Pazi ne mozes da poredis ss-ovce sa logorasima, koliko je nemackih vojnika zarobljeno na istocnom frontu, koliko ih se vratilo kuci iz zarobljenistva, nisu oni nista slavnije umrli od Jevreja u logorima, bez obzira kako su ratovali pre toga. Sto se tice Jevreja, zaboravljas na ustanak u Varsavskom getu, a ako si hteo da kazes, a nadam se da nisi, da su Jevreji kao narod takvi da umiru u strahu i bez otpora, mislim da je istorija pokazala da nije tako.

Prvo    akcenet i jeste bio na tome kako ko umire a ne gde,ruska kaljuga je nebitan detalj,ja sam ti bash i objasnio moje vidjenje o njihovim smrtima,obrati paznju malo bolje.
ja od smrti nemam neki strah,uglavnom i ne razmishljam o tome dok ne naidjem na neku ovako  prichu o tome.
Shto se projekcije tiche,ti si taj koji sebe projektujesh kao neustrashivog ss-ovca,ali chak ni u svojoj mashti ne mozesh da pobegnesh od svoje sadistichke prirode.Valjda se nadash da ce ti smrt biti uzvishenija nego shto ti je zivot, otkud znam.
I da ti odgovorim na poslednje pitanje,ja smrt dozivljavam kao prirodni tok dogadjaja i  tako cu se i suochiti sa njom,sa mirom u dushi jer znam da tako mora biti.Necu,kao ti ziveti u zabludi da moja smrt nosi neku uzvishenost ili unizenost sa sobom.I ovako i onako ce te pojesti crvi kada te zakopaju u zemlju a ti necesh biti u prilici da sa nekog uzvishenog mesta  uzivash i likujesh kako si umro ponosno sa pushkom u ruci.
prihvati to,nemoj biti balavac.U smrti na bilo koji nachin nema nishta uzvisheno.

Umreti je lako,pogotovo tako kako si ti zamislio,zaletish se na policijski kordon sa sekirom,oni te izbushe i shta?umro si u borbi uzvisheno?nemoj da si smeshan.
Opet,umreti je lako,ziveti kao chovek je teze,a to se ne postize bacajuci bespomocne sveshtenike u blato.

U ostalom,tvojoj prichi fali kraj....dolazi Rus,pa poshto je silovao usput par arijevki hvata ss-ovca i pokazuje mu njegov spaljen "hiljadugodishnji rajh" i kaze:" Gde je sada tvoj furer pichko ss-ovska"
 

Па добро,поменути нису оне вере коју ја исповедам,а то је као што знаш већ,православна,па њихово схватање света ја и не доживљавам за блиско,али те потпуно разумем када говориш о достојанству у смрти...неко "прагматичан" би у блату видео само мешавину земаљског праха и воде,неко други понижење и презреност а неко трећи прилику да задобије венац који не вене и орден непропадљивости којим се одликује у вечности...поменућу ти само два случаја који се по својој форми разликују али по својој суштини,а то је победа у рату,не.Један је случај ђакона Авакума који одбија да се потурчи и да се тако спасе мука дуготрајног умирања на коцу,који не слушајући мајку која га, не могући издржати суровост призора на такво што наговара,дакле који мирно и са племенитим осећањем победе над противником(који је заправо кнез овога света,а не Турчин)изговара неумрле речи:"Срб је Христов радује се смрти,нема љепше вере од хришћанске...",а други је случај погибије братства манастира Зограф на Светој Гори,који до последњег бивају убијени у борби против хорде пљачкаша не желећи да препусте светињу у руке онима који не виде да пљачкајући манастир руше своја места у вечности...

Дакле,када је циљ узвишен и када је живот онога који смрт очекује чист, та смрт мора бити достојна његове величине,а то што ћеш наћи Србина који је удављен у јасеновачком чучавцу или који је умро на неки грознији начин,то говори о његовој величини да прими такву смрт,а говори и о вечној смрти којом ће "живети" његов џелат...Бог ником преко његове мере не пушта.

Толико,с тим што опет морам рећи да за ону двојицу с почетка приче не знам,једино што ми је упало у очи током ове приче је да то нису обичан Јеврејин и обичан католик,рецимо Француз или неки други,већ су обојица предводници својих заједница,а есесовац је обичан војник(додуше "вишег,мистичног"реда,али ипак редов)...Да је прича стављена у оквир "равних "части,односно да су сви "достојанственици" у својим заједницама истог ранга,онда би можда и било занимљиво видети шта би до краја било,овако,у овом распореду видим само немоћ онога ко је ову причу покренуо(то не мораш бити ти)оличену у  пословично рабљеној жељи да се у времену оствари царство које ће бити ванвремено,али са жељом да не даје жртва већ узима...
 

Odredi SS nisu ucestvovali u direktnim borbama, vec su pretstavljali neku vrstu vojne policije, sa ciljem da se disciplinuju pripadnici Vermahta, kao i rad u pozadini upravo u vrsenju ovakvih zlodela nad civilima bez oruzja. Nije Hitlerova armada jedina koja formira takve odrede, svaka vojska ima vojnu policiju, samo su SSovci ostali zapamceni po obimu svojih zlocina na civilima.

Bf 109...

Sta bi sa Platonom? Odgovorila sam ti, ako nisi video!   

Ај' 'леба ти отвори Историју за 8. основне. Бар то.

Da u tom udzbeniku istorije procitam kako se NH Djuro Popara borio protiv SS divizije i slicne nebuloze.
Postojale su SA divizije koje nisu imale nikakvu formacijsku vezu sa SS, osim sto su im SS bili policija, kao i ostalim jedinicama.

ОК ти онда узми БИЛО КОЈУ историјску литературу из тог периода. Па која ти се свиди.

SA није имала никакве формацијске везе са SS јединицама из простог разлога јер је из SA директно настао SS. SA је расформирана 1934.

А где се SS борио - рецимо само на скоро свим могућим фронтовима - Пољска, Француска, Балкан (једна јака дивизија је била и у Србији), Руска кампања (посебно почетни ударци и битка за Кaрков па затим битка код Прокоровке, Курска битка итд.), Операција Цитадела, искрцавање у Нормандији итд. итд.

Poenta nije u "junackoj" borbi SS divizija nego u prenesnom znacenju price koju je BF ispricao. Prica je nadasve samurajska - stvar je u mentalnom stavu prema dogadjanjima u zivotu i prema smrti kao ultimativnom dogadjaju. Stva je u vezanosti NAS kao individua za nas materijalni zivot i telo. Odatle i dolazi pitanje 0 gde je vas Bog sada. Drugim recima lako je biti svestenik i monah u manastiru - prava iskusenja su van kelija i zidina crkvi. Pravi odnos sa Bogom se ostvaruje samo kroz zivot.

Joj, pa ti sipas sve same mudrosti!!!