Jelašić: Razmatramo nove mere za suzbijanje inflacije

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da će centralna banka, pored novouvedenih, razmotriti donošenje dodatnih, najmanje bolnih mera, ukoliko bude bila ugrožena stabilnost cena i inflacija pređe projektovanu.
Može da se desi da donete mere, poput smanjivanja roka za otplatu keš kredita i povećanja referentne kamatne stope, ne budu dovoljne, pogotovu ako se očekuje povećanje fiskalnih izdataka u poslednjem kvartalu ove godine, ukazao je on. Povećanje inflacije za jedan do dva odsto od projektovane bi značilo da više nemamo inflaciju koja opada, već se povećava, što bi prouzrokovalo smanjenje realnih prihoda za sve ono što je obećano u prethodnom periodu, naglasio je Jelašić gostujući na TV B92. To bi, prema njegovim rečima, značilo da "bukvalno vadimo iz džepa svih građana dodatnu sumu novca" i da se dovode u pitanje neki dogovori sa sindikatima i isplate nadležnosti najstarijim sugrađanima.
Jelašić je podsetio da je i Vlada, u nameri da to spreči, donela neke mere, kao što su uvođenje kvota za izvoz i odlaganje povećanja cene električne energije. Istakavši da ćemo mnogo bolje živeti sa stabilnom valutom i nižom stopom inflacije, guverner NBS je upozorio da su građani u prvih šest meseci ove godine već podigli kredita koliko su to učinili tokom cele prošle godine. "Ukoliko se ceo taj volumen keš kredita sada prelije na namenske kredite, onda će NBS biti primorana da propiše administrativne mere kako bi suzbila povećanje roka za isplatu kredita koje banke sada daju za te kredite", rekao je Jelašić. Prema njegovim rečima, najveći broj naših građana se, nažalost, ne zadužuje kod banke koja nudi najpovoljnije kredite, a to znači najniže efektivne kamatne stope, već kod banaka koje traže najmanju mesečnu ratu. "Banke su tu isključivo da zarade i ako ljudi samo sa jednim višegodišnjim keš kreditom mogu da isfinansiraju svoje letovanje, onda bi najbolje bilo da na takvo letovanje nikada ni ne odu", kazao je Jelašić, dodavši da je to "surova stvarnost" i da bi morali da se više bavimo štednjom, a ne samo sa potrošnjom.
On se saglasio sa izjavom ministra finansija da postoje određene indicije da je povećanje cena delimično posledica zloupotrebe monopolskog položaja, pa možda i formiranja određenih kartela u privredi Srbije. Osim suše, cene električne energije, naftnih derivata, komunalnih usluga, cigareta, lekova..., na porast cena osnovnih životnih namirnica uticale su i plate, koje su povećane za 30 odsto i značajno doprinele povećanju domaće tražnje, što automatski povećava budžetske prihode.
Jelašić je objasnio da je problem inflacije "u sistemu da se sve rešava prevaljivanjem cena". "Jedan veliki broj povećanja cena komunalnih usluga nema veze sa kursom i troškovima, već isključivo sa principom: 'pa, ljudi više zarađuju - ajde da dignemo više cene'", ukazao je on.
Govoreći o njegovom eventualnom reizboru na tu funkciju, guverner centralne banke je rekao da još nije odlučio da li će prihvatiti da bude ponovo izabran, "obzirom da je to prilično veliki pritisak'' i još ne zna kako će uticati na njegovu buduću karijeru. "Nikako ne bih želeo da preuzmem odgovornost za stabilnost cena i finansijskog sektora ako zaposleni u NBS ne mogu da odlučuju, već to bude činio neko sa strane". Jelašić je naglasio da će prvo da vidi kakve će biti nove izmene Zakona o NBS, "za koje još ne zna kakve su, iako bi NBS trebalo da učestvuje u tim izmenama". "Očito da ove izmene nemaju veze sa novim Ustavom, niti sa harmonizacijom sa EU, već se radi isključivo o tome da neko kaže: 'ovaj ima mnogo vlasti i treba mu je skresati'", ocenio je on.
Jelašić je "priznao" da se politika uvek mešala i da će se i ubuduće mešati prilikom izbora guvernera, ali da se posle toga nezavisnost dokazuje na način na koji guverner radi.


Izvor:Blic 04.9.2007.

Cene i kako ih obuzdati


Dve su možda zanimljive stvari u poslednjim merama Narodne banke. Jedna, zašto je kamatna stopa povećana samo za 0,25 procentnih poena i, druga, zašto centralna banka smatra da su kratkoročni krediti poželjniji od dugoročnih? Mimo toga, nešto je opštije pitanje ima li koristi od inflacije ili je, naprotiv, mirenje sa njom štetno?

Kolika bi trebalo da je nominalna kamatna stopa centralne banke, odnosno ona stopa koja je najvažniji instrument monetarne politike? Odgovor zavisi od mnogo činilaca, ali za početak bismo mogli da uzmemo neku ideju poželjne ravnoteže na tržištu novca. Recimo, malo uprošćeno, da je to stanje kada je privredi rast u skladu sa privrednim potencijalima i kada je stopa inflacije takođe na poželjnom nivou. Tad bi, verovatno, nominalna kamatna stopa centralne banke trebalo da bude za dva procentna poena iznad inflacije. Dakle, da realna kamatna stopa bude dva posto.

Ako je inflacija brža nego što se smatra poželjnim, tada bi nominalna kamatna stopa trebalo da bude na nivou koji bar obezbeđuje 2% realne kamate. A verovatno bi trebalo da bude i viša, ukoliko se želi obuzdavanje inflacije. U svakom slučaju, nominalna kamatna stopa centralne banke bi trebalo da se poveća bar za toliko za koliko se očekuje da će se ubrzati inflacija.

Iz toga bi se moglo zaključiti da Narodna banka očekuje da se inflacija ubrzava za 0,25 procentnih poena, jer je povećala kamatnu stopu za toliko. Ovo bi se moglo zaključiti čak nezavisno od toga koja je tačno stopa inflacije koju centralna banka cilja, to jest smatra poželjnom. U slučaju Narodne banke Srbije, ciljanu stopu inflacije i ne možemo znati, jer je ona data u rasponu između četiri i osam odsto. Tako da ne možemo da znamo koja je to realna kamatna stopa za koju se smatra da je dovoljna da obezbedi poželjnu stopu inflacije i njeno smanjivanje u skladu sa namerom da se ona nađe negde na nivou inflacije u evro zoni do, recimo, 2010. Ovo zato što je teško uskladiti tri stvari.

Jedno je očekivanje da se inflacija ubrzava, možda čak za jedan procentni poen, a kamatna je stopa povećana samo za 0,25 procentnih poena. Drugo je predviđanje da se tekuća inflacija približava stopi od tri odsto, a kamatna je stopa 9,75%, što znači da je realna kamatna stopa gotovo sedam odsto. Konačno, očekivana ukupna inflacija, koja se u Srbiji izražava indeksom cena na malo, jeste, po centralnoj banci, oko 7,5%. Budući da je ona za jedan procentni poen iznad one sa kojom je računalo ministarstvo finansija, to znači da je najnovijom merom centralna banka smanjila realnu kamatnu stopu, jer se inflacija ubrzala za jedan procentni poen a nominalna je kamata porasla za 0,25 procentnih poena.

Dakle, nije baš jednostavno razumeti monetarnu politiku Narodne banke. Nešto je lakše razumeti mere racionisanja kredita. Sama objašnjenja su možda zbunjujuća, ali je jasno da centralna banka pokušava da smanji kreditnu ekspanziju komercijalnih banaka. U načelu, prudencijalne mere jesu na mestu kada je reč o nadzoru nad politikom kreditiranja komercijalnih banaka, ali je njihov cilj da poboljšaju a ne da pogoršaju ocenu rizičnosti kreditiranja. Za centralnu banku nije nevažno da li su u skladu ročnost depozita i kredita. No, ne kaže se da su banke preuzele preveliki rizik, već se nekako povezuje namena kredita sa time na koji se rok uzima i nekako se zaključuje da bi komercijalne banke trebalo da izdaju više kratkoročnih a manje dugoročnih kredita. Ovo sugeriše da banke ne cene rizik valjano. Ili da centralna banka ne zna kako drukčije da obuzda kreditnu ekspanziju pa čini ono što smatra da je najlakše. To će, međutim, pokvariti percepciju rizika svim privrednim subjektima.

U jednoj stvari je Narodna banka u pravu. Kada se ubrzava inflacija, svaki put iznova se otkrivaju njene čari. Malo brža inflacija, kaže se, nije loša ako održava ili ubrzava privredni rast. Naravno, to znači da održava ili ubrzava potrošnju, što brine centralnu banku. Jer već samo ubrzavanje inflacije ukazuje na to da je potrošnja veća nego ponuda robe, a održanje ili podsticanje toga stanja samo će povećati taj jaz. Narodna banka je u pravu kada upozorava da se sa tim jazom jedino povećava cena buduće stabilizacije. Pitanje je samo da li su mere koje preduzima dovoljne i adekvatne.

EM
Vladimir Gligorov 

ŠTA SE SVE KRIJE IZA POSKUPLJENJA HRANE

Cene diktiraju veliki igrači
Autor: Branislav Krivokapić | 05.09.2007 - 19:30

Nove cene prehrambenih proizvoda rezultat su dogovora najjačih igrača na tržištu, kaže ekonomista Saša Đogović. I bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković kategorički tvrdi da su hleb i mleko poskupeli na osnovu „džentlmenskog dogovora države sa mlinarima i mlekarima, a na štetu poljoprivrednika i potrošača".

Sagovornici „Blica" ovim su potvrdili izjave ministra finansija Mirka Cvetkovića i guvernera NBS Radovana Jelašića, koji su proteklih dana izrazili sumnju da je povećanje cena posledica i zloupotrebe monopola i formiranja određenih kartela u domaćoj privredi. - Cene pojedinih proizvoda u Srbiji više su nego u zapadnoj Evropi, a to sigurno nije posledica suše, već posledica monopola formiranih u procesu privatizacije - kaže Saša Đogović ističući da se u svakoj oblasti zna ko je najjači i ko diktira uslove.
- Antimonopolska komisija postoji samo na papiru. Da nije tako. ne bi slučaj „C marketa" dve godine stajao nerešen, a da se priča nastavlja daljim širenjem kao što je ova poslednja kupovina „Si marketa" - kaže Đogović.
Sekretar Privredne komore Srbije Milan Prostran smatra da u našoj poljoprivredi i prerađivačkoj industriji i te kako ima konkurencije.
- Nijednoj vladi nije prijatno kad se suoči sa talasom poskupljenja. Ali, treba reći da za to postoje i objektivni razlozi. Cena pšenice na svetskoj pijaci nikad nije bila veća i dostigla je 295 dolara ili 250 evra za tonu. Takođe, mislim da imamo dovoljno konkurencije, na stotine mlinara, pekara, klanica i čini mi se da je priča o monopolima, pa i o uticaju suše, traženje alibija za mala ulaganja u poljoprivredu koja, logično, donose i niske prinose - kaže Prostran.
Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković slaže se sa ocenom da konkurencija u odnosu prema potrošačima postoji, ali ne i prema proizvođačima.

Izvor:Blic 05.9.2007.

A da se dokaže da je u pitanju tendencija na regionalnom nivou:


Slovenija: 'Mercator' se brani od optužbi da je kriv za nova poskupljenja hrane

 



 

 
      


LJUBLJANA - Najveći slovenski trgovački lanac "Mercator" najavio je da će se objavom nabavnih cijena hrane na svojim internet-stranicama boriti protiv optužbi da je jedan od glavnih krivaca za veliki porast inflacije u ovoj godini i da su cijene hrane sve veće zbog "kartelnog dogovora" Mercatora, Spara i Tuša.

Najveća sindikalna organizacija, Savez samostalnih sindikata (ZSSS), nedavno je te tri trgovačke tvrtke, koji kontroliraju oko 90 posto prometa prehrambenim proizvodima, optužila da su udružene u kartel i odgovorne za poskupljenja hrane, te ovogodišnju inflaciju, koja je u Sloveniji dva puta veća nego u Eurozoni.

"Od danas počinjemo redovno objavljivati listu naših dobavljača koji će zahtijevati više cijene, u nadi da će to potaknuti argumentiraniju raspravu o inflaciji i kako je obuzdati", rekao je u razgovoru za "Delo" od utorka direktor "Mercatora" Žiga Debeljak.

On tvrdi da nije riječ o kartelu ili monopolu nego o "koncentraciji" koja je omogućila da slovenska trgovina preživi u teškim vremenima, te dodaje da je takva koncentracija najjačih trgovaca prisutna i u skandinavskim državama. Debeljak odbija i tvrdnje sindikata da su za sve više cijene hrane krive marže koje idu i do 75 posto, a trgovačkim poduzećima omogućuju velike profite i rast trgovačke mreže u Sloveniji i inozemstvu.

"Dvije trećine trgovačke marže išlo je za plaće zaposlenih, a ako bi se naše prosječne marže smanjile za jedan posto, plaće zaposlenima morali bismo smanjiti za četiri posto", rekao je Debeljak.

"Optužbe da je slovenska trgovina kartelizirana i krivac za visoku inflaciju u zadnje je vrijeme vrlo popularna, ali je potpuno neistinita i predstavlja jeftinu politikantsku demagogiju", rekao je Debeljak, istaknuvši zasluge Mercatora u vrijeme pred preuzimanje eura, kad je s ostalim trgovcima u dogovoru s vladom sprječavao veća poskupljenja.

Direktor Mercatora opovrgava navode da su cijene hrane više nego u Italiji, dodajući da je analiza koju su sami napravili pokazala da su u pograničnom pojasu cijene hrane u Austriji i Italiji još uvijek više nego u Mercatorovim dućanima, te da u Sloveniji kupuju Talijani i Austrijanci iz neposrednog susjedstva.

Kako pak piše ljubljanski dnevni list "Dnevnik" od utorka, u slovenskim trgovinama od srijede se može očekivati novi val poskupljenja prehrambenih proizvoda. Poskupljenja od "najmanje deset posto" tako su već najavljena za neke osnovne živežne namirnice kao što su kruh i drugi proizvodi od brašna, jaja i meso, što dobavljači i proizvođači tumače globalnim trendovima u svijetu do kojih je došlo zbog suše i stvaranja rezervi hrane od strane velikih i mnogoljudnih država poput Kine i Indije.

Slovenska vlada najavila je da će njen ured za zaštitu tržišnog natjecanja uskoro izaći s analizom zašto je hrana toliko poskupila, te odbila tvrdnje da je rast inflacije povezan i s navodnim pregrijavanjem ekonomije zbog državnih investicija u prometnu infrastrukturu. Ministar financija Andrej Bajuk u više je navrata na primjedbe o poskupljenjima u ovoj godini, otkako je prihvaćen euro, uzvratio da je potrošač slobodan kupovati gdje hoće i da se u trgovini "glasuje nogama", odnosno ne idu onome koji ima više cijene.

Prema statističkim podacima, od lipnja prošle do lipnja ove godine u Sloveniji je cijena hrane povećana za 10 posto, čemu su najviše doprinjela poskupljenja voća i povrća, a godišnja stopa inflacije zbog toga, ali i poskupljenja nafte na svjetskom tržištu, opet se digla na skoro četiri posto.

(Hina)

CENE NA MALO U AVGUSTU VEĆE ZA 1,2 ODSTO NEGO U JULU

BEOGRAD – Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene na malo u Srbiji, u periodu od januara do avgusta ove godine, uvećane su za 5,5 procenata, dok su u avgustu porasle za 1,2 odsto nego u odnosu na prethodni mesec.

Cene na malo u avgustu uvećane su u odnosu na isti mesec prošle godine za 6,3 procenta.

U saopštenju Zavoda za statistiku navedeno je da su maloprodajne cene u prošlom mesecu za 8,2 odsto bile više u odnosu na prošlogodišnji prosek, dok su u odnosu na decembar 2006. godine uvećane za 6,1 odsto.

Troškovi života u Srbiji, u periodu od januara do avgusta 2007. godine, uvećani su za 4,4 odsto u odnosu na isti period lane, dok su u avgustu, u odnosu na jul ove godine, porasli za tri procenta.

U avgustu ove godine troškovi života uvećani su za 6,9 odsto u odnosu na isti mesec lane, dok su u odnosu na prošlogodišnji prosek porasli za 8,5 procenata.

Tanjug

Плате криве за инфлацију

Политика -


Србија је рекордер у расту плата, посебно у јавном сектору, при чему нема земље као што је наша у којој су зараде у јавном сектору веће него у приватном, каже гувернер НБС Радован Јелашић, маркирајући то као један од узрока раста потрошње, а тиме и цена. "Дежурни чувар" стабилности цена у интервју за "Политику" при том поручује грађанима да морају више да штеде и да се задужују код банака само када је неопходно, јер су кредити "луксуз" који треба вратити.

Упозорили сте да се базна инфлација, односно цене о којој бригу води НБС, повећава мимо плана. Колику инфлацију очекујете?

Базна инфлација је у овој години била планирана у распону између 4 и 8 одсто и, уместо око 4 одсто, биће остварена од око четири и 4,5 одсто. До сада смо ишли искључиво ка смањењy референтне камате, но, после свега што се десило у последњих неколико месеци, због суше и поскупљења деривата, али и повећања јавне потрошње, били смо принуђени да применимо рестриктивне мере у односу на кредитну активност.

Због тога што држава и даље има велики удео у формирању цена, НБС укупну инфлацију не "таргетира". Крајем прошле године смо државу молили да подигне неке регулисане цене јер је за то тада било довољно простора, али политичарима то, због избора, није одговарало, да би у првој половини ове године сви подигли цене, а сада, види чуда, наврат-нанос би хтели зацртаних 6,5 одсто до краја године.

Зато би, поред монетарних, било пожељно да и држава предузме мере, пре свега за смањење потрошње. У зависности од тога, и ако оцени да је то потребно, НБС ће предузети још неке додатне мере до краја године.

Да ли сте то говорили на састанцима у влади?

Наравно, још пре него што је донет буџет, рекли смо да то значи дефицит од 50 милијарди динара. Разумем министра финансија који поред инфлације има и друге приоритетне циљеве, али за НБС је циљ искључиво стабилност цена, јер је на то обавезује закон. Тврдим, при том, да би, да номиналне зараде последњих годину дана нису повећане за 30, него, рецимо, за 50 одсто, буџетски суфицит био још већи.

Како то мислите ?

Чим су веће зараде, већи су тражња и увоз, зато расте приход од царина и ПДВ-а, а онда и уплате у буџет. Али, ако имамо већи инфлаторни притисак, а очекује се да ће бити већих буџетских расхода у последњем кварталу, то значи да поново неко треба да буде рестриктивнији. А ко је тај, познато је.

Ако инфлација пређе 6,5 одсто да ли ће то бити зато што је била суша или зато што држава много троши?

Увек смо били светски мајстори по томе да за све окривимо неког трећег - сушу, светску цену нафте... А у ствари највише је криво повећање јавне потрошње и зарада. Уз то, за првих шест месеци од укупног раста цена за скоро три четвртине одговорна је држава преко регулисаних цена, укључујући и локалне самоуправе. По принципу - има се, може се.

Упозорили сте да дивљању цена доприносе највише монополи на тржишту. На кога сте тачно мислили? На трговце, произвођаче...?

Не желим да улазим у детаље ко и колико искоришћава монополску позицију и како ради антимонополска комисија која дозвољава да се неки људи срећу у канцеларијама и договарају о томе. Ако обиђете неке земље видећете да нам недостају велики трговински ланци који могу да нам донесу много ниже цене. Намеће се питање у чему је проблем да велики трговци пронађу пут у Србију. Ево "Метро" је ту, међутим, они који су дошли очито нису задовољни да би рекли и другима да дођу овде.

Навешћу само као пример, код производа за бебе, цене у Београду нису двоструко веће него у Франкфурту због ПДВ-а, пошто је овај порез у Франкфурту још виши. Очито ту нешто не функционише кад српски грађанин са много нижим платама мора да купује по много вишим ценама него у Западној Европи.

Најављујете још оштрије мере.

Сачекаћемо још месец-два да видимо какав ће бити ефекат мера које смо досад предузели. Повећање кредита за више од 100 милијарди динара за првих шест месеци, наиме, ствара додатну тражњу. Не може НБС да каже влади - стегни домаћу тражњу, а да сама не предузме све из своје надлежности. Најавили смо банкама да ћемо, ако приметимо да се највећи део кеш кредита прелива у наменске, и ту предузети додатне мере. Ако, рецимо, видимо да се сада пегла купује на 15 година...

Да ли имате на уму и стамбене кредите осигуране код Националне корпорације?

Знам да је то табу тема, али када је реч о субвенционисаним кредитима, држава ће морати да размотри да ли је постојећа шема одржива и на дужи рок, следећих пет или 10 година. Систем је постављен са становишта потрошње веома великодушно. Такви кредити су, малтене, сваком загарантовани, независно од његових примања. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита је била основана са милијарду динара, а по слову закона имала је могућност да изда гаранције 16 пута веће од висине свог капитала. Још претходна влада је тај однос подигла на 1 према 25, а садашња га је повећала на 1 према 40. Иза Корпорације, дакле, стоји само капитал, нема државне гаранције и зато ће, ради сигурности банкарског система, држава морати да одлучи да ли ће докапитализовати Националну корпорацију, или ће издати гаранције за све њене обавезе.

Рекли сте недавно да се наше камате приближавају европским. Нама се чини да су код нас камате ипак превисоке?

Очито је да је утицај конкуренције био много већи него што је био утицај рестриктивних мера НБС.

Узимајући у обзир где се налазимо, наш рејтинг, на добром смо путу смањивања свих маржи и оне уопште нису велике као што то неки желе да прикажу. Кредити грађанима у ЕУ до годину дана у просеку коштају до 10,5 одсто. А ако уђете у минус по текућем рачуну то може коштати и 25 одсто. Марже су код нас, додуше, још изнад оних у суседним земљама, али пре годину дана просечна цена кредита је била већа од 20 одсто, да би се знатно смањила и сада је 12-13 одсто.

Да ли то значи да није истина да нас банке овде деру?

Морамо да узмемо у обзир где је наша привреда, који нам је рејтинг и да су камате, ипак, много ниже него што су биле пре годину дана.

Како гледате на то да се све више предузећа задужују директно из иностранства, јер су тако кредити јефтинији?

На такву могућност задуживања не гледамо благонаклоно, али важно је да то не иде у потрошњу, већ у инвестиције. По нашим истраживањима, 80 одсто кредита директно из иностранства одобравају банке које су присутне у Србији, па њихове жалбе да се предузећа у иностранству задужују код других банака не стоје. НБС не жели да лимитира, одређује квоте и одлучује ко ће добити и колико, шта је инвестиција, шта физичко, а шта правно лице.

Шта за Србију значи садашњи кредитни рејтинг?

Ако упоредимо наш ББ минус са неким земљама, четири-пет степеница смо испод. Значи, сваки пут када желимо да узмемо кредит, појединац, предузеће или држава, треба платити већу маржу, што има утицаја на висину кредита који може да се узме, као и на рок на који се он одобрава.

Прошло је годину и по од закључења аранжмана са ММФ-ом. Нови се више и не помиње?

Ни слике, ни разгледнице. Пошто нам ММФ-ове паре више не требају, а ни изговор "морали смо јер је то ММФ тражио", нема ни транспарентности која је постојала када смо имали програм са Фондом. Зато већ дуже време живимо у земљи Орвела, па сваки пут кад се нешто уради влада каже да је то управо оно што смо планирали и, ето, постигли. У дан и сат.

Истина је да нам паре не требају, али је и за инвеститоре, и за међународне рејтинг агенције, и за кредиторе, и за наше односе са ЕУ битно да имамо аранжман са ММФ-ом као потврду наставка економских реформи.

Шта кажете на најаву потпредседника владе да ће се на јесен мењати монетарна политика која је скупа?

Циљ НБС је да постигне и одржи стабилност цена и свима који мисле да централна банка треба да буде профитабилна институција, предлажем да у том смислу промене Закон о НБС . Ако мисле да наш циљ треба да буде подстицање извоза, развоја, запошљавања и слично, нека то лепо ставе у закон. Мада је потпредседник владе пре годину дана најављивао да ће се тежиште борбе против инфлације пренети са монетарне на фискалну политику очито је да од рестриктивног буџета нема ништа. Повлачењем новца који се "упумпава" у систем ми не само да одржавамо стабилност, већ подржавамо владу и обезбеђујемо већи простор фискалној политици.

А да ли претпостављате шта би влада могла да предузме?

Не знам шта ће да мењају јер нисмо упознати са изменама Закона о НБС који се мора мењати због новог Устава, а не због прича које се лансирају у јавност како је НБС, тобоже, свемоћна...

Да ли сте стварно свемоћни? Или Вам, напротив, политичари "седе на глави"?

Ја седим на седницама владе, а министар финансија долази у НБС. Они кажу своје, а ја шта имам. Не могу да се пожалим да нисам независан у одлукама, али ме забрињавају те приче о свемоћи гувернера коју тобоже треба свести на "праву меру", јер и садашњи Закон о НБС већ има довољно ограничења.

Inflacija u avgustu 2,5 odsto

Beograd - Inflacija u avgustu u Srbiji iznosila 2,5 odsto, dok je na godišnjem nivou zabeležen rast cena od 6,5 odsto.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, od početka godine cene su porasle šest odsto. U poređenju sa avgustom prošle godine, najviše su porasle cene hrane i bezalkoholnih pića 6,7 odsto, zatim rekreacije i kulture 3,6 odsto, alkoholnih pića i duvana 0,7 odsto i zdravstva 0,6 odsto.

Indeks potrošačkih cena je indeks maloprodajnih cena, koji se obračunava po metodologiji usklađenoj sa Evropskom unijom.
 
 
Beta

GODIŠNJA INFLACIJA OKO OSAM ODSTO

BEOGRAD (Tanjug) - Ukupna godišnja inflacija dostićiće oko osam odsto, s obzirom da se u preostalom delu 2007. godine očekuje rast od četiri do pet odsto, izjavio je danas glavni i odgovorni urednik biltena ''Kvartalni monitor'' Pavle Petrović.

Petrović je na predstvljanju biltena na beogradskom Ekonomskom fakultetu rekao da je ukupna inflacija pod uticajem korekcija cena koje su pod državnom kontrolom, jer se proizvođačke cene nisu mnogo menjale, osim što je na svetskom tržištu došlo do rasta cena žitarica i sirovina.

26.09.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
UDAR NA KUĆNI BUDŽET
Srbija se nalazi pred talasom poskupljenja, zbog inflacije i monopola, tvrde ekonomisti i Pokret za zaštitu potrošača


Trgovinski monopol... Nedostatak konkurencije poskupljuje osnovne životne namirnice



Porast cena osnovnih životnih namirnica - hleba, ulja, mesa, a od prvog oktobra i mleka, pokrenuće lančano povećanje cena na tržištu i izazvaće rast inflacije, tvrdi za Press Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja! Kanjevac kaže da je glavni uzrok rasta cena povećana javna potrošnja i nerealan kurs dinara.


Država nemoćna

U Ministarstvu trgovine i usluga kažu da država reaguje samo u slučaju poremećaja na tržištu.
- Cene se slobodno formiraju na tržištu, a Ministarstvo jedino može da određuje pravila igre i da reaguje ako dođe do poremećaja. Ukoliko je rast cena nastao zbog, recimo, suše, to je druga stvar. To reguliše samo tržište. Takođe, ako postoji sumnja u postojanje monopola na tržištu, sve ispituje nezavisna Komisija za zaštitu konkurencije - kažu u ministarstvu


- Strane banke ponudom kredita uz velike kamate stvaraju tražnju koja je veća od realne potrebe građana. Zato je javna potrošnja veća od mogućnosti građana, što direktno utiče na rast inflacije koja će i te kako premašiti planiranih 6,5 odsto za ovu godinu. S druge strane, kurs dinara je precenjen, zbog čega raste uvoz.

To povećava spoljni dug države i destimuliše domaću proizvodnju. Uvek se nađe neko opravdanje za povećanje cena, ali je lančana reakcija na tržištu psihološki faktor. Narodna banka Srbije sama se bori preduzimanjem određenih mera, ali potrebno je obuzdati potrošnju i uspostaviti realan kurs dinara - kaže Kanjevac.

Najnovije u nizu poskupljenja je najava da će od prvog oktobra skočiti cena mleka. Proizvođači rast cene mleka pravdaju sušom, koja je uticala na poskupljenje sirovina. Tako u "Imleku" objašnjavaju da trenutno otkupljuju 1,7 odsto manje sirovog mleka nego u isto vreme prošle godine.



Cvetković: Inflacija do kraja godine 8,5 odsto

Ministar finansija Mirko Cvetković naveo je juče da će septembarska inflacija iznositi do jedan odsto, a do kraja 2007. godine blizu 8,5 odsto. Cvetković ističe da će se zbog sušne godine i slabijih prinosa u poljoprivredi avgustovska inflacija od oko 1,2 odsto preneti i na septembar, kao posledica poskupljenja sirovina za finalne proizvode. On je podsetio da je prvobitno bilo planirano da ukupna inflacija u 2007. godini ne pređe 6,5 odsto i izrazio bojazan da ukoliko nastavi da raste ovim tempom, do kraja godine može dostići čak i 8,5 odsto.


- Teškoće u snabdevanju mlekom izazvane su smanjenim količinama u otkupu, a istovremenom povećanom tražnjom kod potrošača. Nedostatak sirovog mleka na tržištu i jak pritisak na rast cena posledica su globalne suše koja utiče na poskupljenje sirovina neophodnih u lancu proizvodnje i zbog toga je korekcija otkupne cene mleka neminovna.

"Imlek" će otkupljivati mleko po ceni od 18 do 25,6 dinara za litar. Konačna cena u prodavnicama u velikoj meri zavisiće od trgovačke marže - ističu u "Imleku".

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda kaže da je poskupljenje mleka tipična zloupotreba monopolskog položaja i da predstavlja dogovor između prerađivača i trgovaca, uz blagonaklonost državnih organa.

- Inflaciju uvek podgreva neko iz državnih organa, jer država u tome uvek profitira. Inflacija obezbeđuje povećanje prihoda državnom budžetu i smanjuje realne obaveze države. Tu, međutim, trpe najsiromašniji građani. S druge strane, cene na tržištu se slobodno formiraju i država ne može da ih kontroliše. Međutim, na našem tržištu nema zdrave konkurencije, jer sitni proizvođači ne mogu da dopru do potrošača - kaže Bogosavljević.

ceves: inflacija do kraja godine od 8,5 do 9,5 odsto
Tanjug - Пре 15 сати

BEOGRAD - Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) saopštio je danas da je ukupna inflacija od početka godine do septembra dostigla 6,9 odsto, a ako se trend mesečnog rasta iz septembra nastavi, inflacija bi do kraja godine mogla da dostigne 9,5 odsto.

Procena CEVES-a je da bi ukupna inflacija za 2007. godinu mogla biti u rasponu od 8,5 do 9,5 odsto i da će bazna inflacija biti nešto ispod pet odsto, pri čemu će bazna inflacija u septembru biti oko jedan odsto.