Znaš što - izgleda da je ovo istina 
Hvala na savjetu 

U osnovnoj skupis 5-10 drugara i lepo funkcionisete... Dodje srednja pa svako na svoju stranu... U srednjoj ponovo nadjes novih 5-10 drugara i sve je ok... Faks, pa opet svako na svoju stranu... Na faksu ponovo nadjes nekoliko drugara... Posle faksa posao, na poslu imas nekoliko kolega s kojima lepo saradjujes, i druzis se s njima... I sta sad, kad god te neko pozove od doticnih 50 drugara na kafu ima da ides samo zbog toga sto si se nekada fino kontala s njima??? A jedine stvari o kojima se tada prica su dozivljaji iz osnovne, ili ribolovacke price i secanja, koja se jedna te ista, uvek prezvakavaju svaki put... A uz to je svakako tu i devojka/decko pa i nju treba nekako uglaviti u slobodno vreme koje ti ostane izmedju "druzenja"...
Kako napredujes u zivotu, tako i nailazis nove prijatelje... A sa onima koji su ostali na istom nivou kao u osnovnoj, ne pricas vise... Ne zato sto sa tobom nesto nije u redu, nego zato sto si vec zavrsila i faks/srednju/udala se/zaposlila... i imas sasvim druge probleme i prioritete u zivotu...
Tako da to sto se Tebi desava nije nista cudno i neobicno... Svako prolazi kroz to...

Dobro, to sto sam napisao je jedna od teza, ali je za razmisljanje.
Sto se tice tvojih prijatelja, to je lepo, ali dok te neko od njih ne startuje. Ipak te oni gledaju i kao zenu.
Ako se to i desi,onda moras da napravis izbor. Ili ce ljubav da bukne, ili je prijateljstvu kraj.
 

tako nekako biva... svako prolazi kroz to
kako se menjaju zivotne okolnosti, interesovanja, prioriteti, neki ljudi se gube u izmaglici, a drugi se pojavljuju na horizontu...
doduse, ima i prijatelja koji potraju- ne samo zbog starih dobrih vremena, vec i zato sto neke zajednicke tacke nisu iscilele... jer koliko god kalkulisao, neki ljudi ti prijaju, a neki ne... tako da, zatvarao- ne zatvarao vrata za sobom, na to se ne moze uticati 

Ja sam imala drugaricu, koju sam smatrala najbliskijom, družile smo se od obdaništa, i sve do prošle godine.
Jednostavno...već duži period sam osećala neku zluradost, sujetu, neposvećenost našem drugarstvu i sama sam prekinula taj odnos, posle jedne njene velike ispale.
Samo sam je nazvala i rekla da nema više svrhe da se viđamo, jer njoj više nije stalo do mene koliko meni do nje. Bilo je teško, nedostajala mi je, ali sam nakon puno razmišljala ukapirala da su sve te godine našeg druženja bile, na neki način neiskrene. I ja sam činila greške, ali nikada je nisam povredila, jer sam gluposti činila sama sebi. I njoj je sada žao, ali mislim da bi bilo iluzorno počinjati ispočetka, jer to više nije to.
Jednostavno, neki ljudi su u našim životima na određeni period a neki doživotno, mada garancije nema.

Stvar je izgleda gotova. Osjećam poprilično olakšanje i to me pomalo iznenađuje.

Hvala svima na savjetima. Vrijeme je za novi list papira 

I ja sam se upravo tako osećala.

Свака птица своме јату лети.
Ако си орао, не дружи се са пилићима. Можда су лепи, али не могу да лете!

Vraški dobra misao