ja vecu glupost ne procitah odavno! posebno onaj deo sa socijalnom kartom!

ima istine u tvojim recima, ali ...
pored nedaca koje su nas do sada zadesile, treba imati u vidu jos neke situacije koje bi nas mogle poremetiti.
 na jesen ce se privatizovati hrvatski telekom, sto moze da znaci da ce se novac stranih investitora alocirati sa naseg trzista na hrvatsko finansijsko trziste. tu posebno imam u vidu cinjenicu da stranci u dosadasnjem trgovanju na beog. berzi učestvuju u proseku sa 40-60% od ukupne trgovine. tako bi se moglo desiti da se poveca traznja na strani eura u odnosu na dinar,sto bi moglo izazvati depresijaciju dinara.

Поскупело месо и уље, па млечне и месне прерађевине. - Суша сада уместо њива пустоши новчанике
Политика - Петак, 17. август 20:59




Талас поскупљења запљускује ових дана рафове у радњама. Потрошачи на каси скупље плаћају месо и уље, у већини градова у Србији хлеб се продаје по цени од 35 динара, а првог дана септембра и литар млека ће бити неколико динара скупљи. И то није све. Заједно с млеком поскупеће и млечни производи, месне прерађевине код већине произвођача у просеку већ коштају од шест до 12 одсто више, а питање је дана када ће се променити и "ценовна политика" производа који се праве на бази уља. Судећи по најавама из домаћих уљара, од јесени се очекује ново "дрмање" ценовника. Сасвим је извесно да ће потрошачке корпе бити све лакше, а рачуни све "тежи".


Заједнички изговор и трговаца и произвођача за сва ова поскупљења је - временска прогноза. Високе температуре и суша палиле су прошлог месеца њиве са пшеницом, кукурузом и сунцокретом. Пожари који су пламтели по ливадама и шумама су давно угашени, али ценовници у радњама тек сад почињу да се диме, па потрошачи, уплашени низом лоших вести, страхују да суша сада не захвати и њихове новчанике.

У информативној служби компаније "Имлек" јуче су објаснили да се, због повећања цене сировог млека од 12 до 15 одсто, очекују поскупљења не само млека, већ свих млечних производа. Почевши од сирева и јогурта па до намаза у којима се млеко користи као основна сировина.

И Момир Јовановић, директор компаније "Неопланта", истиче да су осим свежег меса поскупеле и месне прерађевине.

- Код већине произвођача цене су кориговане за шест, осам, 10 или 12 одсто. Најбитније је да је понуда стабилна и да засад нема проблема са снабдевањем радњи у малопродаји. Несташице неће бити - објашњава Јовановић.

У Уљари "Дијамант" су недавно истакли да се произвођачка цена од 76 динара по литру бар засад неће мењати. Међутим, не поричу да ће с уласком новог рода сунцокрета у производне погоне цена зејтина поново скочити.

Већина економиста сматра да овакве сигнале треба схватити као упозорење и јасан знак да се инфлаторна лавина захуктава. Има и оних који тврде да поскупљења уопште не треба коментарисати јер се тако додатно, психолошком факторима, подгрева инфлација. Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад и економске анализе Привредне коморе Србије, објашњава да не треба превише страховати од ланчаног поскупљења и инфлације. Како каже, Народна банка Србије ће вероватно на августовски скок цена, кад га статистичари забележе, одреаговати још оштријом монетарном политиком.

- Имаћемо мало већи раст цена на мало и скупље кредите - сматра Николић.

Да није све тако црно сведочи и неколико појединачних примера до којих смо дошли ових дана. Како извештава Славољуб Живковић, "Политикин" дописник из Новог Сада, трговински ланац "Универ експорт" одлучио се да на другачије начине освоји тржиште. Тако се, без обзира на одлуку Управног одбора Удружења пекара Војводине и даље хлеб од брашна типа 500 и тежине пола килограма код овог трговца продаје по цени од 24 динара. Новосадска пекара "Хлеб", такође, није искористила максималну могућност за повећање цена својих производа и само је делимично кориговала ценовнике.

Ни Војин Старчевић, директор компаније "Полимарк", још не размишља да мења цену свог мајонеза, иако је уље поскупело. Ово предузеће у свом саставу однедавно има и млекару.

- Ни јогурт ни павлака, које правимо, неће поскупети. Са фармерима смо везани уговорима, тако да се цена сировог млека није мењала - истиче Старчевић.

Suša tj. nepostojanje adekvatnog sistema za navodnjavanje, prevelika javna potrošnja, neprivatizovani državni mastodonti - NIS, Železnica, JAT, EPS, Telekom + svetska cena nafte...sve to doprinosi inflaciji u Srbiji.

inflaciji najviše doprinose monopoli i još uvek poprilično zatvoreno tržište.
gospoda menadžeri naših preduzeća bi mogli kompenzovati pomenuta poskupljenja sirovina i poluproizvoda povećavanjem produktivnosti i promišljenijom poslovnom politikom. tako bi danas uspeli da očuvaju cene na sadašnjem nivou koje bi im sutra pomogle da na celokupnom tržištu cefte (a i šire) budu konkurentni!
ali....
zašto bi to radili kada prodaja nije ugrožena. i to samo iz jednog jedinog razloga - nema ko da je ugrozi!

Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 9,75 odsto
Inflatorni udar u avgustu
Prosečan porast cena na tržištu u ovom mesecu iznosio je oko jedan odsto, što je najveći rast ove godine, objasnio je guverner Radovan Jelašić
BEOGRAD - Narodna banka Srbije juče je povećala referentnu kamatnu stopu sa 9,50 na 9,75 odsto zbog rasta bazne inflacije od oko jedan odsto u avgustu, što je najveći mesečni rast ove godine. Bazna inflacija je na godišnjem nivou dostigla nivo od tri odsto, dok je NBS postavila cilj za celu godinu oko četiri odsto. Prema rečima Radovana Jelašića, guvernera NBS, ukupna inflacija za prvih osam meseci iznosiće oko šest odsto.

- Pre dva meseca Skupština je usvojila budžet koji predviđa godišnju inflaciju od 6,5 odsto. Sada je već oko šest, pa ćemo da vidimo šta će vlada da uradi da odstupanje od plana bude minimalno. Povećanje bazne inflacije je uzrokovano pre svega efektima suše i rasta cena poljoprivrednih proizvoda, koji su jednokratnog karaktera, ali će se osećati cele godine, do sledeće poljoprivredne sezone - izjavio je Jelašić i dodao da rastu i inflatorna očekivanja. Stručnjaci u finansijskom sektoru procenili su da će inflacija ove godine iznositi 7,4 odsto. Međutim, tu nije uračunata avgustovska inflacija, pa se može očekivati da inflatorna očekivanja budu i veća. Jelašić je naveo da je prošao prvi udar cena, kao što je poskupljenje mlečnih proizvoda zbog rasta cena mleka, ali da mesne prerađevine još nisu poskupele, iako je meso skuplje. Negativan uticaj na inflaciju, prema Jelašićevim rečima, pre svega ima porast realnih neto zarada u periodu od januara do jula ove godine od 24,14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ostali uzroci inflacije su i dalji rast cena pod kontrolom države, kao i male mogućnosti fiskalne politike da u ovoj godini smanji potrošnju.

- Pored suše, značajnu ulogu u povećanju cena ima i bankarski sektor, pa je NBS preduzela restriktivne mere kako bi se smanjio rast kredita. Ukoliko mere koje su donete, u narednih dva-tri meseca ne budu dale efekta, i ako se gotovinski krediti preliju u namenske ili kreditne kartice, Narodna banka će ograničiti rok dospeća svih kredita stanovništvu osim hipotekarnih. Moguće je i dodatno skraćenje roka nenamenskih kredita, kao i uvođenje limita na odnos između plasmana stanovništvu i oročenih depozita stanovništva. Skraćivanje perioda otplate keš kredita na dve godine je usklađivanje sa vekom trajanja robe ili usluga. Pa ne ide se na desetogodišnji, već na godišnji odmor - napomenuo je Jelašić i naglasio da „oni koji kritikuju centralnu banku zbog skupe restriktivne monetarne politike treba da znaju da svaki procenat inflacije znači još veće troškove restrikcije sutra“. Inflacija znači i smanjenje realnih prihoda svih građana, privrede i države, kazao je guverner i dodao da su zbog mera NBS mnogo manji zahtevi za rast plata. Banke su se prilagodile novim merama NBS, pa je tako Inteza, osim što je skratila rok otplate keš kredita na dve godine smanjila i kamatu na 14,3 odsto. S druge strane potrošački zajmovi su poskupeli pa se kamatna stopa sada kreće od 16 odsto.

Avgustovska inflacija pokazala zube, treba se pripremiti i za novi cenovni udar


U potrošačkoj korpi skuplji hleb, mleko i ulje


 

Da li će poskupeti i mlečni proizvodi



Beograd - Električna energija neće poskupeti i to je dobra vest. Ali nije dobro što će za dva dana u prodavnicama osvanuti novi cenovnici nekih osnovnih prehrambenih namirnica. Tako će, recimo, litar ulja od suncokreta umesto 81, 9 dinara sada koštati 94,5 dinara, dok će za veknu hleba biti potrebno 29,5 dinara . Tome treba dodati i novu cenu mleka koje će u zavisnosti od proizvođača koštati od 44,3 do 49,9 dinara za litar.
Prema oceni Rajka Madića, zamenika generalnog direktora Delta maloprodaje, najnovija poskupljenja neće se bitno odraziti na standard potrošača. "Prosečna porodica potroši tri litra ulja mesečno i to neće predstavljati veliki izdatak u kućnom budžetu. Situacija sa mlekom je nešto komplikovanija jer je reč o namirnici koja se svakodnevno troši. Neizvesno je i da li će mesna industrija ponovo podizati cene mesa, ali mi još uvek uspešno odolevamo pritiscima proizvođača da koriguju cene mesnih prerađevina", kaže Mandić.


ĐOGOVIĆ: Godišnja inflacija osam odsto



Jačanje inflatornih tenzija moglo bi, do kraja godine, da podigne inflaciju na osam odsto. Mere Narodne banke Srbije, koja vodi restriktivnu monetarnu politiku i zaoštrava je kad god proceni da je makroekonomska stabilnost ugrožena, nisu dovoljne. Centralna monetarna ustanova je, inače, već duže vreme jedini stub borbe protiv inflatornog virusa i nema adekvatnu podršku ostalih kreatora ekonomske politike, pa su inflatorni pritisci sve izraženiji, što se može zaključiti i iz odluke Vlade da odloži već najavljeno poskupljenje električne energije - izjavio je za Danas Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.



Prošlog meseca neki od vladinih zvaničnika, ali i neki od ekonomista, optužili su novinare da pisanjem o poskupljenjima i skoku cena na zelenoj pijaci podgrevaju inflatorna očekivanja i podižu inflaciju pozivajući se pri tom na podatak da je bazna inflacija samo 2,3 odsto na godišnjem nivou. Malo ko od njih bavio se podatkom da su julske cene porasle za 0,6 odsto i da je tekuća inflacija za sedam meseci dostigla 4,8 odsto a na godišnjem nivou čak 5,9 odsto. Bilo je, doduše, upozorenja koja su stizala pre svega iz centralne banke, da situacija sa inflacijom postaje sve ozbiljnija, i da će se talas poskupljenja koji je samo delimično bio odslikan kroz statističke julske pokazatelje preliti i na avgust i septembar. Narodna banka Srbije reagovala je tako što je, između ostalog, rok za odobravanje nenamenskih gotovinskih kredita skratila na dve godine a prvi potez koji je država povukla bilo je donošenje uredbe o privremenoj zabrani izvoza pšenice i suncokreta, uz obrazloženje da "ova mera nije tržišna, ali je nužna kako bi se sprečio rast cena hleba i ulja usled smanjenja ponude na domaćem tržištu". Uprkos tome, hleb i ulje poskupeli su u proseku od 10 do 15 odsto. Na poskupljenje mesa i mleka od oko 10 odsto i najavu novih korekcija cena u septembru, vlada za sada nije reagovala osim najavom da je spremna da interveniše iz robnih rezervi ako to bude potrebno. Ali je, reklo bi se, neočekivano, reagovala odustajanjem od najavljenog poskupljenja struje, koje je trebalo da startuje 1. septembra.
Prema rečima Saše Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja osnovni generatori inflacije nalaze se u preobimnoj javnoj potrošnji koju vlada nije redukovala. Na jačanje inflatornih pritisaka, smatra on, utiče i potrošnja koja je svoje uporište našla i u keš i potrošačkim kreditima. Tome treba dodati i sušu, koja je izazvala skok cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. "Posledice suše mogle su biti sprečene uz odgovarajuću strategiju razvoja poljoprivrede i veća ulaganja u razvoj sistema za navodnjavanje." Umesto toga dosadašnje vlade lakše su donosile odluke o novim ulaganjima u druge projekte, na primer skijališta, nego u sisteme za navodnjavanje", kaže Đogović.
Očito je da država, koja je krajem juna bila dosta široke ruke kada je reč o popuštanju fiskalne politike i povećala budžetske rashode za 27,4 odsto i dalje nije spremna da na tom planu nešto značajnije čini, već poteže za administrativnim ograničavanjem cena iz svoje nadležnosti. A njih nije malo, bez obzira na to što je zvanično samo nekoliko osnovnih životnih namirnica, uz naftne derivate i struju, u njenoj direktnoj nadležnosti.
Ubrzavanje inflacije prvi put je evidentirano u junu ove godine kada je na godišnjem nivou povećana sa 4,4 na 5,1 odsto. U julu je već bila 5,9 a prema preliminarnim podacima NBS u avgustu je šest odsto. Istovremeno, na mesečnom nivou inflacija je počela da se ubrzava od marta da bi u maju bio zabeležen njen najveći dosadašnji rast od 1,4 odsto. Bazna inflacija je tokom ove godine oscilirala na mesečnom nivou od -0,2 koliko je bila u februaru, do 0,5 u junu, da bi od jula do avgusta njen godišnji nivo bio povećan za čitavih 0,7 odsto odnosno sa 2,3 na tri odsto.
Avgustovska inflacija od oko jedan odsto je drugi talas letnjeg poskupljenja koji je zahvatio Srbiju. Sledeći stiže već u septembru iako je "kvota" do planirane granice inflacije manja od pola procenta. Uprkos podatku da su zarade realno već porasle za 24 odsto (planirano je 13,6 odsto) budžetski korisnici prete štrajkovima ukoliko vlada ne ispuni njihov zahtev za novu korekciju plata. Poslovne banke su kao kontrameru na ograničenje keš kredita na dve godine uzvratile produžavanjem rokova na potrošačke kredite do deset godina, ubrzanim izdavanjem kreditnih kartica i dodatnim štampanjem čekova. I mada je krajnji ishod tih poteza unapred poznat, "igra mačke i miša" između monetarne i fiskalne politike, koje ne idu u istom smeru nastavlja se. Pitanje je samo da li će veći ceh platiti građani ili privreda. U svakom slučaju i jedni i drugi su na gubitku kada inflacija raste. T. Stanković - M. Janjić

OD SUTRA POSKUPLjENjE HLEBA, ULjA, MLEKA I MESA

BEOGRAD – Od sutra će u trgovinskim prodavnicama poskupeti hleb kod industrijskih proizvođača sa 26 na 29,5 dinara, a kod privatnika i do 32 dinara.

Jestivo ulje poskupeće sa 81 na oko 93 dinara za litar, kratkotrajno mleko sa 48,5 na 52,5 dinara za litar, rečeno je danas Tanjugu u preduzećima za proizvodnju prehrambenih proizvoda i trgovinskim lancima nekoliko kompanija.

Kada su u pitanju cene mesa i mesnih prerađevina u udruženjima proizvođača, kako Tanjug saznaje, nije postignut zajednički stav da li meso treba da poskupi od 1. septembra, mada su proizvođači svinjskog mesa već podigli cene za osam do 12 odsto u prethodnih dvadesetak dana.


Tanjug

Inflacija u avgustu 1,2 odsto

 BEOGRAD, 1. septembra 2007. (Beta) - Inflacija u Srbiji je u avgustu bila 1,2 odsto, a u odnosu na decembar prošle godine cene na malo roba i usluga porasle su za 6,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U avgustu su cene roba, u odnosu na prethodni mesec, bile više za 1,5 odsto, a cene usluga za 0,3 odsto, izjavio je na konferenciji za novinare direktor RZS-a Dragan Vukmirović.

Troškovi života su u avgustu bili u proseku viši za tri odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, dok su u odnosu na decembar prethodne godine povećani za 6,2 odsto, rekao je on.

Vukmirović je objasnio da je razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života posledica različitog uticaja rasta cena, pre svega poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
 

Različite cene hleba !!!

Beograd, 1. septembar 2007.(Beta) - Predsednik Unije pekara Vojvodine Dušan Šimunović kaže da će nova cena belog hleba od 29,5 dinara biti važeća samo za "industrijske pekare".

"Oni su tu cenu dogovorili sa ministrom Predragom Bubalom i za njih je obavezujuća. Nas 'male' pekare niko nije ni zvao na razgovor, pa se zato ta cena odnosi isljučivo na njih", rekao je Šimunović. Većina pekara u Vojvodini povećala je još početkom avgusta cenu hleba na oko 35 dinara za veknu od 500 grama, zbog poskupljenja brašna i povećane cene transporta.

Unija privatnih pekara koji posluju u Čačku povećala je pre deset dana prodajnu cenu hleba za 10 dinara, tako da vekna belog hleba od 500 grama sada košta 30 dinara.

Čačansko privatno preduzeće "Ishrana", čiji hleb od 500 grama, beli i polu beli, koštaju po 15 dinara, nije poskupela svoje prozivode i kako kažu u tom preduzeću "iste cene ostaće do daljeg".

Najveći proizvođač hleba u Nišu Žitopek hleb još od 1. avgusta prodaje za 30 dinara, a u Uniji privatnih pekara Niša agenciji Beta je rečeno da će hleb po toj ceni prodavati od 3. septembra.

U Uniji privatnih pekara Srbije je rečeno da oni procenjuju da će se cena hleba u Srbiji u zavisnosti od mesta prodaje i kvaliteta u narednom periodu kretati od 27 do 35 dinara.

Unija privatnih pekara Srbije obuhvata 7.000 pekara, u kojima je zaposleno oko 70.000 radnika.

Na nedavnom sastanku predstavnika Ministarstva trgovine, proizvođača i trgovaca dogovoreno je da nova cena hleba u Srbiji od 1. septembra bude 29,5 dinara, što bi predstavljalo poskupljenje od 13,4 odsto.

Ministarstvo trgovine i usluga, saopštilo je posle tog sastanka da cena hleba neće moći da se menja u narednih godinu dana.
 

Inflacija u avgustu 1,2 odsto i već probija godišnji plan od 6,5 odsto
Skuplji hleb, ulje i mleko
Vekna belog košta 29,50 dinara, specijalne vrste i peciva skuplji do 15 odsto, ulje 95 dinara, a od 3. septembra nova cena mleka i mlečnih proizvoda

BEOGRAD - Danas će potrošače u radnjama sačekati nove cene hleba, peciva i ulja u proseku veće do 15 odsto, a za nekoliko dana i mleka. To će biti ukalkulisano u septembarsku inflaciju, koju će bar mimoići za danas najavljeno, pa u poslednji čas pomereno poskupljenje struje od najmanje 4,6 odsto.

Ukupna inflacija za sedam meseci ove godine biće oko šest odsto, a da je izmakla kontroli pokazuje i da je u budžetu za celu 2007. godinu projektovana od 6,5 odsto. Stručnjaci procenjuju da će inflacija u 2007. godini biti oko 7,5 odsto, pri čemu u tu prognozu nije bila uključena i avgustovska od 1,2 odsto, što je najveći rast ove godine. Većina građana pogubni efekat inflacije oseti tek na kasi, kada za istu količinu novca dobije manje robe.

Generalni direktor Beogradske pekarske industrije i „Klasa“ Momir Lazić ističe da će beli hleb u radnjama koštati najviše 29,50 dinara, kako je i dogovoreno na sastanku sa ministrom trgovine Predragom Bubalom. Hleb „sava“ je inače koštao 26 dinara. Međutim, kako naglašava Lazić, poskupljenja će zahvatiti i ostale vrste hleba, poput crnog ili nekih posebnih vrsta, kao i razna peciva, o čemu nije bilo reči na tom sastanku, a rast cena ovih artikala trebalo bi da bude od 13 do 15 procenata. Privatne pekare su, međutim, ne čekajući dogovor, koji njih i ne obavezuje, podigli cenu bele vekne i do 38, a crnog hleba na 45 dinara.

I „Imlek“, kao najveći proizvođač mleka, od 3. septembra startuje sa novim cenovnicima, što se objašnjava povećanom otkupnom cenom mleka za oko 12 do 13 odsto. Tako će litar pasterizovanog mleka kod proizvođača, umesto 44 koštati, 46 dinara, a dugotrajno će poskupeti sa 54 na 55 dinara, jogurt je skuplji za dinar, a povećane su i cene sireva. Pošto bez mleka i putera nema ni mnogih drugih proizvoda, očekuje se cenovni udar na keks, čokolade i razne grickalice.

U „Imleku“ napominju da se novo poskupljenje njihovih proizvoda, međutim, može očekivati opet za mesec dana jer proizvođači mleka već ispostavljaju zahtev da otkupna cena od 1. oktobra bude 30 dinara, umesto 26. Farmeri to pravdaju sušom i smanjenom proizvodnjom.

I uljari su prinuđeni da povećaju cene za 15 odsto, pa litar u radnjama, prema dogovoru proizvođača, trgovaca i Ministarstva trgovine, može da košta najviše 95 dinara. Novi cenovnici treba da važe do kraja godine i očekuje se da će se dogovora držati svi veći trgovački lanci - „Delta“, „Merkator“, „Rodić“ i „Metro“. U fabrici ulja „Banat“ kažu da proizvođači suncokreta traže za kilogram i 30 dinara, dok je prošle godine otkupna cena bila 14. Razlog je u manjim prinosima za oko deset odsto, ali i manje zasejanim površinama, ponegde skoro za trećinu. Fabrike troše poslednje zalihe sirovina od prošle godine i, da nije dogovora sa ministrom, naredno poskupljenje bi nas dočekalo još jednom ove godine. U zemljama u okruženju, kaže Milovan Radić, komercijalni direktor „Banata“, proizvođačka cena zejtina je već sada 86 dinara i to bez zarade fabrika i trgovaca.
Autor:
E. G.


Izvor Glas javnosti 01.9.2007.

Na svetskom nivou ova godina mora da izazove velike inflatorne udare. Suše u Evropi, veštačko podizanje cena energenata, olujna nevremena u SAD, umanjili su značajno rod žita i sve je to dovelo do inflatornog udara u svetskoj ekonomiji. Zato je i došlo do propasti jeftinih kreditnih društava u USA i do trešenja na berzama. Zato je od jednom trebalo dovesti Kinu u situaciju da bude izbačena sa tržišta SAD kroz aferu sa igračkama.