Pisanje tvoje poruke je nečim motivisano. A svaki motivisan izbor nije slobodna volja.

Сваки избор је мотивисан, али то нема везе са појмом слободне воље у смислу да је човек нема.

Што се тиче програмирања, човекове могућности су програмиране, али не и то да ли ће човек да их искористи. То му је остављено као слобода избора, тј. слободна воља.

На пример, када пишеш програм за очитавање тастатуре, ти програмираш све осим тога који ће тастер бити притиснут. Дакле, постоји коначан број тастера као ограничавајући фактор што значи да нема баш потпуне слободе ( ), али који ће од тих тастера бити притиснут, остављено је да корисник тастатуре изабере својом слободном вољом. А последице притиска тастера су програмиране и нису део слободне воље корисника тастатуре.

Ima. Ne možeš da napraviš nemotivisan izbor. A ako su svi tvoji izbori pokrenuti motivom onda slobodne volje ne može biti. Iza tih motiva stoje neke uzročno-posledične veze čija je zakonitost određena nekim fizičkim zakonima na koje ti nemaš apsolutno nikakav uticaj. Ipak ti imaš utisak da si od velikog broja mogućih izbora izabrao upravo onaj koji si želeo iako svesni deo tvog mozga tek po obavljenom "izboru" bude informisan o tome.

Meni ovo nije jasno Ti mozes da radis i protiv motiva pa to opet nije slobodna volja? Motiv je samo tvoje misljenje o tome sta je bolje za tebe u trenutku u kojem postupas.

ako posmatramo kvantnu mehaniku može da postoji slobodna volja. 

Нема, јер нису избори покренути мотивом, него човек својом слободном вољом тражи мотив да би нешто изабрао. Појам слободне воље не подразумева да је избор немотивисан, јер постојање мотива за избор не значи да је човек натеран на неки конкретан избор (што онда не би био избор). Слободна воља значи да, и поред свих тих ограничавајућих фактора који се једним именом могу назвати природни закони, човек има могућност да изабере нешто из коначне (дакле ограничене, што значи да човек нема потпуну слободу, али не значи да нема слободну вољу) "листе" могућих избора. Сваки избор са те "листе" има одговарајуће последице које су одређене природним законима и на то човек не може да утиче и то не спада у његову слободну вољу. Али пре него што човек начини избор, он сагледева последице избора са "листе" у складу са својим могућностима, што јесте ограничавајући фактор, али није фактор који ће га онемогућити да начини избор, него фактор који му само може сузити "листу" избора, али никако тако да се "листа" сведе само на један избор (што онда није избор). Е зато се каже да постоји слободна воља, јер "листа" избора, док је човек жив, увек садржи 2 или више могућих избора, и човек није приморан ни на један конкретно од тих избора. Али је приморан на последице свог избора које не зависе од њега и то значи да човек нема потпуну слободу, а не да нема слободну вољу.

Што се тиче мозга, нисам имао увид у експеримент који би показао да је свесни део мозга само обавештен о избору након избора, али се у сваком случају на основу тога не може донети непобитан закључак да човек није изабрао. Такав експеримент би рецимо потврдио могућност да постоји нешто, што нпр. верници зову душа, што управља телом као возилом, а мозак је само пријемник команди тог "нешто" и централни рачунар који прослеђује команде ка одговарајућим деловима тела кроз нерве. Међутим, све је то недовољно истражено па на основу тога не можемо ништа непобитно тврдити па ни то да човек не бира, а самим тим ни да нема слободну вољу.

У сваком случају, експеримент може да послужи да се нешто детаљније објасни, а не да покаже да је нетачно нешто што је очигледно тачно. А очигледно је тачно да човек има слободну вољу (ако под тим појмом подразумевамо могућност избора), јер то сваки човек осећа да има макар мало (колико осећа зависи од његових могућности). А ако ће неко рећи да то што човек осећа није релевантно, онда свака дискусија губи смисао, јер се за сваки закључак онда може рећи да је само "илузија" да је тај закључак тачан, да је само "илузија" да човек види ако нешто види, да је само "илузија" да човек чује оно што чује (ако чује) и слично.

Међутим, на основу свега мислим да се "проблем" слободне воље у ствари своди на "проблем" схватања појма слободне воље. А свако има право да појам слободне воље поистовети са појмом потпуне слободе (као Шопенхауер) и да на основу тих дефиниција буде у праву када каже да нема слободне воље (мислећи да нема потпуне слободе).

Pa pre bih rekao da ako posmatramo kvantnu mehaniku sve je uzrocno posledicno povezano

Ako sve sto mi radimo zbog nekog razloga nije slobodna moram da pitam zbog cega bi radili nesto bez nekog razloga. Zasto dok se govori o slobodnoj volji kao da se covek malo vredja sto nema slobodnu volju. Za mene nema niceg boljeg nego kad uradim nesto za sta imam dobar razlog.
Rekli ste na pocetku da bice koje ima slobodnu volju bi moglo da bude samo bozanstvo. Slazem se sa tim.
To bice ne bi ni licilo na bozanstva koja danas postoje. Ono ne bi imalo inteligenciju kakvu mi danas imamo, mozda cak ne bi imalo ni telo, niti bilo sta sto bi moglo da ga sprecava da ima slobodnu volju. Mozda jedino bice koje je stvorilo svemir i pocetak ima slobodnu volju.

Ne bih rekao da je ovo ni izbliza tačna definicija motiva (bar ne u psihologiji).

Isti problem kao i kod Orfanelina jer vi pod motivom podrazumevate samo svesne motive, a to jednostavno nije tako. Šopenhauer nije mislio na iskljičivo i samo na svesne motive.



E vidiš ovo je velika greška. Ti stavljaš intuiciju ispred eksperimenta, a to se nebrojeno mnogo puta u nauci pokazalo kao greška.