Prizivanje duhova. . . :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

I ja sam na tu temu razmišljala. Duhovi su neopipljivi. Mi doživljavamo neke njihove manifestacije ali ne čulno nego preko nervnih centara. Kad kažemo da smo nešto videli ili osetili ako to ne mogu da zabeleže merni instrumenti onda smo percipirali mozgom impulse koji simuliraju naše čulne doživljaje. Zato kamera ne beleži ništa a medium se sit napriča sa duhom. Podrazumeva se pravi medium, ne prevarant.

Možda je u tome tajna postepenog dobijanja na snazi raznih poltergajsta. Zapravo oni vremenom uče kako da dođu do naših nervnih centara, kako da manipulišu energijom ljudi sa kojima se često sreću. Naročito energijom dece koja im je očigledno lakše dostupna jer se poltergajsti i duhovi češće ispoljavaju u prisustvu dece. S druge strane ređe i slabije se ispoljavaju u blizini mačke.

E sad ja lično verujem da su sva viša bića duhovna i da naš život nije ograničen samo na naše materijalno telo, ali da je sloboda i moć koju dobijamo posle smrti tolika da se većina ne opredeljuje za stalni vraćanje u ovaj materijalni svet.

Sile, da mislim da sile postoje, da su to moćna duhovna bića koja se nama ljudima retko bave i samo sa nekim bitnim ciljem pojavljuju. Zbog svoje moći ona se mnogo lakše uključuju u naš nervni sistem tj mnogo lakše mogi da nam se prikažu u obličju koje izaberu nego što to mogu slabe duše skoro umrlih ljudi.

I sad ti možeš recimo da postaviš pitanje zašto se recimo neka baka ne bi javljala i pomagala u životu svojim unucima koje je volela. A ako pogledaš ljude shvatićeš da je za nas traumatičan susret sa pokojnicima čak i kad su oni benevolentni. Nije tako retko da se pokojnici jave u nekim ekstremnim opasnostima i upozore nas. Međutim ako bi se javljali češće više bi nam štetili i nervirali nego što bi koristili.