mnogo je lakshe druziti se sa mushkarcima 

Sesiric - ja te u potpunosti razumijem. I potpisujem sve što si rekla.
Ali me ova situacija, ovaj tihi rat, ubija. Možda umišljam, možda pretjerujem, možda sam preosjetljiva - ali ubija me.

Imam GRČ u želucu pri pomisli da jednu od njih trebam nazvati i vidjeti se s njom. Jer mi se ne da suočavati s krivim pogledima i zamjerkama. Nije mi to normalno.

I jedini način koji mi je trenutno prihvatljiv kako bih se na neki način "očistila" i krenula dalje jest da ih nazovem i porazgovaram, pa i prekinem ako treba.
Mislim da je to dovoljno iskreno i fer, iako nije baš uobičajena praksa.

Inače, imam ja drugih prijatelja. Eventualne nove pokupim usput, ako nam se sudare staze. Ako ne, opet dobro

Ostalima odgovorim kad se vratim, moram ići. 

mac, ne opterecuj se! Prijatelji ne opterecuju jedni druge na taj nacin. Ako ti ne prija, ako ti stvaraju grcheve u stomaku, povuci se i uzivaj. Nemash shta kome da objashnjavash, ti znash razloge i to je najbitnije. Morash pred sobom da budesh chista, samim tim i pred drugima si...
opusti se 

 
Ovde se nesto ne uklapa. 


Elem. Ovo je moje misljenje i mada se mnogi protive istom ja ga se i dalje drzim.

Mislim da "prijateljstvo",ma kakvo ono bilo, ne treba prekidate. Ko zna kada ce ti taj neko zatrebati.
Moj primer: Nisam se sa "ortakom" video od '98. Pre pola godine sam bio neverovatno sjeban (na dnu). Nabasao sam na njega u gradu (jedva se prepoznali), otisli na kaficu, ispricali se i ne mozes da verujes koliko mi je prijalo. Nasli smo se opet posle 3 nedelje i od tad se druzimo gotovo svakodnevno. Dakle, mozes da prestanes da se vidjas sa njima, ali da kazes "gotov ili cao" ili sta vec, mislim da je pogresno. Moj profesor je jednom rekao "Nikad nemoj da zalupis vrata za sobom jer ces ko zna kad ponovo trebati da udjes". Mozda ti se u ovom trenutku cini da nema svrhe nastavljati ali ko zna. Mozda ipak pocnu da ti nedostaju, ali bude prkasno. Razmisli malo.

U potpunosti mi je jasno da imam pravo na izbor.
No, ponekad zna biti teško budući da sam nesigurna osoba (što ste mogli zaključiti) i vrlo me se lako može nagnati da promjenim gledište.
Netko tko ima dobru moć uvjeravanja skrenut će me s mojih uvjerenja, unatoč tome što se ne osjećam dobro.

Eh, nemaš pojma koliko si u pravu. I to u stvarnost jeste tako! Jednostavno i normalno 
Takvi su bili svi moji drugi prekinuti odnosi.
Ali ovaj je drugačiji... u potpunosti.

Da, muškarci su većinom durgačiji po tom pitanju.

Iako, baš sam prije 2 sata popila kavu s jednim kolegom (nismo bliski prijatelji), izložila mu svoj problem i pitala ga za mišljenje. Odmah je ispalio da bi me prekrižio iz života istog trena čim mu se nekoliko mjeseci ne bih javila.
Bilo mi je drago čuti i takvo mišljenje.

Ali vidiš da nisu svi muškarci isti 

Anđelčice Slatka, Da se barem sama mogu rješiti tog grča, da ga mogu negdke ostaviti i krenuti dalje - ne bih ovdje bila.

I sama se ponekad pitam zašto je ovo toliko teško? Nisu to prve osobe koje sam udaljila iz života. Ali su prve s kojima bih htjela prekinuti.

Što nije jasno?
Prvi pasus odnosi se NA MOJE DRUGE "NORMALNE" PRIJATELJE.
Drugi se odnosi na dotične dvije gospođice.

A glede tvog teksta - ja ne razmišljam na takav način. To mi graniči s koristoljubljem ili čak možda strahom od samoće . Ako tako smijem reći 
Imam u mobitelu brojeve poznanika, poslovnih suradnika - koje čuvam iz koristi. Jasna stvar.

S druge strane, imam i prijatelje.
E sad, bila bih licemjerna kada bih rekla da u drugarstvu nema nikakve "koristi". Osim što drugara voliš samo zato što je došao na ovaj svijet (dakle, bez nekog važnog razloga), on ti je na neki način i koristan. Može ti pružiti podršku kada je TEBI potrebna, vrijeme ti pokloniti kada je TEBI potrebno.. is lično.
No s druge strane - drug poštuje tvoju slobodnu volju, dopušta ti da budeš ono što jesi, prihvaća te takvim kakav jesi. Uz najboljeg druga osjećaš u svakom trenutku apsolutnu slobodu.
Ako išta radite zajedno - radite to jer oboje hoćete to raditi. A ne jer jedan od vas "misli da to treba raditi, u ime prijateljstva". Tu je već prisutan element NEslobode. Ako radiš nešto što ti ne paše već na silu - to nije drugarstvo.
Drug tolerira i kada kažeš NE. Voli te jednako bez obzira na to.

Мачко, не постуј више порука за редом, већ користи опцију измени, ако си нешто заборавила!

Следећи пут се нећу мучити да уређујем твоје поруке, већ ћу их обрисати.

Oprosti, davno sam bila ovdje pa sam zaboravila   
Neću više 

:-D

... imam trenutno slicnu situaciju sa jednom prijateljicom,
malko smo se udaljile, ili malko vise,  cujemo se retko, vidjamo jos redje, a na 200m smo... desavalo nam se da se slucajno sretnemo u kraju 
u tim prilikama obavezno razmenimo nesto tipa- gde si ti? sto se ne javljas? sta ima? sta radis? kako si...? ajde da se cujemo, vidimo se, pozdravi tog-i-tog... kojima se popunjava praznina, a na koje se odgovara protivpitanjima ili neodredjenim odgovorima... opet tipa- nemam vremena, bas sam u guzvi, hocu prvom prilikom, bas sam mislila na tebe, pitala sam se sta li radis... 

zovem je vrlo retko, da cestitam rodj, slavu i sl., ona zove ponekad i kad joj nesto treba (neki br. tel., informacija...)
nismo prekinule kontakt dakle, ali imam negde osecaj kao da smo 'raskinule'   

i ne, ne smatram je vise prijateljicom  ... tacnije, ne smatram je trenutno prijateljicom

a ko ce ga znati sta donosi neki naredni period... mozda se ponovo zblizimo, a mozda potpuno udaljimo i prekinemo i taj labavi kontakt. videcemo 
 

ako ti je neko prijatelj on ce to biti ceo zivot bez obzira da li se zovete ili ne.....
pravi prijatelj ce uvek da bude tu za tebe kad ti je potreban i pokusace da te ne izneveri. samo pustis pesmu moji drugovi od bajage i sve ce da ti bude jasno