Ucestvovanje na "Rakijadi" 

imam i ja pricu koje su mi ljudi pricali iz prve ruke.
1. Covek koji mi e pricao, ziveo je tad u nemackoj. Posto kao i svi jugovici '80. koji su zapalili preko grane da nadju nesto pametni ili ne da rade u inpstranstvu. Posto je ziveo zajedno sa cimerom, a preko dana radio kao fizikalac, rano je isao da spava, normalno, jer je ceo dan rmbacio. Posto mu je cimer bio lik koji je svasta radio, zamoli ga da mu cuva strazu dok je razbijao govornicu, jebiga, istina. Govornica je se nalazila pored groblja, tako da kad su naisla kola, oni krecu da trce preko ograde kroz groblje... i covek koji mi je pricao posle nekoliko desetina koraka saplete se i padne preko sveze zatrpanog groba. Naravno da nije obracao paznju i krene da trci i dalje da bi pobega i pobegne.. Nekoliko dana posle, kad je dosao sa posla, oko 6-7 popodne istusira se i legne da drema.. cimer takodje.. Posto je sobicak bio mali kreveti su im bili okrenuti u "G" , a lezali su tako da su im se noge skoro dodirivale. Po prici coveka, koji mi je se zakleo u sve sto ima, desilo mi je se sledece. Kad je poceo da ga hvata prvi san, svetlo je bilo upaljeno, znaci nije bio mrak, odjedanput je neka debela plava zena legla naga do pola, na njega i pocela da ga davi, i da ga davi.. nije mogao glas da pusti, da dozove cimera koji je bio okrenut ka zidu na 2 m od njega. Kaze samo je cutala i stezala mu vrat. nista nije pricala, nije imala grimase, a covek ima oko 100 kila, jake gradje, nije neki slabic, rekao mi je da je svom snagom pokusavao da je podigne rukama i da je bio paralisan. Kako kaze nije spavao 10 dana posle toga, nije gasio svetlo, spavao je samo na 1-2h dok je cimer sedeo pored njega budan i cuvao mu strazu.

ljudi kad vam neko ovo prica i pocne da se preznojava pred vama, nije bas sve jedno.

ima raznih fenomena, koje ljudi naucnici ne mogu da objasne, ali jedno mogu, energija je neunistiva, prelazi iz jednog stanja u drugo... mislite o tome.

"Izlazi iz mog groba, ubico" 

Evo,za razliku od vecine ovdje,ja cu napisati nesto iz sopstvenog iskustva...Od ovog dogadjaja poceo sam da vjerujem da,naravno postoje zle sile,ali i neke dobre,koje nas stite i prave neki balans.Procitajte pricu,vi koji se vise razumijete,volio bih da vam postavim par pitanja.

Inace smo dosta poremeceno drustvo,imamo cudnu zajebanciju i tako...Prije 3 godine,u nasem komsiluku zivio je jedan stariji covjek, oko 70-80 godina,koji nas je stalno proganjao kad smo bili manji.Djoko se zvao i bio je potpuni ludak.Znali smo stvarno ljeti da mu upadnemo u dvoriste,ukrademo po neku mandarinu ili tako neku glupost,ali njegove reakcije su bile,blago receno nenormalne.Dosta puta je dolazio kuci kod nasih da prijeti nama,kao i nasim roditeljima.Jednom prilikom,igrali smo fudbala na livadi pored njegove kuce i covjek je izasao sa puskom i poceo da nas juri.Ufatio je jednog druga naseg,retardiranog( ) i onda smo se svi vratili.Covjek je uperio pusku put nas i vikao:
`Ko mi je od zapalio sijeno??`
Mi smo bili istraumirani,djeca smo bili i nista nismo progovarali.Covjek je bio lud i sigurni smo da je on to i sam zapalio u nekomm napadu ludila.Na kraju je jedan drug probao da mu objasni,ali je on opet digao pusku na nas i rekao da ces nas ubit ako jos jednom krocimo blizu njegove kuce.I nismo.
Mjesec dana nakon toga,u 2 sata ujutru budi me sirena sa vatrogasnih kola.Izlazim ispred kuce,tamo  vec svi moji...Pitam majku sta se desilo i ona mi kaze da gori kuca starog Djoka.Nisam bolestan covjek da mi bude drago,ali nije mi ga bilo ni zao.
Ujutru sam u novinama procitao da je kuca izgorela u iznenadnom pozaru i da policija jos traga za uzrokom(pretpostavljam da ovo ima u nekoj online arhivi vijesti ili pobjede).

Vec tog dana,pocela je zajebancija i vicevi na racun starog Djoka.Svi su zaboravili na onaj strah koji smo osjecali u njegovom prisustvu.Posle par dana,opet smo poceli da igramo fudbala na livadi pored koje su i dalje pasle njegove krave.
Proslo je vise od mjesec dana od tog dogadjaja,kada je jedne veceri,kada smo u drustvu pili u obliznjem parku,Petar,jedan od mojih najboljih prijatelja dosao na suludu ideju(naravno u alkoholisanom stanju).
`Ajmo sjutra na groblje,da prizovemo Djokasa.Mislim da mu je sjutra cetrdesnica`.
Svi su se nasmijali,misleci da je u pitanju neka sala,ali on je rekao da se uopste ne sali.Petar ga je u stvari i najvise mrzio o svih nas.Mnogo puta ga je Djoko hvatao i prijetio mu.Njegova majka mi je jednom u povjerenju rekla da nekoliko noci nije mogao da zaspi,jer je imao traume zbog njega.Naravno,djevojke su odmah odustale,izuzev Andjele i Kristine,koje su uvjek voljele sa naam da idu u neke `pustolovine`.Naravno,niko od nas nije htio da kaze da ne smije,da ne bi ispao pi*ka,tako da smo na kraju svi pristali.

Bilo je oko 10 i po,11 kada su me drugovi zvali da iskocim ispred kuce.Svi su bili tu,osim Beksija.Nikome nije bilo cudno,jer smo znali da je pi*ka,a on je izmislio kao da mora ujutru da odgovara 3-4 predmeta,kao i da se priprema za maturski(on je malo stariji od nas).Stali smo kod marketa,kupili pice i zaputili se ka groblju.
Bilo je oko 11 kada smo stigli .Rasvjeta u okolini,naravno nije radila i osim par svjetiljki sa obliznjih kuca bio je mrkli mrak.Vec sam poceo osjecati jezu,a i kod drugih se napetost osjecala u vazduhu.Rekao sam:
`Ljudi,meni se ovo ne radi...Sta?prizivacemo duha 3 sata,nista nece bit i smoricemo se,umjesto da kvalitetno iskoristimo ovo vrijeme.Plus treba ujutru da ustajemo,u skolu se ide...`
`Sto je,usrao si se`,odma` su poceli da me peckaju.Petar je prednjacio u tome,kao i uvijek,mada vidio sam da ni njima nije svejedno.Htjeli su da ispadnu mudonje pred djevojkama ili kao da naprave strasnu zajebanciju,ne znam ni sto je bila poenta svega toga.
`Ajde odjebite malo`,rekao sam pomalo nervozno.`Kako god ocete,sto se mene tice,samo znam da ce bit predosadno`.
Prolazili smo kroz groblje dok nismo ugledali grobnicu u kojoj je Djoko bio sahranjen.Nije to bila porodicna grobnica,vec samo jedan mali grob,izolovan od ostalih.Bio je sam,kao i uvijek.Na grobu je stojala samo jedna saksija,koja je govorila da ga se ipak neko sjecao.
Petar je posao do groba,zastao i okrenuo se prema nama,govorivsi:
`Hajde da napravimo krug oko njega`,rekao je,podsmijavajuci se.
`hahahaha,dako stari panjov stvarno ustane`,pridruzio mu se Dragan.
`Ljudi,necemo tu da nas vidi onaj cuvar da nas privode ovdje.Mislice da dizemo neko cvijece ili nesto.Aj ovamo cemo krug napravit,na stazu,isti nam je ku*ac,ovo je groblje,jebote`.Nekako sam se sigurnije osjecao sto dalje od te grobnice.
`Aj samo da sjednemo vise,da ovu majicu skinem.Izgoreh ka` Djoko`,nasalio se Marko,na sta smo se svi nasmijali.

Nakon dva minuta,konacno smo sjeli,stavili tablu na pod i zapalili svijecu.Formirali smo krug i uhvatili se za ruke,ali tako da su Petar i Dragan slobodnu ruku drzali na onom prstenu koji stoji na tabli(tako nas je naucio jedan lik sto se bavio time,kao tako se prenosi neka energija).Petar je rekao da ce on postavljati pitanja.Kako nam je kasnije priznao,predhodno se dogovorio sa Draganom da nas iscimaju i namjerno pomjeraju onaj ku*ac po tabli.
`Dragi nasi,okupismo se ovdje da prizovemo naseg dragog Djoka,da malo popricamo,sjetimo se starih dobrih vremena itd. Aj ako dodje da bacimo neku pricu da ga izgorimo!`Smijali smo se svi.Nije da mi je stvarno bbilo toliko smijesno,ali znate kakav je osjecaj kad se prizivaju duhovi i bez razloga te hvata neki ludacki smijeh...

`Djoko`,rekao je glasno,`ako si tu,daj nam neki znak`.
Par sekundi,nista se nije desavalo.Svi smo bili na ivici smijeha kada su Petrove i Draganove ruke pocele da drhte.
`Duse,jesi li tu?`Rekao je Petar.
Prsten na tabli poceo je da se pomjera u pravcu rijeci DA.
`Ajde jebite se,to vi pomjerate`,rekao je pomalo panicno Stefan.
`Ne pomjeramo,bez svakoga`,rekli su skoro u glas  njih dvojica.Naravno,obojica su mislila da ovaj drugi pomjera krug,tako da je za njih sve i dalje bila zajebancija.Nije bilo tako...
`Ok,ne serite,nego nastavi`,rekla je Andjela,trudecci se da zvuci hrabro.Znali smo svi da je foliraza,jer su se svi bili otkinuli.
`Duse,ako si stvarno tu,povuci prsten ka` onome ko se zove Aleksandar`.
Promrmljao sam nesto sebi u bradu,jer mi uopste nije bilo drago sto su me ubacili u tu pricu.
Ubrzo,prsten je poceo da se krece u mom pravcu.Predpostavljao sam da je sve bila zajebancija,ali kapi znoja pocele su da se pojavljuju na mom celu.

`Ok,pitajte nesto drugo`,rekao sam nervozno se promeskoljivsi.
`Djoko,nisi vise tako mocan kao prije,je li?Nemas vise pusku da nam prijetis ovdje.Zelim da znas,ako cujes da mi je drago sto si izgorio.Zao mi je samo sto te ja nisam zapalio!`Petar je govorio smijuci se.
`Neka,debilcino jedna.Batali tu pricu`,bijesno je reagovao Stefan.
`Alo...`,krenuli smo da se raspravljamo kada je prsten ponovo poceo da se drma.Polako se kreteo i zavrsio je opet na rijeci da.Petar je nastavio:
`Pa,ako si toliko mocan,hajde,pokazi se!Ako si tako mocan sad mi prijeti.Ne,ubij me!`
Prsten je poceo da se mrda,kada je Dragan panicno rekao:
`Petre,ja ne mrdam prsten`.Petar ga je blijedo pogledao i rekao:`Ni ja`.

Obojica su panicno pomjerili ruke sa table i cijeli krug se raspao.Prsten je i dalje nastavio da se trese i dosao je na rijec DA.
Djevojke su zajecale od straha,mi ostali smo stajali kao ukipljeni.Odjednom,bljestava svjetlost pocela je da blica sa jednog obliznjeg groba.Panicno sam rekao:
`Lj...ljudi.Vidite li i vi ono?`
`Vidimo`,prestravljeni su rekli Petar i Dragan.Ostali nisu smjeli ni da pogledaju.
`Mislim da bi trebalo da podjemo do tamo,da vidimo o cemu je rijec.Idemo nas trojica,vi ostali ostanite ovdje.Ja sam ovo zapoceo,nadam se da cu i zavrsiti`.U tom trenutku,pored sveg straha,divio sam se Petru na hrabrosti koju je pokazao.
Polako smo poceli da koracamo ka grobu koji se nalazio 30-ak metara od nas.Kako smo se priblizavali,hvatala nas je sve vecea trema.Strah je bio nepodnosljiv.Cvrsto smo drzali jedan drugog za ruke,a taj stisak postajao je sve crsci sto smo blize bili.Kada smo dosli do groba,prestao je svijetljeti.Na njemu je svijetlila samo jedna plocica,ona na kojoj je bilo napisano ime.Bila je prekrivena prasinom i ime nije bilo citljivo.

`Mozda zeli nesto da nam kaze`,promuca Petar i rukom ocisti prasinu.Kada smo jasno vidjeli,na plocici je pisalo Petar V****(zbog privatnosti ne mogu otkriti prezime).Bili smo paralizovani od straha.Gledali smo se par trenutaka,kada je najednom Petar poceo da se trese,u pocetku slabasno.Mislili smo da je to od straha,ali vremenom je to postajalo sve jace i jace.Pao je na pod,a Dragan i ja priskocili smo u pomoc.Pokusavali smo da ga osvjestimo,ali on se i dalje nesvjestan tresao.Dragan je zatim uradio nesto,sto mu je najvjerovatnije spasilo zivot.Skinuo je svoj lanac i stavio mu ga oko vrata.Cim je krst legao na Petrove grudi,prestao se tresti.
Ostali smo na zemlji nekoliko minuta i molili se Bogu.Ostali su dosli do nas,nakon 10-ak minuta,uzurbano kada su vidjeli Petra kako lezi.`Sta se desilo??`Svi su pitali,ali nama nije bilo do odgovora.Rekli smo im da nam pomognu i odnijeli ga kuci.Njegovo srce jos je kucalo.Rekli smo njegovim roditeljima da je malo vise popio i ostavili ga u krevetu.Probudio se nakon dan i po,sav iscrpljen.

Nama i dan danas nije jasno sta se u stvari desilo,ali na kraju,sve se dobro zavrsilo,a nama je iz svega ovoga ostala velika pouka i prica kojom cemo pokusati da od djavoljeg posla odvratimo svakoga ko se zaputi ka` istom.

Ma sa tim stvarima se ne treba zajebavati.

stvarno interesantne priče za pročitati, samo nastavite da postavljate 

Ne kažem da ne verujem...samo me interesuje kako se ta žena skolonila sa njega? Kada je otišla? Kako je prekinula da ga davi?




Čisto zbog forme pisanja, mislim da si priču izmislio. Mogu da verujem u pojave, čudne senke, odraze u ogledalu koji kasne. Ali sad ploča sa imenom i prezimenom itd...malo je preterano čak i za istinu. Mada ne mogu da kažem da me jeza nije prolazila dok sam čitao ovo...

Meni licno se najvise u prici dopadaju imena... tako su uobicajena...
I prica o zivotu u selu... aaaaah... sweet... 

Sve u svemu... mislim da previse citate "Trece oko"

"Treće oko" još uvek postoji?!

A mozda sam pretjerao,stvarno...Ali moglo je bit` ovako 
Sustina je da ovako nastaje vecina ovih prica.Ja se izvinjavam svima,ali bilo mi je zanimljivo da vidim oce li se ko zapalit