na toj ceni imaju zaradu, sto rece vanjo, kejs klouzd.

Ziva istina...

Eto... pre neki dan naleteh na oglas coveka\investitora koji HITNO prodaje stan u ulici iza Vozdovacke crkve. Ti stanovi su se u vreme kada su se gradili... pre jedno 4 godine... prodavali po ceni od 1450 do 2300 po kvm u predprodaji... Ovaj je prodavao za nesto iznad 1000e po kvm...
I nije me mrzelo da otvorim i druge slike sem pocetne na kojoj je sve kao nesto fino... I jeste... stvarno je visok nivo gradnje... ali ... cvrc... u citavom trosobnom stanu ima 1 (i slovima: jedan) prozor  Onaj uz ulazna vrata\bivsa garazna

Jeste, to je sve tako. Sa stanovišta kupca.

E sad...priča ima i drugu stranu. Kako prolaze investitori? E pa kao po trnju.

Jedna situacija koja je zadesila 4 investitora u centru grada (apsolutno nebitno ko su, odakle su, Boro i Ramiz nisu):

Nadje se parcela, napravi se plan izgradnje, potpišu se ugovori (da ne nabrajam koji, oni koji znaju shvatiće). Ugovori su na relaciji Investitor-vlasnik zemljišta- izvodjač-podizvodjač (koji drži ostale u nizu u smislu nabavke materijala i izvodjenja radova) itd. Angažuje se projektna kompanija koja prati objekat i čiji se radovi predaju Urbanističkom planu i drugim piz...materinama radi usaglašavanja.

Investitor već krene da troši kintu, plaća projekat, čeka dozvole, raseljava raju sa zemlje. Plaća im zakup dok im ne izgradi stanove ili ih odmah namiruje (stvar dogovora). Vreme prolazi, godina, dve...sami troškovi.
Onda se sve završi, preda nadležnim organima na usvajanje a onda se nadje pametnjaković na nivou grada koji je uzeo predmet u obzir posle dugo vremena da kaže da ima zamerke i da vatrogasno stepenište nije na propisanom mestu i da ivičnjak "odskače" 20 uobičajenih santimetara .... što dalje proizvodi trošak ispravke plana gradnje itd itd itd.

Pri tom, Investitor je imao partnera u vidu velike kompanije kojoj će prepustiti jedan deo prizemlja u svoje svrhe. Znači, probija rok definisan ugovorom itd itd itd
Sve ovo je samo jedan detalj do samog početka postavljanja temelja koji izgleda daleko kao sudnji dan.

Elem, ko se ovde nije bavio izgradnjom, i nije bio u dilu sa gradskim opštinarskim ološem, čija ruka, ako nije u džepu investicije, komplikuje stvar do besvesti, može da priča o nivou današnje gradnje.

Za sve su krivi zakoni koji nekome očito odgovaraju ovakvi kakavi su. Trpi opet, i uvek, i opet, samo kupac i investitor koji gleda da se izvuče sa minimumom gubitka. 

p.s. u inestitore nikako nisam ubrajala gigante koji su podizali zgradetine radi pranja novca. A ko su oni, pune su novine