IZIT: Do poskupljenja nije moralo doći da se manje trošilo !!!

Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac ocenio je danas da najnovija poskupljenja osnovnih životnih namirnica u Srbiji "nisu bila nužna" i da do njih ne bi došlo da je javna potrošnja bila manja.

On je u izjavi agenciji Beta kazao da je "država trebalo ranije da vodi računa da se ne troši više nego što se ima i da budžetska primanja ne budu viša od mogućnosti", ističući da su posledica toga poskupljenje hleba, svežeg mesa i najave novih poskupljenja.

Prema njegovim rečima, zbog poskupljenja je neizvesno da li će se ovogodišnji plan Narodne banke Srbije da se bazna inflacija kreće od četiri do osam odsto i da projektovana inflacija bude 6,5 odsto, ostvariti ili ne.

"Kako će biti zavisiće od dalje politike Narodne banke Srbije i politike države", naglasio je direktor IZIT-a.
 
Beta

biće veselo čim poskupi i struja!

kakva inflacija od 6.5%? u razvijenim zemljama 1.5-3%?
hleb, mleko, struja, gorivo, ulje, secer....itd. cene istih u zadnjih 10-ak godina sluze kao parametri koji pokazuju kako inflacija maltene i ne postoji. to je pokazatelj za siroke narodne mase i nema nikakvu ekonomsku podlogu niti pretenduje da bude korektivni element bilo kakve analize stanja ekonomije i trzista.
realni parametri za izracunavanje inflacije nikada nece biti objavljeni, jer realna inflacija iznosi, ugrubo, barem 30%>/god.
bez takve inflacije koja ima konstantnu diktiranu teznju rasta nemoguca je ovakva turbo ekonomija u njenom pozitivnom ciklusu.
koji ce da traje jos vrlo kratko vreme.... a onda... ciju, ciju

Vlada ne moze da vecito cuva nerealan kurs evra.
kada bi pustili da se stvarno na osnovu trzisnih principa formira cena evra onda bi bilo ,..
Morace jer ovako ne funkcionise nista kako valja.
Struja poskupljuje.Gorivo na svetskom trzistu raste a kod nas neka talasanja - te poskupelo za 2-3 dinara , pa zatim pojevtinjenje za 1,5 ,pa opet poskupljenje od 0,9 dina, pa pojevtinjenje,..u beskraj-nerealno.
Drzali su cene mesa na uzici - ali ih je presla susa. nema ucene - odmah cena zive stoke porasla i to dovbro. Vidi se po "nestasicama" mesa u velikim radnjama - Maxi, Rodic,....Mesa ima pa nema par dana i sve zbog nestabilnih cena a oni nisu krivi.Komunalije naduvane do beskraja da vise se ne mogu platiti dazbine olako. Tv pretplata za koju su se borili da se ukine dok nisu na vlasti sada pripojena uz racuna za struju-licemerno i podlo.Svi moramo da trosimo struju a nemoj da platis -iseku je odmah. na domacem trzistu haos od uvoza- uvozi se sve i svasta za devize a domaca roba propada.
sada Ivanjicki krompri koji je nekada bio medju najboljima ne valja i propada kod proizvodjaca a drzava intervenisala uvozom krompira.
Budalastina nevidjena.
Krediti skupi i preskupi , gradjani sve zaduzeniji.
pre se moglo i nesto smuvati cekovima i kupiti za kucu. Sada plastika-palti pa se klati. velika prevara sa odlozenim placanjem plastikom da 10-20 rata zbog prvisokih kamata na mesecnom nivou.
samo u Srbiji kreditne platne. Zasto ne mogu da napunim karticu koliko ja hocu i da toliko-prema guberu trosim???
Ne moze ne odgovara bankama jer ne mogu da uzimaju kamate na minus. Kada se uzima krediti nerema ucesca od 20% jer ti oduzimaju to od ukuone sume, stavljaju kao depozit koji dizes na kraju kredita a oni kamate do neba pakuju. Na moje pitanje zasto ne mogu da adm ucesce - u vecini banaka sam dobio odgovor- ne  isplati se banci - manje ce zaraditi na kamatama. E pa hvala im na iskrenosti - bar za to.
Ovo sve se ne moze vuci u beskraj. Preduzeca privatizovana , strani kapital ulazi u Srbiju ali lose ga trose, smanjuju penzije, najsiromasnije sloju drustva,Ne moze vanprivreda imati vece plate nego oni u privredi.

Inflacija nam preti ali se plasim da ce biti gora nego 90-tih. Ne daj boze da bude sa onoliko cifara ali i dvocifrena pa ce dovesti do mnogih lomova i dalje nestabilnosti privrede, drustva - zemlje uopste.

Suša okidač talasa poskupljenja osnovnih životnih namirnica u Srbiji

Cene skaču i neće stati

Autor: Lana Gedošević - Aleksadra Galić | 09.08.2007 - 08:10


Talas poskupljenja koji već nekoliko dana „zapljuskuje“ Srbiju i najavljivanje daljeg rasta cena osnovnih životnih namirnica poput mesa, mleka i hleba neminovno će dovesti do povećanja izdataka za prosečnu potrošačku korpu za više od 20 odsto. Za septembar je najavljeno i poskupljenje struje za oko 6,9 odsto, a početak grejne sezone u nekim mestima u Srbiji obeležiće i više cene grejanja po kvadratnom metru, u proseku za oko 7,5 odsto.
Industrija mesa „Neoplanta“ iz Novog Sada već je povećala cene svinjskog, goveđeg i pilećeg mesa u proseku 10 odsto, obrazlažući to poskupljenjem stočne hrane i energenata. Pre dva dana u prodajnim objektima „Jabuke“ i „Tempa“ meso se kupovalo po novom cenovniku i za svinjski but bez koske trebalo je izdvojiti 299,90 dinara po kilogramu, dok se za kilogram piletine plaća 164,50 dinara.
Uljara „Vital“ trenutno radi kalkulacije i proračune i krajem ove ili početkom naredne nedelje biće poznato hoće li i koliko podići cene. I u fabrici ulja „Banat“ misle da je pokupljenje moguće.
- Razlog je veoma loš ovogodišnji rod. Cena merkantilnog suncokreta prošle godine bila je oko 14 dinara, a najave su da će u buduće koštati oko 22 dinara - kažu u „Banatu“.
Iz Unije pekara kažu da je realno očekivati poskupljenje hleba.
- Više nije samo pitanje povećane cene brašna jer, i da se pravi od peska, hleb bi trebao da poskupi. Na cenu utiču i energenti koji se koriste u proizvodnju, kao i struja ali i razni porezi i doprinosi. Sve ovo je u poslednje vreme poskupelo pa ne treba da čudi i zahtev za povećanjem cene hleba - kaže Aleksandar Dejanović iz Unije pekara.
Prema rečima Slobodana Milosavljevića, ministra poljoprivrede, razloga za povećanje cene hleba ima, ali ne treba da se dogodi odmah jer mlinari nisu još počeli da melju pšenicu ovogodišnjeg roda.
- Postoji prostor za povećanje od jedno 10 odsto. Što se tiče cena mesa, ulja, šećera i kukuruza trudimo se da našim merama odagnamo veliki psihološki pritisak na ove cene - kazao je Milosavljević za „Blic“, obrazlažući svojevremeno odluku Vlade o zabrani izvoza žitarica.
U Ministarstvu trgovine kažu da će pratiti koliko će efekata imati zabrana izvoza i da će, ako bude bilo potrebno, sredstvima iz robnih rezervi intervenisati samo ako dođe do drastičnog povećanja cena.
- Država neće uticati na tržišno korigovanje cena. Ne smatramo da su sva poskupljenja opravdana, a mnogi su sušu iskoristili kao okidač za povećanja cena - kažu u Ministarstvu trgovine dodajući da svih roba u rezervama ima dovoljno.
U „Imleku“ kažu da trenutno rade reviziju poslovnih planova, ali da ne mogu da preciziraju da li će podići cene mlečnih proizvoda. Međutim, iz „Novosadske mlekare“ već najavljuju poskupljenje, ali ne pre septembra.
- Ne znamo koliko će biti poskupljenje, ali domaći mlekari će nastojati da bude minimalno kako potrošači ne bi bili mnogo pogođeni u ovom talasu poskupljenja životnih namirnica. Pregovori između primarnih proizvođača, koji traže povećanje cene sirovine za najmanje 20 odsto, i predstavnika mlekara u Srbiji su u toku. U ove razgovore trebalo bi uključiti i trgovce kako bi se smanjile marže koje sada iznose oko 15 procenata. Kada se obave svi proračuni, konačne cene mleka i mlečnih proizvoda biće veće, ali poskupljenje zasigurno neće preći 20 odsto - rekla je Danica Filipić, glavni menadžer prodaje i marketinga u „Novosadskoj mlekari“.
„Novosadska mlekara“, „Subotička mlekara“ i „Imlek“ posluju u sastavu „Denjub fud grupe“ i trenutno primarnim proizvođačima plaćaju 17 do 18 dinara po litru, u zavisnosti od kvaliteta mleka.
Vojvođani i Nišlije već nekoliko dana plaćaju skuplji hleb.
- Smatram da je poskupljenje životnih namirnica opravdano jer je vlada svojevremeno neosnovano povećala plate i penzije. Mi smo zemlja, koja se pored Albanije najmanje navodnjava pa nam sve zavisi od „gledanja u nebo“. Zato smatram da će ovogodišnja inflacija sigurno biti probijena i da će iznositi između 8 do 10 odsto - kaže Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodno tržište.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Zoran Popov. I on smatra da su poskupljenja opravdana jer je godina bila izuzetno loša.
- Cene se ne mogu određivati pomoću države, na njih utiče zakon ponude i tražnje. Mislim da će inflacija izaći iz okvira planirane za oko tri odsto. Najbitnije je da ne pređe deset odsto - kaže Popov.
U Privrednoj komori smatraju da je zbog poskupljenja cene kukuruza neminovno i povećanje cena mesa.
- Pre par meseci smo imali nisku cenu žive stoke i država je tada trebalo da otkupljuje, a sad da to prodaje. Naš problem jeste to što imamo lošu strategiju - kažu u Privrednoj komori.
Petar Matijević, vlasnik klanice „Matijević“, smatra da cenu mesa treba da reguliše tržište, odnosno zakon ponude i potražnje.
- Potražnje na tržištu žive stoke ima, ali nema ponude, što znači da su cene otišle gore 10 odsto. Nama je dnevno potrebno 1.000 tovljenika, a možemo da nabavimo samo 500. Potrošači će sigurno reagovati, ali mesa nema dovoljno, suša je bila velika, a rast cena ne može biti zaustavljen nikakvim administrativnim merama. To je trebalo raditi ranije, stvarati robne rezerve i intervenisati na vreme - uveren je Matijević.
Sindikati: Novi udar na najugroženije
Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je danas od Vlade Srbije da hitno reaguje na poskupljenja prehrambenih proizvoda i električne energije koji će negativno uticati na životni standard građana.
Sindikat je upozorio Vladu Srbije da rast cena i povećani izdaci za zimnicu, ogrev, đački i školski pribor predstavljaju direktan udar na porodične budžete, a ceh će, pre svih, platiti zaposleni sa neredovnim i niskim zaradama, penzioneri i socijalno ugroženi.
I Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zatražila je od Vlade Srbije donošenje hitnih mera za zaštitu najsiromašnijih građana, izjavila je juče predsednica tog sindikata Ranka Savić.
„Vlada mora da donese kratkoročne i dugoročne mere agrarne politike da ne bi i sledeće godine bili iznenađeni sušom i povećanjem cena na zelenim pijacama, što pogađa najugroženije“, rekla je Savićeva na konferenciji za novinare.

Beograd - Novi Sad: Skuplji prevoz, vrtić, parking...
U glavnom gradu od 1. jula poskupeo je gradski prevoz u proseku za 7,06 odsto, a povećanje cene nadležni pravdaju poskupljenjem goriva i rezervnih delova, ali i struje, što je uticalo na visinu troškova poslovanja. Od 1. jula povećane su cene i za boravak u beogradskim vrtićima za oko 6,15 odsto, ali su uvedene i nove kategorije pa će pojedine porodice morati da plaćaju cenu veću i do 50 odsto od dosadašnje. Skočile su i usluge parkiranja, kao i prenosa vozila po nalogu MUP koje sada košta 4.300 umesto dosadašnjih 4.000 dinara.
Pre petnaestak dana u Beogradu je poskupeo i deo taksi usluga u proseku za 8,7 odsto. I u Novom Sadu skuplji su prevoz i grejanje, a očekuje se i povećanje cene vode, parking sevrisa i usluge uništavanja glodara i insekata.
izvor Blic

Proključala cena ulja !!!

Nove cene ulja već su okačene u svim radnjama. Tako u „Maksiju” litar ove jestive tečnosti posle poskupljenja košta 81,90 dinara, u „Tempu” se prodaje po ceni od 79 dinara, u „Si” marketu 82,96, a u „Idei” 79,94 dinara.

U manjim radnjama zejtin je nekoliko dinara skuplji. Iako žetva suncokreta počinje tek ovih dana, a novo seme sigurno neće uskoro ući u proizvodnju, poskupljenje od oko 12 odsto neprijatno je iznenadilo kupce. Juče su potrošačima ovaj skok cene pravdali i proizvođači i prodavci, naravno prebacujući vruć krompir iz ruke u ruku. Dok su u velikim domaćim trgovinskim lancima objašnjavali da su za nove cene krivi njihovi dobavljači, u fabrikama koje prave ulje tvrdili su da oni nisu menjali svoje proizvođačke cene.

U ovakvoj situaciji potrošači razlog za poskupljenje mogu da traže samo u teoriji verovatnoće. Šanse da poveruju jednoj ili drugoj strani, sa ovakvim objašnjenjima su tačno pola – pola. Kome god da ukažu poverenje, na kasi im dođe na isto. Za litar ulja platiće oko 11 dinara više.

Ko je obmanuo potrošače, a ko govorio istinu, pokušali smo juče da otkrijemo. Da li je moguće da su obe strane u pravu? Kako smo saznali, situacija na relaciji dobavljači–trgovci zakuvala se prošlog vikenda, a kako tvrdi naš izvor uzrok poskupljenja leži u činjenici da su proizvođači ukinuli rabat, odnosno popust na proizvođačku cenu od 12 odsto svim trgovcima.

– U roku od samo 24 časa obavešteni smo o korekciji cena. Sve je počelo prošle godine, kada je Uljara „Dijamant” bez razloga smanjila cenu za 11 dinara. To su ubrzo ispratili i ostali proizvođači: „Cvet Banata”, „Vital” i „Sunce”. Kao što su tada svi proizvođači postupili isto, tako se i prošlog vikenda odigrao istovetni scenario. S obzirom na to da su marže na litru ulja vrlo male i da iznose svega nekoliko procenata, u trenutku kada nam je rabat od 12 odsto ukinut nismo bili u mogućnosti da održimo stari nivo cene. U tom slučaju išli bismo u minus, odnosno gubili bismo na prodaji ulja – objašnjava naš izvor iz trgovačkih krugova.

U izjavi datoj Tanjugu Vladimir Marković, direktor marketinga Uljare „Dijamant”, juče je istakao da oni, kao proizvođač nemaju nameru da menjaju svoju cenu koja za trgovce iznosi 76 dinara za litar dok ne bude formirana cena suncokreta ovogodišnjeg roda.

U trgovinskim lancima potvrdili su da je istina da proizvođačke cene nisu menjane, ali da proizvođači prećutkuju da su rabat koji su svi proizvođači nudili svim prodavcima sada ukinuli.

Politika

16. avgust 2007.
Poskupljenje
ULJE ĆE KOŠTATI PREKO 100 DINARA
NOVI SAD - Cena jestivog ulja moraće da bude povećana na više od 100 dinara po litru, ali to neće izazvati udar na kućni budžet, jer u mesečnu potrošačku korpu u Srbiji ide svega litar te namirnice, izjavila je direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. Ona je istakla da će zbog suše i manje zasejanih površina rod uljarica u našoj zemlji biti manji za čak 300.000 tona, tako da će fabrike ulja u skladu s vlastitim kalkulacijama, ovih dana saopštiti nove cene svojih proizvoda, jer su prinuđene da znatno skuplje plaćaju sirovinu.

(Tanjug)

ASNS PREDLOŽIO UVOĐENJE MARKICA ZA KUPOVINU

Glavni odbor Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) danas je usvojio i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja uputio predlog mera za ublažavanje socijalnog udara izazvanog najnovijim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica.

Statistički podaci pokazuju da je u junu prosečna mesečna plata pokrivala prosečnu potrošačku korpu, a činjenica je da su realne zarade smanjene za 1,4 odsto, izjavila je na konferenciji za novinare predsednica Asocijacije Ranka Savić.

Ona je ukazala da, uz najavljena poskupljenja struje, predstoje troškovi za polazak dece u školu i spremanje zimnice i da vlada zato mora doneti hitne mere za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva.

To su, kako je rekla, radnici koji ne primaju ili primaju minimalne zarade; penzioneri sa najnižim primanjima, nezaposleni koji nemaju novčanu naknadu, socijalni slučajevi, ratni invalidi i invalidi rada.

Radi njihove zaštite Vlada treba da najpre utvrdi iznos minimalne zarade uzimajući u obzir nove cene, zatim da uskladi najniže penzije, socijalnu pomoć, naknade vojnim invalidima i invalidima rada.

Pored toga, kako je objasnila Savićeva, Vlada treba da ukine PDV od osam procenata na udžbenike i školski pribor, zaustavi rast osnovnih životnih namirnica kao što su hleb, određene kategorije mleka i mlečnih proizvoda, ulja, šećera i proširi krug socijalno ugroženih korisnika benificija za komunalne usluge.

ASNS je predložio i da se za kupovinu navedenih proizvoda izdaju vrednosne mesečne markice na koje bi pravo imali socijalno najugroženiji pojedinci i porodice.

"Za mesec koji ima 30 dana bilo bi izdato 30 vrednosnih markica za hleb, 30 za mleko, određen broj za ulje, šećer i tako dalje", objasnila je Savićeva tvrdeći da bi tako bi bila obezbeđena pravičnost u korišćenju benificija.

Uz to, kako je navela, bila bi sprečena i mogućnost kupovine beneficiranih proizvoda u velikim količinama radi stvaranja zaliha ili njihova gruba zloupotreba, na primer, hleba za uzgoj svinja.

Time bi, takođe, bio stvoren mehanizam za kontrolu obaveze proizvođača da proizvedu određenu vrstu namirnica i trgovine da se one u potrebnoj količini nađu u prometu, rekla je Savićeva.

Za sistemsko rešavanje problema, smatra ASNS, potrebno je uraditi socijalnu kartu i na taj način utvrditi koliko je pojedinaca i porodica kojima društvo treba da obezbedi elementarne uslove za život.

Pri izradi socijalne karte treba uzeti u obzir sve prihode i imovinu pojedinca ili porodice, a onima za koje se utvrdi da spadaju u kategoriju socijalno ugroženih nadležni organi bi izdavali socijalne kartice na osnovu kojih bi ostvarivali svoja prava i koje bi služile kao limitirano sredstvo plaćanja, navela je predsednica Asocijacije.

Na izradi socijalne karte, kako je istakla, trebalo bi da se angažuju Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, lokalna samouprava, centri za socijalni rad, ali i poslodavci, sindikati i druge organizacije koje se bave ovom problematikom.

Tanjug

 Preti li nam inflacija !?!

Nema sanse...puno je u Srbiji tudjih-stranih para,a i od lokalnih tajkuna...da bi sebi dozvolili takvu nebulozu,kakva je inflacija.
Ovi danasnji igraci,igraju po drugim pravilima i principima,nego za vreme Slobe i sankcija,kada se na taj nacin dolazilo do para.
Malo drugaciji nacini su sada u pitanju...etc...ali inflacija i slicne fore koje smo vidjali ranije,vise im nije ni mesto ni vreme...drugi ljudi igraju drugu igru...

Stručnjaci su lepo govorili da će lova iz Nacionalnog investicionog plana pomutitit inflatorne računice !!!

U predizbornoj trci, lane, medjutim malo ko je na to obraćao pažnju ...

A, inflacija uvek dolazi sa zadrškom ... Naravno, neće biti one hiperinfalcije, ali bi bilo dobro da se zadržimo na jednocifrenoj, jer je dvocifrena već u opasnim vodama !!!