Skupi lekovi nisu i najbolji
Lek ne sme da visokom cenom ograničava mogućnost primene

Citat iz Osnova Farmakognozije: "Međutim, danas je mnogo onih koji sebi pripisuju poznavanje tradicionalnih veština lečenja, dok u stvari poseduju samo ograničeno znanje o nekim lekovitim biljkama, a često ga i nepravilno koriste". Na tu drugu vrstu upozoravam jer je nesumnjivo - pravu pomoć iz prirode će imati samo oni koji koriste sada već bogata naučna saznanja i procene objektivne pomoći koja se može očekivati i dobiti iz prirodnih sredstava.

Farmaceutska tehnologija, kao zasebna nauka koja se bavi formulacijom lekova, u svojim zahvatima za dobijanjem dobrog leka postavila je kao uslov za prolaznu ocenu cenu leka. Naime, lek neće dobiti visoku ocenu ako visokom cenom ograničava mogućnost primene svakom kome je on potreban.

Kamilica za primer

Čemu sve ovo pitaćete se vi. Samo iz jednog razloga. Ako želite sebi ili svojim bližnjima da pomognete u olakšanju ili otklanjanju zdravstvenih problema prvi uslov da ostvarite svoj cilj da se obratite na pravo bilo za savet, bilo da vam treba pomoć pri izboru određenog sredstva, kvalitetnog proizvoda, načina upotrebe...

Kad su u pitanju prirodna lekovita sredstva koja su vrlo kompleksnog sastava i u mnogim slučajevima na granici između hrane, dijetetskog ili pomoćnog lekovitog sredstava. Da bi ovo o čemu govorim bilo jasno, navešću jedan primer. Svima dobro poznata biljka za koju se može slobodno reći da nema kuće u kojoj se nije našla kamilica.

Njen cvet je lekovit i koristi se za pripremu čaja njen cvet ili prah koji je spakovan u filter vrećice. Odmah da razjasnimo . Filter vrećica je trgovački proizvod koji je ustupak civilizaciji i "nedostatku vremena" ali od njega ne očekujte nikakvu pomoć. Sve blagodeti koje ste osetili od ovakvog čaja potiču od tople vode čiji ukus je popravila filter vrećica ostatkom kompleksnih jedinjenja koja nisu izgubljena tokom prerade.

Lekovitih sastojaka u njemu nema ili ih nema u količini koja obezbeđuju lekovito delovanje. Sa cvetom kamilice će te dobiti svakako kvalitetniji čaj ali ni tada nije sigurno da imate pun efekat. Naime u prometu imate pakovanja različitih proizvođača. Na tim pakovanjima je deklarisan sastav (cvet kamilice) količina, rok trajanja.

Promene u ishrani

Ovakva deklaracija ukazuje da je proizvod koji ste kupili higijenski ispravan. Jedini proizvod koji vam garantuje i lekovitost tog cveta je onaj kada proizvođač deklariše farmakopejski kvalitet. Jedino tada ste sigurni i jedino tada možete očekivati i dobiti lekovite efekte koje ima kamilica.

Deklarisan farmakopejski kvalitet znači da proizvod koji je pripremljen za tržište, sadrži cvet kamilice koji: stranih primesa nema više od 2,5 odsto, drugih delova biljke (osim cveta) nema više od 2,5 odsto, glavica sa drškama dužim od 2cmm nema više od 6 odsto, te sadržaja etarskog ulja najmanje 0,30 odsto. Samo taj kvalitet biljke daje napitak koji ima protivupalna (antiflogistična) svojstva. Samo takav čaj dakle ima lekovita svojstva.

Stoga i upozoravam na proizvođače koji prave proizvode iz lekovitog bilja, koji su preplavili medije nudeći svoje "spasonosne" proizvode koji nemaju pokriće u kvalitetu, a basnoslovne sume ukazuju na njihov cilj. Stoga bilo koji čaj da kupujete (monokomponentni ili čajnu smešu) uporedite sa cenom čaja čiji je proizvođač Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr J. Pančić.

Njihovi proizvodi prolaze kontrolu u otkupu, u preradi i pakovanju . Dobro opremljena laboratorija i visokoobrazovan kadar vam garantuju kvalitet. Njihovi cilj u proizvodnji, koji su sebi postavili je kvalitet. Koji cilj je postavio sebi proizvođač kome za istu količinu čajne smeše izdvajate i do deset puta veći iznos zaključite sami.

Sve ovo do sada je rečeno zarad naglašavanja koliko je važno da se nega početku ne pogreši. Naša samopomoć odnosno rešenost da napravimo promene u svom načinu ishrane i zaštiti zdravlja mora da počne od dobro odabranog proizvoda. U suprotnom očekivani efekti će izostati i razočarani ćemo se vratiti na stare puteve koji nas neće odvesti do zdravlja.
Piše: Vukica Stevanović

Domaćica budućnosti
Ješće se samo biološki vredna hrana

Ovo je posebno važno za našu odluku da napravimo reorganizaciju u svom životu i da se zaštitimo od promena i štete koje našim organima donosi arteroskleroza. Uspeh svakog od nas, ovde posebno apelujem na majke i supruge koje svojim umećem i domaćinskim sposobnostima mogu i sasvim nesvesno i bez namere da ugroze zdravlje i budućnost svojih najbližih.

Dakle, domaćice budućnosti neće se takmičiti u umeću pravljenja majoneza, toplih sendviča, torti bogato ukrašenih... već u sastavljanju jelovnika za svoju porodicu biološki vredne hrane. Njenoj porodici će biti ponuđen jelovnik kako po izboru, tako i po načinu obrade namirnica koje će obezbediti obroke koji zadovoljavaju potrebe organizma i obezbeđuju normalno funkcionisanje. Takav pristup će svakako obezbediti više zdravlja za njenu porodicu, a i bolesti će se lakše pobeđivati.

Suzbiti rizik

Zašto je toliko prostora posvećeno ishrani? Među osnovnim stečenim rizicima arterioskleroze je nepravilna ishrana. U prevenciji treba suzbijati faktore rizika tačnije pravilnom ishranom isključiti ovaj osnovni faktor rizika - hranu. Obzirom da prve promene na krvnim sudovima počinju daleko pre bilo kakvih manifestacija bolesti, to preventivu treba započeti kroz stvaranje navika u korišćenju određenih namirnica te kroz svakodnevnu ishranu i unošenje ovih namirnica sprovoditi pravu preventivu arterioskleroze.

Dakle treba bar odrediti namirnice koje će postati obavezni deo naše redovne isharane. To bi morali biti: riba, piletina, pečurke, soja, beli i crni luk, praziluk, cvekla, sladak ili kiseli kupus, pasulj, sočivo, kopriva, pšenica, ovas, med, masna ulja bogata cis-a-linolenskom kiselinom (maslinovo ulje), voće zavisno od godišnjeg doba, jabuke, grožđe, kajsije, breskve, limun, pomorandže, suvo grožđe, suve kajsije i prema najnovijim istraživanjima biljke Aloa vera. Ona se nekako nameće kao redovan sastojak naših obroka, a svakodnevni napitak neka čajna smeša od samoniklog lekovitog bilja .

Iz navedenog se vidi da izbor nije mali. Da biste prilagodili jelovnik vašoj porodici čiji članovi su različitog uzrasta i raspoloženja da menjaju svoj jelovnik, predlažem jedan broj recepata koje biste mogli postepeno da uvodite u svoju ishranu .

Sos od crnog vina

1/2 l crnog vina (ne kiselo), staviti 1 malu glavicu crnog luka iseckanog na četvrtine, malo vlasca, na tanke režnjeve isečenu šargarepu, malo mirišljavih trava (mačina dušica, lovor, origano, ruzmarin) so, biber. Kuvati na tiho dok se količina tečnosti ne svede na polovinu. Propasirati i pred služenje dodati malo butera. Služi se toplo uz kuvanu ili pečenu ribu.

Mornarski sos

Napraviti bledu zapršku od 50 gr butera 30 gr brašna. Posebno pomešati 200 gr bujona u kome se riba kuvala sa čašom crnog vina pa time naliti zapršku. Posoliti, pobiberiti i mešajući, kuvati na tihoj vatri (ne sme da vri) četvrt sata. Preliti preko kuvane ribe

Sos od starog hleba

Hleb potopiti u mleko, a onda sve zajedno samleti u blenderu. U šerpi kratko propržiti sitno seckani crni i beli luk. Doliti malo vode, dodati biber, vegetu, alevu papriku i dinstati neko vreme. Zatim dodati izmiksani hleb i na tihoj vatri sve prokrčkati još 10 minuta. U ovaj sos se dodaje kuvano belo pileće meso, seckano ili iskidano na sitne parčiće, i sluzi se ukrašeno peršunovim listom i tvrdo kuvanim jajima, uz krompir baren u ljusci

Sos od belog luka

Napraviti svetlu zapršku od 2-3 supene kašike ulja i 50 gr brašna, dodati 5-6 zdrobljena čena belog luka, doliti vodu, posoliti i prokuvati. Može se napraviti pikantnijim sa malo šećera i sirćeta. Na kraju dodati 1 dl kisele pavlake. Sos se služi uz kuvano meso.

Sos od crnog luka

40 gr brašna propržiti sa 2 supene kašike ulja, dodati 1/2 supene kašike šećera i 1 veću glavicu crnog luka isečenu na manje režnjeve, dinstati i dalje,, pa dodati vodu i kuvati dok ne omekne. Posle 20 minuta propasirati, dodati malo sirćeta i 1 dl kisele pavlake, pa servirati uz kuvano meso

Punjeno pileće belo meso

PRIPREMITE: 4 parčeta pilećeg belog mesa, 200 g prokelja, 125 g sira, 500 g paradajza, 1 glavica crnog luka, 2 kašike začina, 3 kašike maslaca, malo sveže žalfije za ukrašavanje
Belo meso malo oprati i preseći tako da dobije male "džepiće". Prokelj oprati i razdvojiti cvetove, a sir iseći na male kockice. Paradajz oprati i obariti u vrućoj vodi, skinuti kožuru i iseći na kocke. Luk očistiti i iseći na kockice. Prokelj obariti u slanoj vodi, ocediti i iseći na kockice. Pomešati sa sirom i ovim filom puniti belo meso. Zatvoriti čačkalicom ili ušiti. Meso natrljati sa začinom. Ugrejati u tiganju 2 kašike maslaca i ispeći meso i sa jedne i sa druge strane. Dodati paradajz, posoliti i pobiberiti i bariti 10 minuta zajedno. Paradajz sipati na činiju, preko njega poslagati meso i ukrasiti žalfijom.

Paradajz sa sirom

PRIPREMITE: 8 većih zrelih paradajza, 2 mesnate paprike, 1 vezica peršuna, 4 češnja belog luka, 150 g ovčijeg tvrdog sira, 100g kravljeg sira, 2 kašike maslinovog ulja, 1 kašičica senfa, 2 veća kisela krastavca.
Oprati paradajz, obrisati, odseći "kapicu", unutrašnjost izvaditi, posoliti i prevrnuti, pa tako ostaviti da stoje pola sata. Paprike oprati. Peršun oprati, a beli luk očistiti i iseckati. Priprema fila: sir izrendati, dodati kravlji sir, ulje, senf, malo soli i bibera, pa dobro promešati. Paprike iseći na kolutove, 4 koluta odvojiti za ukrašavanje, a ostalo iseckati na kocke. 2-3 stabljike peršuna odvojiti, a ostalo sitno iseckati i zajedno sa seckanim paprikama umešati u fil. Paradajz napuniti filom, na vrh staviti kolutove od paprike, namestiti "kapice" i tako staviti u frižider da stoji. Pre služenja, izrendati krastavce i posuti na sir.
Piše: Vukica Stevanović

Soju jesti svaki dan
Ona je buduća hrana čovečanstva

Hladna supa od paradajza

PRIPREMITE: 1 crvenu ljutu papričicu ko voli ljuto ( može i bez nje), 1 malu glavicu luka, 10 čena belog luka, 1 kg paradajza, 1 l supe od povrća, soli i bibera.
Prepoloviti papričicu, izvaditi joj semenke, pa je naseći na malene kockice. Sitno naseckati luk. Od ukupne količine belog luka, 3 čena izgnječiti, a preostale naseći na tanke listiće, pokriti i ostaviti na hladnom. Na veće kockice naseći paradajz. Na 2 kašike maslinovog ulja dinstati luk, ljutu papričicu i izgnječeni beli luk. Dodati paradajz, zaliti supom od povrća i kuvati na laganoj vatri oko 40 minuta. Kuvanu supu pasirati, začiniti solju i biberom pa ostaviti da se hladi. Hladnu supu posuti listićima belog luka.
   

Sojin hleb sve traženiji

Paprike i paradajz

PRIPREMITE: 4 duguljaste paprike, 6 mesnatih paradajza, 50 g maslaca, 1 vezicu bosiljka, malo soli, sveže mleveni biber, 2,5 dl bistre supe.
Papriku popoloviti, zarezujući ih uz peteljku, očistiti i lagano dinstati u supi kojoj je dodat maslac (paziti da ostanu tvrde). U vrućoj vodi blanširati paradajz pa ga isprati hladnom vodom i oguliti mu kožicu. Paradajz iseći na kockice, pa ga kratko propržiti na toplom maslacu. Dodati so i biber. Grubo naseckati bosiljak i dodati paradajzu. S mesom paradajza i bosiljka napuniti dinstane paprike. Uz ovo predjelo izvrsno prija mladi krompir.

Čorba od mladih kopriva

Pola kg vrhova mladih kopriva, 2 kašike projinog brašna, so, biber, zakiseljeni ren i kajmak po ukusu.
Očistiti koprive preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoje. Vodu odliti, koprivu ocediti i ponovo preliti sa 1 l vrele vode i kuvati oko sat. Koprivu ocediti, sitno iseckati i pomešati sa prosejanim projinim brašnom. Sve preliti vodom u kojoj se kuvala kopriva i kuvati još sat. Čorbu posoliti i pobiberiti i pre iznošenja začiniti pripremljenim renom i po ukusu kajmakom.

Čorba od kopriva sa sirom

Pola kg mladih kopriva, glavica crnog luka, 1 kašika brašna, 125 gr sira, 2 jajeta, sok od limuna.
Koprive očistiti, oprati i probariti, a zatim iseckati. Propržiti glavicu sitno seckanog crnog luka, dodati 1 kašiku brašna da porumeni, a zatim dodati iseckane koprive, promešati i polako dodavati vodu u kojoj su se kuvale koprive pazeći da se sve lepo sjedini. Dodati još vode ako treba i kuvati. Čim provri, dodati 125 gr izgnječenog sira i skinuti sa vatre. Čorbu začiniti sa 2 jajeta i sokom od limuna.

Još 1948. g. u udžbeniku farmakognozije prof. Tucakov je napisao: "Soja je danas jedna od najvažnijih biljnih sirovina u svetu. Preko 4000 godina četiri stotine miliona Kineza troši soju. "Soja je buduća hrana čovečanstva" kažu prijatelji i poznavaoci soje. Stotine miliona radnika i siromašnog sveta na Dalekom Istoku pravi od soje jeftin sir, sos, mleko itd.

Danas je (premda nedovoljno) soja postala deo svakodnevne ishrane. Prehrambena industrija je napravila niz gotovih i polugotovih proizvoda sačinjenih iz soje. Zemlje Evropske zajednice uvoze oko 90% soje koju troše uglavnom za prehranu stoke. Kakvo bi bilo obrazloženje za činjenicu da se mahunarka daleko bogatija belančevinama od bilo kojeg mesa - troši upravo za ishranu tog mesa, kojeg i jedemo prvenstveno radi belančevina!?

Za prve pokušaje pripreme, tu su i recepti.

Zašto je posebna?

Ova izuzetna biljka sadrži, zavisno od vrste /žuta, zelena crna soja), između 37 i 50% proteina, uključujući sve esencijalne aminokiseline! Osim toga, pravi je rudnik minerala, vitamina i vlakana!

Soja u raznim oblicima

U nizu raznovrsnih proizvoda od soje, u kuhinji prednost treba dati tofu - sojinom siru i mleku iz grupe nefermentiranih namirnica, te sojinim klicama kao izuzetno vrednoj sirovoj namirnici koja je osim esencijalnih aminokiselina prepuna encima, vitamina i oligoelemenata.

Ne treba nikako zapostaviti fermentirane namirnice: tamari sos i miso pastu. Sojin lecitin koristi cela porodica u obliku tableta ili perli kao dodatak prehrani, jer sadrži sastojke koji su esencijalni za metabolizam jetre, funkcioniranje živaca, apsorpciju masti, koagulaciju krvi. Najređe, iako su najrašireniji u ponudi, koristiti industrijski obrađene proizvode: pahuljice, ljuskice, komadiće, medaljone.

Iako su izuzetno jednostavni za pripremanje i bogati belančevinama, temeljita industrijska obrada oduzima im znatan deo hranljive vrednosti na račun encima i vitamina. Međutim, takva namirnica još uvek je bolji izbor od masnog mesa. To, dakako, nije sve. Postoje raznovrsni namazi i sosovi, sojina šunka, proizvodi oblikovani kao "faširana smesa", razni napici na bazi soje, sojino brašno u masnom, polumasnom i nemasnom obliku.

Ova raznolikost omogućuje oblikovanje jelovnika koji bi uz sezonsko voće i povrće, žitarica, semenke, mlečne proizvode i jaja - mogao sasvim istisnuti meso ili ga svesti na minimalne količine, a da budete savršeno zadovoljni raznovrsnošću ukusa.

U današnje vreme žurbe i instant obroka, gotovi proizvodi od soje iz trgovina izvršna su osnova za oblikovanje jelovnika. To je, svakako, skuplja varijanta kada su u pitanju namazi, dimljeni tofu i slično. Medaljoni, komadići i pahuljice smešno su jeftini u odnosu na pr. meso ali vam obezbeđuju belančevine.

Poželjno je u nedeljnom jelovniku planirati i kuvana jela od zrna soje. Kuvanje soje prilično traje: zrna žute soje kuvaju se 3 sata ili 45 minuta u ekspres loncu (u oba slučaja prethodi najmanje 24 - satno namakanje). Zelena soja iziskuje najmanje 8 sati namakanja i kuhinja 45-60 minuta na umerenoj vatri (ili 15 minuta u ekspres loncu). Da biste uzgojili izuzetno vredne sojine izdanke do dužine od optimalnih 4 cm, potopite ih preko noći na mračnom mestu i temperaturi od oko 23 stepena C.

Sledeća 3, 4 dana treba ih 3-4 puta dnevno ispirati tako da stalno budu vlažna. Za pripremu izdanaka preporučuje se zelena soja. Već čujem prigovore na temu nedostatka vremena, no neki poslovi poput njegovanja izdanaka soje mogu biti obiteljska obaveza na zadovoljstvo i korist svih.
Piše: Vukica Stevanović

Nemasno meso
Soja je daleko bogatija belančevinama od bilo kojeg mesa

Novi pogled na biljku koja se u nekim delovima sveta koristi više od hiljadu godina. Biljka s osobinama mesa trebalo bi naći mjesto u prehrani svih koji misle na zdravlje. Da bi vam olakšali prve pokušaje pripreme, tu su i recepti.

Negde sam pročitala kako zemlje Evropske zajednice uvoze oko 90% soje koju troše uglavnom za prehranu stoke. Nije li neobično da se mahunarka daleko bogatija belančevinama od bilo kojeg mesa - troši upravo za uzgoj tog mesa, koje i jedemo prvenstveno radi belančevina!?

Nije mi namera pisati o lošim stranama mesa kao hrane, već poticati sebe samu i druge da vjerujemo prirodi kada nam nudi "ta - teou" ili "veliki grah" kako su soju nazivali stari Kinezi hiljadama godina pre Krista, svrstavajući je u red svetih biljaka.

Ova nevjerojatna biljka sadrži, ovisno o vrsti (žuta, zelena crna soja), između 37 i 50% proteina, uključujući sve esencijalne aminokiseline! Osim toga, pravi je rudnik minerala, vitamina i vlakana!

U nizu raznovrsnih proizvoda od soje (možete ih nabaviti u trgovinama zdrave hrane ili neke od njih i sami pripraviti), u svojoj kuhinji prednost dajem tofu - sojinom siru i mleku iz grupe nefermentiranih namirnica, te sojinim klicama kao izuzetno vrednoj sirovoj namirnici koja je osim esencijalnih aminokiselina prepuna enzima, vitamina i oligoelemenata.

Povremeno koristim i fermentirane namirnice: tempeh, tamari sos i miso pastu. Sojin lecitin koristi cela obitelj u obliku tableta ili perli kao dodatak prehrani, jer sadrži sastojke koji su esencijalni za metabolizam jetre, funkcionisanje živaca, apsorpciju masti, koagulaciju krvi.

-Najređe, iako su najrašireniji u ponudi, koristimo industrijski obrađene proizvode: pahuljice, ljuskice, komadiće, medaljone. Iako su izuzetno jednostavni za pripremanje i bogati belančevinama, temeljita industrijska obrada oduzima im znatan deo hranjive vrednosti na račun enzima i vitamina. Međutim, takva namirnica još uvijek je bolji izbor od masnog mesa. To, dakako, nije sve.

Postoje raznovrsni namazi i umaci, sojina šunka, proizvodi oblikovani kao "faširana smesa", razni napici na bazi soje, sojino brašno u masnom, polumasnom i nemasnom obliku. Ova raznolikost omogućuje oblikovanje jelovnika koji bi uz sezonsko voće i povrće, žitarice, semenke, mlečne proizvode i jaja -mogao sasvim istisnuti meso ili ga svesti na minimalne količine, a da budete savršeno zadovoljni raznovrsnošću ukusa.

Kuvanje soje prilično traje: zrna žute soje kuvaju se 3 sata ili 45 minuta u ekspres loncu (u oba slučaja prethodi najmanje 24 - satno namakanje).

U današnje vrijeme žurbe i instant obroka, gotovi proizvodi od soje iz trgovina zdrave hrane izvrsna su osnova za oblikovanje jelovnika. To je , dakako, skuplja varijanta kada su u pitanju namazi, dimljeni tofu, tempeh i slično. Medaljoni, komadići i pahuljice smešno su jeftini u odnosu na npr. meso a izdašno vas opskrbljuju belančevinama.

Poželjno je u nedeljnom jelovniku planirati i kuvana jela od zrna soje i uzgojiti sojine izdanke. Kuvanje soje prilično traje: zrna žute soje kuhaju se 3 sata ili 45 minuta u ekspres loncu (u oba slučaja prethodi najmanje 24 - satno namakanje). Zelena soja iziskuje najmanje 8 sati namakanja i kuhanja 45 - 60 minuta na umerenoj vatri (ili 15 minuta u ekspres loncu). Da biste uzgojili izuzetno vrijedne sojine izdanke do dužine od optimalnih 4 cm, potopite ih preko noći na mračnom mestu i temperaturi od oko 23 stepena C.

Sledeća 3- 4 dana treba ih 3 - 4 puta dnevno ispirati tako da stalno budu vlažna. Za uzgoj izdanaka preporučuje se zelena soja. Već čujem prigovore na temu nedostatka vremena, no neki poslovi poput negovanja izdanaka soje mogu biti porodična obaveza na zadovoljstvo i korist svih.

Uz nešto osobnog truda ( i priličnu bakinu pomoć pri kuvanju), redovnog odlaska u nabavku u trgovine zdrave hrane, soja je postala bitan izvor proteina u jelovniku naše porodice i smanjila potrebu za mesom (u pravilu, 4 glavna obroka nedeljno za ručak ili večeru i 2-3 manja obroka za doručak ili večeru).
Piše: Vukica Stefanović

Zdravlje u tanjiru
Nije uopšte težak prelaz na zdravu ishranu. Pomoć ekstrakta

Onaj ko je shvatio značaj pravilne ishrane i naučio na šta sve treba obraćati pažnju prilikom pripreme kvalitetnog obroka lako će utvrditi da prelazak na ispravnu ishranu nije težak. Nedostaci u ishrani ili nedovoljna količina određenih sastojaka hrane mogu se dopuniti ekstraktima koji se danas već mogu naći i u našim apotekama, u svetu poznati pod imenom FOOD SUPLEMENT (dodaci hrani) o kojima je na početku bilo reči.

Među takvima za prevenciju arterioskleroze preporučujemo Soja lecitin.
Soja lecitin je prirodna supstanca izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su holin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Holin igra ključnu ulogu u izgradnji strukture bioloških ovojnica (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju.

Ljudski mozak deponuje veće količine inozitola. Holin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgrađivačima masti. Lecitin snižava visinu holesterola, pročišćava zidove krvnih sudova i pojačava rad srčanog mišića. Kako naša standardna ishrana sadrži znatno veću količinu masti od optimalne, skoro svaki čovjek ima povećane potrebe za lecitinom. Drugi važan učinak lecitina je da u većoj mjeri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.

Redovito uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osjetljivim na promene vremena.

Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se spriječiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.

Upotreba: Soja-lecitin se uzima prema potrebi, a najmanje 2-3 kapsule dnevno, po mogućnosti za vrijeme ili prije jela. Po nekim preporukama, lecitin uzet s medom, izvanredno poboljšava funkciju mozga. Kod starijih ljudi deluje kao sredstvo za oporavak ( roborans) i vraća vitalnost.

Omekšava konzistenciju stolice i otklanja nadutost. Bilo kakvo štetno delovanje lecitina i predoziranje je nemoguće.
S obzirom na to da je lecitin bogat fosforom, treba povećati unos kalcija i magnezija.

Beli luk

Poboljšava funkcionisanje krvnih sudova i varenje.
Beli luk sadrži više od 200 biološki aktivnih supstanci, uključujući vitamine, minerale, aminokiseline i enzime. Jedan od najznačajnijih aktivnih sastojaka belog luka je alicin s jakim antibiotskim delovanjem. Taj je sastojak prisutan u preparatima koji sadrže beli luk.

Beli luk normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i ishranu srčanog mišića , što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi.

Prema rezultatima nekih istraživanja, beli luk je jedno od najboljih sredstava u prevenciji i sanaciji začepljenja krvnih sudova. Snižava visinu štetnih holesterola (LDL) u plazmi, odnosno, istovremeno povećava koncentraciju zaštitnog holesterola (HDL). Beli luk takođe deluje kao vazodilatator i antihipertenziv (zbog delovanja metil-aliltrisulfida).

Moćni lek

Vazodilatatorni učinak (širenje krvnih sudova) belog luka, dolazi do izražaja najviše na perifernim krvnim žilama, odnosno, na suženim krvnim žilama glave, oka i nogu. Upravo zato može biti koristan pri tretiranju nekih vrsta glavobolja. Vazodilatatorno delovanje beloga luka na krvne sudove nogu starijih ljudi, koji od bolnih grčeva u potkolenicama čak i nakon kraćih šetnji, vrlo je delotvorno. Beli luk pomaže ljudima koji pate od nadutosti i imaju probleme sa varenjem te probleme s pročišćavanjem začepljenih krvnih sudova u trbuhu. Beli luk može biti koristan u lečenju nekih drugih želudačnih tegoba, npr. kod proliva ili crevnog katara.

On, nadalje, pospešuje epitelizaciju i zarastanje rana. Pomaže i kod raznih plućnih oboljenja, a njegov antibiotski učinak se manifestuje kod osoba koje boluju od gripe ili bronhitisa.

Danas je poznato da beli luk deluje i antimikrobno, uništavajući neke bakterije, kao što su: Staphylococcus, Esherihia coli, proteus i Pseudomonas. Ne treba zaboraviti ni njegov antiparazitski učinak kao ni to da je delotvoran protiv herpes virusa i kvasnih gljivica (Candida albicans). U narodu se koristi za izbacivanje malih dečjih glista (En. terobius vermicularis).

Preparate belog luka uvek treba uzimati s dosta vode ili voćnog soka. Osobe koje pate od tromboze, prije početka uzimanja preparata trebale bi se savjetovati s lekarom. Kod osoba alergičnih na beli luk, moguća je pojava kožnog osipa.

Ukoliko dojilja koristi preparat može se dogoditi da beba dobije proljev zbog prisustva aktivnih supstanci izlučenih u mleko.

Piše: Vukica Stevanović

Dodaci hrani sprečavaju arteriosklerozu
Pijanstvo je mati svakog beščašća i sredstvo grešaka

Ko je podario vinovu lozu čovečanstvu? Kult Dioniza govori da je vinovu lozu otkrio u Frigiji i naučio ljude kako se od nje spravlja vino. Mojsej kaže da je Noje prvi posadio vinograd..

Platon govori da s vodom rastvoreno vino oživljava i popravlja um čovečiji, daje krepost, razdragava srce, odganja tugu i nevesele misli. Plutarh misli da je vino s vodom najbolje piće, među lekarijama najprijatnije, među jelima najmilije. Mnogi su hvalili i preporučivali vino: Solomon, Ciceron, Sokrat, Avicena... Rimljani su ženama i mladićima zabranjivali vino osim u zakonom propisanim prilikama.

Reči Orfelina

Vasilije veliki govori: "Pijanstvo je otac zala i neprijatelj vrlina". Avgustin govori: "Pijanstvo je mati svakog beščašća, sredstvo grešaka, koren zločina, izvor zala; ono muti glavu, menja čuvstva, zapleće jezik, kvari čistotu, sramoti život, slabi um....."

Zaharije Orfelin u trećoj glavi Iskusnog podrumara piše : "Spasitelj reče svojim učenicima : "Ja sam loza, a vi ste rod". Tako su slavenski prevodioci preveli, a mi Srbi zovemo ovu lozu, za koju spasitelj govori, čokotom, a njegove izbitke lozom, i tako je vinogradarski čokot sa lozama svakome poznat, pa po tome druga opisa i ne treba."

Od prvih vekova hrišćanstva sve do danas pravoslavni se pričešćuju vinom i hlebom, što predstavlja telo i krv vaskrslog Isusa. Razlike između pravoslavlja i katoličanstva u pričešću i tumačenju značenja vina i hleba su nastale nakon razdvajanja u 11. veku.

Oprečna mišljenja o vinu su se polarizovala, a ozbiljnih potvrda ni na jednoj strani nije bilo. Istraživanjem su se bavili eksperti Svetske zdravstvene organizacije, Kanađani i Francuzi. Trebalo je i objavili rezultate svojih istraživanja:

Vino i zdravlje

Činjenica je da vino, kao ekstrakt grožđa, sadrži sve prirodne materije koje se uspešno mogu izdvajati u čistom stanju. Upravo je taj podatak podstakao dr Davida Goldberga, sa Univerziteta u Torontu da analizira sva dosadašnja istraživanja o vinu: samo s jednim ciljem, a taj je da utvrdi uzročnu vezu između vina i zdravlja! NJegovi rezultati su izuzetno zanimljivi.

Sve je započelo pre 15 godina kada je Selvin Leger sa saradnicima objavio studiju, koja je pokazala da među stanovnicima zemalja koji uživaju u crnom vinu ima malo smrtnih slučajeva od srčanog udara! Ta studija bi prošla nezapaženo da se u "celu priču" nije uključio Francuz, dr Serž Reno, koji se istim problemom pozabavio u svojoj studiji, koja je kasnije dobila popularni naziv "francuski paradoks".

Reno se poslužio podacima Svetske zdravstvene organizacije o odnosu između potrošnje mleka i pojave bolesti srca i krvnih sudova srca, tvrdeći da je mlečna mast najveći krivac za nastajanje srčanih bolesti. No, pokazalo se da stanovnici nekih francuskih gradova troše velike količine mleka, a opet ne pate od bolesti srca i krvnih sudova!

Naime, prema "dobroj staroj francuskoj tradiciji", oni su svakodnevno pili crno vino! Slična istraživanja sprovedena su i u San Dijegu, u Kaliforniji, i rezultati su bili identični.

Zato je Goldberg zaključio: gde god se pije crno vino, smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova je manja. Nakon tog otkrića, trebalo je još samo utvrditi šta se događa kada se potrošnja crnog vina smanjuje ili povećava, i koja materija iz crnog vina deluje "lekovito", da li je to alkohol ili nešto drugo?

Tako je pred naučnike postavljen težak zadatak: da ispitaju svaku materiju iz vina i naučno dokažu njenu delotvornost. Prvo su uspeli da dokažu da je vino delotvorno samo u malim količinama, a to znači kada se uzima 1 do 3 čaše dnevno. "Ispijanje" većih količina nema dobar učinak, naprotiv, vodi porastu smrtnosti.

Dobro za krv

Novija istraživanja su ukazala da jak učinak fenolnih materija iz vina (onih koje mu daju gorak i opor ukus), a među kojima se ističu kvercetin i njegovi srodnici flavonoidi. Napokon je otkriven i resveratrol, za koji je eksperimentalno dokazano da usporava zgrušavanje krvi.

Istraživači sa Univerziteta u Viskonsinu i Dejvis u Kaliforniji definitivno su potvrdili da antioksidansi, odnosno flavonoidi iz crnog vina sprečavaju oksidaciju lošeg holesterola što značajno usporava taloženje masnih naslaga na zidovima arterija.
Piše: Vukica Stevanović

Vino provereni zaštitnik srca
Crno vino smanjuje rizik od srčanih bolesti za 50 odsto

Ne čudi što su posle 1992. godine, kada su istraživači s Harvarda uključili crno vino među 8 proverenih načina zaštite od bolesti srca i krvnih sudova srca, neke države ozbiljno shvatile ulogu umerenih količina alkoholnih pića u zaštiti zdravlja svog stanovništva. Istovremeno, s crnim vinom u službeni "arsenal oružja" protiv bolesti srca krvnih sudova srca tada je "ubačen" i aspirin.

Da bi se precizno izmerila količina resveratrola u crnom grožđu trebalo je razviti više analitičkih metoda. Dosadašnja istraživanja pokazuju da najviše resvervatrola sadrži sorta kaberne suvinjon, a zatim dolaze sorte muskat tamni i muškat bronzani! Pošto opna crnog grožđa obiluje resvervatrolom, trop koji ostaje posle ceđenja tog grožđa vrlo je zdrav pod uslovom da nisu korišćena hemijska zaštitna sredstva (bakar sulfat).

Što je vino tamnije, to je bolje! Dok čaša crnog gustog vina sadrži prosečno 640 mikrograma resveratrola, šaka kikirikija sadrži samo 73 mikrograma, a gotovi suplementi sadrže do 600 mikrograma resveratrola: dakle, manje nego u jednoj čaši crnog vina.

Duži život

U crnom vinu ima i drugih fenolnih materija, flavonoida (oko 100 mg u 1 litri) koje sprečavaju oksidaciju lošeg (LDL) holesterola. U celom tom procesu etanol, odnosno obični alkohol, služi kao rastvarač. Ljubitelji crnog vina s razlogom mogu da likuju, jer ne samo da štiti srce, već svojim poklonicima crno vino "daruje" i po koju godinu. Oni koji ga piju žive duže, dokazale su finska studija iz 1995. godine, te poznata i cenjena harvardska studija iz 1997. godine. Zanimljivo, obe studije su pokazale veliku zdravstvenu prednost onih koji umereno piju !

U naučnom časopisu "British Medical Journal" objavljeni su podaci istraživanja o crnom vinu, kaberne suvinjon, koji su proveli naučnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. I to istraživanje je potvrdilo sve nalaze finske i harvardske studije. Zlobnici će reći: "Ništa čudno, pa studiju je platio proizvođač vina".

Međutim, tu primedbu treba zaboraviti, jer jednostavno ne mogu svi nalazi biti plaćeni! Upravo zbog toga treba izdvojiti dansku studiju iz 1995. godine, u kojoj je u toku 12 godina ispitano 13.000 muškaraca i žena od 30 do 70 godina. Studija je pokazala da su oni koji su pili crno vino imali 50 posto manji rizik od srčanih bolesti u odnosu na one koji nikada nisu pili vino!

Zato je prof. dr Morten Gronbaek, vođa istraživačkog tima zaključio: "Od bolesti srca i krvnih sudova srca najviše se umire, a crno vino štiti upravo taj sistem". Fenolne materije iz crnog vina sprečavaju nastajanje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima srca i mozga. Crno vino nije lek, ali je izvanredno korisna i zdravstveno preporučljiva namirnica, jer sprečava ono najgore - iznenadni kraj života.

Velika prednost u maloj čaši

Prof. dr Džon Pezuto i njegovi saradnici sa Univerziteta Ilinois u Čikagu nisu ni sanjali da će od 1.000 istraženih biljnih vrsta aktivnu supstancu resveratrol upravo naći u crnom grožđu.

Budući da najviše resveratrola ima u opni crnog grožđa, jasno je da ga ima i u crnom vinu, prosečno 5 mg u 1 litri.

Kako se uz ručak može popiti oko 0,5 litre vina, radi se o maloj količini resveratrola, pa ne čude brojni pokušaji da se sušenjem vino koncentriše, a vinski prah pretvori u tablete.

Doktorka Džoan Manson, u svojoj knjizi "Sprečavanje srčanog udara" objavljenoj 1996. godine, zaključuje: "Jedna ili dve čaše crnog vina dnevno mogu da smanje rizik od prerane smrti za 20 do 40 posto. Zašto ljudi to ne koriste?"

Hranljive materije (u 100 g vina) : vitamin A, vitamin D3, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, natrij, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fruktoza, glicerol, etanol, ekstraktivne materije.

Blagotvorna dejstva možemo očekivati samo od kvalitetnih vina. I ovog puta nije dobro zaključiti da naša vina ne vrede. Mi imamo dobrih vina, a potvrdu nam je doneo i gospodin Simon Patrika, vrhunski degustator iz Engleske, koji je vranac procenio kao svetsko vino sa odličnom perspektivom. Taj čovek je čitav život posvetio degustaciji vina, nikada nije koristio parfem, niti pojeo nešto ljuto, preslano ili preslatko.

Ocena o tome koje je vino najbolje je individualna, važno je imati kvalitetno vino, a složićemo se da se o ukusima ne raspravlja. Dakle, najvažnije je piti kvalitetna - vrhunska vina.

Međutim, dobro vino možete napraviti i sami koristeći jagodičasto voće. Voćno vino možemo pripremiti u kućnom podrumarstvu, u adekvatnim posudama, sa vođenjem stroge higijene i uz određeno znanje. Voćno vino možemo dobiti alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili voćnog kljuka (izmuljanog voća). Da bi se od pojedinih voćnih vrsta dobilo dobro vino, od velikog je značaja količina šećera i koliko kiselina sadrži pojedino voće.
Piše: Vukica Stevanović

Korisno vino od kupina
Ovo piće lakše se čuva ako ima više alkohola i šećera

Od količine šećera zavisi količina alkohola koju će vino imati, dok je sadržaj kiselina značajan za formiranje ukusa. Vina sa više alkohola i šećera lakše se čuvaju. Veliki procenat ukupnih kiselina u sirovini onemogućava normalan tok fermentacije i za to se mora izvršiti korekcija.

Zavisno od sorte i podneblja količina šećera u kupini iznosi od 3,5 do 7,5 odsto, a kiseline od 0,5 do 2,5 odsto.

Od 10 kg kupina dobije se 7,5 do 9 l šire. Voćno vino se može pripremati na nekoliko načina. Jedan je po preporuci profesora mr Slobodana Jovića (Poljoprivredni fakultet - Beograd), kada se mora vršiti korekcija kiselina u širi. Za pravljenje desertnog vina od kupine koristi se uglavnom muljani kljuk, koji se sumporiše sa 15 g vinobrana na 100 kg.

Uz pomoć vode

Ako se ne bi izvršila korekcija kiseline (smanjenje), dobijeno vino od nekorigovane šire bilo bi kiselo i neharmonično. Smanjenjem sadržaja kiselina u širi obavlja se delimičnim razblaživanjem sa vodom. Međutim, ovim se ne smanjuje samo koncentracija kiselina nego i šećera u širi. Iz tog razloga, širi, pored vode, mora se dodati određena količina šećera.

Količina šećera zavisi od toga koliki procenat alkohola u vinu želimo. Tako, na primer, ako se od kupine želi dobiti desertno vino sa najnižim procentom alkohola (12 odsto) na svaki litar šire dodaje se litar vode i 335 g šećera. Za svaki dalji željeni procenat alkohola u vinu, količinu šećera najlakše je izračunati tako što se na pomenutu količinu 334 g doda 40 g šećera.

Ako želimo da dobijemo vino sa 17 odsto alkohola, na svaki litar šire (10 g kljuka od kupina daje 7,5 do 9 l šire) dodaćemo po litar vode i 506 g šećera.

Ovako pripremljen i zasumporisan kljuk od kupine (kao i od drugog jagodičastog voća) previre u vrionim kacama oko 3 do 4 dana, a može i duže što zavisi od mase i temperature, zatim se vino cedi i sipa u čiste bačve. Tiho vrenje u ovoj bačvi potrajaće sve dok se ne ohladi ispod 15 stepeni Celzijusa, kada se vrenje i zbog visokog sadržaja alkohola prekida. Preostala količina neprevrelog šećera vinu će dati slatkast i ugodan ukus.

Ako vino pripremamo u malim količinama, preporučujemo staru recepturu naših baka. Za 4 kg kupina upotrebiti 1 kg šećera. U veću teglu ređati red kupina red šećera dok se sve ne utroši, tako da grlić tegle ostane prazan, povezati hartijom bez štampe i ostaviti na suncu da stoji 10 dana.

Zatim vino pažljivo odliti i sipati u flaše koje se samo sa vatom začepe i ostave na toplo da se završi vrenje. Nakon završenog vrenja, koje traje sve dok se izdvajaju mehurići, flaše se hermetički zatvore. Desertno vino od kupine naročito se preporučuje osobama koje boluju od anemije.

Najzdravije vino

"Kaberne sovinjon", vrhunski izbor za mnoge poznavaoce vina, ujedno je i najbolji izbor za zdravije srce. Doktor Žan-Pol Bruste iz Pesaka, južna Francuska, tvrdi da grožđe vrste kaberne sovinjon sadrži visok nivo resveratrola, jakog sastojka koji podstiče dobar rad srca, a ograničava nastajanje holesterola.

On je u Britanskom medicinskom časopisu objavio da je "najveća koncentracija resveratrola pronađena u crnom vinu, naročito u vrsti kaberne sovinjon iz vinograda u Bordou". Crno grožđe proizvodi resveratrol da bi se zaštitilo od potencijalno smrtonosnih gljivica. Ovo grožđe takođe sadrži visok nivo polifenola, antioksidanta koji sprečava oštećenje ćelija koje izazivaju slobodni radikali. Još jedan bitan sastojak crnog vina jeste i kvercitin, koji pomaže širenje krvnih sudova i sprečava zgrušavanje krvi.

Važno je, ipak, znati da je "efekat dobrog crnog vina usko povezan sa zadovoljstvom čula mirisa i ukusa, izborom pravog vina, poznavanjem njegovog porekla i njegovom degustacijom u toplom i prijateljskom okruženju", kaže doktor Bruste.

Za ove naše prostore postaje već pravilo da previše poverenja ukazujemo svemu što je došlo sa zapada nipodaštavajući svoje ili ono što nam stiže sa istoka. Najmanje prostora ostavljamo stručnjacima, malo za lične logične zaključke, a posledice takvog stava su možda i nesagledive.

Niz autoriteta pokušava da upozori stanovnike raznih prostora šta ih sve ugrožava, ali budući da su to samo naučni autoriteti bez političke i materijalne moći to njihova saopštenja ne dobijaju publicitet. Jedno od takvih je i predavanje održano januara 2001 g u Ofenbahu.

Predavač Dr sci. Robert Elez. pokušava da upozori javnost kakve mu sve opasnosti po život prete. Tekst koji je objavljen na osnovu predavanja donosim u celosti jer smatram da svi moraju biti upoznati šta im se nudi .

BSE - bolest ludih krava

Dr sci. Robert Elez. On se profesionalno bavi lečenjem i istraživanjem raka, ali ima znanje i o drugim bolestima današnjeg sveta.

Posle čitanja ovog teksta mnogima će biti pokvaren apetit za neke namirnice, ali ćemo bar biti u mogućnosti da se sačuvamo od mnogih zala današnjeg sveta. Nemojte da delite ljude na one koji jedu ovakvu ili onakvu hranu, naročito nemojte radi ovog predavanja. Svako od nas ima razum i slobodnu volju, pa treba da napreduje onom brzinom kojom ga Bog poziva da nešto menja u svom životu.
Piše: Vukica Stevanović

Opasne lude krave
U Novoj Gvineji ljudi su jeli delove tela pokojnika i - umirali

Pročitajte ove informacije, pa se zatim odlučite sami šta ćete da radite.
Zato, evo za početak jedne ilustracije. Nekada davno, persijski car Darije pozvao je Grke na svoj dvor. Pitao ih je: Šta hoćete da vam dam da biste pojeli vaše roditelje kad umru? Grčki narod se zgrozio.

Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nešto tako gnusno. Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali običaj, da kada njihovi roditelji umru, njihova tela bez ostatka pojedu.

Darije je njima dao malo drugačiju ponudu: - Koliko zlata hoćete da vam dam da vaše roditelje, kada umru, spalite ili zakopate, to jest sahranite? Oni su se takođe zgrozili i razbežali. Zato nemojte da se delite u dve grupe, za ili protiv. Običaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da je mnogima teško da razlikuju univerzalne principe od lokalnih zabluda.

Ova ilustracija je upravo slika onoga što danas ljudi rade stoci koju uzgajaju, a kasnije jedu. Telad i junad ljudi hrane prerađenim leševima njihovih roditelja, zatim piju njihovo mleko i jedu njihovo meso.
Ali idemo redom.

Mrtvo meso uzrok bolesti

Nije slučajno stavljen naslov "mrtvo meso", jer ono zaista jeste mrtvo. Kada ubiju životinju, prva faza raspadanja počinje od prva 3 minuta posle smrti, pa do sledećih 6 sati, kada sva tkiva počnu da se raspadaju. Posle 6 sati ceo organizam počne da se raspada. Zanimljivo je da same ćelije umrle osobe luče otrove koji nju samu razaraju.

Evo samo nekih bolesti ciji se uzročnici nalaze u mesu: rak (tu mislim na mnoge viruse, retroviruse, adeno-viruse, papiloma viruse), hepatitis (žutica), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alchajmerova bolest, amiloidoza, bruceloza, itd.

Jedna skorašnja studija je pokazala da se uzročnici raka nalaze u različitim tkivima ljudi i životinja u procentu od 10-100%! Uzročnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50% zavisno od vrste i podneblja gde živimo.

U ovaj spisak nije slučajno dospeo virus side (AIDS). Danas se tvrdi da je predak side jedan virus koji postoji kod nekih majmuna, a jako je sličan virusu side. Tvrdi se da je virus side nastao tako sto se virus ovih majmuna nasao na nečijim stolovima... O tome ćemo kasnije.

Prioni

Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju prioni. Šta su prioni? Sami Kosinea je dobio Nobelovu nagradu pre 3 godine za ovo otkriće. On kaže da su prioni u stvari infektivni proteini, proteini koji prenose infekcije. To je bilo senzacionalno, jer do pre 3-4 godine nije postojala ni pomisao da protein sam za sebe bude infekcioni agens (uzročnik infekcije).

Prioni izazivaju subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde moždana supstanca biva fizički uništena. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa makroskopski gledano mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv Bovine spongiform encepalopatie - BSE.

Kod ljudi, BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest i kuru. Kod ovaca slična stvar se zove skrejpi, a kod miševa i pacova slična proteinska bolest zove se "mink".

Kako je počelo?

Priča je počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je vekovima pre toga bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istočnim delovima Nove Gvineje ljudi su jeli ljudske mozgove, oči i druge delove tela. To je za njih bila najveća poslastica. Samo izabrani su mogli to da jedu.

Verovali su da će biti pametniji, inteligentniji, da će uzeti svu pamet čoveka kojeg su pojeli. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet i svest. Međutim, umesto toga dobili su neobične bolesti. Kompletna plemena, negde i po 200 ljudi oboljevali su od bolesti kuru. Kuru je skoro iskorenila ove kanibale. U to vreme, nije se znalo šta izaziva tu bolest.

Na primer, jedan dečak starosti 7 godina koji je jeo ljudski mozak, umro je za oko 3 meseca. O njemu se brinuo deda koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nešto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih traje nešto duže nego kod dece.

Ova bolest pokreće na agresivnost, izaziva motorne ispade (ove disfunkcije se vide naročito kod krava obolelih od Krojcfeld-Jakovljeve bolesti), pa su se ljudi međusobno ubijali. Neki ljudi su izvršili samoubistvo skočivši u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao, a tamo dole u dolini pasle su ovce. Naučnici još nisu sigurni, ali se smatra da su se ovce zarazile pasući travu u blizini leševa. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso.

Doneto u Evropu

I onda, 1730-ih godina, Holanđani kao kolonizatori Nove Gvineje prenose gvinejske dobre ovce u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrštali da bi dobili još bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca izumrla i skoro ništa od nje nije ostalo. Nastala je pauza do sredine prošlog veka, kad se ponovo dogodio još jedan pomor ovaca. Došao je trenutak kada nije bilo praštanja. Zašto?

LJudi u Engleskoj i Irskoj su preradili leševe uginulih ovaca. Put unošenja bolesti u organizam bio je da su ovce koje su imale bolest skrejpi takođe samleli i servirali stoci koja se tovi za klanje, a zatim su servirali utovljenu bolesnu stoku ljudima na tanjir.

Brašno od životinja

Životinjsko ili stočno (koštano) brašno tako se zove ne zato što je namenjeno za ishranu životinja, nego zato što se pravi od leševa životinja. To je "brašno" od životinja, a ne životinjsko brašno. Izraz "stočno brašno" ne znači brašno za stoku, nego brašno od stoke.
Piše: Vukica Stevanović

Godinama trovali svoj narod
Čovek je prisilio životinje da postanu kanibali

Postavlja se pitanje da li je ono što ljudi zovu meso i što jedu, da li je to zaista meso? Mora se priznati da spolja gledano zaista izgleda kao meso, međutim unutra ima svega drugog više nego mesa. Proizvođači "mesa" su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi došli do profita. Novac je bio u pozadini cele ove priče.

Goveda mesožderi

Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, u roku od 6 meseci umesto za dve godine. Jedini način da se to postigne, jeste da se životinji daju gotovi životinjski proteini kao hrana. I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do veličine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina bila vegetarijanci, dobijala su samlevenu hranu od mrtvih životinja.

Po nemačkom zakonu, ako ugine neko govedo ili ovca, ono ne sme da se zakopa niti spali. Mora da se dovede veterinar, plati se neka taksa i životinja se odvozi u fabrike koje melju leševe. Melje se zajedno krv, salo, kosti, sve. Isto tako, ako u zoološkom vrtu ugine krokodil ili neka druga životinja, ona završava na istom mestu.

Svi psi i mačke koje ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, takođe dospevaju u ove fabrike. Onda se ta samlevena smesa u ogromnim kotlovima kuva da bi se uništili mikroorganizmi. Kuva se na 1210C, pod pritiskom od 3 atmosfere i zatim prerađuje. Tako se dobija životinjsko "brašno".

Svi su bili ubeđeni da je ovaj proces dovoljan da uništi sve uzročnike bolesti iz ovih leševa. Mi danas znamo da to nije istina. Prione nije moguće uništiti ni na 10000C! Goveda koja su bila BSE pozitivna spalili su na 10000C, a u pepelu ovih životinja još uvek su bili aktivni uzročnici ove bolesti! Dakle, kuvanje ne pomaže, pečenje ne pomaže. Postoji hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane prione čini još opasnijima.

Tako se ovi prioni unose u organizam. Svi koji su učili fiziologiju pre 10-15 godina misle da se hrana u organizmu razlaže na amino-kiseline, šećere, proste šećere, masne kiseline, itd. Međutim, to nije tako. Postoji jedan deo koji je otporan na sve sokove želuca, pa dospeva u creva. U sluzokoži creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, kompletne gene! Tako ove materije dospevaju u organizam.

Životinje koje nikad u istoriji nisu jele meso, čovek je prisilio da postanu kanibali. Krava će možda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje ništa drugo, počeće da je jede.

Bolesni prioni

Ova perverzna priča znači da se proteini svih ovih životinjskih vrsta, zajedno sa svim otrovima iz njihovih leševa, skupi na jedno mesto i pomeša, pritom ne mareći za njihove međusobne reakcije.

Ljudi koji jedu meso unose prione preko usta, unose ih u želudac, ali oni ne budu uništeni u želucu. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. U mozgu mi ljudi imamo te iste proteine, ali su oni kod nas zdravi. Prioni koji su preko mesa uneseni u organizam su bolesni.

Sada se događa nešto zanimljivo, što je otkrio gore pomenuti naučnik i za to dobio Nobelovu nagradu. Ovo još nije dovoljno razjašnjeno. Taj pogrešni protein uzročnik je jedne reakcije kristalizacije, tako da naši zdravi proteini počinju da se kristališu, deformišu se na isti način kao i ovaj uneti protein. Dakle, možemo reći da je on infektivan, da je preneo bolest, infekciju. On počinje da se taloži u mozgu. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.

Simptomi

Početni simptomi Krojcfeld-Jakovljeve bolesti su: dekoncentracija, malaksalost (molim vas nemojte pomisliti da je svi već imate), poremećaji kod očiju, gubljenje ravnoteže i naročito motorički ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti mišića, budući da su naročito oštećeni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku.

Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao i produženi deo kičmene moždine, mali mozak i oči. Bolesna osoba je jako agresivna, a potencijalni je samoubica ako je motorički sposobna da izvrši samoubistvo. Smrti su grozne i užasne.

Ili klasičnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti ili hroničnim oblikom, kao sto je Alchajmerova bolest ili amiloidoza. Simptomi su različiti, individualni. Ima ljudi koji skoro tiho dođu do kraja života i nestanu bez velike drame. Ali je veliki broj ljudi koji izvrši samoubistvo.

Jedan oboleli mladić iz Francuske bio je tako mršav kao da je u koncentracionom logoru. Ne može da govori, ruke i noge su mu u neprirodnom, iskrivljenom položaju. NJegovi roditelji kažu da je pitanje da li ih on sada išta razume.
Piše: Vukica Stevanović