Lekoviti sok svežeg bilja
Propolis je pčelinji proizvod o čijem poreklu malo znamo

Sveže bilje i biljni sokovi sadrže prirodne, nepromenjene komplekse svih lekovitih materija, a sokovi isceđeni od samlevenog svežeg, tek ubranog lekovitog bilja, sadrže sve lekovite sastojke biljke i zato taj farmaceutski oblik osvaja terapiju.

Pretpostavlja se da će ovi sokovi u skoroj budućnosti osvojiti ukus potrošača jer su oni najprirodniji oblik leka - zapisao je profesor Tucakov.
Ove njegove pretpostavke se već danas ostvaruju.

Propolis pripada prirodnim sirovinama koje su još nedovoljno ispitane, ali su našle široku primenu, pre svega u automedikaciji. Dosadašnja klinička ispitivanja su potvrdila opravdanost upotrebe, ali se istraživanja nastavljaju i nauka će, tek u budućnosti, dati konačan sud o mestu ove supstance u preventivi i terapiji.

Propolis

Za sada, o propolisu znamo da je pčelinji proizvod, ali o poreklu propolisa naučnici treba tek da kažu poslednju reč. Ono što je izvesno. to je da pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa.

Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.

Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.

Propolis zaustavlja rast nekih bakterija, čime sprečava njihovu deobu, odnosno razmnožavanje. Laboratorijska ispitivanja flavonoidnih komponenti su pokazala antivirusne efekte. Protivupalna i epitelizantna svojstva su takođe dokazana.

Sva ova svojstva preporučuju proizvode propolisa za higijenu, preventivu i terapiju upalnih procesa sluzokože usne duplje i ždrela. Higijena usne duplje i uspešno smirivanje upalnih procesa sprečiće širenje infekcije na disajne puteve. Imunostimulativno dejstvo propolisa podiže odbrambene snage organizma.

Stoga je propolis opšte prihvaćen proizvod u terapiji:
- upalnih procesa sluzokože desni
- upale sluzokože ždrela
- upale sluzokože želuca
- gripa i gripoznih stanja
- prehlada

Sam, ili u kombinaciji sa biljnim ekstraktima (slez, kamilica, bokvica, menta, eukaliptus, šipurak), u prometu se nalazi u obliku sirupa, kapi, tableta za unutrašnju upotrebu i masti za spoljašnju upotrebu.

Međutim, i kod propolisa, kao i kod ostalih prirodnih sirovina, teško je (kompleksan sastav i promenljivost sadržaja sirovine koja se sakuplja u prirodi) standardizovati proizvod.

Opšte prihvaćen stav da sintetske supstance mogu biti i toksične, a prirodne su apsolutno bezbedne - je pogrešan. Potpuno se zanemaruje činjenica da se u prirodi nalaze i lekovi i otrovi i da je granica samo u dozi.

Ako ovome dodamo zagađenje prirode ko je postaje ozbiljan civilizacijski problem onda je jasno da se moramo obavestiti o kvalitetu prirodnog proizvoda kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da se lečimo.

U poplavi reklama kojima se nude razni spasonosni preparati obično nema ni reči o: proizvođaču, kvalitetu, kontroli, a sporedni efekti se ne spominju ni kao mogućnost.

Opasne reklame

Da bi ovo sprečili i zaštitili sebe od slatkorečivih reklama u svetu su se potrošači organizovali u udruženja i primorali i proizvođače i učesnike u prometu da propišu standarde svojih mogućnosti i da to deklarišu na proizvodu.

Tako je u svetu razvijen sistem kvaliteta koji firme masovno uvode u svoje poslovanje pa njihov broj raste geometrijskom progresijom, a kod nas je vrlo stidljiv i uglavnom vezan za preduzeća koja su izvozno orijentisana.

Međutim potrošači nikako nemaju poverenja u profitna preduzeća pa su i pored sistema kvaliteta uveli svoje kontrole. Tako u svetu postoje firme, koje su morale da stave ključ u bravu posle negativne ocene njihovog proizvoda.

Zašto je ovo važno za proizvode izrađene iz propolisa. Toksični učinci propolisa nisu evidentirani - tako navodi literatura. Neželjeni efekti se svode na mogućnost preosetljivosti na neki od sastojaka propolisa, a uglavnom su zabeležene pri spoljnoj primeni propolisa u obliku dermatoza.

Dakle, može se reći da je opasnost od upotrebe minimalna. Međutim, postoje niz supstanci koje se mogu naći u propolisu čije je prisustvo nepoželjno. Naime, pčelari često koriste za zaštitu košnica različite proizvode. Niz antibiotika se koristi u terapiji ili preventivi bolesti pčela
Piše: Vukica Stevanović

Odlučujući kvalitet propolisa
Odlučujući kvalitet propolisa, ali ga nikako nemojte nabavljati na pijacama

Poljoprivredne kulture, koje su i pčelinji pašnjaci, tretirane su raznim pesticidima. Tako propolis, koji se koristi kao sirovina za izradu preparata, mora biti proveren kako bi njegova upotreba bila sigurna. To mogu samo ozbiljni i dobro organizovani proizvođači.

Dakle, dobar proizvod propolisa garantuje proizvođač koji zna poreklo svoje sirovine, odnosno područja na kojima su pčele sakupljale propolis, kontroliše sirovinu na prisustvo pesticida, prisustvo antibiotika i drugih primesa koje bi mogle da onečiste proizvod.

Dakle nema ozbiljne proizvodnje bez dobro organizovane laboratorije i nema kvalitetnog proizvoda bez obziljnog proizvođača. Kvalitet je neophodan uslov koji mora ispuniti proizvod kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da ublažavamo tegobe narušenog zdravlja.

Bilje nije svemoćno

Propolis je proizvod koji treba da se nađe u svakoj apoteci, ali ga nikako ne nabavljati na pijacama (ne verujte proizvođaču čije proizvode viđate po pijačnim tezgama), oglasi i prodaja pouzećem nisu garancija dobrog proizvoda naprotiv, to su najčešće proizvodi koji nemaju ni kontrolu higijenske ispravnosti, ne lečite se preparatima čiji prodavci kucaju na vaša vrata, jer u multilevelu jedino je sigurno da prodavcu pripada visok procenat za svaki prodati proizvod i njegova upornost mu se uvek isplati.

Stoga se uvek posavetujete sa svojim apotekarom. Deo njegovog posla je da brine o vašem zdravlju brinući o kvalitetu proizvoda koji vam nudi.

Kontrola kvaliteta lekova ima dugu tradiciju. Herklid iz Tarenta koji je živeo oko 75 g pre nove ere napisao je prvi spis o pripremanju, istraživanju i pregledu lekova.

Pre svega želim da zahvalim čitaocima na podršci za izabranu temu. Interesovanja su različita, ali se mogu izdvojiti teme za koje se interesuje najveći broj.

Naravno, najveće interesovanje je za maligna oboljenja, koja najozbiljnije ugrožavaju čoveka našeg vremena. To inače nije tema o kojoj sam htela da pišem, i to baš iz razloga što se skoro zakonomerno u paleti ponude prirodnih proizvoda, koji (na sve osim na legalne načine) stiže do pacijenata obavezno nude i "spasonosni". Budući da je interesovanje veliko, odlučila sam da i ovu temu uvrstim u rubriku.

Verovanje u svemoć bilja čini i pacijentu i lekovitom bilju veliku štetu. Jedna je što pacijent zbog ovakvog uverenja izgubi dragoceno vreme i kasno stiže kod lekara (ovo važi za mnoga akutna oboljenja). Druga je šteta koja nastaje od apsolutnog nepoverenja prema lekovitom bilju koje se ne koristi ni onda kada za to postoji puno opravdanje, pa čak i preporuka.

Neophodno je znati da se terapija akutnih i hroničnih oboljenja sprovodi po savetu i pod kontrolom lekara koji prema utvrđenoj dijagnozi određuje terapiju, način i vreme upotrebe. Sporedna dejstva lekova ili nuspojave koje su lekaru poznate, su predviđena i proverena pre puštanja leka na tržište, ali su one svakako manje od posledica koje može ostaviti zapušteno oboljenje.

Terapija, pa i fitoterapija se razvija srazmerno sa ukupnim razvojem zemlje. Dok se u visoko razvijenim zemljama (Nemačka) fitoterapija primenjuje i u ambulantnom i bolničkom lečenju, a veoma često i u automedikaciji, kod nas je to vrlo redak slučaj, pre svega zbog slabo razvijene proizvodnje i nedovoljnog broja sigurnih (standardizovanih) proizvoda.

Informacije koje dolaze iz sveta o vraćanju prirodi i prirodnom lečenju stvaraju novu klopku u koju upadamo posežući za "prirodnim" proizvodima sumnjivog kvaliteta koji u terapiji ne daju očekivane rezultate.

Međutim, nije to odlika samo našeg vremena. Od kada sežu pisana medicinska dokumenta, ukazuju na slične pojave:
"Mudraci nas uče da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako čuva svu svoju energiju, bolesti neće napadati. Mudar čovek se čuva i želja, te će njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh.

Jednostavan život

Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, čovek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.)

Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upućuje je deo i terapije i preventive. Upućuje na duševni mir koji je uslov očuvanja zdravlja, bez obzira na opterećenja vremenom u kome se živi.

Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako očuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reči mudraca koje bi nam pomogle i uputile nas jednostavnom i spokojnom životu.

Nudi nam se zdravlje kroz nekritične i agresivne reklame, a izostanak obećanih učinaka spasonosnih proizvoda još više nas onespokojava. Sve što nam se događa je razlog da se "Glas" odlučio da otvori rubriku u kojoj će zainteresovani dobiti neke osnovne informacije o mogućnosti lečenja lekovitim biljem. Iz istog razloga je dat i telefon za dodatne informacije, kako bi se zainteresovani mogli obavestiti o nečemu što ih zanima, a o tome nije bilo reči.
Piše: Vukica Stevanović

Hrana kao lek
Celer je dobar za izbacivanje suvišne telesne tečnosti

Veliki je broj poziva. Iz razgovora sam stekla utisak da se grupa proizvoda koji se često koriste u preventivi (antioksidansi) koristi iz mode, a ne iz stvarne potrebe. Takođe sam zaključila da se jedna grupa prirodnih proizvoda namenjenih hroničnim oboljenjima starije populacije ne koristi.

Takođe se ne koristi ni značajna grupa proizvoda koja se preporučuje u podizanju otpornosti mlađeg stanovništva (predškolske i školske dece). Ovo je posebno značajno za decu gradskih sredina. Istina je da smo prošli period ogromne deficitarnosti lekova i da je osiromašeno zdravstvo navelo zakonodavce da tolerišu proširenu pojavu koja je prešla u naviku - automedikacije preparatima jakog fiziološkog dejstva.

Nedovoljna sredstva u zdravstvenom budžetu su sigurno razlog da je nemoguće obaviti neko ozbiljnije istraživanje posledica ove navike. Bojim se da bi rezultati bili ozbiljniji nego što pretpostavljamo.

Nedostatak informacija o izboru namirnica u svakodnevnoj ishrani takođe je prisutan. U svetu je razvijena čitava industrija čiji proizvodi su sačinjeni iz prirodnih materijala i namenjeni su dopuni obroka tačnije dopuni namirnica kojima nedostaju neki biološki važni sastojci.

Filozofija jela

Najnovija istraživanja su pokazala da su najobičnije namirnice stigle vrlo visoko na lestvicu neophodnih namirnica. Vendi Dojl, iz Britanske asocijacije za hranu kaže: "Nikad ranije zdravstvene koristi, uobičajeno dostupne hrane nisu bile toliko očigledne. Filozofija da hrana ima i druge zdravstvene vrednosti, a ne samo prehrambene, stiče sve više pristalica u naučnim krugovima."

Hipokratovo učenje i terapija zasnovana na empirijskim iskustvima dobija i naučnu potvrdu. On je preporučivao celer za izbacivanje suvišne telesne tečnosti. Naučnici su iz celera izolovali supstancu koja je odgovorna za diuretični efekat.

I konačno savremena nauka dokazuje istinitost Hipokratova učenja
"Neka ti hrana bude lek - a - lek hrana"

Povrće, voće i lekovito bilje za dobro zdravlje
Za sada su naučnici izdvojili jedan broj namirnica koje preporučuju za upotrebu zarad očuvanja i poboljšanja zdravlja.

Kupus

Kupus je imao društveni status "sirotinjske hrane". Otkako su u kupusu izolovane supstance koje pokazuju lekovita svojstva njegov rejting na uglednim trpezama je porastao. Kupus pomaže lečenje čira. U Rusiji je čak registrovan lek sačinjen od lekovitih sastojaka kupusa namenjen za terapiju čira.

Naučnici su među svim izolovanim sastojcima najviše zainteresovani za INDOL jer najjednostavnije rečeno, pomaže uništavanju hormona kojima se pripisuje odgovornost za maligne tumore prostate i dojke.
Preporučeni oblik kao najzdraviji i najlekovitiji je: sirov kupus, kiseo kupus ili njegov sok.

Cvekla

Naučnici cveklu izdvajaju kao namirnicu bogatu vitaminom B. Učestvuje u smanjenju određenih aminokiselina čiji visok nivo može oštetiti arterije i povećati holesterol. Dakle redovna upotreba cvekle smanjuje rizik bolesti srca. Zakišeljena cvekla gubi mnogo važnih sastojaka, stoga se preporučuje kuvana ili u obliku supe.

Ananas

Ananas je stekao još veću popularnost nakon izolacije jednog enzima koji pospešuje zarastanje rana. Kiseline koje se nalaze samo u svežem ananasu razlog su što se preporučuje u preventivi malignih oboljenja želuca. Konzervisani i kuvani ananas nema lekovita svojstva.

Bobičasto voće

Sok jagode se preporučuje, zbog svojih antibakterijskih sastojaka kao zaštita u epidemijama tifusa.
Brusnice sadrže arbutozide koji se uspešno koriste u terapiji upale mokraćnih puteva. U svetu se već duže vreme na tržištu pojavio standardizovani preparat ove bobice, a nedavno i na našem tržištu.
Borovnicu preporučuju kao svakodnevni napitak osobama koje imaju probleme sa venama ali i u preventivi arteroskleroze.

Bademi, lešnici i orasi

Antioksidans, mineral selenijum, kojim su bogate ove koštunice razlog je što se preporučuju u preventivi srčanih oboljenja. Iz ovih razloga su mnogi musli od raznih vrsta žitarica obogaćene bademom i lešnicima.

Multivitamini u čaši

Pomorandža predstavlja bogatstvo minerala i vitamina od kojih je C u visokoj koncentraciji, a biljni pigmenti samo upotpunjuju vrednost napitka.

Zeleni čaj

Zeleni čaj je, za razliku od crnog koji je potpuno fermentirao, sačuvao važne sastojke koji pospešuju razmenu materija koja će pokazati svoje efekte na koži, noktima i kosi. Sjaj kose i kože primetićete u ogledalu, a ono što nećete videti je uticaj na vaše kosti i mišiće. Da biste obezbedili lekovitost napitka nemojte čaj kuvati već ga prelijte prokuvanom vodom koja je nakon kuvanja malo odstajala. Optimalna temperatura je 90 stepeni. Preliven čaj poklopite i nakon 15 min. ocedite.

Surutka, koju je narodna medicina duboko poštovala, dobila je naučnu potvrdu. Obezbeđuje bolje snabdevanje organizma kiseonikom, B vitamin i belančevine su ono što tako dobro prija jetri. Aktivira razmenu materija i za rezultat ima smirivanje upala i bubuljica na koži.

Sok mlade koprive je prirodni energetski napitak koji je narod cenio, a nauka potvrdila da je ova "sirotinjska hrana" razlog što su siromašna seoska deca "pucala" od zdravlja, a varoška deca uz bele kifle i puter bila slaba i nežna. Hlorofil, vitamin K i magnezijum čine sok mlade koprive pravim napitkom zdravlja.

Pasuljevina, maslinovo ulje i zob

Dr Rozmari Lenoks, lekar opšte prakse iz Londona je još jedan primer u kojoj meri smo zaostali za svetom koji se vraća prirodi. Mi se samolečimo sintetskim proizvodima jakog farmakološkog delovanja, a lekovito bilje kupujemo na pijacama i koristimo ga po savetu sumnjivih travara.
Pipe: Vukica Stevanović

Brokula štiti od raka dojke
Ima antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva

Ne znam kako bi naše žene reagovale i šta bi mislile o svom lekaru kad bi čule terapiju dr Lenoks: "Ja predlažem pasuljevinu protiv valunga u menopauzi, zbog estrogena koje ona sadrži. Maslinovo ulje i zob za smanjenje holesterola jer ulje sadrži nezasićene masne kiseline a zob rastvorljiva vlakna".

Odaberite napitke, kombinujte ih. Sok od koprive zasladite medom i dobićete napitak koji će okrepiti svakog sportistu. Stariji neka obare koprivu i uz nekoliko jezgri oraha imaće izvrsnu večeru.

Najbolje je sveže, ali ako ga nemate svratite u apoteku i posavetujte se sa vašim apotekarom. On će vam pomoći da odaberete proizvode čiji kvalitet obezbeđuje maksimum sastojaka koje biste dobili iz sveže hrane.

Opasne navike

Upotreba lekovitog bilja u terapiji malignih oboljenja, prema meni dostupnim podacima, nije zaživela u oficijelnoj evropskoj medicini kojoj i mi pripadamo. Pri tom je činjenica da su poslednjih deset godina istraživanja u tom smeru intenzivirana i da je objavljeno niz rezultata laboratorijskih istraživanja na životinjama.

Industrijalizacija savremene civilizacije, bitne promene navika u ishrani, su razlozi proširenja istraživanja radi utvrđivanja posledica ovih promena. Nezdrav način života, nepravilna ishrana, koja je siromašna bitnim sastojcima koji su neophodni za normalno odvijanje životnih procesa uzrok su stvaranja slobodnih radikala koji su vrlo reaktivni i koji su uzrok strukturne promene molekula.

Ova otkrića su usmerila dalja istraživanja koja su pokazala da slobodni radikali remete normalne metaboličke, koji postaju uzrok raznih zdravstvenih problema. Pojava nekih vrsta malignih oboljenja se vezuje za slobodne radikale.

Budući da je nedvosmisleno utvrđeno da je nepravilna ishrana uzrok niza oboljenja, naučnici su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje osobina i dejstva aktivnih sastojaka voća i povrća.

Tako više od deset godina traju intenzivna istraživanja familije kupusnjača.
Kupus je glavni predstavnik ove familije. On je sastavni deo naših obroka tokom cele godine. Raznovrsni su načini pripreme i na našem stolu se nalazi kao predjelo, varivo, glavno jelo i salata.

Još je Dioskorid upozoravao da je kupus zdraviji ako se jede svež. Džems Kuk nije izgubio nijednog mornara zbog loše ishrane (skorbuta) jer je na putovanje poneo 60 bačvi kiselog kupusa.

Rezultati istraživanja skrenuli su pažnju na drugu biljku iz ove familije kojoj je u svetu naglo skočila i proizvodnja i potrošnja. Tako je ovo do sada skromno konzumirano povrće postalo preporučena hrana i važna preventiva.

Brokula

Njenom usponu i značaju doprineo je rad objavljen 1997. u Proceedings of the National Academy of Sciences. Pod nadzorom prof. dr P. Talalay-a na Jhon Hopkins University, istraživači su otkrili da jedan od aktivnih sastojaka (sulforafan) u nizu ogleda koje su izveli na laboratorijskim životinjama, pokazuje antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva.

Mehanizam delovanja je takođe utvrđen. Već pomenuti sastojak brokule (sulforafan) aktivira organizam na stvaranje enzima koji pokazuje antitumorsko delovanje. Ovi rezultati se smatraju preliminarnim i istraživači su saglasni da je neophodno obaviti još niz provera.

Za sada se brokula preporučuje u ishrani kao preventivno sredstvo. Dr Byron Murray s Brigham Yung University bavi se fitohemijom voća i povrća. On je pobornik korišćenja brokule u preventivi malignih oboljenja, jer ona svojim sastojcima inaktivira kancerogene supstance. Javnosti je saopšteno da je dovoljno oko 1 kg brokule nedeljno da se rizik od pojave bolesti smanji za 50%.

Ova saopštenja su dovela do masovne proizvodnje brokule, koja je ubrzo dovela i do proizvodnje klica koje imaju 50 puta veći sadržaj aktivne supstance (suflorafan).

Preventivno delovanje se obezbeđuje dugotrajnom upotrebom brokule. U te svrhe farmaceutska industrija se pobrinula da iz klica brokule sačini preparat koji preporučuje za svakodnevnu upotrebu u cilju prevencije malignih oboljenja. Doza je 250 mg koncentrata ekstrakta (0,04%) što po sastavu odgovara 100 g sveže brokule.

Značaj celuloze

Bilo da koristimo brokulu u svakodnevnoj ishrani ili gotov preparat, da bismo imali željene efekte, moramo imati kvalitetan proizvod.
Kvalitet gotovih proizvoda zavisi od proizvođača i poštovanja principa dobre proizvođačke prakse, na što mi nemamo uticaja. Tu imamo samo jednu mogućnost - da odaberemo proizvođača koji nam garantuje deklarisani sadržaj.

Ako sami pripremamo povrće u svojoj kuhinji, nije na odmet da se podsetimo nekih pravila, koje moramo da poštujemo kako svojom nepažnjom ne bismo uništili najvrednije sastojke.

Povrće u ishrani predstavlja onaj segment svakodnevnih obroka preko kojeg organizam snabdevamo mineralima i vitaminima. Povrće se na našu trpezu probijalo teško, pa i danas srećemo osobe koje povrće potpuno ignorišu. Međutim, stvari stoje drugačije. Celuloza je neophodna našem organizmu jer obezbeđuje normalan rad creva.
Piše: Vukica Stevanović

Med i hrani i leči
Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata

Međutim, ona se teško vari i zahteva odgovarajuću pretpripremu i obradu kako bi postalo lakše svarljivo i za organizam korisno.
Primenom pravilne tehnike pripremanja vrednost sastojaka povrća se znatno povećava, dok se nepažljivom pripremom korisni sastojci u značajnoj meri gube.

Veliki broj vitamina i minerala su supstance u vodi rastvorljive i dužim držanjem u vodi se gube u velikoj meri. Pri pranju, u vodu dodati malo soli jer se tako umanjuju gubici i lakše se i odstranjuju nečistoće. Povrće bariti u slanoj vodi koja lagano vri. Bareno povrće može se samo preliti rastopljenim maslacem, uljem i po ukusu začiniti raznim začinima (beli luk, peršun, celer).

Dinstano povrće se takođe preporučuje jer se tako čuvaju gotovo svi sastojci. Ovaj način obrade obezbeđuje izvanredan ukus i aromu. Smrznuto povrće nikad ne odmrzavati polako. Najbolje se očuva ako se bez prethodnog odmrzavanja stavlja u vrijuću vodu ili dinsta.

Ispoštovati osnovne principe pravilne ishrane znači obezbediti sve neophodne sastojke za normalno funkcionisanje vašeg organizma, ali i značajan korak zaštite od bolesti.

Zdravlje građana jedne države je dobro i države i društva.
Preistorijski zidni crtež, otkriven u pećini (Cuevas de la Arana) u istočnoj Španiji, star 7000 g. a možda i više pokazuje dva čoveka kako se penju uz stenu konopcima (ispletenim najverovatnije od biljaka penjačica) prema pčelinjem gnezdu. Čovek u jednoj ruci drži predmet koji se dimi.

Sekira i sreća

Svi stari narodi su ostavili razne tragove koji ukazuju da su sakupljali med divljih pčela. I naša narodna izreka "Sekira mu je pala u med" u prenesenom značenju govori o nečijoj sreći. Ta sreća je zadesila tragača za divljim pčelama koji sekirom sebi krči put i kad mu sekira uleti u šupljinu drveta u kojem je medeno saće, "upala je u med".

Istorija orijentalnog pčelarstva seže do 6000. g pre naše ere Evropa osim zemalja Sredozemlja (Grčka, Italija, Španija) gotovo da nema pisanih podataka o pčelarstvu sve do početka dvadesetog veka.

Pčele su oduvek smatrane svetim, a u hrišćanstvu su se pretvorile u božje sluge. Legenda kaže da vode poreklo iz raja, gde su bile "mali božji pomoćnici".

Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata. Velika majka bila je poznata pod imenom Kraljica pčela, a njene sveštenice bile su "melissae" odnosno "pčele"...

Med je simbol besmrtnosti i zato je služio kao namirnica koja se obavezno uzimala u vreme odreda inicijacije i uvođenja. Med je bio i simbol pesničkog talenta i genija. Pčele su po grčkom verovanju napunile usta Homera, Sapfe, Pindara i Platona.

Stiže s neba

Stari narodi su verovali da med stiže s neba. Aristotel je mislio da pčele sakupljaju med već napravljen na cveću. Međutim, pčele prave med od medljike (nektara), koji sa cveća donose u košnicu. Većina biljaka najintenzivnije luči medljiku u doba cvetanja između 10 i 15 sati.

Tokom leta pčela nakupi 50-60 mg medljike, od čega zadrži za sebe samo 10 posto, a ostalo daje mlađim pčelama u košnici ili ostavlja u saće. Nektar bi se brzo pokvario kada ga pčele ne bi prerađivale u svojim želučićima. Vodu ispare pulsiranjem krila. Potpuno zreo med pčele u ćelijama saća pokrivaju voštanim poklopcima.

Med se dobija ceđenjem iz saća i to je - ceđeni med (samotok), presovanjem pod pritiskom - presovani med i centrifugiranjem - vrcani med sastavljen je od raznih šećera (76%), vode (18%) i drugih supstanci (6%). Ove poslednje, premda u malim količinama, vrlo su značajne: mineralne materija, vitamini, enzimi, hormoni, inhibini (sprečavaju razvoj bakterija), kiseline, belančevine i flavonoidi.

Od minerala u medu se nalaze, bakar, gvožđe i mangan, a u šumskom medu ih ima više, a većoj meri su zastupljeni fosfor i gvožđe, enzimi potiču iz nektara, cvetnog praha i pčelinjih žlezda. Od hormona, najvažniji je acetilholin (hemijski transmiter nervnog sistema) koji je u medu stabilan i ne gubi se ni dužim zagrevanjem meda.

Livadski med ga sadrži u većim količinama no šumski. Inhibini su prirodni konzervansi meda i mogu se nazvati antibakterijskim supstancama ili baktericidima. Eksperimentima je dokazano da ga sadrži samo prirodan nezagrevan med. Niz organskih kiselina (limunska, mlečna, ćilibarna, pirogrožđana...) daju poseban ukus i miris medu.

Vitamina ima više u matičnom mleču i polenu. Belančevine i flavonoidi upotpunjavaju bogatstvo koje nam med pruža. Sve sastojke meda organizam lako prihvata i zato je med vrlo važna namirnica koja obezbeđuje normalne funkcije našeg organizma i očuvanje zdravlja.

Ovde bih htela posebno da naglasim jednu karakterističnu pojavu vezanu za med. Naime, najprirodnija pojava je kristalizacija meda. Nastaje kristalizacijom glukoze.

Menja boju i ukus

Fruktoza ostaje u tečnom stanju i čini tanak, tekući sloj oko kristala glukoze. Med pri tom menja boju i ukus. Sklonost kristalizaciji zavisi od odnosa glukoze i fruktoze. Veći procenat glukoze dovodi do brže kristalizacije. Niska temperatura podstiče kristalizaciju. Na temperaturi iznad 27 stepeni i stalno niskim temperaturama nema kristalizacije. Najbrže se kristalizuje suncokretov, a najteže bagremov i kaduljin med.
Piše: Vukica Stevanović

Iznutra med, spolja ulje
Stari Rimljani verovali da omogućava dugovečnost

Visok procenat vode sprečava kristalizaciju, ali lakše "provri". Vrenje izazivaju gljivice kvasca koje se razmnožavaju u medu i šećere razgrađuju na ugljendioksid (CO2) i alkohol. Ugljendioksid ispari, a alkohol se pod dejstvom gljivica razgrađuje na sirćetnu kiselinu i vodu.

Tako se med pokvari i prokisne. Visoka koncentracija šećera sprečava delovanje gljivica kvasca. Kristalizovan med takođe može previrati, jer nekristalizovan deo meda sadrži veći procenat vode i pogodan je za razvoj gljivica kvasca (vlažne prostorije mogu biti uzrok previranja meda jer je med vrlo hidroskopna materija (upija vodu iz vazduha), na površini se razređuje i stvara podlogu za razvoj bakterija. Med ne previre na niskim 10 C i višim od 27 C temperaturama.

Med se najčešće falsifikuje rastvorom šećera koji se meša sa medom, zatim industrijskim invertnim šećerom (bombonski sirup) ili prihranjivanjem pčela šećernim sirupom koji pčele delimično prerađuju. Falsifikati se dokazuju samo laboratorijskim analizama. Iz rečenog je jasno da kristalizovani med nije dokaz falsifikata.

ICezar ga voleo

Med od rođenja u toku razvoja po mnogim primerima vodi u duboku starost koja se odlikuje krepkošću. Po predanju, Julije Cezar na ručku kod senatora Polija Rumilija, koji je praznovao svoj stoti rođendan, zapitao je slavljenika, šta je upotrebljivao da bi održao snagu tela i duha. Ovaj mu je odgovorio "iznutra med, a spolja ulje".

Knjiga N. P. Joriša "Pčele krilati farmaceuti", posvećena medicinskom pčelarstvu, već svojim naslovom simbolizuje spoj prirode, zaštite i lečenja, a sve preko namirnice koja je istovremeno hrana, poslastica i lek. "Eminentni naučnik i oduševljeni pčelar N. P.

Joriš svoju knjigu počinje Hipokratovim aforizmom:
"Nije samo lekar dužan da primeni sve što je potrebno, već i bolesnik, i svi oni koji su oko njega, a sve spoljašnje okolnosti treba da pomažu lekaru u njegovom radu".

U spisima i drugim ostacima starih civilizacija Egipta, Kine, Indije, Grčke... ostali su tragovi ljudskog traganja za dugovečnošću. Čarobnica Medeja je vraćala ljudima mladost presipanjem krvi, armija alhemičara je tragala za "filosofskim kamenom" i "eliksirom mladosti". Istraživali su razloge lošeg zdravlja, starenja...

Izreka Arabljana "Dobar kuvar je najopasniji neprijatelj zdravlja", saglasna je sa upozorenjima savremenih nutricionista. Seneka je koreći Rimljane rekao: "Vi se žalite na mnoštvo vaših bolesti - terajte vaše kuvare". Na jednom od centralnih trgova starog Rima isticao se spomenik na grobu 112-godišnjeg starca na kojem je pisalo: "On je umereno jeo i pio".

Geteov prijatelj i savremenik, čuveni nemački naučnik Hufeland pisao je "Život koji se sprovodi u besposličenju, ne radeći ni umno ni fizički, je nekako negativan, veoma žalostan, nezdrav i izopačen, jer bez uzbuđenja i rada, on... čini da čovek liči na ustajalo mrtvo jezero ili blato. Fizička snaga organizma gubi se zbog nerada i kroz to u organizam prodire seme svemogućih bolesti".

Medu su mislioci i lekari starih vremena pridavali veliki značaj. Smatrali su da njegovom upotrebom u hrani doprinose boljem zdravlju i produženju života. Savremena nauka je, otkrivši biološki vredne sastojke meda, potvrdila ovo poverenje u med.

Vrednost meda za ljudski organizam je nedovoljno poznata širokoj javnosti. Posebnu vrednost i izvanredne osobine medu daje mnoštvo fermenata koje sadrži. Po sadržaju fermenata, med zauzima jedno od prvih mesta među prehrambenim proizvodima.

Delovanje fermenata će biti očiglednije ako se uporedi sa radom hemičara u laboratoriji. Saponifikacija se npr. izvodi u laboratoriji, gde se masti saponifikuju na temperaturi od 100 stepeni C. Ista ta reakcija se odigrava u organizmu pod dejstvom lipaze na telesnoj temperaturi. Bez fermenata organizam ne bi mogao da primi hranu, a kamoli da je prevede u oblik koji mu je potreban.

Minerali prisutni u medu su takođe vrlo važan sastojak. Oni zajedno sa fermentima i vitaminima obezbeđuju normalne funkcije nervnog sistema, disanje tkiva...

Hrana za bebe

Mikroelementi i vitamini zajedno sa ostalim sastojcima čine med vrlo značajnom namirnicom koja prestavlja pravi arsenal lekovito-profilaktičkih svojstava.

Blagotvorno delovanje meda na ukupno stanje zdravlja preporučuje ga za svakodnevnu upotrebu u ishrani, a posebno se preporučuje trudnicama i dojiljama.

Zbog sastava (lako svarljivih šćera, minerala, vitamina, enzima...) i učinka koji ima na organizam u razvoju, neki autori ga preporučuju kao dopunu ishrani odojčadi i male dece. Med pojačava resorpciju vitamina D iz mleka, te se preporučuje kao zaštita dece od rahitisa. Prisustvo organskih kiselina i etarskih ulja u medu obezbeđuje bolji apetit.

Nervozno dete će bolje zaspati ako pre spavanja popije mlak čaj zaslađen medom. Blago laksantno delovanje meda obezbediće problem zatvora odojčadi i male dece. Može se slobodno reći da je u ovoj indikaciji med preparat izbora. Postoji niz dokaza da uz med bebe bolje napreduju, da su deca kojima je med svakodnevna poslastica otpornija na uzročnike različitih bolesti.

Sastojci meda održavaju fizičku kondiciju, te se preporučuje svakodnevna upotreba meda. Posebno se preporučuje osobama izloženim fizičkim naporima, sportistima i rekonvalescentima.
Piše: Vukica Stevanović

Čisti moždane krvne sudove
Sa sokom crnog luka dobar je lek protiv skleroze

Po mišljenju Birher Benera, za očuvanje dobrog zdravlja, čovek mora da upotrebljava prirodnu hranu koja treba da se sastoji iz svežeg povrća i voća, jagodastih plodova, mlečnih proizvoda i umesto šećera da upotrebljava med.

Danas ne samo narodna već i naučna medicina priznaje da je grožđe lekovito i preporučuje ga kod oboljenja jetre, a pire od svežih jabuka kod oboljenja želuca. Efekat se pojačava ako se uzimaju sa medom.

Posmatranja su pokazala da med u mešavini sa sokom povrća (mrkva, rotkva, cvekla, ren) daje dobre terapeutske efekte u terapiji visokog krvnog pritiska. Med sa sokom crnog luka dobar je kod skleroze krvnih sudova mozga. Kod oboljenja jetre i žučnih puteva korisna su biljna ulja (orahovo, maslinovo) u kombinaciji sa medom.

Ruski naučnici su postigli vrlo dobre rezultate sa smešom meda i kvasca. Ova smeša predstavlja dobru mineralno-vitaminsku kombinaciju obogaćenu aminokiselinama. Tečni pivski kvasac u kombinaciji sa medom podstiče lučenje želudačnih sokova, a bitno popravlja resorpciju u tankom crevu.

Nega kože se može smatrati višestrukim preventivom. Jedna je nesumnjivo u zdravstvenom pristupu, kako bismo održali dobru elastičnost, ishranjenost i imunitet. Zdrava koža obezbeđuje u punoj meri njenu zaštitnu ulogu.

Pčelinji vosak

Pčelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak čini kožu glatkom i elastičnom, te otpornijom na kožne bolesti.

Med će bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov očuvanja dobrog zdravlja.

Pripremite sebi prijatnu laku večeru koja će vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožđa, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noći. Šljive očistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožđe, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom ručno ili mikserom.

Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i označila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života. Nauka nije još rekla sve, ali sigurno je - u "povrat majci prirodi" neće se ići bez pčelinjih proizvoda, jer su oni važne karike u nizu faktora koji blagotvorno deluju na zdravlje.

U stranim medicinskim papirusima napisanim još pre 3500 g zapisano je za lečenje rana "vunu zamočiti u tamjan i med i držati na rani četiri dana". I Jevreji su pre 3000 g primenjivali med za lečenje rana kako čoveka, tako i domaćih životinja.

Med su za lečenje rana koristili i stari Grci, pominje ga i preporučuje i Avicena i Plinije Stariji. Hirurzi Sovjetskog Saveza su koristeći med (prema kliničkim praćenjima) zaključili da prisustvo meda dovodi do naglog povećanja glutationa u sekretu rane, koji igra važnu ulogu u zalečenju rana.

Na zarašćivanje rana povoljno utiču antibiotici meda. Pod uticajem meda (osmotsko delovanje) pojačava se dovod krvi i limfe do rane. Limfa mehanički ispira bakterije, a fagociti iz pojačano ubijaju, što se može videti nakon skidanja medenog zavoja. Nobelovac Albert Švajcer 1965. g objavio je rezultate lečenja rana medom u svojoj bolnici u Gabonu.

U oktobru 2000. Cheryl Dunford (Clinical Nurse Specialist) objavljuje podatke o upotrebi meda u zaceljivanju rana. U pitanju su rane koje su inficirane i rezistencija uzročnika na klasičnu terapiju je razlog što se prešlo na terapiju medom.

U terapiji oboljenja gornjih disajnih (nos, grlo) puteva inhalacija medom takođe ima dugu tradiciju. Dr Kizeljštajn 1938. (Vesnik otorinolaringologije) objavljuje rezultate terapije gornjih disajnih puteva inhalacijom.

Pri tom koristi 10-procentni vodeni rastvor meda. Za inhalaciju koristi obične inhalatore za raspršivanje vodenih rastvora. Seanse sprovodi po 5 minuta i od 20 bolesnika samo kod dva nije nastupilo poboljšanje. Uspehe u terapiji beleže i kliničari Bugarske koji izveštavaju o uspešnoj terapiji hroničnih kijavica, zapaljenja sluznice grla i bronhija.

Protiv nazeba

Period je u kojem su pojave nazeba česte. Med je, može se slobodno reći, univerzalno sredstvo protiv nazeba, sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporučuje se uzimanje meda sa toplim mlekom (jedna kašika meda na šolju mleka), sa sokom od limuna (sok jednog limuna na 100 g meda) u toplom čaju od lipe, sa sokom od rena u odnosu 1:1.

Niz autora preporučuje dugotrajnu upotrebu meda 50 g do 140 g dnevno kod srčanih bolesnika. Med dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povećanja procenta hemoglobina...

Narodnu mudrost "Med je najbolji prijatelj želuca" potvrdila je naučna medicina. Dobro deluje na proces varenja a podstiče i rad creva, te normalizuje stolicu.

Brojnim ispitivanjima delovanja meda došlo se do zaključka da med može biti korišćen kod želudačno-crevnih oboljenja koja su praćena povećanjem kiseline. Kod čira med deluje dvojako: lokalno, pomaže zaceljenje želudačne sluznice i jača ceo organizam. Posmatranja su pokazala da je u navedene svrhe najbolje med uzimati 1,5-2 časa pre jela ili 3 časa posle jela.

U bolestima jetre poremećena je razmena materija. Ishrana u kojoj su sve slatke stari zamenjene medom pokazala je dobre rezultate.
Piše: Vukica Stevanović

Odlična maska za lice
Priprema se od žumanceta, kašičice meda i glicerina ili biljnog ulja

Terapija, ili bolje rečeno dopunska terapija, najviše uspeha je pokazala kada se med uzima rastvoren. Za odrasla čoveka dnevna doza je 100 g - maksimalno 200 g. Ova količina se rasporedi u više dnevnih doza. Med je pri tom bolje uzimati rastvoren u vodi ili sa nekom drugom namirnicom.

Posebno mesto med ima u nezi kože. Održati elastičnost i njenu normalnu funkciju, znači obezbediti zaštitu od spoljašnjih uticaja. Za dobro stanje kože značajnu ulogu ima ishrana. Za uspostavljanje i održanje fiziološke ravnoteže početi ujutru. Na prazan želudac popiti napitak sačinjen od po jedne kašičice limunovog soka, meda i maslinovog ulja.

Negujte se dok kuvate. Med se koristi za negu svih tipova kože. Nezgoda je što se teško utrljava i lepljiv je. Ovo se izbegava dodatkom nekoliko kapi vode. Ovako razređen med lagano utrljati na lice i ostaviti 20 minuta, a zatim se umiti toplom vodom. Ako je u pitanju masna koža, medu dodati nekoliko kapi limuna ili jabukovog sirćeta.

Voćne salate

Odlična maska za negu kože priprema se od jednog žumanceta, kašičice meda i kašičice glicerina ili biljnog ulja. Ovu smešu naneti na lice i vrat, ostaviti najmanje dva sata, a zatim je oprati toplom vodom.

Hranljivu masku napravite mešajući po jednu kašiku meda i sveže pavlake sa jednim žumancetom. Ova maska se preporučuje za osveženje kože.

U svakodnevnoj ishrani koristite med i imaćete višestruke koristi. Možda niste znali, ali i hleb se može praviti sa medom: 500 g meda i 500 g brašna, 11/2 kašika bikarbone sode, 1 kašičica cimeta, 1 kašičica iseckanog anisa i dva žumanca. Med zagrejati da bude mlak i izmešati ga sa polovinom brašna kojem su dodati začini. Ostaviti na toplom dva sata.

Dodati žumanca i preostali deo brašna i sve dobro izmešati. Na dasci posutoj brašnom oblikovati dva valjčića visine 3 cm. Na dobro podmazanoj tepsiji peći 45 minuta na 200 stepeni C. Ohlađeno seći na tanke kriške.

Voćne salate neka budu izvor vaših vitamina. Oljuštite 400 g pomorandži i isecite na tanke kriške. Složene u staklenoj posudi prelijte sledećim rastvorom: 100 g vode izmešajte sa 100 g meda, dve kašike belog vina i kašikom ruma.

Korisni polen

Neka med postane vaša svakodnevna hrana. Neophodna je za pravilan razvoj najmlađih i blagotvorna za najstarije. Zaštitiće vas od bolesti, ili ubrzati vaše izlečenje.

Uloga polena u košnici dugo nije bila poznata. Pored meda i vode, polen je najvažnija hrana pčela. Polen je neophodan za ishranu legla i lučenje voska.

Polen sadrži mnoge hranljive sastojke: belančevine, slobodne aminokiseline, šećere, masti, minerale, vitamine, neke hormonima slične supstance... Relativno kasno otkriće sastava polena jedan je od razloga što se polen malo koristi u ishrani.

To je prava šteta jer svakodnevno uzimanje jedne kašičice polena (saopšteno na međunarodnom pčelarskom kongresu u Kopenhagenu 1954. g.) jača odbrambene snage organizma i povećava telesnu težinu, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku. Kako bi se postigli željni efekti, polen mora biti svež, jer stajanjem gubi aktivne supstance.

Radovi dva švedska naučnika (klinika Upsalskog univerziteta i urološke klinike Lundskog univerziteta) objavljeni 1959. g. koji ukazuju na povoljne efekte kod oboljenja prostate podstakli su proizvođače u Švedskoj se pojavljuju paprat cvetnog praha namenjen preventivni i terapiji prostate.

Poznati francuski naučnik Alen Kaja, navodi profesor Tucakov, 1959. g. objavio je monografiju posvećenu cvetnom prahu koja je velike naučne vrednosti (A. Caillas: Le polen, sa rocolte, ses proprietes et usaages).

Budući da pčele sakupljaju cvetni prah sa različitih biljaka, on se razlikuje po boji i ukusu. Koristi se neprerađen izmešan sa medom (1:1 ili 1:2). Može se mešati sa sokovima od svežeg voća, sa voćnim salatama, jogurtom. Posebno se preporučuje bolesnicima sa smanjenom sposobnošću sinteze belančevina.

Polen je primenjivan u ishrani lečenih alkoholičara, jer polen uspešno ublažava tegobe koje se pojavljuju zbog prestanka uzimanja alkohola (apstinencijalni sindrom). Iskustva su pokazala da upotreba polena u svakodnevnoj ishrani olakšava umni rad. Polen svojim antibiotičkim osobinama deluje na crevnu floru i reguliše rad creva.

Svaki muškarac iznad 50 godina treba dnevno da uzima 15 grama polena kako bi sprečio promene na prostati.
Pored meda i polena, pčele nam obezbeđuju još jedan značajan proizvod.

Matični mleč

Pčele luče matični mleč iz žlezda koje leže uz glavu. Matični mleč je bele do bledo-žućkaste boje, karakterističnog mirisa i kiselkastog ukusa. Njegova izuzetna uloga u pčelinjem društvu, kao i fiziološki aktivni sastojci koje sadrži navela je stručnjake na ideju da bi se mogao koristiti za jačanje i brži oporavak obolelih.

Matični mleč je takođe sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda. Dobro delovanje na kožu objašnjava se prisustvom vitamina, naročito panrotenske kiseline.

Preporučuje se kod oboljenja krvnih sudova, želudačno-crvenog trakta, kod artrita (kombinuje se sa pčelinjim otrovom).
Piše: Vukica Stevanović

Zeleni čaj
Kinezi su znali za čaj u najdavnijim vremenima

Matični mleč je nestabilan, pa se preporučuje mešanje sa medom kako bi se sačuvali svi lekoviti sastojci. Oblik u kojem se matični mleč danas najčešće nalazi i sastavni je do mnogih preparata je liofiliziran...

Ako ovim proizvodima dodamo i propolis koji je takođe proizvod pčela, možemo slobodno reći da nam pčele daruju izuzetna profilaktička sredstva, kojima ćemo ojačati svoj organizam i zaštiti se od bolesti, a deci obezbediti pravilan razvoj i dobro zdravlje.

U tekstovima je pomenut i pčelinji otrov koji je takođe proizvod pčela i uspešno se koristi sam ili u kombinaciji za ublažavanje tegoba reumatičnih oboljenja. Budući da na našem tržištu nema ovakvih proizvoda, to se samo spominju.

Ovde posebno želim da podvučem koliko je važno koristiti kvalitetne proizvode, odnosno proizvode proverenog proizvođača. Naime, aktivni sastojci su nepostojani. Proizvodi se po pravilu stavljaju u promet (što je ispravno) kao prehrambeni proizvodi.

Star 5.000 godina

Ovakvim proizvodima se kontroliše samo higijenska ispravnost, a ne i prisustvo lekovitih sastojaka. Ovakav način kontrole je u skladu sa propisima, ali ne garantuje uspešno delovanje.

U svetu su ovakve prepreke prevaziđene razvijenim sistemom kontrole koja se sprovodi tokom proizvodnog procesa, što obezbeđuje kvalitetan proizvod. Pored procesne kontrole postoje i kontrole koje sprovode dobro organizovane laboratorije koje kontrolišu deklarisane količine.

Budući da mi nemamo ovako organizovanu kontrolu, a lepa ambalaža nije garancija kvaliteta, to ovakve proizvode kupujte nakon konsultacije sa vašim apotekarom.
I na kraju evo nekoliko recepata za voćne salate koje će vas krepiti u toku zime.

Voćna salata od suvog voća

1/2 kg jabuka
4 banane
100 g suvog grožđa
200 g suvih kajsija
2 kašike meda
limunov sok
orasi

Suvo grožđe i kajsije sitno iseći i preko noći ostaviti u limunovom soku. Jabuke i banane sitno iseći, dodati grožđe i kajsije i izmešati. Natopiti mlekom ili pavlakom, zasladiti medom i ostaviti u frižider. Ohlađenu salatu posuti naseckanim orasima i služiti.

Mešana voćna salata

200 g krušaka
200 g jabuka
200 g bresaka (pomorandži)
preliv
1dl. vode
100 g meda
1 kaš. ruma
2 kašike limunovog soka

Sitno isečeno voće složiti u činiju. Mogu se dodati i naseckani orasi. Vodu, med i rum izmešati i preliti salatu. Služiti uz medenjake.
Pretpostavlja se da su Kinezi znali za čaj u najdavnijim vremenima. Njegova upotreba se spominje 2500 g. pre naše ere. Iz Kine je čaj prenet u Japan pre dvanaest vekova, a u Evropu je stigao tek u XVII veku. Upotreba čaja kao leka spominje se u XVII veku.

U to vreme čaj je bio vrlo skup i zato su ga mogli koristiti samo povlašćeni. O skupocenosti čaja govori podatak da je mongolski kan poklonio 638. g. ruskom caru malo čaja.

Plantažna proizvodnja čaja počinje u XIX veku: u Indiji (1848), na Cejlonu (1875), u Rusiji (1848)... Indija i Cejlon podmiruju dve trećine svetske potrošnje čaja.

Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Crni čaj se specijalnim postupkom obrađuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obrađuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Međutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.

Slobodni radikali optuženi za niz degenerativnih bolesti, pa i malignih, predmet su rada mnogih istraživača. Odbrana od njihovih negativnih svojstava su supstance koje, svaka na svoj način eliminišu slobodne radikale iz organizma.

Nedavno je utvrđeno da sastojci nekih biljaka (polifenoli) imaju jak antioksidativni efekat. Prisustvo ovih jedinjenja u zelenom čaju je razlog da je on postao traženi napitak. Koncentracija profenola je vrlo visoka ukoliko se pripremi dovoljno koncentrisan napitak. Epidemioloških istraživanja su ukazala na činjenicu da narodi koji piju puno zelenog čaja imaju najmanju stopu smrtnosti od nekih oblika malignih oboljenja.

Štiti prostatu

Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može sprečiti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Njegovo delovanje nije do kraja ispitano ali se zna da blokira jedan enzim (urokinaza) koji podstiče rast tumoroznog tkiva. Nedostatak urokinaze zaustavlja rast malignog tkiva.

Istraživanja se nastavljaju a u međuvremenu zabeležena je (bar kod nas) uvećana tražnja preparata zelenog čaja. Na tržištu se pojavio i zeleni čaj u kapsulama. Mnogi autoriteti sa uglednih klinika toplo preporučuju zeleni čaj. Dr Jerzy Jankun s klinike Medical College of Ohio, koji je objavio svoja iskustva sa blokiranjem enzima urokinaze nikada nije pio čajeve. Sada na ovoj klinici cela ekipa pije dva puta dnevno zeleni čaj.

Zeleni čaj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove.
Na primeru zelenog čaja ponovila se već davno utvrđena pojava.

Naime, istraživači su pokušali da izdvoje jednu supstancu kojom bi se delovalo, ali rezultata nije bilo, što znači da biljka deluje nizom supstanci. Kompleksno delovanje biljke obavezuje na ozbiljnost u proizvodnji ekstrakta.
Piše: Vukica Sevanović

Porodica čuva zdravlje
Zdrava i skladna porodica brani od bolesti

Ekstrakcija zelenog čaja je vrlo delikatan proces koji se mora znalački sprovoditi kako bi se dobio kvalitetan ekstrakt.

Zeleni čaj ima i antibakterijska svojstva. Ona nastaju aktivnošću na bakterije tako što dolazi do blokade enzima (kolagenaze) koji je odgovoran za širenje infekcije. Blokiranje enzima slabi ćelije bakterija i usporava njihovo razmnožavanje.

Ispitivanjem navika kineskih i japanskih potrošača došlo se do približnih doza koje su preporučene. Naime, željeni efekti se postižu sa četiri šolje čaja dnevno ili jednom kapsulom.

Na našem tržištu nalazi se veliki izbor kvalitetnih proizvoda zelenog čaja. To je dobro jer tako onaj ko želi da koristi zeleni čaj, a ima veliki otpor prema čajevima, može nabaviti kapsule renomiranog proizvođača koji u svojoj proizvodnji poštuje kriterijume dobre proizvođačke prakse. Osim kapsula može se naći i napitak od jabukovog sirćeta i zelenog čaja.

Poreklo sapuna

Navedena istraživanja i dobijeni rezultati su sigurno uvrstili zeleni čaj u grupu proizvoda koja se formira i predstavljaće blag, neškodljiv, ali siguran štit u zaštiti od bolesti. Dakle, medicina sigurnim koracima ulazi u nove principe očuvanja zdravlja smer koji je najjednostavnije i najtačnije izrečen: "Bolje zlo sprečiti nego lečiti". A to se ostvaruje najbolje podizanjem imuniteta.

Istraživanja stimulatora imunološkog sistema i izveštavanje javnosti je deo programa SZO (Svetske zdravstvene organizacije) kojim je predviđeno da se raznovrsnim merama podstiču i stimulišu pojedinci, porodice, škole da se uključe u brigu o svom i kolektivnom zdravlju.

Briga o zdravlju ima osnov u porodici. Zdrava porodica, u najširem smislu reči, prvo je mesto gde se uči i gde se prihvataju navike lične higijene, higijene ishrane, odnos prema zdravlju, bolesti i merama prevencije.

Sredstva masovnih informacija imaju sve značajniji udeo u procesima vaspitanja za zdravlje, kako u podsticanju motivisanosti, tako i u punom obrazovnom procesu.

Vaše veliko interesovanje za probleme kože koje imate razlog su što želim da vam skrenem pažnju na jednu biljku koja ima blagotvorno delovanje na kožu i ako neće rešiti vaše probleme ona će ih bitno ublažiti.

No pre svake terapije, tretmana, nege morate se pobrinuti za dobar sapun. A sa sapunima je još teža stvar. Nudi se svašta, a ni u jednoj reklami se ne nudi pravi sapun. Stoga ovde želim nešto da kažem o proizvodnji sapuna.

Poreklo sapuna vodi do najstarijih vremena. Prema Pliniju Starijem, Kelti su koristili sapun kao kozmetičko sredstvo i preneli su proizvod Rimljanima.

Galska reč "soap" koja je postala "savon" u francuskom "sapone" u italijanskom i "sapun" u srpskom najpre se odnosila na vrstu sapunaste emulzije, gustog ali tečnog proizvoda od kozjeg loja i pepela bukve.

Upravo su Arapi razvili prve sapundžijske radnje; prve čvrste šipke nastale su dodavanjem kreča gore navedenoj mešavini.
Ovaj recept je kasnije usavršen upotrebom kaustične sode umesto pepela. Sapundžije iz Marseja takođe su dale svoj doprinos receptu zamenjujući životinjske masnoće biljnim uljima, pre svega maslinovim uljem, čineći tako proizvodnju skupljom. Razvoj sapuna poboljšan je dodavanjem retkih ulja i alkalnih agenasa, pošto je pepeo bukve bio jedini alkalni agens sve do Hńú veka.

Noćurak

Od 1791. i Leblankovog otkrića industrijske sode, te od 1823. i Ševrojevog otkrića fenomena saponifikacije, industrija sapuna je doživela svoje zlatno doba, a posebno je cvetala u Marseju.

Takozvani marsejski metod proizvodnje sapuna razvijen je na četiri etape:
1. Sama "Saponifikacija" koja daje sodu i glicerol.
2. "Kuvanje" koje ima za cilj da dovrši proces saponifikacije.
3. "Pranje" da bi se ekstrahovao dobijeni glicerol i pročistio sapun.
4. "Likvidacija" okončava proces čišćenja, a dobijeni sapun se pretvara u oblik koji se može dalje obrađivati.

Marsejski sapun postao je tehnološka tekovina sveta, te ga dermatolozi izuzetno često preporučuju i za najosetljivije tipove kože.
Dakle, za negu kože prvo i osnovno je dobar sapun. Danas u svetu nema boljeg sapuna od marsejskog.

Sjajni žuti cvetovi ove biljke otvaraju se samo nakratko, s prvim mrakom. Poreklom je iz Južne Amerike. Bio je popularan među Indijancima, između ostalog, u lečenju kožnih bolesti i zalečenju rana.

U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline: alfa linolenska i gama linolenska kiselina. Prva pripada esencijelnim masnim kiselinama, što znači da je organizam ne stvara i da se mora unositi hranom. Gama linolensku kiselinu organizam može proizvesti, ali pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno iz žutog noćurka sadrži 72% linolenske kiseline i 9% gama linolenske kiseline zbog čega se ova biljka smatra najbogatijim izvorom esencijelnih masnih kiselina. One imaju osobine antioksidanasa i samim tim neutrališu slobodne radikale koji su uzrok mnogih poremećaja u organizmu.

Naša ishrana je siromašna nezasićenim masnim kiselinama. Stoga ih moramo unositi izmenom načina ishrane, odnosno uvesti u ishranu neko od ulja koje je hladno ceđeno i u kojem su sačuvane esencijelne masne kiseline.

Ukoliko ovo stvara problem zbog teškog menjanja navika, onda uzeti neki preparat i potrebe svoga organizma zadovoljiti kapsulom ulja noćurka. Koža je samo jedan u nizu problema koji nastaju kao posledica biološki siromašne hrane.
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ